Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam na spisku prijavljenih govornika prijavljen kao poslanik koji je protiv zakona, odmah da kažem da poslanici Jedinstvene Srbije jesu protiv ovakvog zakona, u načelu, ali ukoliko se koriguje određenim amandmanima sigurno ćemo glasati za ovakav zakon; nećemo da budemo prepreka i da, bože, ne uđemo u EU zato što tri poslanika Jedinstvene Srbije nisu glasala za ovakav zakon.
Međutim, ono što želim da istaknem u svom kratkom izlaganju, s obzirom na vreme koje je preostalo, jeste da smo mnogo vremena potrošili ovde pozivajući se na odluke Ustavnog suda. Imali smo komentare i za i protiv. Samo želim da kažem da u Srbiji postoji jedan Ustav koji je važeći; ima i taj član 102. stav 2. Ustava koji je važeći. Mi u ovom trenutku nemamo bolji Ustav, dok ga ne donesemo. Iz tog Ustava proizilazi način podnošenja ostavki i to sada regulišemo ovim predlogom zakona.
Ono što meni kao pravniku... A verujem da će se i mnogi studenti pravnog fakulteta koji prate ove prenose, koji sada završavaju fakultet, čuditi tome što jedna odredba u Predlogu zakona glasi ovako: poslanik mora, ako lično predaje ostavku, da pre toga kod nadležnog državnog organa overi svoj rođeni potpis na ostavci, gde će napisati – podnosim neopozivu ostavku. Molim vas, ima tu mnogo kolega advokata u Demokratskoj stranci i slično, dajte, molim vas, tumačenje gde se to svoj rođeni potpis overava?
S druge strane, da li to mora da bude u roku od tri dana, da moram da podnesem ostavku koju sam overio preko nekog ovlašćenog predstavnika? Ako ja mogu da dam ovlašćenje nekome da me zastupa pred sudom u nekom imovinsko-pravnom sporu čija je vrednost nekoliko miliona dinara ili evra, i to ovlašćenje koje je jednom dato traje godinu, dve ili više, a ne mogu da potpišem ovlašćenje nekom ovlašćenom licu da moju ostavku, overenu pred nadležnim državnim organom, može da podnese posle šest meseci, posle godinu dana itd., to je, po meni, pravna nesaglasnost. No, da se ne zadržavam oko toga, da ne oduzimam mnogo vreme.
Kada su u pitanju koalicione liste i redosled prijavljenih kandidata za poslanike, šta će se raditi sa koalicionim ugovorom koji je potpisan, overen kod suda i predat Republičkoj izbornoj komisiji, sa pretpostavkom da će ta koalicija da osvoji određen broj mandata, i to se deli procentualno – 20, 30? Ako se osvoji više mandata ili manje mandata, a na listi prijavljenih kandidata za poslanike bude drugačiji redosled, neko od koalicionih partnera neće steći pravo na određen broj poslanika, kako piše u koalicionom ugovoru. Ako je ugovor, ima pravnu snagu. Ako je overen kod suda i ako proizvodi pravno dejstvo, to je kršenje ugovorne volje koja je overena pred nadležnim sudskim organom od strane Republičke izborne komisije.
Moramo da prihvatimo amandman koji su dali PUPS i JS, mislim da je dala i Nova Srbija, da redosled bude onakav kakav je utvrđen koalicionim sporazumom. I da, ako nekome prestane mandat od strane određene stranke, taj mandat zadržava stranka koja se nalazi sa koalicionim partnerima u izborima.
Ako to ne prihvatimo, direktno utičemo na izbornu volju građana, menjamo izbornu volju građana, jer ti građani su ipak određeni procenat glasova poklonili nekoj stranci koja je u tom koalicionom sporazumu naznačena.
S druge strane, govori se o motivaciji i demotivaciji ljudi koji će biti kandidati na izbornim listama za poslanike. Vi mislite da će neko u Medveđi, u mom Rekovcu, u Levču ili u Trgovištu itd. da trči i da skuplja glasove da bi neko iz Beograda, Kragujevca, Niša, Novog Sada bio poslanik, ako se na listi nađu prvih 20 ili 30? To su priče za malu decu. Zato mora da postoji motivacija svakog poslanika, kandidata za poslanika da u svojoj izbornoj jedinici, opštini, mesnoj zajednici itd. propagira program stranke kojoj pripada i za koju se bori, da bi stekao pravo na što veći broj mandata.
Molim vas, u obrazloženju predloga ovog zakona stoji da mi ovaj zakon ne usaglašavamo ni sa jednim zakonom EU, nego ga usaglašavamo na osnovu mišljenja Venecijanske i neke druge komisije. Postavljam jedno logično pitanje – šta će se desiti ako ta komisija posle šest meseci da neko drugo mišljenje? Imali smo u praksi takve slučajeve da su jedno mišljenje davali, setite se, kada je u pitanju obrazovanje u Srbiji, pa su posle godinu-dve malo korigovali to mišljenje i dali neko drugo mišljenje.
Prema tome, nigde nas ne teraju da mora da bude, osim ovih blanko ostavki. To, što se tiče Jedinstvene Srbije, nije problem. Jeste problem samo ovaj način overe i način predaje ostavke. Kada je u pitanju redosled mandata, tu bismo morali da prihvatimo ove amandmane koje smo predložili zajedno sa PUPS-om, jer na taj način nećemo menjati izbornu volju građana koji su izašli na izbore. Svako drugo rešenje direktno utiče na izbornu volju građana. Hvala.