Gospođo Malović, vaš odnos prema zakonu o advokaturi u celini se može podeliti u dve faze. Prva faza je do njegovog radnog teksta, koji je došao u Vladu gde ste vi glasali za njega. Posebno vaš odnos prema ovom zakonu dobija na težini kada su u pitanju amandmani narodnih poslanika.
Vi više tu ne možete da se vadite da su tekst Predloga zakona uradili advokati. Očigledno je sad, vi ste u pravu, da su to uradili advokati, ali izgleda da su oni buli usmereni od nekog iz ministarstva. Ne od vas, nego od nekog iz ministarstva, pa čini mi se, iz nekih političkih stranaka.
Ako ste pažljivo pratili, to se da vrlo lako i jednostavno može zaključiti da je bilo tako. Tu nastaje dilema - da li da se donese statut, odnosno neke nadležnosti da budu usvojene u statutu, a ne u zakonu. To je pitanje. Strah imaju oni koji znaju kako je došlo do predloga ovog zakona i koji su sukobi bili među samim advokatima.
Nedavno, kada mi je jedan mlad advokatski pripravnik rekao, kada klijent uđe kod mog principala i treba da se dogovore o iznosu koji treba da plati, on kaže - to ne mogu da slušam. Naravno da ima i takvih advokata, ali mi ceo dan, bar mi iz SRS danas ne govorimo o takvima, mi ne želimo da štitimo takve i da stajemo u zaštitu takvih. Mi polazimo od toga da je advokatska profesija jedna, pa između ostalog i iznad svega stručna, ali i humana profesija. Stajemo u zaštitu takvih.
Nama je potreban, mi želimo da imamo takav zakon. Zbog toga smo i predložili u članu 65. stav 1. tačka 1) šta su sve nadležnosti Advokatske komore Srbije. Pa se kaže – odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B, imenik advokata. Upisnik A i upisnik B se odnosi na strane advokate. Upisnik B je pod nešto strožim uslovima. Mi predlažemo da se to briše. Dakle, da ostane samo odlučivanje o zahtevu za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija.
Uvođenje osiguranja, strani advokati, to će dodatno da napravi problem za one koji se bave isključivo advokaturom, s jedne strane. S druge strane, očekivao sam da će ipak, na primedbu gospodina Krasića, neko od advokata, da reaguje i da kaže – šta namerava da učini i na koji način da pomogne mladima, onim 100.000 ljudi koji rade preko omladinske i drugih zadruga, da bi im se izašlo u susret. Hvala.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić Dejanović, vrlo kratko ću da objasnim, bez namere i svestan sam činjenice da ne mogu da utičem na ovo što je u predlogu zakona. Pitam se – dokle ovo može da ide?
U članu 65. ste zapisali – javna ovlašćenja. Ustav kaže – zakonom se poveravaju javna ovlašćenja drugim organima, organizacijama itd. To što se poverava, to je izvorno državno. Kod advokature, kod koje se garantuje samostalnost i nezavisnost, 70% ovih poslova koje ste ovde nabrojali od broja 1 do broja 15 ove tačke, to uopšte nisu poslovi koje vodi država, pa ih radi lakšeg obavljanja, prebacuje Komori.
Jednostavno, ne shvatam. Da li vi razumete šta znači samostalnost i nezavisnost? Dovoljno se država petlja u taj posao procesnim zakonima, gde u ime fizičkog ili pravnog lica nastupa pravni zastupnik. Ovde ste potpuno okrenuli logiku.
Kada se čita ovaj zakon, može da se dođe do zaključka da su na planeti Zemlji prvo nastale amebe, pa advokati, pa tek onda klijenti. Izvorno je da je čovek prvo nastao, pa su se pojavili njegovi interesi, pa se pojavi problem sa sukobom interesa, pa su ljudi to sami rešavali, pa se kasnije pojavila jedna grupa ljudi koja je uspešno znala da koristi neka pravila, pa su nastali advokati. Kod vas – amebe, pa advokati, pa tek onda klijenti.
Sada vi kažete – prenosimo javna ovlašćenja. Onda kažete – ona je samostalna i nezavisna. Prosto, zbrka. Ima ovde ubačenih prepisivanja odranije, to moram da kažem. Znate i sami, do osamdeset i neke godine je bila neka posebna relacija između naših advokata i advokatskih asocijacija u inostranstvu. Vi sada idete korak dalje, korak stvarno ispod ove crta.
Otvarate dilemu, o ovom stavu o kome su svi pričali, on je očigledno neustavan. Organ kome su povereni poslovi, sada može te poslove da poveri nekom drugom ispod sebe. Gde je to moguće? Nije Advokatska komora matična služba u nekoj opštini. Vi kod javnih ovlašćenja sve povezujete sa matičnom službom.
Pošto je vođenje matičnih knjiga rođenih, umrlih i venčanih državni posao, a lakše se obavlja u jedinicama lokalne samouprave, on je milion godina, maltene, povereni posao. Sada taj obrazac koristite za sve tipove poveravanja i vršenja javnih ovlašćenja. To je stvarno skandalozno.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz, ima reč.

Ovde se ne radi o poveravanju javnih ovlašćenja, već o tome da neko ima javna ovlašćenja. Jedan je stvar kada država zbog određenih razloga poverava jedinicama lokalne samouprave kao državnim organima ili nekom drugom vršenje ovih državnih ovlašćenja koja su u državnoj nadležnosti.
Međutim, ovde se radi o delu javnih ovlašćenja koje imaju Advokatske komore, a ipak odlučuju u velikom broju o sudbinama ljudi. Jer, ako se odlučuje o upisu, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom, trajnoj zabrani bavljenja advokaturom, ako se donosi niz odluka, poput, donošenja kodeksa, tarife, itd, onda to jeste vršenje javnih ovlašćenja, ali nije vršenje držanih poslova. Upravo se u ovome i ogleda samostalnost i nezavisnost advokatske profesije.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 65. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman su zajedno podneli poslanici Judita Popović, Nebojša Ranđelović i Bojan Đurić. Izvolite, gospođo Popović.

Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 65. definiše javna ovlašćenja.
Javna ovlašćenja su od egzistencijalnog značaja po advokate, dakle, svaki advokat vrlo dobro zna šta to znači biti upisan u imenik advokata, šta to znači biti brisan, šta to znači da se odlučuje o zahtevima za privremeni prestanak prava na bavljenje advokaturom, za nastavljanje obavljanja advokature, o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom itd. To sam dala samo kao ilustraciju šta to znači javna ovlašćenja.
Zašto je naš amandman toliko bitan na ovaj član 65? Iz tog razloga što smo mi, u stvari, želeli da se utvrde stroža merila za oduzimanje javnih ovlašćenja i da se izričito propiše privremenost te mere. Dakle, to su ta dva principa koja su i te kako bitna jer, kao što sam već rekla, javna ovlašćenja su zaista od izuzetnog značaja po advokate i po njihovu delatnost kojom se oni bave.
Kao što je već rečeno u više navrata, advokati su bili ti koji nisu zadovoljni ovakvim zakonskim rešenjem, kao što je isti predložen ovim predlogom zakona o advokaturi. Advokati su svesni toga koje su posledice ukoliko se ne definišu ta stroža merila za oduzimanje javnih ovlašćenja i ukoliko se ta privremenost ne propiše.
Stoga, smatram da je zaista celishodno da se ovaj amandman nas, poslanika iz LDP, usvoji.

Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 65. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 65. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 67. i član 67. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za pravosuđe i upravo podneo je amandman na član 67. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 67. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospođa Radović ima reč. Izvolite.

Ako smo u članu 2. ovog predloga zakona advokaturu definisali kao samostalnu i nezavisnu službu pružanja stručne pomoći fizičkim i pravnim licima, onda se podrazumeva da je osnovni uslov za postojanje te samostalnosti upravo pravo advokature na samoorganizovanje.
Koje će organe advokatura, odnosno advokatska komora da ima treba ona sama o tome da odluči, koji će sastav da bude, koliki će uopšte mandat trajanja da bude, kako će da izgleda konstituisanje tih organa i sastav tih organa, treba da bude isključivo u nadležnosti advokature.
Nama je drago što je i predlagač zakona, prihvatajući amandman Odbora za pravosuđe, koji ispred sebe ovde nemam, ali sam imala priliku u međuvremenu da saznam na šta se odnosi, shvatio da je ovde prenormirao ovaj član zakona, odnosno Predloga zakona i što smo mi faktički u pravu koji sve ovo vreme tvrdimo da ipak advokatura treba da se samostalno samoorganizuje.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.