Hvala, predsedavajući. Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kolege iz Ministarstva, u opštem delu rasprave o ovom zakonu sam jako hvalio zakon i očekivao sam da će jedan amandman proći vrlo lako, pogotovo što se radi o usklađivanju zakona o privrednim društvima sa Ustavom i do sada donetim zakonima. Malopre sam sa ministrom na neki način pokušao da objasnim suštinu amandmana. Možda nismo imali dovoljno vremena, ali ću sada ponoviti sve to zbog toga što se radi o delu člana 24. koji je u suprotnosti sa Ustavom.
Naime, član 24. kaže: „Poslovno ime društva je na srpskom jeziku, na ćiriličkom ili latiničnom pismu.“ Član 10. Ustava Srbije stav 1. kaže: „U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo.“
U obrazloženju zbog čega se amandman ne prihvata, koje sam dobio od Ministarstva, kaže se: „Amandman se ne prihvata budući da je upotreba ćiriličnog i latiničnog pisma Ustavom izjednačena.“ To je možda prema nekom drugom ustavu, a ne prema sada važećem zakonu.
S druge strane, sledeći stav člana 10. Ustava Republike Srbije kaže: „Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom, na osnovu Ustava.“
Molim vas da me poslušate, pokušaću još jednom da citiram Ustav i zakon, koji su vrlo eksplicitni. Znači, sledeći stav Ustava, član 10. kaže: „Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuju se zakonom, na osnovu Ustava.“ To je Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde član 4. kaže: „Organ, organizacija i drugi subjekt može svoj naziv, firmu ili drugi javni natpis da ispiše, pored ćiriličkog, i latiničkim pismom.“ Sledeći stav kaže: „U firmi preduzeća, ustanove i drugog pravnog lica, odnosno radnje ili drugog oblika obavljanja delatnosti deo koji se koristi kao znak može se ispisivati samo latiničkim pismom.“
Za one koji bolje poznaju ovu materiju (ja sam profesor privrednog prava), to je jezgro privrednog društva. Znači, jezgro privrednog društva može da se ispisuje bilo kojim pismom, i latiničkim, i arapskim i engleskim, i to sledeći stav u Zakonu kaže; ja nisam tražio izmenu toga amandmanom.
S druge strane, i na kraju, član 10. Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama kaže: „Kada se, u skladu sa odredbama ovog zakona, tekst ispisuje i latiničkim pismom, tekst na latiničkom pismu ispisuje se posle teksta na ćiriličkom pismu, ispod ili desno od njega.“ To sam ugradio u amandman koji sam podneo.
Molim vas, ne morate mi dati sada odgovor, ali povedite računa, ovaj deo člana ima ozbiljan problem. Malopre, kada sam sa kolegom razgovarao, rekli smo, to je pisalo i u prethodnom Zakonu o privrednim društvima. Jeste, ali je Ustav Republike Srbije donet 2006. godine, a prethodni zakon 2004. godine. To što Zakon u međuvremenu nije usaglašen sa Ustavom, to je drugi problem, ali da donesemo novi zakon koji bi bio u suprotnosti sa Ustavom – to jeste problem.
S druge strane, svi drugi zakoni koji su posle Ustava doneti uvažili su ovu odredbu koja se tiče upotrebe jezika i pisma i to nema veze sa mogućnošću elektronskog uparivanja podataka, sa mogućnošću upotrebe manjinskih jezika, sa upotrebnom latiničkog pisma. Znači, ne osporava se upotreba latiničkog, apsolutno, nego se ono može koristiti pored ćiriličnog pisma, koje je u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Zahvaljujem.
