Zahvaljujem. Na član 169. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Gospodine Spasojeviću, izvolite.

Kratko. Na član 172. podneli smo amandman da se u stavu 2. posle reči „članska prava u društvu“ briše tačka i dodaju reči „i to najkasnije do dana registracije naslednika preminulog člana društva kao člana društva u skladu sa Zakonom o registraciji“.
Obrazloženje: smatramo da u ovom članu treba definisati krajnji rok do koga ovako postavljeni privremeni staralac zaostavštine može vršiti članska prava u društvu u ime i za račun naslednika, a ne pretpostavljati ga.

Na član 172. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 173. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 173 – prinudni otkup udela – i jedan stav koji je potpuno nejasan, stav koji daje dva roka. Prvi je da u roku od šest meseci osnivačkim aktom može da dođe do odluke o prinudnom otkupu, što je po nama krajnje nelogično; dok god se ne zna naslednik nemoguće je sprovesti prinudni otkup. U drugom delu se daje rok od šest meseci, koji smo mi skratili na tri meseca u želji da se prinudni otkup što pre obavi, ali od trenutka kada se zna naslednik, znači, kada imamo pravosnažno rešenje o nasleđivanju.
Smatramo da je ovo u skladu sa nekim pravnim normama i da je potpuno neprihvatljiv ovaj prvi deo ovog stava, gde osnivačkim aktom članovi društva mogu da odluče da otkupljuju nešto od nekoga, a ne znaju od koga šta otkupljuju. Hvala vam.

Zahvaljujem. Na član 177. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 192. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 192. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 195. i član 195. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Gospođo predsednice, Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman kojim se naslov iznad člana 195. menja i glasi: „Isključenje člana usled neuplate odnosno neunošenja uloga“.
U članu 195. stav 1. menja se i glasi: „Saglasno odredbama člana 48. stav 7. ovog zakona, društvo je u obavezi da donese odluku o isključenju člana društva.“
Obrazloženje – izmena stava 1. ovog člana na način predložen ovim amandmanom je apsolutno neophodna radi očuvanja konzistentnosti i logičnosti zakona u vezi s amandmanom na član 48. ovog zakona. Dakle, rešenjem iz amandmana na član 48. stav 7, koji tretira posledice neuplate odnosno neunošenja uloga, isključeno je diskreciono pravo društva i predloženo uvođenje obaveze za društvo da isključi člana po ovom osnovu. Pri tome je posebno ukazano na potrebu ovakvog rešenja iz razloga pravne sigurnosti i prevazilaženja kontradikcija sa odredbom člana 48. stav 5.

Na član 196. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 204. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 241. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Palaliću.

Hvala, gospođo predsednice. Ovim amandmanom smo želeli da predupredimo mogućnost da uvid u dokumentaciju društva sa ograničenom odgovornošću imaju i lica koja na neki način nemaju na to pravo.
Iako smo u obrazloženju odbijanja amandmana faktički dobili odgovor da je tako nešto suvišno i da se, kako se ovde kaže, utvrđivanje da li neko lice ima status člana društva može sprovesti putem jednostavnog uvida u registar privrednih subjekata na internetu, ipak treba poći od pretpostavke da možda ti podaci nisu tačni i da jedno ovako značajno pravo i uvid u dokumentaciju definisano u članu 240. treba da ima lice koje se ipak legitimiše dolaskom u prostorije društva.
Znate, to je jedno važno i osetljivo pravo, dobiti informacije o finansijskom poslovanju, o nizu drugih bitnih podataka za društvo i da neko, konkretno direktor društva, može da da bilo kome, a da prethodno ne izvrši proveru. U svakom slučaju, u interesu je društva ta vrsta restrikcije.
Dodatno pitanje vezano za ovu problematiku uvida u dokumentaciju društva, to sam više puta isticao u raspravi o ovom zakonu, jeste zašto se pravi razlika između društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava u smislu dokumenata koja se mogu dati na uvid? Potpuno se neravnopravno tretira član društva sa ograničenom odgovornošću i akcionar u akcionarskom društvu. To ću da potkrepim citirajući član 240, koji kaže da član društva ima mogućnost uvida u osnivački akt, rešenje o registraciji osnivanja društva, opšte akte, zapisnike sednica, ali nadasve dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava, izveštaje direktora i nadzornog odbora društva, ako je upravljanje društvom dvodomno, evidenciju o adresama itd.
Kada je u pitanju akcionarsko društvo, zato sam govorio da se umanjuju prava manjinskih akcionara, član 465. ne omogućava da akcionar ima uvid u dokumenta koja dokazuju svojinu i druga imovinska prava društva, godišnje izveštaje o poslovanju društva i konsolidovane godišnje izveštaje i izveštaje odbora direktora, odnosno izveštaje izvršnog odbora i nadzornog odbora ako je upravljanje društvom dvodomno. Zašto se ovo pravo uskraćuje akcionarima?
Molio bih odgovor od ministra, u čemu je ta statusna razlika između člana društva sa ograničenom odgovornošću i akcionara? Zašto se od akcionara krije ova dokumentacija i uslovljava nizom drugih uslova?
Prosto, bojimo se da će ovakvo uskraćivanje ovih informacija stvoriti dodatne tenzije u akcionarskim društvima. U redu je da se ta prava daju članovima društva sa ograničenom odgovornošću. Jesu ona personalizovanija, možemo poći od te pretpostavke, jeste da ih ima manje, ali ako hoćemo da razvijamo akcionarsku kulturu moramo omogućiti svakom akcionaru ovu vrstu podataka. Pazite, akcionari će reći – aha, vi nešto krijete od nas, kako mi da upravljamo i da donosimo odluke?
U obrazloženju zakona se navodi da je to vodilo različitim zloupotrebama, da je to komplikovalo itd. Prosto, nemate nijedno obrazloženje da stvarate ovakvu podelu među privrednim društvima i licima koja... Jedan akcionar je akcionar, i on je neka vrsta vlasnika u akcionarskom društvu, ne možete od njega kriti finansijski izveštaj ili izveštaj o poslovanju ili ono što radi izvršni odbor direktora. Zašto se to krije?
Molim vas, dajte neko obrazloženje u vezi s ovim, inače će to dodatno stvoriti probleme i nepotrebne tenzije. Ionako ste ovim zakonom smanjili prava manjinskim akcionarima, a sada ćete dodatno jednom ovakvom odredbom, kada znaju da imaju drugačiji status u odnosu na društva sa ograničenom odgovornošću, napraviti probleme u akcionarskim kompanijama. Hvala vam.

Na član 246. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada je prihvatila ovaj amandman. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 247. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Zlata Đerić i Mladen Grujić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, poštovani predstavnici Vlade, bilo bi vrlo celishodno da dobro razmislite o članu 247. i članu 331, iz praktičnih razloga. Mislim da ove amandmane Nove Srbije treba prihvatiti, ne zato što su u ovoj masi amandmana koja je ipak prihvaćena, nego zato što zaista suštinski i praktično dosta znače za zakon koji donosimo.
U članu 247. u stavu 1. posle reči „donosi skupština“ reči „običnom većinom“ menjaju se rečima „dvotrećinskom većinom“.
Obrazloženje: statut akcionarskog društva se ne bez razloga često naziva i ustavom akcionarskog društva u želji da se istakne njegova apsolutna hijerarhijska nadležnost u odnosu na sve ostale akte društva, koji moraju biti saglasni sa njim. S obzirom na takav značaj ovog pravnog akta, logično je povući paralelu sa uslovima za donošenje odnosno izmenu pravog ustava u parlamentu i predvideti i ovde dvotrećinsku većinu. Zahvaljujem.