Zahvaljujem gospodinu Krasiću. Vrlo kratko, najveći deo ovog što je rekao gospodin Krasić ili skoro sve je tačno. Baš u Holandiji sam imao dva predmeta pred sudom u Holandiji i nisam mogao, bez obzira na položeni pravosudni ispit i ispunjenost ostalih uslova da zastupam pred tim sudovima. Morao sam da angažujem advokata iz Holandije. Tamo je procesno zakonodavstvo sasvim drugačije.
Znači, na usmenoj raspravi ne smete da ponovite ono što ste napisali u tužbi ili podnescima, ali to je izvanredan postupak. Sudija vas pita, imate li šta novo da dodate, čim počnete da pričate o onom što ste usmeno već rekli ili već napisali, sudija vas prekida i kaže – ne, ne to smo već čuli, imate li šta novo.
A ovde kod nas procesno zakonodavstvo u velikoj meri je bilo takvo da su se pisali podnesci u kojima se objašnjavao smisao prethodnog podneska i hiljadu i jedan put ponavljalo nešto što je bespotrebno.
Gospodin Krasić je rekao nešto još što je interesantno za poznavanje prilika pravnog sistema EU. On nije strogo unificiran i ne radi se o prepisivačkom pravu, kako se to najčešće smatra, kao sad postoji proevropska vlada koja propisuje zakone EU ili izvršavamo diktate EU, nije tačno.
To je jedna široka lepeza zakonskih propisa, ali je bitno da je smisao isti, da funkcioniše pravna država na različite načine. Evo i naš zakon o advokaturi je upravo za strance predvideo neko, čini nam se, prilično originalno rešenje, da mogu stranci da daju pravne savete, mišljenja itd., a ako žele da zastupaju pred našim sudovima, to mogu da rade uz našeg advokata, ali i da polože pravosudni ispit, što je dokaz da smo i mi malo zatvorili, eto, ta vrata prema Holanđanima, koja je priča o njima, i da i mi držimo do našeg pravnog sistema, kao što oni drže do svog. Hvala.
