Na član 89. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podnela narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 90. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Srđan Spasojević i Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O JAVNOM BELEŽNIŠTVU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Milica Radović, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković, Jovan Palalić, Vjerica Radeta, Petar Jojić, Aleksandar Martinović, Sreto Perić, Dragan Stevanović, Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Srđan Miković, Mirko Munjić, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Gordana Pop Lazić, Boris Aleksić, Milovan Radovanović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Filip Stojanović, Nikola Savić, Radica Jocić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borisav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Dušanka Plećević, Riza Halimi, Nenad Konstantinović, Lidija Vukićević, Nataša Jovanović, Vladan Jeremić, Milorad Buha, Jadranko Vuković, Srboljub Živanović, Dejan Mirović, Zoran Popović, Dušan Marić, Paja Momčilov, Slađan Mijaljević, Nikola Žutić, Momir Marković, Milorad Krstin, Dragan Živkov, Milan Škrbić, Goran Mihajlović, Branimir Đokić, Radiša Ilić, Lidija Dimitrijević, Judita Popović, Bojan Đurić i Nebojša Ranđelović, Marina Toman, Vitomir Plužarević, Milan Veselinović i Tomislav Ljubenović i amandman Odbora za pravosuđe i upravu.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Za reč se javila Marija Bugarčić, narodni poslanik. Izvolite.

Uvažena predsednice, poštovani ministre, uvažene koleginice i kolege, kao što su najavile moje koleginice i kolege iz LDP kada je bila rasprava u načelu o ovom zakonu, mi ćemo naravno podržati ovaj zakon o beležnicima.
Ovaj zakon građani Srbije čekaju već više decenija, praktično od 1930. godine, kada je uveden onaj zakon i koji nije uveden na celoj teritoriji tadašnje Jugoslavije.
Podsetiću da smo jedina zemlja, izuzev Albanije, koja nije donela ovaj zakon. Naši susedi su to uradili daleko ranije, već od 2002. godine BiH, Crna Gora 2006. godine i sve zemlje u okruženju su to uveliko uradile.
Kada govorimo o prednostima ovog zakona neizbežno je reći da će ovaj zakon vidno olakšati život građana i omogućiće im se brže i jednostavnije da ostvaruju svoja građanska prava, od običnih overa potpisa, do overavanja ugovora, hartija od vrednosti, čuvanje novca i čitav niz poslova koje im omogućava ovaj zakon.
Neće više biti dugih redova u zgradama suda i na šalterima sudova. Taj deo posla će se ceo prebaciti, po ovom zakonu, na notarske kancelarije. Deo državnih poslova se takođe prenosi na javne beležnike i na javno-beležničku službu.
Notarski sistem u uporednom pravu, ono na šta bih se osvrnula, doneo je odlične rezultate, kako u zemljama u okruženju, tako i u svim članicama EU.
Iskustva u primeni ovog zakona, u uslovima kada je dobro urađen ovaj zakon, ako su stvoreni mehanizmi kontrole njenog rada koji se korektno primenjuju, pokazala su da je uvođenje ovog zakona doprinelo znatnom rasterećenju sudova i organa uprave, bržem odvijanju pravnog prometa i time brzom i sigurnom ostvarivanju i zaštiti ljudskih prava i interesa svih građana.
Ono što bih promenila u ovom zakonu je u članu 15. gde kaže – na svakih 25.000 stanovnika da se odredi po jedan javni beležnik. Mislim da je taj broj malo preveliki i pretenciozan s obzirom da je u zemljama u okruženju ovaj broj negde oko 20.000 u uporednom pravu. Mislim da je mnogo celishodnije da on bude i ovde kod nas 20.000.
To naročito mislim na male opštine tj. male lokalne samouprave koje su ispod 25.000 stanovnika, neophodno im je garantovati, to ima u ovom zakonu, da svaka mala lokalna samouprava ima po jednog notara, jer ljudi koji žive u malim sredinama nemoguće je da idu u velike sredine da izvrše neki deo od ovih poslova.
Ono što nije precizno definisano ovim zakonom je mehanizam kontrole, odnosno monitoring nad prvih 100 notara koje imenuje Ministarstvo pravde. Plaši me ta činjenica da smo od 180 zemalja mi ipak 85. zemlja po korupciji, nažalost i da se nalazimo na samom dnu lestvice u celom regionu.
Ono što je ukazao pre neki dan Štefan File kada nam je bio u poseti jeste visok stepen korupcije. Ono što je po njemu očigledno, to je da nekažnjeno prolaze ljudi koji se bave korupcijom. O tome govori i ona činjenica o onih 64 pitanja koja nam je Evropska komisija dodatno dostavila da uradimo.
Takođe, podsetiću vas na podatak iz oktobra 2010. godine, koji kaže da je mito u oktobru bio 255 evra po glavi stanovnika.
Ono što je dobro u ovom zakonu je to, što ste prihvatili amandman LDP na član 58. koji je podnela moja poslanička grupa. Njegova svrha je da se poveća poverenje građana kao korisnika usluga javnih beležnika, a s druge strane da se poveća odgovornost ove službe koja dobija prevelika ovlašćenja. Amandman je prihvaćen.
Da smo bili u pravu kada smo pisali ovaj amandman govori današnja promena člana 59. stav 1. koji je danas Odbor za pravosuđe promenio, a to je ono da se treće lice briše iz spiska.
Nadam se da će ministarka, koja je po meni jedna od retkih ministara koja dobro radi svoj posao, završiti ovu traljavu reformu pravosuđa i uspeti da do kraja svog mandata stane na putu korupciji i kriminalu u ovoj zemlji. Nadam se da ovih prvih 100 notara koji budu imenovani neće biti simpatizeri vladajuće koalicije, nego će biti ljudi koji su od zvanja, znanja i struke u ovoj zemlji.

Zahvaljujem koleginici Bugarčić.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Marija, nemoj da braniš moj amandman na ovaj način, molim te, nema ništa od ovoga.
Čim se pojavila ideja da se donese zakon o javnom beležništvu, a pošto vas je pohvalio ovaj File, znači, u borbi protiv mita i korupcije, prvo treba da stoje ovi advokati, pošto su oni jedan deo posla obavljali, i oni koji vrše overu u sudu i u opštinama. To je vrhunac borbe protiv mita i korupcije, sve drugo je idealno dobro.
No, amandman glasi ovako, tražim da javno beležništvo ne bude služba od javnog poverenja, jer ne znam šta znači ovo "javno poverenje". Kažem vam da neću imati nikakvog poverenja u prvih sto koje budete vi imenovali. Javno kažem – neću imati nikakvog poverenja u njih.
Pošto mi zastupamo drugi koncept ove delatnosti, amandmanom smo tražili da član 2. stav 1. glasi – javno beležništvo je javna služba preko koje se obavlja vršenje javnih ovlašćenja koja se prenose ovim zakonom. Naravno, poslove beležništva smeštamo takođe da budu u sudu i u upravama jedinica lokalne samouprave.
U te pojedince koji su završili kurseve na pravnim fakultetima pre nego što je i krenula ideja od tog vašeg pozivanja na strategiju reforme, znamo, epohalni rezultati strategije reforme pravosuđa jesu – cvetanje kriminala, pogotovo organizovanog kriminala, mogućnost da se ispred zgrade specijalnog suda izvrši napad i ukrade 850.000 evra. Naravno, pogodio sam odmah tog dana da se radi o policajcu.
Koji su to epohalni rezultati? Malo ćete da udomite nekih 400 advokata da budu javni beležnici. Mislite da neće biti redova? Biće redova. Da li će biti gužvi? Biće gužvi. Možda i ne bude, zato što nemaju ljudi šta da zabeleže, nemaju pravni posao građani da obave. To je naš problem.
Gospođo Đukić, izvinite što sam malo preterao.

U redu, to ste od vremena grupe. Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovane kolege narodni poslanici, ovo je jedan evropski zakon i to nije zakon iz seta zakona antikorupcijskih. Svako je imao prilike u ovoj sali da iskaže svoj stav o antikorupcijskim zakonima kada se o tim zakonima glasalo. Podsećanja radi, neki koji danas najglasnije kukaju nad korupcijom, nisu glasali za te zakone u ovoj sali, niti su glasali za formiranje Agencije za borbu protiv korupcije.
Ovo je jedan evropski zakon koji fali Srbiji. Ovo nije izmena zakona, ovo je kompletno nov zakon. Ovim zakonom će građani Srbije dobiti vrlo kvalitetnu uslugu.
Da li će neko imati poverenja u javne beležnike ili ne i da li će neko imati poverenja u javne institucije i organe Republike Srbije, to zavisi od njega samog, a ne od ljudi koji će tek biti izabrani za javne beležnike. To će svakako biti za korist građana Srbije koji neće više stajati u nepreglednim redovima po sudovima da bi neki dokument overili, već će moći da se opredele kod koga žele da overe taj dokument.
Ne znam zašto se neki plaše javnih beležnika i overavanja javnih dokumenata i zašto neki stalno strahuju od Specijalnog suda i zašto neki stalno omalovažavaju rad Specijalnog suda. Samo podsećanja radi, oni pljačkaši koji su oteli 850.000 evra su uhapšeni.
U vreme kada su neki koji kukaju nad sudbinom kriminalaca i pljačkaša imali prilike da upravljaju ovom zemljom, ti nisu nikada došli pod udar zakona koji su krali novac.

Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Ovo je po Poslovniku. Zamolio bih vas da nam samo kažete vreme koje imaju poslaničke grupe, pošto ste objedinili raspravu, da bismo mogli da planiramo vreme.
(Predsednik: Poslanička grupa - 28 minuta i 30 sekundi, a ovlašćeni predstavnik sedam minuta.
A druge poslaničke grupe?
(Predsednik: Vi pitate za sve?)
Za sve, naravno.
(Predsednik: Pa drugi znaju.)
Mislim da ne znaju.
(Predsednik: Ne, ne, neću vam dati taj odgovor.)
Zašto? To je tajna?

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Gospođa Radović ima reč.

Odmah na početku javila se potreba da amandmanski reagujemo u članu 2. Smatramo da je potpuno neopravdano iz teksta Predloga zakona izostala odredba po kojoj se javno beležništvo definiše kao profesija, kao slobodna profesija.

Smatramo da ako već imamo nameru da u tekst zakona unesemo model latinskog sistema notarijata, onda bi ova definicija javnog beležništva trebalo da nađe svoje mesto u ovom predlogu zakona.

Slobodne profesije, kako u pravnoj nauci, tako i u samom zakonodavstvu, imaju određene karakteristike koje ih čine drugačijim u odnosu na druge profesije.

Recimo, jedna od takvih specifičnosti jeste i obavezno udruživanje nosilaca javnih profesija, kojim se članovi slobodne profesije drže stalno na okupu.

U većini stranih zakonodavstava ovakva definicija javnog beležništva stoji kao definicija i to ste prosto mogli da vidite uporednom analizom tih zakonodavstava.

Smatram da je potpuno neopravdano ova definicija izostala iz teksta Predloga zakona. Ona bi se na mnogo bolji način definisala i bilo bi mnogo jasnije šta ona podrazumeva.