Vrlo kratko. Ovde imamo dve vrste istovremenih nastojanja, jedne da zakon bude što kraći, da se što više ostavi advokatskim komorama, pre svega Advokatskoj komori Srbije, da svojim statutom reguliše brojna pitanja od značaja za advokaturu, a s druge strane nastojanje da što više toga što treba da se reguliše aktom Advokatske komore Srbije bude u zakonu.
Mislim da je kolega Srđan Miković rekao pravu stvar. Ako zakon ostavlja mogućnost Advokatskoj komori Srbije da osnuje i druge advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, a gospođa Judita Popović kaže da su advokati za to raspoloženi, znači zakon im daje mogućnost da njihovo raspoloženje prenesu u njihov statut i da regulišu da li će to uraditi referendumom ili bilo kojom vrstom izjašnjavanja. Neka urade i ovako kako ste vi predložili amandmanom, to bi bilo super rešenje. Mislim da treba tu vrstu dileme samo zarad javnosti da otklone.

Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Iskoristiću, tema je ta, i kada budem prozivana po članu 64, evo koristim priliku pa sada govorim o tome, i u vezi je s članom 67, organima advokatske komore, i bukvalno u temi o kojoj govorimo svi, ali na malo drugačiji način.
Ovo je jedno od retkih pitanja na kojima se slažemo, a to je koje će organe imati komora, kakav će biti njen sastav, način izbora, trajanje mandata, delokrug organa Advokatske komore Srbije i komora u njenom sastavu, način ostvarivanja javnih ovlašćenja poverenih ovim zakonom i sva druga pitanja od značaja za advokaturu treba da budu rešena statutom advokatske komore.
Da li postoji saglasnost da se neki od amandmana usvoje već sada, a da to zadovolji advokatsku komoru ili se prepušta njima da odluče, zaista mislim da je u ovom trenutku manje važno. Ono što jeste važno je da samostalnost advokature, koja je Ustavom definisana, ne sme da bude grubo prekršena ukoliko unutrašnju organizaciju i međusobne odnose rešavamo mi na način na koji to ne želi ili ne smatra primerenim sama ta strukovna organizacija.
Smatram da nije zadatak države da uređuje organizaciju jednog profesionalnog udruženja, ali jeste zadatak države da vrši nadzor nad radom jednog takvog udruženja i baš zato što joj se poveravaju javna ovlašćenja.
Međutim, ne možete predvideti članom 64. da se aktom koji se u prethodnom stavu jasno naziva statutom, vrši poveravanje javnih ovlašćenja, jer to Ustav zabranjuje.
Znači, član 64. o kojem još uvek govorimo, ali u vezi člana 67, vi ste predvideli da se aktom iz stava 3, znači, statutom, može vršiti pored određivanja sedišta, područja nadležnosti i prenos javnih ovlašćenja.
Složićete se sa mnom, član 137. Ustava zabranjuje drugačije sem zakonom da se prenose javna ovlašćenja. Znači, ne može statut komore da bude taj akt koji može da odlučuje o prenosu javnih ovlašćenja.
Molim vas da taj amandman prihvatite, jer to je kršenje Ustave. Nemojte da nam zakon pada na Ustavnom sudu. U isto vreme, predlog uređuje detaljnu organizaciju advokatskih komora, a ne utvrđuje način vršenja javnih ovlašćenja, odnosno nadzora nad vršenjem javnih ovlašćenja.
Ako se svi slažemo verbalno i u javnim nastupima, hajde da se složimo i kod amandmana, odnosno članova zakona koji regulišu samostalnost strukovne organizacije i pravo da ona uređuje unutar Srbije određeni deo pitanja, ali ono što su javna ovlašćenja možemo im preneti samo onako kako Ustav kaže, a to znači zakonom a ne statutom, a ostavimo to profesionalno udruženje da samo određuje delokrug i način svog rada. Više se neću javljati po amandmanima.

Na član 64. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite, gospodine Jojiću.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, predložio sam u članu 64. stav 3. da se on menja - advokati imaju pravo i dužnost da osnivaju advokatske komore i da o tome obaveste Advokatsku komoru Srbije i statut dostave o novoformiranoj komori. Nije ovaj amandman prihvaćen, jer ga nije izgleda ni predlagač pročitao, ni protumačio dobro. O čemu se ovde radi?
Gospođo Malović, obratite pažnju da vi predlažete da ima pravo da se formiraju i osnivaju komore. Nije sporno, to i treba. U Nemačkoj i Francuskoj imate osnivanje advokatskih komora sa 200 advokata, a Beograd ima tri i po hiljada advokata i ima jednu glomaznu konstrukciju Advokatske komore u kojoj su monopol držale samo grupice ljudi. Te grupice ljudi danas čine sve da bi se zakon o advokaturi prilagodio njihovim interesima.
Advokati Beograda i advokati Srbije nisu protiv osnivanja komora, ali, molim vas, obratite pažnju na jedan detalj, advokati imaju pravo da osnuju komoru regionalnu, ali imaju tog trenutka dužnost da dostave statut Advokatskoj komori Srbije da su osnovali tu komoru. Šta je sporno ovde da ne prihvatite ovaj amandman? Ništa. Dakle, imaju pravo da osnuju, ali su dužni da osnivački akt i statut dostave Advokatskoj komori Srbije.
Što se tiče nekih diskusija ovde povodom nekih javnih ovlašćenja, da li treba javna ovlašćenja da ima koja komora, regionalna ili republička, moram reći da je advokatura ustavna kategorija. U članu 67. ona je tako normirana i kao takva mora biti, pre svega, komora u sastavu Republike Srbije kao republička komora.
Ako ćemo disciplinu, ako hoćemo da iskorenimo korupciju i kriminal i ako hoćemo da iskorenimo zloupotrebe kojih ima, nažalost, u advokaturi, onda i Advokatska komora Srbije mora da ima ovlašćenja, da neko dole od ovih osnivača ne bi zloupotrebljavao advokatske komore u lične interese.
Gospodin Krasić vam je rekao, uzmite unazad pet godina, gospođo Malović, postaviću vam poslaničko pitanje i tražiću odgovor, koliko je bilo advokata po službenoj dužnosti određenih od strane svih sudova na svim nivoima i od strane policije, pa ćete videti i ovu anomaliju i ovo što je apsolutno neprihvatljivo, da se jedni te isti ljudi nalaze na spisku kod policije ili da ih predsednici sudova ili sudije određuju po službenoj dužnosti, uglavnom one koji su bili nosioci pravosudnih funkcija i oni koji imaju uporišta i oni koji su skloni korupciji i kriminalu.
Advokatura je časna. U advokaturi ima časnih i poštenih ljudi, ali ima i onih koji su skloni da zloupotrebe advokaturu, da iskoriste advokaturu. Da sam u pravu, to i sami znate. Znate da se jedan broj njih nalazio i pod krivičnim progonom, i u zatvoru, i advokaturu treba počistiti od onih koji krnje ugled advokaturi.
Zbog toga je moj amandman logičan i treba ga prihvatiti. Ako imaju pravo da osnivaju komoru, imaju obavezu da svoj statut samo proslede Advokatskoj komori Srbije.

Na član 64. amandman, sa ispravkom, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospođa Milica Radović.

DSS iz čistog previda nije podnela amandman na ovaj član predloga zakona. Smatramo da u njemu ima i te kako razloga za reakciju. Ovim članom je propisano postojanje Advokatske komore Srbije i još devet advokatskih komora u njenom sastavu.
Ako polazimo od toga da je advokatura samostalna i nezavisna služba, onda bi ona trebalo da ima pravo na svoju samoorganizovanost i u tom pogledu treba da bude potpuno zaštićena od uticaja države. Da to nije tako najbolje pokazuje i ovaj predlog zakona i mešanje u samostalnost i nezavisnost advokature. Najbolje se vidi u ovom članu, stav 2, gde se kaže da će se statutom odrediti područja nadležnosti advokatskih komora u njenom sastavu.
Postavlja se pitanje zašto statutom, zašto recimo ne idete na neku varijantu nekog sporazumnog akta ili nekog drugog akta? Zašto statutom ako već advokatura ima pravo na samoorganizovanje.
U stavu 4, koji je definitivno najproblematičniji, predviđa se da će u slučaju osnivanja nove advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije ona svojim aktom, između ostalog, preneti na nju i javna ovlašćenja. Ako pogledamo član Ustava 137, gde se vrlo lako vidi da se poveravanje javnih ovlašćenja direktno i samo vrši zakonom. Ne možemo da javna ovlašćenja prenosimo statutom ili nekim drugim aktom Advokatske komore Srbije i zbog toga je stav 4. ovog člana protivustavan i mislim da zaslužuje brisanje.

Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženim amandmanom moram da kažem da je predviđeno i regulisanje vođenja jedinstvenog imenika advokatskih ortačkih društava. U pogledu samih vršenja javnih ovlašćenja određeni amandmani su povezani. Ukoliko bi bio prihvaćen amandman koji reguliše da Advokatska komora Srbije vodi jedinstveni imenik advokatskih ortačkih društava, onda i ovaj amandman bi trebalo u nepromenjenom obliku da bude aktuelan.
Ukoliko, eventualno, ne dođemo do zaključka da treba da usvojimo amandman kojim se ona menja, onda ovaj amandman ne bi mogao bez promene da egzistira do kraja.
Međutim, smatram da bi ovim amandmanom, uključujući i onaj drugi, bolje bila regulisana ova oblast. Opet moram da kažem da samo pitanje razloga za oduzimanje javnih ovlašćenja, što je Vlada na stanovištu da treba da se uredi Statutom Advokatske komore, može da se brani. Znači, da li će se to regulisati zakonom ili će to regulisati Statutom, to jeste na neki način dilema.
Međutim, opet moram da kažem da se ne bih složio sa stavom koji je ovde iznet, da je na bilo koji način predlog zakona protivustavan u smislu poveravanja javnih ovlašćenja. Pošto, bez obzira kako budu organizovane Advokatske komore na samoj teritoriji Srbije, zna se šta su javna ovlašćenja i koja javna ovlašćenja se prenose uopšte Advokatskoj komori Srbiji i advokatskim komorama u njenom sastavu.
Jedino može da bude dilema da li će danas, sutra ili nekada doći do promena u samom teritorijalnom organizovanju advokata po advokatskim komorama na teritoriji same Srbije.
Mislim da u tom delu mi bar u Vojvodini nemamo problem, pošto mislim da sama advokatura Vojvodine i funkcionisanje Advokatske komore Vojvodine je za primer. Nadam se da će i kolege u drugom delu Srbije bar onu dobru praksu koja postoji u Advokatskoj komori Vojvodine primenjivati. Mislim da bi i manjih problema bilo u okviru određenih drugih organizacionih delova same organizacije u Srbiji.
Znači, u svakom slučaju, za sada ostajem kod ovih amandmana, s nadom da će biti svi usvojeni. Ukoliko ne bude onaj za javno ovlašćenje, onda nema smisla ni ovaj u nepromenjenom obliku usvajati.

Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč.