Hvala, gospođo predsednice. Ovim amandmanom smo želeli da predupredimo mogućnost da uvid u dokumentaciju društva sa ograničenom odgovornošću imaju i lica koja na neki način nemaju na to pravo.
Iako smo u obrazloženju odbijanja amandmana faktički dobili odgovor da je tako nešto suvišno i da se, kako se ovde kaže, utvrđivanje da li neko lice ima status člana društva može sprovesti putem jednostavnog uvida u registar privrednih subjekata na internetu, ipak treba poći od pretpostavke da možda ti podaci nisu tačni i da jedno ovako značajno pravo i uvid u dokumentaciju definisano u članu 240. treba da ima lice koje se ipak legitimiše dolaskom u prostorije društva.
Znate, to je jedno važno i osetljivo pravo, dobiti informacije o finansijskom poslovanju, o nizu drugih bitnih podataka za društvo i da neko, konkretno direktor društva, može da da bilo kome, a da prethodno ne izvrši proveru. U svakom slučaju, u interesu je društva ta vrsta restrikcije.
Dodatno pitanje vezano za ovu problematiku uvida u dokumentaciju društva, to sam više puta isticao u raspravi o ovom zakonu, jeste zašto se pravi razlika između društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava u smislu dokumenata koja se mogu dati na uvid? Potpuno se neravnopravno tretira član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar u akcionarskom društvu. To ću da potkrepim citirajući član 240, koji kaže da član društva ima mogućnost uvida u osnivački akt, rešenje o registraciji osnivanja društva, opšte akte, zapisnike sednica, ali nadasve dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava, izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom dvodomno, evidenciju o adresama itd.
Kada je u pitanju akcionarsko društvo, zato sam govorio da se umanjuju prava manjinskih akcionara, član 465. ne omogućava da akcionar ima uvid u dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva, godišnje izveštaje o poslovanju društva i konsolidovane godišnje izveštaje i izveštaje odbora direktora, odnosno izveštaje izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Zašto se ovo pravo uskraćuje akcionarima?
Molio bih odgovor od ministra, u čemu je ta statusna razlika između člana društva sa ograničenom odgovornošću i akcionara? Zašto se od akcionara krije ova dokumentacija i uslovljava nizom drugih uslova?
Prosto, bojimo se da će ovakvo uskraćivanje ovih informacija stvoriti dodatne tenzije u akcionarskim društvima. U redu je da se ta prava daju članovima društva sa ograničenom odgovornošću. Jesu ona personalizovanija, možemo poći od te pretpostavke, jeste da ih ima manje, ali ako hoćemo da razvijamo akcionarsku kulturu moramo omogućiti svakom akcionaru ovu vrstu podataka. Pazite, akcionari će reći – aha, vi nešto krijete od nas, kako mi da upravljamo i da donosimo odluke?
U obrazloženju zakona se navodi da je to vodilo različitim zloupotrebama, da je to komplikovalo itd. Prosto, nemate nijedno obrazloženje da stvarate ovakvu podelu među privrednim društvima i licima koja... Jedan akcionar je akcionar, i on je neka vrsta vlasnika u akcionarskom društvu, ne možete od njega kriti finansijski izveštaj ili izveštaj o poslovanju ili ono što radi izvršni odbor direktora. Zašto se to krije?
Molim vas, dajte neko obrazloženje u vezi s ovim, inače će to dodatno stvoriti probleme i nepotrebne tenzije. Ionako ste ovim zakonom smanjili prava manjinskim akcionarima, a sada ćete dodatno jednom ovakvom odredbom, kada znaju da imaju drugačiji status u odnosu na društva sa ograničenom odgovornošću, napraviti probleme u akcionarskim kompanijama. Hvala vam.