Iskoristiću, tema je ta, i kada budem prozivana po članu 64, evo koristim priliku pa sada govorim o tome, i u vezi je s članom 67, organima advokatske komore, i bukvalno u temi o kojoj govorimo svi, ali na malo drugačiji način.
Ovo je jedno od retkih pitanja na kojima se slažemo, a to je koje će organe imati komora, kakav će biti njen sastav, način izbora, trajanje mandata, delokrug organa Advokatske komore Srbije i komora u njenom sastavu, način ostvarivanja javnih ovlašćenja poverenih ovim zakonom i sva druga pitanja od značaja za advokaturu treba da budu rešena statutom advokatske komore.
Da li postoji saglasnost da se neki od amandmana usvoje već sada, a da to zadovolji advokatsku komoru ili se prepušta njima da odluče, zaista mislim da je u ovom trenutku manje važno. Ono što jeste važno je da samostalnost advokature, koja je Ustavom definisana, ne sme da bude grubo prekršena ukoliko unutrašnju organizaciju i međusobne odnose rešavamo mi na način na koji to ne želi ili ne smatra primerenim sama ta strukovna organizacija.
Smatram da nije zadatak države da uređuje organizaciju jednog profesionalnog udruženja, ali jeste zadatak države da vrši nadzor nad radom jednog takvog udruženja i baš zato što joj se poveravaju javna ovlašćenja.
Međutim, ne možete predvideti članom 64. da se aktom koji se u prethodnom stavu jasno naziva statutom, vrši poveravanje javnih ovlašćenja, jer to Ustav zabranjuje.
Znači, član 64. o kojem još uvek govorimo, ali u vezi člana 67, vi ste predvideli da se aktom iz stava 3, znači, statutom, može vršiti pored određivanja sedišta, područja nadležnosti i prenos javnih ovlašćenja.
Složićete se sa mnom, član 137. Ustava zabranjuje drugačije sem zakonom da se prenose javna ovlašćenja. Znači, ne može statut komore da bude taj akt koji može da odlučuje o prenosu javnih ovlašćenja.
Molim vas da taj amandman prihvatite, jer to je kršenje Ustave. Nemojte da nam zakon pada na Ustavnom sudu. U isto vreme, predlog uređuje detaljnu organizaciju advokatskih komora, a ne utvrđuje način vršenja javnih ovlašćenja, odnosno nadzora nad vršenjem javnih ovlašćenja.
Ako se svi slažemo verbalno i u javnim nastupima, hajde da se složimo i kod amandmana, odnosno članova zakona koji regulišu samostalnost strukovne organizacije i pravo da ona uređuje unutar Srbije određeni deo pitanja, ali ono što su javna ovlašćenja možemo im preneti samo onako kako Ustav kaže, a to znači zakonom a ne statutom, a ostavimo to profesionalno udruženje da samo određuje delokrug i način svog rada. Više se neću javljati po amandmanima.