Bez tendencije da polemišem, ipak sam u obavezi da kažem da je juče ovlašćeni predstavnik Vlade bio potpredsednik Đelić, što je više nego legitimno. S druge strane, potpredsednica Čomić je striktno poštovala Poslovnik i vodila sednicu u skladu s Poslovnikom.
Što se tiče vaše konstatacije da je mali broj poslanika prisutan povremeno u sali, tu najviše može svako od nas da učini na sebi da bude češće prisutan.
Dajem reč Vjerici Radeti.

Dame i gospodo poslanici, SRS već desetak dana skreće pažnju na nepodnošljivo ponašanje bivše legitimno smenjene koalicije u opštini Bajina Bašta. Tamo je prošle srede brutalno pretučen Ivan Marković, član Opštinskog veća, inače član stranke G17 plus, samo zato što je podržao novoformiranu koaliciju, u kojoj su SRS, DSS i dva odbornika iz G17 plus.
Kada je taj čovek pretučen, gospodin Ivan Marković, u jednom kafiću u Bajinoj Bašti, tamo je došao Radovan Kremić, član Nove Srbije, koji je bio zamenik predsednika opštine, doveo je dvojicu svojih batinaša i oni su gospodina Markovića na pravdi boga brutalno pretukli. On je odmah zatražio lekarsku pomoć, bio je u lokalnom domu zdravlja i odmah je obaveštena policija.
Ono što je zabrinjavajuće jeste da je policija reagovala tek pre dva dana, i to verovatno pritisnuta ovim što SRS u javnosti pokušava da prida značaj tom zaista neverovatnom i nepodnošljivom događaju. Posle intervencije policije, samo je protiv tog napadača pokrenuta prekršajna prijava.
Smatramo da je to nedopustivo i da je način na koji pokušavaju da sačuvaju vlast ili da dobiju novu vladajuću koalicionu većinu, predstavnici uglavnom režimskih stranaka, neprihvatljiv. U Bajinoj Bašti, pored toga što je brutalno pretučen Ivan Marković, rekoh iz stranke G17 plus, svakodnevno se vrše pritisci i na odborničku većinu, pre svega na odbornike SRS, ne bi li uspeli nekoga da privole da odustane od namere da i dalje podržava tu novoformiranu skupštinsku većinu.
Najviše pritisaka se vrši na odbornika SRS Gordanu Cenić, koja je mlada žena, udovica, živi s maloletnom decom. Nju pozivaju i u noćnim satima, u kasnim večernjim satima, nude joj razna obećanja i otvoreno joj traže da napusti koaliciju i odborničku grupu SRS. I o tome je obaveštena lokalna policija u Bajinoj Bašti i niko ništa ne preduzima da zaštiti ovu ženu i, na kraju krajeva, da zaštiti legitimno izabranu koaliciju u Bajinoj Bašti.
Nije ovo slučaj samo u Bajinoj Bašti, u Aleksincu, recimo, dr Radovan Živadinović, koji je bio odbornik SRS, prema našim saznanjima dobio je rešenje zamenika direktora Medicinskog centra u Aleksincu i to je bila cena da napusti odborničku grupu. Srećom, tamo ima veliki broj odbornika koji podržavaju koaliciju u kojoj je SRS i tu vlast nisu uspeli na taj način da sruše.
Takođe, u Aleksincu se pozivaju odbornici, preti im se. Tu je opet posebno pogođena jedna mlada žena kojoj otvoreno prete da će joj polomiti i noge i ruke ako ne napusti SRS.
Govorio je kolega Pisarević malopre o tome kako je došlo do promene vlasti u Velikoj Plani. Evo konkretnih podataka. Takođe smo o tome obaveštavali javnost. U Velikoj Plani je predsednik opštine Dejan Šulkić prodao JKP bez tendera austrijskoj firmi Veber Verner Por i SRS, koja je bila tada deo vladajuće koalicije, pokušala je da to spreči. Pošto je to JKP prodato pod vrlo sumnjivim okolnostima, desilo se to da je četvoro odbornika dobilo posao pod sumnjivim okolnostima i bez javnog konkursa.
Dakle, naše pitanje je da li su ovo legitimni evropski principi preuzimanja vlasti? Samo da kažem kome postavljam pitanje, pitamo ministarstva policije, pravde i državne uprave i lokalne samouprave – da li će konačno početi da rade svoj posao u skladu sa našim ustavom i našim zakonima, a ne po preporukama Brisela i Vašingtona?

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre 12 godina, aprila, sa početkom NATO bombardovanja, režim je najavio, pored spoljne agresije, neosnovane i protivne međunarodnom pravu, i unutrašnju agresiju. Jedna od prvih žrtava unutrašnje agresije je bio novinar Slavko Ćuruvija. Srpsku javnost 12 godina opterećuje istraga o tome ko je organizovao i izvršio ubistvo Slavka Ćuruvije.
Prema informacijama kojima raspolaže SPO, prikupljeni su svi dokazi protiv organizatora i počinilaca ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 99. godine. Po našim informacijama, postoji osnovana sumnja da je ta operacija imala svoj naziv "Ćuran", da je to bila šifra za ubistvo Ćuruvije i da su tadašnjom operacijom rukovodili visoki funkcioneri beogradskog centra DB, da je jedan visoki funkcioner beogradskog centra DB "golfom" DB prevezao drugog visokog funkcionera i ubicu posle zločina, sa mesta zločina.
Po našim informacijama, budući da je završena istraga i imamo informacije da se predmet nalazi kod specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića, želim specijalnom tužiocu da postavim pitanje – da li je okončana istraga i, ako je okončana istraga, zašto se ne podiže optužnica, ako postoje dokazi kojima raspolaže SPO, a ako nema dokaza za podizanje optužnice, onda istragu treba proširiti ili, ako nema dokaza, istragu obustaviti?
Po našim saznanjima, dokazi su sasvim verodostojni i u predmetu se nalaze ista lica koja su učestvovala i u organizaciji i pripremi nekih drugih političkih ubistava, pre svega Ivana Stambolića, u pokušaju ubistva Vuka Draškovića i ubistva visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali.
Zbog čega ovo pita Srpski pokret obnove? Naravno ne zbog toga što je Slavko Ćuruvija bio naš član, nikada nije bio naš član, već zbog toga što mislimo, kao hrišćani, da je život najveća hrišćanska vrednost i da onaj ko drugome oduzme život treba da bude pred sudom osuđen i za to kažnjen.
S druge strane dolazimo na nivo ljudskih prava, ako težimo ka Evropskoj uniji, a ona počiva na ljudskim pravima, osnove formiranja Evropske unije su poštovanje ljudskih prava, onda je najteže pogaženo ljudsko pravo kada nekome oduzmete život.
Ne mogu u današnjoj Srbiji, jedanaest godina posle petooktobarskih promena, ulicama grada Beograda da šetaju organizatori političkih ubistava, ubice i naslednici žrtava političkih ubistava i da se svi pravimo kao da ne znamo šta se desilo. Ako želimo u procesu izgradnje normalnog društva, a sigurno da želimo da ubice vidimo u zatvoru, moje pitanje je – zašto ovaj postupak koji u velikoj meri opterećuje srpsku javnost ne ide sa podizanjem optužnice?