Da nije obrazloženja, odnosno mišljenja Vlade, stvarno bih bio u velikoj nedoumici šta sve treba da se napiše u nekom propisu. Mi smo ovim amandmanom tražili da se stav 4. briše, a on glasi – advokatski pripravnik ne može samostalno da se bavi poslovima advokature. To je nešto najnormalnije, da je zabranjeno.
Međutim, nas Vlada obaveštava da to mora da se potencira. Tačno je što mi tražimo amandmanom, ali mora da se napiše, jer kada je napisano onda to obavezuje.
Mogao bih da vam pričam o mnogim stvarima koje su napisane, pa nikoga ne obavezuju, o tim zakletvama itd. Tadić se zakleo za KiM, pa je doveo Euleks i ne priča više o KiM. Da ne širimo sada tu temu.
Otvorile su se neke druge teme koje se dotiču koncepta ovog zakona. Verovatno gori koncept zakona nisu mogli advokati da naprave, ako su oni tvorci ovoga. Ovaj zakon je verovatno morao da ima 30 odredbi, nekoliko odredbi koje definišu status advokata i pripravnika, njihova statusna pitanja, svakako pitanje advokatske komore, upis, osnove za disciplinsku odgovornost i kraj.
Ali, ne. I na ovom pitanju se prelamaju interesi. Zato imamo situaciju da se izmišljaju neke nove kategorije, dopisuje se nešto, navodno želi Srbija da glumi šta se dešava u Evropi, pa hajde i mi da to prihvatimo, a svi znamo da verovatno 40% ovih odredbi ništa ne znače, a kada dohvate advokati i to parcijalno raščereče, znate i sami na šta će sve to da liči.
Na kraju, samo da vas podsetim, advokatura je s gledišta, ako mogu da kažem, državne uprave, samostalna delatnost, nije to javna služba, kao što neki to tumače. Ona je, pre svega, samostalna delatnost. Ako je samostalna delatnost, danas smo se onda naslušali toliko improvizacija na temu kako da se ta oblast uredi, pa se navodno štite klijenti, pa navodno advokati, pa navodno da se štiti država. Vidite i sami kakva nam je situacija s advokaturom. Ne daj bože da neki advokat brani nekoga u Hagu, taj bi dobio devet doživotnih robija.
Vidite koliko ima ljudi koji beže od advokata. Nažalost advokati su sada neizbežni, ako ni zbog čega drugog onda makar zbog revizije. To je neko još ranije naveo, da su nam advokati nužni. Izvinjavam se onim ljudima koji se bave ovom profesijom, koji su postigli izuzetne rezultate i u pogledu časti, u pogledu morala i u pogledu profesionalnog kodeksa, ali moram da vam kažem da je malo takvih u advokaturi.
Ova vlast s vremena na vreme ide toplo-hladno prema advokatima. U jednom trenutku advokati odgovaraju, u jednom trenutku ne odgovaraju. U jednom trenutku oni postaju predmet interesovanja posebnog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, pa onda ide akcija kako da se spreči da advokati preko svojih računa primaju ispunjenje od protivne strane, kako bi se izbeglo plaćanje poreza itd.
Pa onda imamo situaciju da nam se advokati nalaze u državnim službama, pa onda imamo situaciju da neki koji nisu bili 2000. godine uspešni kao advokati podelili su se, jedni će da drže kancelariju, a drugi će preko neke stranke da uđu u vlast, pa onda nabacuju predmete.
Džabe mi danas pravimo ovde hvalospeve o advokaturi kada građani vrlo dobro znaju kakva je advokatura u Srbiji. Svako je imao makar jedan susret sa advokatom povodom nekog pitanja koje je trebalo da se reši na sudu.
Mislim da je trebalo da se primeni druga logika, što manje odredbi, samo odredbe kojima se nešto zabranjuje, elementarne stvari gde su uslovi u pozitivnoj klasifikaciji, a sve druge stvari da se prepuste i advokatskim komorama, uz uvažavanje procesnih odredbi, znači, onih propisa koji regulišu zastupanje, predstavljanje i druge stvari.
Naravno, ovo je jedan koncept, slažem se, strategija reforme, ali u toj strategiji reforme nigde ne piše da Nataša Kandić može da zastupa žrtve na sudu, a ona zastupa pred Specijalnim sudom. To možda neko ne zna.
Nigde ne piše u nekom propisu da neko iz inostranstva iz kancelarije može da diktira presude, pa smo imali i priznanje da je prvi američki sekretar zadužen za pravna pitanja posmatrač svega ovoga što se dešava.
Imamo i situaciju da neki advokati rade za neke druge koji baš ne misle dobro ovoj državi. Svega toga ima, ali malo imamo disciplinskih postupaka i naravno da imamo staleško čuvanje, kao što to postoji kod lekara, kod stomatologa, tako postoji i kod advokata, samo kada se pojavi kao konkurencija koju treba uništiti. Onda se okomi advokatska komora, izbaci nekog čoveka i onda završavaju posao.
Da podsetim samo javnost, pošto je to dosta poznato, tačno se zna pri svakoj policijskoj upravi koji su odabrani advokati da budu branioci po službenoj dužnosti. Sada tu pričajte o advokatskoj tajni, da bih vam poverovao.
Koliko ima takvih advokata koji se podmetnu pritvorenom licu, da bi se eventualno saznalo što više, a onda BIA i ovi drugi da završe posao u mraku. To se posle prati sa odabranim sudijama, odabranim većima. To je naša stvarnost. Ona se ne sviđa onima koji su na vlasti, ali sve se menja, pa će valjda i ovo da se promeni, samo ukoliko žele građani Republike Srbije.