Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima guverner Narodne banke Dejan Šoškić.

Hvala vam lepo na ovim stavovima. Osvrnuo bih se na neke od njih, pre svega ove koji su vezani za sam Predlog zakona, mislim da su vrlo logični.
Mi smo razmišljali takođe o tom članu 17, dakle, da li da stoji ova odredba koja je u stavu 3. u članu 17. ili da se eventualno koriguje. Mislim da tu postoji prostor, ima logike i za drukčija rešenja.
Ko kontroliše novac u Srbiji? To pitanje ste prvo postavili. Ono što moramo da kažemo jeste da dinar kontroliše Narodna banka Srbije. Izvinite što sada moram kratko da pređem na jedan teoretski aspekt, ali mislim da je nužan prilikom elaboracije ovog pitanja.
Narodna banka Srbije, kao i svaka druga centralna banka, kontroliše tzv. bazni novac. Između tog baznog novca i ponude novca postoji razlika, jer ostatak novca u ponudi je nešto što nastaje tzv. kreditnom multiplikacijom, odnosno aktivnostima banaka. Obavezna rezerva jeste upravo instrument monetarne politike koji ima za zadatak da dovede u vezu bazni novac koji kontroliše centralna banka i ukupan novac u opticaju koji je posledica, pored ostalog, i aktivnosti banaka. Dakle, obavezna rezerva je instrument koji treba da kontroliše kreditnu multiplikaciju koja se radi u bankarskom sistemu.
Za depozite građana u bankama pre svega garantuje Agencija za osiguranje depozita koja, kao što znate, ima zakonsku obavezu da pokriva do 50.000 evra po jednom depozitu u Srbiji. To je jedna od onih mera koje su donete, ako se sećate, krajem 2008. godine kada je došlo do određenog narušavanja poverenja građana u domaći bankarski sistem. Podsetiću vas, to tada narušeno poverenje završilo se time da danas imamo štednju građana koja je veća od pretkriznog nivoa. Vi ste spomenuli jednu cifru, zapravo, realna cifra je 7,1 milijardi evra, štednja u domaćim bankama. Za tu štednju pre svega garantuje mehanizam koji se koristi inače u svetu, a služi za garanciju štednih depozita.
Obavezna rezerva se u Srbiji izdvaja jednim delom i u devizama, ali to je na devizne izvore finansiranja banaka. Svrha toga nije, po definiciji, garantovanje štednih depozita. I, uvek obaveznu rezervu na svoje račune prima centralna banka. Dakle, tu nema mogućnosti pravljenja bilo kakvih izuzetaka, u smislu da banka dobije nekakvu slobodu da bi obaveznu rezervu mogla čuvati na drugi način. Obavezna rezerva, po definiciji tog instrumenta, funkcioniše na način da se mora čuvati kod centralne banke, jer to jeste de fakto novac koji se povlači iz opticaja da bi se kontrolisao proces kreditne multiplikacije u sistemu.
Mi smo svesni ovog problema na koji ste ukazali i znamo da monetarna politika nije efikasna u sistemu koji ima visoko prisustvo druge valute, kada imate ovo što ste vi nazvali dolarizacijom, a kod nas se zapravo više zove evroizacija. Otuda NBS želi da istraje na nečemu što volimo da zovemo i u javnosti je, čini mi se, prihvaćeno kao – dinarizacija, ne zbog toga što mislimo da je to, uslovno da kažem, prirodno zalaganje centralne monetarne institucije koja emituje nacionalnu valutu (ali i zbog toga), već pre svega zbog ovoga o čemu ste vi govorili, a to je da kada imamo suviše visok stepen izloženosti domaćih fizičkih i pravnih lica deviznom riziku, kada ljudi, građani i pravna lica ostvaruju svoje prihode u dinarima, a imaju obaveze koje su vezane za drugu valutu, onda de fakto svi ti građani i sva ta pravna lica na sebe preuzimaju devizni rizik.
Narodna banka Srbije je svesna tog rizika. Zato i promovišemo dinarizaciju, kao jedan proces koji stvara rezultate. Tokom prošle godine ukupan nivo kredita koji su izraženi u evrima ili vezani tj. indeksirani za kretanje kursa dinara i evra je opao u našem bankarskom sistemu sa nekih 76% na otprilike 68-69%. Dakle, ta dinarizacija o kojoj govorimo daje rezultate.
Podsetiću vas, početkom ove godine, u kontekstu ovih mera o kojima govorimo, Narodna banka Srbije je donela i novu odluku o obaveznoj rezervi kojom je stimulisala domaće banke da se što je moguće više, prvo, finansiraju na kvalitetan način, dakle, sa dugoročnim izvorima finansiranja, sa kapitalom i subordiniranim kreditima i, drugo, u dinarima. Jer, podsetiću vas, obavezna rezerva na dinarske izvore finansiranja koji imaju rok dospeća preko dve godine je nula. To bi trebalo da bude dovoljno podsticajno da banke počnu da se finansiraju na način koji će sprečiti da prenose valutni rizik na građane i privredu Srbije.
Otuda, ovo je jedan, rekao bih, napor koji želimo kontinuirano da sprovodimo u našem sistemu. Znamo da nije lako, jer svi nosimo psihološke tragove i sećanja na situaciju kada smo imali, s jedne strane, masovno rasprostranjenu nesolventnost bankarskog sistema, a s druge strane hiperinflaciju. To je veoma mnogo narušilo poverenje koje građani i preduzeća imaju u domaću valutu. Zadatak centralne banke, odnosno Narodne banke Srbije jeste da se to poverenje izgradi.
Zakon o kome danas govorimo, dakle predlog ovog zakona, jeste jedan korak u ukupnom podizanju poverenja transaktora u finansijski sistem. Bez obzira na to što za ovaj predlog zakona mnogi smatraju da je, citiram, „antibankarski“ ili „u suprotnosti sa interesima banaka“ itd., podvlačim sledeću tezu: u suprotnosti sa interesima banaka je isto tako da domaći korisnici finansijskih usluga iz tog procesa izađu sa utiskom da to ne treba više da ponavljaju u svom životu; ako su jedanput uzeli kredit, da ga ne uzmu više nikada u životu. Tako se ne gradi finansijski sistem zemlje i tu nema perspektive ni za banke, za koje sam siguran da im neke od odredaba ovog zakona mnogo ne odgovaraju i ne prijaju na prvi pogled.
Što se tiče plasmana banka, spomenuli ste da banke mogu da budu u relativno pasivnoj aktivnosti, da prikupljena sredstva vrlo često iz inostranih izvora, kojima su finansirale svoje aktivnosti u našoj zemlji, plasiraju bezrizično u repo operacije Narodne banke Srbije. Tačno je, to jeste bila situacija nekoliko godina unazad. Veliki deo plasmana banaka, nesrazmerno veliki, išao je u ove operacije. Podsetiću vas da bezrizične plasmane poslovne banke mogu da rade i na drugi način, a to je da investiraju u državne hartije od vrednosti, koje Srbija aktivno izdaje poslednjih meseci, rekao bih čitave prošle godine. Sve više se razvija ta kriva prinosa, odnosno vremenska struktura kamatnih stopa koja je važna u svakom sistemu.
Da ne idem suviše u teoriju, ali treba biti svestan bitne razlike između ove dve vrste plasmana. Kada poslovne banke investiraju u repo operacije tada je de fakto u dejstvu sterilizacija monetarnih agregata, dakle novac se povlači iz sistema i od tog novca nema nove ekonomske aktivnosti. Kada banke i drugi investitori investiraju u državne hartije od vrednosti taj novac ostaje u sistemu, tu nije u pitanju sterilizacija i od tog novca, u zavisnosti od toga kako se troši, može se pokrenuti i nova ekonomska aktivnost.
Nemojmo zaboraviti da se sredstvima koja se prikupljaju kroz emitovanje hartija od vrednosti na tržištu od strane države ne mora finansirati samo nova javna potrošnja. Ta potrošnja može biti investiciona; mogu se, kao što smo pričali često u poslednje vreme, finansirati infrastrukturni projekti.
Dakle, dosta toga ima još pred nama, ako mogu da se osvrnem i na to što nije neposredna tema današnje rasprave, da se uradi u našem sistemu, da se ukupno smanji cena finansiranja.
Tačno je da kada je inflacija visoka Narodna banka, odnosno centralna monetarna vlast po pravilu poseže za svojim glavnim instrumentom, a to je rast kamatnih stopa. Taj rast kamatnih stopa ima za svoju konsekvencu nekoliko stvari. Jedna od njih je, pored ostalog, da se veći segment plasmana okreće za finansiranje, pre svega, tih bezrizičnih investicija.
To nije naš dugoročni interes, ali ne smemo zaboraviti da su instrumenti monetarne politike ograničeni na referentnu kamatnu stopu, na obaveznu rezervu i na intervencije iz deviznih rezervi. To su alati koje NBS aktivno koristi, kao što znamo, poslednjih meseci i godina. Cilj nam je da se što je moguće pre inflacija vrati u ciljani nivo, sa što je moguće manjom cenom po pitanju ekonomske aktivnosti i zaposlenosti u zemlji. Onog trenutka kada se inflacija vrati u ciljani koridor stvoriće se ozbiljniji uslovi za relaksaciju monetarne politike.
Podsetiću vas da je Narodna banka Srbije koristila instrument obavezne rezerve na jedan restriktivniji način početkom ove godine upravo zato da ne bi posezala za preteranim podizanjem kamatne stope, dakle, referentne kamatne stope Narodne banke. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem, gospođo Čomić. Neće biti replika, nego zaista Narodnu banku Srbije smatram nečim što nije izvršna vlast i, ako dozvolite, postavila bih jedno pitanje: da li možemo sa zatečenim nivoima, načinima, modelima ponašanja da izađemo iz najneobičnije krize u kojoj se nalazimo?
Od vas kao čoveka od struke, teorije, mladalačke kreativnosti očekujem da, na primer, ne idete sa merom da svaki devizni priliv ide na međubankarsko devizno tržište, gde ćemo da menjamo devize za dinare i da posle taj višak dinara sterilizacijom, koja ima visoki trošak, doprinosi inflaciji.
Očekujem da vašu politiku suzbijanja inflacije na jedan način prati i izvršna vlast fiskalnim merama, a ne da vi podržavate njihove mere reprograma dugova u trenutku kada pričamo da smo prezaduženi i da nemamo odakle da vraćamo devizne kredite.
Zaista, doživite ovo ne kao primedbu, već kao pitanje, zahtev da izađete sa nekim merama koje možda negde nisu viđene, ali čak i da jesu, evo, vezano za član 17: u Španiji, koja jeste članica evropske monetarne unije i koristi evro kao valutu, cene nekretnina se izražavaju u pezosima. Zahvaljujem što ste rekli da ćete razmisliti o tome, ali postoji mnogo dobre tuđe prakse koja je drugačija, nije uobičajena, ali je primerena našim okolnostima. Zaista je krajnji trenutak da politiku kursa i kamatnih stopa koristimo na način da ona bude efikasna, a ne tako da ona služi samo kao školski primer mogućnosti koje u praksi ne daju očekivani rezultat.
Lično, ciljevima Narodne banke ne bih imala da zamerim, ali smatram da ne koristite dovoljno mogućnosti provere da li vaši ciljevi pogađaju metu i očekujem da to ubuduće činite češće. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Pošto se više niko ne javlja za reč, ni predstavnici poslaničkih grupa, ni bilo ko drugi ko bi imao pravo da iskoristi svoje pravo na reč iz člana 96, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Zahvaljujem guverneru Narodne banke Srbije gospodinu Dejanu Šoškiću na učešću u raspravi. Ima dana kada je stvarno zadovoljstvo predsedavati sednicama i učestvovati na njima i drago mi je da, govorim u ime narodnih poslanika koji se i slažu i ne slažu, podržavaju i ne podržavaju Vladu, zaista iskreno zahvalim na učešću.
Određujem pauzu od jednog časa. Rad nastavljamo u 16.35 časova otvaranjem načelnog pretresa o Predlogu izmena i dopuna Zakona o izboru narodnih poslanika. Hvala vam.
(Posle pauze – 16.35)