Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Zoran Nikolić, Momo Čolaković, Đorđe Milićević i Zoran Kasalović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa Predloga zakona iz tačaka 12, 16. i 17. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu i energetiku, pozvala da sednici prisustvuju i Dušan Mrakić, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, Dragan Jovanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku i Zoran Ćirović, pomoćnik ministra za finansije.
Prelazimo na 12, 16. i 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O PREVOZU U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU, POTVRĐIVANjU UGOVORA O GARANCIJI EPS ELEKTRONSKA BROJILA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EIB I FINANSIJSKOG UGOVORA KORIDOR 10 AUTO-PUT FAZA 1 IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EIB (zajednički načelni i jedinstveni pretres)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 12, 16. i 17, a pre otvaranja pretresa podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova i raspodeljuje se na sledeći način: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 15 minuta i 36 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Miletić Mihajlović poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Miloš Radulović poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica; narodni poslanik Mićo Rogović poslaničku grupu Napred Srbijo i narodni poslanik Nikola Savić poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Koridor 10 auto-put faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Da li predstavnik predlagača Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku, želi reč? (Da.)

Poštovano predsedništvo, gospođo predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao i obično, čast mi je da budem u parlamentu, u visokom domu i da referišem o zakonima koji su na dnevnom redu.
Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju donet je 1995. godine, a 2001, 2005. i 2006. godine pretrpeo je samo izmene i dopune koje nisu bitnije zadirale u koncepciju tog zakona. S obzirom da su od donošenja zakona bitno promenjeni uslovi i način obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, bilo je neophodno izvršiti odgovarajuće izmene i dopune zakona kojim se uređuje prevoz u drumskom saobraćaju.
Nova rešenja koja sadrži Predlog zakona otklanjaju poremećaje nastale na unutrašnjem saobraćajnom tržištu, pre svega u javnom prevozu i prevozu za sopstvene potrebe, što obuhvata prevoz putnika, lica i stvari, čime se precizira i popravlja položaj privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije, a takođe doprinosi sprečavanju pojava nelegalnog obavljanja prevoza.
Na zahtev velikog broja auto-taksi prevoznika, njihovih udruženja i sindikata, u Predlogu zakona posebna pažnja je posvećena uslovima i načinu obavljanja auto-taksi prevoza, čime se na mnogo potpuniji način uređuje materija u toj vrsti vanlinijskog prevoza, čime se obezbeđuje da se u obavljanju delatnosti auto-taksi prevoza u narednom periodu bitno smanje ili potpuno eliminišu problemi i negativne pojave.
Uvođenje potpunijih i preciznijih pojedinih zakonskih odredbi omogućava uvođenje reda na tržištu usluga i prevoza u drumskom saobraćaju. Uslovi i način obavljanja prevoza u drumskom saobraćaju potpunije se uređuju, a inspekcijski nadzor se poboljšava propisivanjem novih inspekcijskih ovlašćenja.
Novim zakonskim rešenjima bolje se uređuje tržište usluga u prevozu u drumskom saobraćaju i ono postaje stabilnije i jedinstvenije. Iznosi novčanih kazni koje naplaćuje organ za prekršaj i novčanih kazni koje se naplaćuju na licu mesta od učinilaca prekršaja predstavljaju prihod u budžetu Republike Srbije.
Potpunijim zakonskim uređenjem prevoza u drumskom saobraćaju prevoznici u toj vrsti prevoza dobijaju mogućnost za povećanje obima rada, kao i mogućnost za bolje i sigurnije obavljanje svoje delatnosti. Na taj način direktno se podstiču ukupni privredni tokovi kroz porast tražnje u celokupnoj privredi.
Intenziviraće se inspekcijski nadzor nad primenom odredaba zakona i uspostaviti efikasna saradnja sa drugim nadležnim državnim organima. Izmene i dopune Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju treba da uvedu red i omoguće efikasnije sprečavanje sive ekonomije na saobraćajnom tržištu.
Razlozi za donošenje zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke, zaključenog 29. novembra 2010. godine u Beogradu, u daljem tekstu ugovor o garanciji, sadržane su u odredbi člana 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, kojim je propisano da se garancija Republike Srbije za izmirivanje duga daje u formi zakona.
Takođe, razlozi za donošenje zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji EPS elektronska brojila između Republike Srbije i Evropske investicione banke sadržani su u činjenici da Evropska investiciona banka odobrava kredit u iznosu od 440 miliona evra za projekat uvođenja sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje, pod uslovom da Republika Srbija garantuje za obavezu javnog preduzeća Elektroprivreda Srbija, kao zajmoprimca po ugovoru o finansiranju EPS elektronska brojila, između Evropske investicione banke i Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", zaključenog takođe 29. novembra 2010. godine.
Članom 4. Odluke o osnivanju javnog preduzeća za proizvodnju, distribuciju i trgovinu električne energije predviđeno je da Javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", u daljem tekstu EPS, između ostalog obavlja delatnost proizvodnje i distribucije električne energije i upravlja distributivnim sistemima. Shodno navedenim delatnostima koje obavlja EPS, podnet je zahtev banci za odobrenje kredita u iznosu od 40 miliona evra za finansiranje i sprovođenje projekta.
Ukupna vrednost projekta procenjena je na 83 miliona i 700 hiljada evra, od čega su sredstva u iznosu od 40 miliona evra već obezbeđena po osnovu ugovora o zajmu između Evropske banke za obnovu i razvoj i EPS-a od 2. septembra 2010. godine, dok će sredstva u iznosu od tri miliona i 700 hiljada evra biti obezbeđena iz sredstava EPS.
Ne bih dalje čitao, sve što treba možete pitati.
Treći zakon se odnosi na Koridor 10. Razlozi za potvrđivanje finansijskog ugovora Koridor 10 – Autoput E 85 faza 1 između Republike Srbije i Evropske investicione banke sadržane su u odredbi člana 5. stav 2. Zakona o javnog dugu, prema kojem Narodna skupština odlučuje o zaduživanju Republike Srbije.
Evropska investiciona banka je finansijska institucija koja, odobravajući kredite, uz minimalne godišnje kamate, prvenstveno za razvoj nedovoljno razvijenih regiona, modernizaciju saobraćajne, telekomunikacione i energetske infrastrukture, konkurentnosti evropske industrije, razvoja malih i srednjih preduzeća i zaštitu okoline, omogućava lakšu integraciju u EU, balansirajući razvoj ekonomske i socijalne kohezije unutar iste.
U skladu s napred pomenutom delatnošću banke, Republika Srbija je uputila zahtev banci u vezi sa odobravanjem kredita za finansiranje nastavka sprovođenja projekta izgradnje puta Koridora 10 – Autoputa E80 u iznosu od 195 miliona evra. Koridor 10 je definisan kao jedan od panevropskih koridora koji formiraju transevropsku putnu mrežu na evropskim konferencijama ministara o transportu, na evropskoj konferenciji koja je održana 1994. godine na Kritu i 1997. godine u Helsinkiju.
Koridor 10, sa svojim osnovnim delovima koji čine putni pravac Beograd–Budimpešta i putni pravac Beograd-Niš, na koji se nastavljaju putni pravci Niš-Sofija i Niš-Preševo, sa ukupnom dužinom od 792 km, predstavlja jedan od najznačajnijih putnih pravaca na teritoriji Republike Srbije i kao jedan od najznačajnijih regionalnih putnih pravaca povezuje Republiku Hrvatsku, Republiku Austriju, Republiku Sloveniju i Republiku Mađarsku sa Republikom Bugarskom, Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom, Republikom Grčkom i Republikom Turskom.
Koridor 10 je definisan kao prioritetni putni pravac i u okviru strategije razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Od strane banke je već odobren deo sredstava potrebnih za finansiranje izgradnje puta Koridora 10 u iznosu od 384 miliona evra, na osnovu finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke Autoput Koridor 10, zaključen 23. oktobra 2009. godine, kojim se finansira izgradnja autoputa E75 na putnom pravcu Grabovnica-Levosoje u dužini od 75 km.
Projektom je predviđeno izvođenje radova na izgradnji nove deonice Autoputa E80 između Proseka i Čiflika, u dužini od 36 km na putnom pravcu Niš-Dimitrovgrad.
Dalje ne bih čitao. Samo jedna rečenica, koju neću čitati, sa ovom trasom mi zaokružujemo cifru od milijardu i 195 miliona evra potrebnih sredstava za izgradnju Koridora 10, dakle, ono što je bilo ugovoreno i dogovoreno.
Ove deonice o kojima sam ovde govorio, jedna od njih je već licitirana. Prema tome, molim Skupštinu da u današnjoj raspravi i kada bude to vreme usvoji predloge ova tri zakona. Hvala najlepše.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Iliću.

Meni je izuzetno drago da je ovaj zakon došao na dnevni red jer bilo je puno problema da se neke stvari dovedu u red. To se prvenstveno odnosilo na taksiste, na mnoge korisnike u drumskom saobraćaju, prevoznike itd.
Nova Srbija i mnoge druge stranke su pokušavale da ovaj zakon dovedu u red, poprave, i meni je drago da smo pomogli da se ovaj zakon još uobliči i da se prilagodi.
Drago nam je da je od devet amandmana koje smo dali osam Vlada usvojila, što je naš doprinos da učinimo sve da jednostavno ovaj zakon poboljšamo da ne bi kasnije vršili izmene i dopune.
Izuzetno mi je drago da će mnogi korisnici, a posebno taksisti, biti zadovoljni posle ovog zakona koji oni željno očekuju.
Još jednom želim da se zahvalim ljudima koji su radili na amandmanima u Vladi i prihvatili naših osam amandmana, gde smo pokušali da zakon još dovedemo u red, popravimo, jer na osnovu nekog dugogodišnjeg iskustva i saradnje imali smo veoma konstruktivne predloge.
Nadam se da će zakon biti usvojen bez problema i da će jednostavno rešiti mnoge probleme koji su se javljali u drumskom prevozu.

Da li izvestilac Odbora za finansije, narodni poslanik Milan Vučković, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za evropske integracije želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici, poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Reč ima poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo saradnici, danas se pred nama nalazi jedan od zakona za koji smatramo da konačno treba da reši veoma veliki broj prisutnih problema u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije.
Ovim zakonom zahtevaju se uređivanje pitanja i odnosa koji su predmet ne samo zakona, već i objavljivanja do sada velikog broja poslovnika, pravilnika, uredbi i direktiva koje konačno treba da prestanu da upravljaju ovim pitanjem, a da konačno počne da upravlja Zakon o drumskom saobraćaju.
Nova rešenja koja sadrži Predlog zakona otklanjaju poremećaje nastale na unutrašnjem saobraćajnom tržištu, preciziraju i popravljaju položaj svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza u drumskom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije i daju neka nova rešenja u prevozu robe, lica i stvari.
Mišljenja smo kao poslanička grupa da je zahtev velikog broja prevoznika, kako u drumskom saobraćaju, tako i u auto-taksi saobraćaju, opravdan i zahteva da ovaj zakon što pre bude prihvaćen i implementiran u svakodnevnoj praksi naših građana, privrednika, radi prevoza robe, usluga i ljudi.
Posebnu pažnju ću obratiti na osnovne probleme taksi prevoza, koji se mogu svrstati u nekoliko najznačajnijih grupa, i to: prvo, neodgovarajuća je zakonska regulativa i prevelika je samovolja organa lokalne uprave u toj regulaciji. Mislim da i ova rešenja koja je zakon dao ne sprečavaju nelojalnu konkurenciju i cenu usluga.
Nameravanim izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to u delu koji se odnosi na auto-taksi prevoz, zajednička intencija svih poslanika bi trebalo da bude da se ova oblast bar približno zakonski uredi, imajući u vidu njen nesumnjiv značaj za čitavo naše društvo.
Trenutna situacija u auto-taksi prevozu u Republici Srbiji je neprihvatljiva, a ovakvo stanje direktna je posledica nepostojanja odgovarajuće zakonske regulative. Naime, auto-taksi prevoz, što se tiče zakona kao forme propisa, regulisan je samo delom Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, i to sa svega četiri člana i ukupno osam odredaba, a u ostalom delu taksi prevoz je regulisan odredbama odluka lokalnih samouprava, kao podzakonskim aktima, što je dovelo do činjenice da se jedna privredna delatnost reguliše na nekoliko različitih načina i što stvara haos u svakodnevnoj primeni.
Kada se pridoda i činjenica da je gotovo svaka odluka lokalnih samouprava bila predmet ocene Ustavnog suda Srbije, i da je gotovo svaka u većim ili manjim delovima bila oglašavana kao neustavna, lako se može doći do zaključka da u oblasti pravne regulative u taksi i uopšte u prevozu vlada jedan veći haos.
Idealna situacija bi bila kada bi se doneo poseban zakon o taksi prevozu, bilo kao poseban zakon, bilo kao deo, nadamo se, budućeg zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, ali dok se stvari ne reše na ovaj način, dužni smo da kroz izmene postojećeg Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju bar na privremeni način rešimo neka od osnovnih pitanja, vezana za auto-taksi prevoz.
Prema predloženim amandmanima postiglo bi se nekoliko stvari. Prevashodno, izmenom člana 6. neophodno je regulisati pojam lica koja mogu obavljati auto-taksi prevoz, te je u tom smislu naš predlog da to može obavljati i samo pravno lice ili preduzetnik, čija bi jedina delatnost bila auto-taksi prevoz.
Osnovni razlog za ovu izmenu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju je usklađenost sa zakonima i drugim propisima kojima je regulisana bezbednost saobraćaja, kao i specifičnosti auto-taksi prevoza kao vrste javnog prevoza.
Naime, ukoliko bi opstao predlog da taksi prevoz mogu obavljati, odnosno obavljaju lica kojima je taksi delatnost pretežna, kako je u zakonu rečeno, pa su malo taksisti a malo nisu, ali samo jedna od delatnosti, drastično bi se kršile odredbe pozitivnih propisa koji se tiču bezbednosti saobraćaja. Predmetnim propisima više nego jasno je regulisan broj časova koje jedan profesionalni vozač može da provede dnevno vršeći ovu delatnost.
Štaviše, izuzetno strogo su propisani odmori koje ova lica moraju da koriste. Izuzetno teško bi bilo zamisliti da jedno lice u toku dana obavlja svoje ostale delatnosti, a tokom dana recimo osam časova rada vozi taksi, a onda krene da obavlja i svoje neke druge dopunske delatnosti. Navedeno postupanje ozbiljno bi ugrozilo bezbednost drumskog saobraćaja, lica i građana, te se najnovijim izmenama i dopunama iste moraju sprečiti.
Naša poslanička grupa je u tom smislu podnela amandman sa zahtevom da se briše "pretežna", a da ostane jedino zanimanje kao taksi zanimanje. Pored toga, auto-taksi prevoz, kao specifičan vid prevoza predstavlja veliku potrebu građana Republike Srbije, posebno u velikim gradovima, te bi bilo neozbiljno da ovu delatnost obavljaju pravna lica, uz obavljanje i drugih privrednih ili samostalnih delatnosti.
Takođe, po nama, neophodno bi bilo izmeniti član 9. predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, budući da su prema sada važećem Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, i to odredbama člana 36, velika ovlašćenja preneta na lokalne samouprave.
Ponovo skrećemo pažnju da su lokalne samouprave sklone potpuno nakaradnom tumačenju odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, a posebno onih odredaba kojima se reguliše auto-taksi prevoz. U prilog ove tvrdnje svakako ide činjenica da je Ustavni sud u vreme važenja Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju doneo preko 20 odluka kojima je utvrđena povreda Ustava i zakona od strane lokalnih samouprava u oblasti auto-taksi prevoza, a posebno je indikativna činjenica da se trenutno vodi preko hiljadu postupaka ove vrste pred Ustavnim sudom Srbije, u kojima se proverava zakonitost i ustavnost gotovo svih podzakonskih akata donetih na teritoriji Republike Srbije kojima se uređuje ova delatnost.
Propisivanje odredbe po kojoj bi se na nesumnjiv način skrenula pažnja lokalnim samoupravama da moraju da se pridržavaju Ustava i zakona, iz koga crpe ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, dala bi druge rezultate. Tako bi se, recimo, sprečilo da Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju propiše uslove koje mora da ispunjava taksi vozilo, a onda da lokalna samouprava donese odluku kojom zahteva i automobile stare do osam godina ili sa euro-tri i euro-četiri motorima, koji se u zakonu uopšte i ne pominju.
U ovom delu neophodno je još izmeniti član 35. predloženih izmena i dopuna, tako što bi se ubacio i deo koji se odnosi na oglašavanje. Svedoci smo da u Republici Srbiji preko 90% taksi prevoznika predstavljaju preduzetnici, dok ostali broj predstavljaju pravna lica koja obavljaju ovu vrstu prevoza.
Takođe smo i svedoci masovnih oglašavanja taksi asocijacija koje putnicima nude popust na cenu usluge koja je utvrđena pozitivnim propisima. U konkretnom slučaju ne radi se o privrednim društvima koja nude popust za usluge koje pružaju njihovi zaposleni, već su u pitanju usluge koje pružaju preduzetnici, članovi taksi udruženja koja posluju kao privredna društva i kao drugi oblici pravnih lica. Pravno lice nudi popust na uslugu koju pruža preduzetnik kao pojedinac, što je apsolutno nedopustivo, a ovakvim normiranjem bi se u potpunosti sprečile takve pojave.
Pojedinci smatraju da bi ovako predložena odredba, koja bi zabranila oglašavanje ispod minimalne utvrđena cene bila neustavna, međutim taj argument nikako nije validan. Ovim amandmanom direktno bi se štitila konferencija i sprečavao damping, a u brojnim zakonima imamo situaciju u kojoj se reguliše naknada za usluge, pa je tako zakonom o advokaturi zabranjena naplata honorara ispod 50% zvanično utvrđene cene. Zašto to ne važi u taksi uslugama?
Istovremeno, napominjemo da ove izmene nisu u suprotnosti ni sa Zakonom o oglašavanju, kao leks specijalisom propisom u oblasti oglašavanja, pa je tako dozvoljeno baviti se oglašavanjem i u drugim propisima, a kao klasičan primer je Zakon o bezbednosti saobraćaja kojim je zabranjeno oglašavanje specijalnih uređaja kojim bi se otkrivali uređaji za merenje brzine kretanja vozila, odnosno uređaji za otkrivanje radara.
Sa ovog mesta hteli bismo da napomenemo i apostrofiramo jako težak položaj auto-taksi prevoznika u Republici Srbiji jer do tog položaja dolazi zbog loše regulative uzrokovane opštim nezadovoljstvom taksi prevoznika i korisnika usluga, tj. građana, što krajnje štetne posledice ima i po celokupnu privredu Republike.
U formi preduzetnika ovu delatnost obavlja preko 17 i po hiljada taksi vozača po registraciji, od čega je samo oko sedam i po hiljada njih registrovano u Beogradu. Imajući u vidu činjenicu da je taksi služba postala svojevrsni otpad za osobe koje ostanu bez posla, došlo je do predimenzioniranja ove službe koja ne može više da istrpi sve uslove tehnike kojom se raspolaže u ovoj službi.
Ova činjenica ne ogleda se samo u nelojalnoj konkurenciji od strane osoba koje nisu registrovane za obavljanje ove delatnosti, već i od strane osoba koje su registrovane, ali ovaj posao ne obavljaju u skladu sa propisima.
Usled toga bi ubuduće država morala da se pozabavi osnovnim pitanjem u ovoj oblasti i to statusom taksi vozača, kao i drugih vozača u drumskom saobraćaju, a kroz rešavanje poreskih problema, kroz rešavanje nelojalne konkurencije, sankcionisanjem subjekata nelojalne konkurencija, i ne samo taksista, već i drugih asocijacija, što bi svakako najbolje bilo postignuto donošenjem zakona o taksi prevozu kao posebnom zakonu.
U danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon pod jednim uslovom, da se opravdani i zaista racionalni i celishodni amandmani prihvate i budu sastavni deo ovog zakona. Hvala na pažnji.

Iskorišćeno je 10 minuta i 50 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo Čomić, uzdržaću se od diskusije pošto ministar nije tu. Smatram da nema smisla da govorim u njegovom odsustvu pošto je tema o kojoj želim da govorim kredit koji se uzima za deonicu Koridora 10, stanje u kojem se nalazi Koridor, odgovornost ministra za čitav niz propusta koji prate njegov angažman i njegovo ministarstvo na projektu Koridor 10, štete koje trpimo itd.
Uzdržaću se od diskusije jer mislim da nema smisla da to radimo u njegovom odsustvu.

Iskorišćeno je dva minuta vremena predsednika poslaničke grupe. Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč? Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospodo saradnici ministra i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPS-JS prozboriću nekoliko rečenica povodom donošenja ovog zakona ali uglavnom u afirmativnom smislu.
Naravno, uvek ima mesta za kritiku i zavisi s kog aspekta posmatramo sva ova pitanja, a i druga pitanja koja su u nadležnosti određenih resora.
Imajući u vidu da živimo u jednom tranzicionom vremenu, u jednom veoma teškom vremenu, u vremenu finansijske krize i drugih nevolja koje nas pritiskaju, a u trci sa vremenom da mnoge stvari na vreme promenimo kako bi uhvatili korak s onim što je želja, da pristupimo EU, nije teško naći puno činjenica i razloga da se mnoge stvari kritikuju, pa i ove koje su danas na dnevnom redu, ali isto tako postoje drugi aspekti koji gledaju na ove stvari sasvim drugačije.
Dakle, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, sigurno je važno poći od činjenice da je ovaj zakon donet 1995. godine, da je pretrpeo izmene 2001, 2005. i 2006. godine. Pored osnovnog zakona u legislativi, u toj oblasti, imamo brojna podzakonska akta koja su pokušavala nove okolnosti u ovoj oblasti da usaglase sa onim što je potreba i vremena i onoga što jeste praksa u životu u aktuelnom trenutku. To nije ni moglo više na adekvatan način da se učini.
Svakako da je za pohvalu pojava u Narodnoj skupštini Predloga zakona o ovim izmenama i dopunama Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju, koji će osavremeniti ovu regulativu i primeriti potrebama današnjeg trenutka, što opet ne znači da ovim zakonom i ovim izmenama i dopunama idealno rešavamo ova pitanja i da će svakako postojati potreba da pratimo određene teškoće u primeni ovog zakona i u skladu sa potrebama u ovim oblastima, takođe, u datom trenutku ili kroz donošenje podzakonskih akata, kroz donošenje novih uputstava kako bi se po vertikali to spustilo na ono što je i sagledavanje ovih problema u lokalnoj samoupravi.
Takođe, u datom trenutku bi novim izmenama učinili napredak u regulisanju ove oblasti. Naravno, imali smo reakciju mnogih i udruženja i sindikata, mnogih delatnika u ovoj oblasti. Za pohvalu je da tu vršimo određene promene.
Kada je reč o auto-taksi saobraćaju, i kada je reč o linijskom saobraćaju, i kada je reč o prevozu stvari i o prevozu za sopstvene potrebe i što je najvažnije ovim zakonom se čini pokušaj da se poboljšaju uslovi privređivanja, da se privređivanje uvede, da tako kažem, u jedan legalan tok, što sprečava nelojalnu konkurenciju.
S druge strane, sprečava i sivu ekonomiju i stvara neke bolje pretpostavke za privređivanje koje u ovom trenutku nisu dobre zbog sveopšte krize i finansijske krize na jednom širem prostoru.
U tom smislu, poslanička grupa SPS-JS podržava pojavu ovakvog jednog zakona i svakako će glasati za njega.
Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju ugovora Koridor 10 – G85 faza I, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, želim u ime naše poslaničke grupe SPS-JS da izrazim jedno potpuno opredeljenje u pravcu realizacije tog napora naše zemlje i svih odgovornih faktora da konačno imamo u dogledno vreme završavanje Koridora 10 koji predstavlja panevropski koridor u okviru sveopšte transevropske putne mreže koja je definisana u međunarodnim razmerama.
Svako zaostajanje u realizaciji ovog krupnog zadatka predstavlja neprihvatljiv i nedozvoljiv hendikep u smislu da moramo držati korak s vremenom, da moramo učiniti sve da infrastruktura, kako putna, tako i železnička, a i sve druge budu na jednom dostojnom nivou. Svakako da je infrastruktura osnova i temelj za sveopšti razvoj jedne zemlje, jednog društva i boljitak, stvaranje boljitka u smislu boljih uslova za privređivanje svih naših građana.
Čuli smo da Evropska investiciona banka, odobravajući kredite uz minimalne godišnje kamate, a za realizaciju ovakvih projekata, kao što su infrastrukturni ili za modernizaciju nekih drugih delatnosti, zapravo, podstiče lakšu integraciju u EU.
Svakako da tu integraciju koju želimo u EU, ne možemo da je prihvatimo samo na rečima kao jednu fikciju, jednu floskulu koja zapravo sama za sebe ništa ne znači, ako u stvarnom životu ne učinimo neke promene, kvalitativne promene koje će učiniti da budemo i u nekom doglednom vremenu, koliko-toliko, približni onome što se dešava u jednom širem ambijentu u regionu, pa i u EU.
Završavanje Koridora 10 u dužini od 792 kilometra je osnovna pretpostavka, rekao bih, to je imperativna potreba koju moramo da završimo, jer u protivnom ostaćemo slepo crevo i ćorsokak na balkanskom poluostrvu, a glavni putevi koji vode na Bliski istok i koji povezuju čitave regione nas će zaobići. To svakako nije dobra pretpostavka za ono što želimo u smislu daljeg napretka i držanja koraka s okolnom sredinom, s regionom i s drugim državama.
Ovde je reč o kreditu koji se obezbeđuje za završavanje deonice auto-puta E80 od 36 km južno od Niša prema Dimitrovgradu. Ukupno vrednost tog auto-puta je 391.200.000 evra, to je zaista jedna ogromna cifra, ali je ona uslovljena i izdiktirana onim što su uslovi, konfiguracija i mnogobrojni zahtevi za izgradnju te deonice.
Evropska investiciona banka ovim ugovorom obezbeđuje 195 miliona dinara. Ovim se obezbeđuje da imamo dva puta dve saobraćajne trake, sa dve zaustavne trake, širine 28,4 m i 26 m u onim uslovima gde su teži uslovi koji su diktirani konfiguracijom zemljišta. Na toj deonici imamo 31 most. Predviđene su i dve rampe, jedan parking, servisni centar, petlja kod Bele Palanke. To su ogromni zahvati u okviru ovog projekta i svakako zahtevaju tako veliki novac.
Naravno, sigurno ćemo imati protivargumente u smislu zašto se dalje zadužujemo i zašto uzimamo jedan takav kredit. Stanovište naše poslaničke grupe SPS-JS na takve primedbe je sledeći, moramo da se zadužimo i da grabimo u napredak kroz razvoj infrastrukture, jer je to osnova čitavog društva i napretka koji se očekuje od naše zemlje, a koji pre svega očekuju naši građani.
Čekanje neko i da taj isti posao radimo po sistemu kamen na kamen ili cigla po cigla jeste jedno dugovremensko oklevanje koje će nas pregaziti i koje će zapravo nas staviti apsolutno van stroja, van koraka i van onoga što rade okolne zemlje i, naravno, što radi zajednica u koju mi želimo sutra da uđemo.
Znači, svaki napredak pretpostavlja jedan dodatni napor. Uzimanje kredita je jedna varijanta koja je inače u svetu poznata i gledano s aspekta globalnih interesa, ako to čini država, a i gledano s aspekta pojedinaca, individua, ljudi se uvek zadužuju sa željom da se zaokruži jedan posao, s jednim razumnim tempom zaduživanja, vraćanja, s određenim uslovima koji će u krajnjem rezultatu učiniti boljitak za sve nas u bržem vremenu zarad nastavka napretka u nekom sledećem trenutku, a za potrebe generacija koje dolaze. Ako na ovakav globalan i strateški način ne posmatramo stvari, onda naravno da nema ništa od boljitka ni za nas, ni za generacije koje dolaze posle nas.
U istom svetlu bih progovorio samo nekoliko rečenica o sledećem zakonu koji se odnosi na napredak, unapređivanje tehnologije u elektroprivredi. Reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji EPS, elektronska brojila, između Republike Srbije i Investicione banke. Ovaj projekat, koji vredi nešto preko 80 miliona evra, delom će biti finansiran kreditom koji Elektroprivreda uzima od Evropske investicione banke, a Republika Srbija treba da bude garant u onome što su obaveze ugovarača, odnosno Elektroprivrede Srbije, da isti ovaj kredit od 40 miliona evra vrati po ugovorenim stavkama.
Ovde je reč o uvođenju sistema brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje i isključivanje. Naravno da i u oblasti elektroprivrede ne možemo stati na onome dokle smo stigli danas. Tehnologija u svetu u svim sistemima i u svim oblastima strahovito napreduje.
Dužni smo i moramo da tu tehnologiju unapređujemo, kako bi mogli i na tom tehnološkom planu da sarađujemo i komuniciramo sa okolnim svetom. U protivnom, ako imamo drugu logiku, jednog trenutka zadesiće nas jedna surova stvarnost, da mi živimo i radimo sa tehnologijom iz prošlog veka, a neko je otišao sto godina unapred.
Prema tome, svakako da ovaj sistem brojila za daljinsko očitavanje i uključivanje je jedna od faza, a ona će se nastaviti u daljem vremenu, ali valja to započeti i svakako učiniti napredak i u ovoj oblasti. Modernizacija ove tehnologije u elektroprivredi je takođe hvatanje koraka sa tehnološkim razvojem savremenog sveta i obavljanje delatnosti u savremenim uslovima, što je takođe imperativ i potreba za sve nas.
U ovom smislu izrekao sam neke konstatacije u jednom afirmativnom smislu, ali bih dodao još i nešto. Naravno, sve druge kritike koje dolaze po pitanju realizacije programa, odnosno projekata u okviru Koridora 10, recimo, najlakše je, u krajnjoj liniji, to svaliti na jednog čoveka, na jednog ministra ili na jedno ministarstvo, ali od toga, naravno, nema koristi.
Mi kritike ovde i u Narodnoj skupštini i na drugim mestima treba da uputimo, ali u smislu jedne potpune mobilizacije svih subjekata koji realizuju jedan projekat. Mislim da ministar Mrkonjić ili samo Ministarstvo kada bi bilo u potpunosti u nadležnosti da ovaj posao realizuje, onda bi mnogo lakše i pre ispoštovalo neke rokove u odnosu na možda jedan složen način, kako se to danas realizuje.
Naravno, ovde je reč i o drugom aspektu, o čemu ćemo mi možda govoriti za godinu dana, recimo otprilike kada dođu novi izbori, ne prejudiciram kada će biti izbori, to nije u našoj kompetenciji, mada imamo stav o tome, ali kada budemo govorili o novoj vladi, onda kroz zakon o Vladi, kroz zakon o ministarstvima treba dobro usaglasiti i utvrditi nadležnosti svih tih resora koji će biti u funkciji i koji će biti samim tim i operativniji i sposobniji, a i odgovorniji da iznesu određen zadatak, ako su kao subjekt nadležni u celosti za izvršenje određenih zadataka.
Time završavam i ponavljam da će SPS-JS glasati za ove zakone. Zahvaljujem.