Prvo, po poslovnom bontonu trebalo bi da kažem hvala, i ja kažem – hvala. S obzirom na to da sam vam učinio uslugu i ispravio, doterao pravnu formu, trebalo bi da i vi meni kažete hvala. Verovatno ćete mi to reći. Bili smo jako fini, e sad, moram malo da kritikujem.
Kritika se odnosi na kategoriju preduzetnika koja je inkorporirana u odredbe ovoga zakona. Ako je pravno normirana ovim zakonom oblast privrednih društava, to podrazumeva pravna lica. Preduzetnik je fizičko lice. Prema tome, tu ne pripada ova kategorija preduzetnika. To su neki objektivni razlozi da preduzetnike izbacimo iz odredaba o privrednim društvima. Ako definišemo oblast statusnog oblika pravnih lica, privrednih društava, preduzetnici po prirodi ne pripadaju ovde.
Ali, postoje suštinski razlozi da tu materiju obuhvati jedan poseban zakon i da obradi preduzetnike. Stvarni razlozi su da su preduzetnici u vrlo nepovoljnom položaju, i ekonomskom, i privrednom, i finansijskom, i administrativnom itd., jer ih kači sve ono što i privredna društva.
S obzirom na to da su preduzetničke radnje, preduzetnička udruženja daleko manja, nemaju sve ono što imaju pravna lica, privredna društva. Odredbe ovoga zakona ih upućuju, one su imperativne. Takođe, sve ono što se tiče registracije, statusa itd. trebalo bi da se definiše posebnim zakonom.
Izneću samo nekoliko drugih razloga koje morate uzeti u obzir, a to su problemi sa kojima se suočava preduzetništvo. Dvesta i nešto hiljada preduzetničkih radnji pre nekoliko godina... Sada je to svedeno, evo, prema nekim podacima koje sam čitao na sajtovima, dvadesetak hiljada aktivnih preduzetnika, sa dvoje, troje ili više zaposlenih, trenutno je u pravnom životu, odnosno stvarno rade, aktivno rade. Manje-više svi ostali su ili otišli na crno tržište, a zadržali svoj pravni status, tekući račun preko koga na crno obavljaju određene poslove, što je najveći problem za društvo.
Zato je neophodno jednim posebnim zakonom, mi pravnici često kažemo leks specijalisom, definisati ovu kategoriju. Ona je vrlo osetljiva, a istovremeno i dinamična, lako i brzo se osnuje, bez ikakvih sredstava, uz minimalne higijensko-zdravstvene, tehničke, prostorne i druge uslove rada. S druge strane, treba da može brzo i da ode sa tržišta, jer društvo nema velike posledice od gašenja te institucije.
Ovog trenutka smo zanemarili, kao društvo, preduzetnike. Brinemo uglavnom o sebi, država brine sama o sebi, kako da namiri deficit, kako da bude likvidna, a o preduzetnicima se gotovo i ne razmišlja. Moramo razmišljati, u najboljim godinama je 350.000 - 360.000 radnika bilo zaposleno preko preduzetničkih radnji i institucija. Ovog trenutka je to, s obzirom da ne znamo koliko ih je aktivno, koliko stvarno radi, teško proceniti; jedno stotinak hiljada ljudi, možda je to previše, radi.
Moramo posvetiti značaj preduzetnicima. Morate to izbaciti iz ovoga zakona, ubaciti u neki poseban zakon i sa puno bonitetnih stvari omogućiti tim ljudima da rade, bez ikakvih ograničenja. Kriza je, problemi su u društvu, neka ljudi koji imaju inicijativu rade, neka privređuju itd. Angažujte inspekcije, koje trenutno ništa ne rade. Lako je bilo inspekcijama, odnosno društvo je koncipiralo inspekcijski sistem na temelju hiljada malih preduzeća, hiljada srednjih, hiljada velikih. Sada je to skučeno, gotovo jedna trećina malih i srednjih privrednika je nestala sa tržišta. Ali, inspekcijske službe nisu smanjene, naprotiv, one i dalje bujaju, i dalje se šire.
Omogućimo preduzetnicima, sitnim ljudima sa interesima koje ćemo zadovoljiti na različite načine, da na jednostavan, prost način dođu do svojih radnji i da tako odlaze iz platnog prometa.
Još nekoliko rečenica o jednoj stvari koja je vrlo bitna, a to je finansiranje privrede. Na sednici Odbora pre nekoliko dana, ministre, pohvalili su vaše aktivnosti, vezano za obezbeđenje kreditnih linija za mala i srednja preduzeća. To je drugi ugovor o kreditiranju malih i srednjih preduzeća, i to je vrlo dobro.
Inicijativa Srpske radikalne stranke ide u pravcu stvaranja preduslova da se sva ta sredstva preliju u Fond za razvoj i preko Fonda za razvoj. Na toj sednici ste mi rekli da oni koji odobravaju sredstva ne dozvoljavaju državnim institucijama da vrše transfer tih sredstava, nego će to biti poslovne banke. Opet u poslovne banke. U obrazloženju ste rekli da je to jedan od najpovoljnijih kredita, niske kamate itd. Međutim, mi znamo da to nisu niske kamate. Onoga trenutka kada to dođe u banku, onda postoji, normalno, agencijski posao banke, koji po pravilu košta 1, 1,5 ili 2%. S druge strane, kada banke uđu u postupak ocene kreditne sposobnosti to košta od 0,2 do 1,2%, 1,5% od neke vrednosti. Nadalje, unos hipoteke itd. košta. Tako od jedne kreditne linije koju država dobija po tri koma nešto dolazimo do šest, sedam i osam posto. Onda to više nije jeftin kredit. Mi ga samo jeftino dobijamo država dobija.
A šta država gubi? Država gubi suverenitet. Ona ne može sama raspolagati onim što dobije. I ono što dobije jeftino ustupa bankama, koje skupo prodaju. Tako da mi gotovo imamo istu situaciju kao i kod normalnih poslovnih odnosa sa bankama.
Ministre, mora se voditi računa o malim i srednjim preduzećima. Niko o njima ne vodi računa. Prepuštena su bankama, visokim kamatama itd. Opšta zaduženost privrede od dvadeset milijardi evra je ogromna. Ova privreda, na staklenim nogama, sa ovakvim kreditnim linijama, sa ovakvom nelikvidnošću, sa ovakvom zaduženošću, ona je u propasti, u opštem bankrotu.
Ako država ovakvim merama prepusti poslovnim bankama da rade, onda smo zapostavili privredu do kraja i ona će masovno bankrotirati. Ne može se po ovim današnjim uslovima, od sedam, osam ili 10%, nijedna kreditna linija vratiti, sem monopolisti, o njima ne govorim, njih treba oterati sa tržišta.
Nadalje, dvanaest i po milijardi evra, koliko je privreda dužna bankama, nemoguće je vratiti bez relaksirajućih uslova, koje mora dati prevashodno država. Banke to neće učiniti. Kada je rekonstruisana Vlada jedna od njenih prioritetnih obaveza bila je da omogući upravo takve uslove koji će pomoći privredi da na jedan vremenski period odloži sve ovo što je dospelo ovoga trenutka, što će dospeti za godinu ili dve godine.
Ovaj vid kreditiranja je dobar, ali imamo Fond za razvoj i preko njega moramo to raditi. Vi to otvoreno morate reći stranom investitoru. Ne treba nam takav kredit ako ćemo preko poslovnih banaka.
Imam još jednu sugestiju. Na sivo tržište, u crnu ekonomiju – evo, sada i ekonomisti naklonjeni Vladi kažu da je negde između 35 i 40% na sivom tržištu – odliva se ogromni deo kolača koji pripada državi, privredi, društvu. Ima i opravdanih razloga što su ljudi otišli u to, jer su izgubili posao, ali obavežimo ih da deo toga kolača ustupe državi. Naime, 35 ili 40% od bruto društvenog proizvoda je na crnom tržištu, to je desetak ili dvanaest milijardi evra; pa upumpajmo samo 10% od toga u normalne finansijske tokove i imaćemo veliku korist, pokrićemo deficit. Upumpajmo još 10% pa ćemo namiriti deo obaveza koje ima država u toku ove godine prema stranim finansijerima itd. Hvala.

Reč ima ministar.

Po pitanju prvog dela vašeg izlaganja, gde se vi, ako sam dobro razumeo, i dalje zalažete za dva zahtevna zakona, jedan o privrednim društvima a drugi o preduzetnicima, s pravnotehničkog stanovišta to jeste bolje, ali iz praktičnih razloga je bolje da bude u jednom zakonu. Zato smo se i odlučili, uslovno rečeno, da spojimo ova dva zakona.
Što se tiče onoga o čemu smo diskutovali na Odboru za industriju, čisto da znate, apeks linije su najpovoljnije. One se, po zahtevu Evropske investicione banke, plasiraju kroz poslovne banke, ali i kod poslovnih banaka postoji limit koliko one mogu maržu, odnosno trošak odobravanja kredita da računaju. To za naša preduzeća neće preći nekih 4,5%, otprilike.
Što se tiče Fonda za razvoj, ja doživljavam Fond za razvoj kao instituciju koja prvenstveno treba da kreditira mala i srednja preduzeća, programe Vlade itd. Reći ću vam da Fond za razvoj sada ima određene kreditne linije koje daje preduzetnicima, malim i srednjim preduzećima. Mi se trudimo da ta sredstva svake godine budu uneta i obezbeđena u budžetu Fonda, i iz vraćenih para se plasiraju ta sredstva, ali ta sredstva Fonda i ti krediti nisu mnogo povoljniji od ovih apeks kredita koji idu preko poslovnih banaka. Samo da se razumemo, tamo postoji problem da su ona ipak ograničena, s jedne strane, a s druge strane ja lično smatram da je dobro da našim preduzetnicima, vlasnicima ili menadžerima malih i srednjih preduzeća omogućimo pristup i ovakvim kreditnim linijama, ukoliko treba.
Slažem se sa vama da fokus ove vlade i neke naredne vlade sasvim sigurno treba da bude upravo na sektoru malih i srednjih preduzeća, uključujući i preduzetnike, zanatlije itd. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na član 91. amandman je podnela Vlada. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić.
Vlada je prihvatila amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 91. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Antić. Izvolite.

Što se tiče člana 91, mi smatramo da ovaj stav nije u potpunosti regulisan jer daje obavezu da se u roku od 30 dana po smrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanja delatnosti. Srpska napredna stranka smatra da mi ne možemo da znamo ko je taj koji prijavljuje nastavak delatnosti i da je neophodno da se obavi ostavinska rasprava ili da se makar ima saglasnost ostalih članova porodice koji imaju pravo nasleđivanja, pa je bilo neophodno da se ovaj član doradi i precizira. Baš iz tih razloga podneli smo ovaj amandman. Potpuno razumemo propratno objašnjenje predlagača uz član zakona, ali se nadamo da ste usvajanjem ovog amandmana Vlade sve ove propuste ispravili. Hvala.

Hvala vama. Na član 94. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 96. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 100. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Da.) Ima reč gospodin Spasojević.

Gospodine predsedavajući, Poslanička grupa Nova Srbija podnela je amandman na član 100, da se u stavu 2. reč „zahtev“ zameni rečima „pravo na potraživanje“.
Smatramo da je rešenje predloženo ovim amandmanom jezički i logički preciznije, a i pravno, pošto se inače nigde u predloženom tekstu stava 1. ovog člana ne pominje termin „zahtev“.

Zahvaljujem.
Na član 117. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo, koji je Vlada prihvatila.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Antić.

Sticajem okolnosti ovaj amandman odnosi se na smrt ortaka. Očigledna je razlika između predlagača ovog zakona i Srpske napredne stranke. Po mišljenju predlagača, naslednici, kada je u pitanju društvo lica, nemaju pravo nasleđivanja ukoliko to nije regulisano ugovorom. Za SNS pravo na nasleđivanje je nešto što je neosporno. Smatramo da je kroz ovu dopunu, kroz ovaj stav koji smo predložili bilo moguće regulisati i prava naslednika, a ne ostaviti ih bez ikakvih prava, ukoliko to ugovorno nije rešeno.
Čini nam se da će u praksi biti jako puno problema, da veliki broj ortaka neće biti ni svestan da njihovom smrću njihovi naslednici neće imati nikakve koristi od svega onog što su oni uložili u to društvo; da ne govorim o finansijskim sredstvima koja, bez sumnje, zahteva bavljenje bilo kakvim poslom.
Vlada je u ovom smislu morala da nađe neko adekvatnije rešenje, a ne da to prepusti stihiji, jer će ljude, koji najčešće neće biti informisani o svojim pravima, neće ni očekivati ovakav nelogičan pravni zaključak, staviti u jako tešku situaciju.
Prema tome, žao nam je što nije bilo razumevanja. Ako smatrate da ovaj naš stav nije bio korektan i adekvatan, da ga je trebalo menjati, trebalo je naći rešenja da, bez obzira na sve, pravo nasleđivanja bude zagarantovano. Hvala vam.

Hvala vama. Na član 121. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Reč ima Srđan Spasojević.