Dame i gospodo, ovo što se danas radi sa izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, pre svega mislim na sadržinu ovih izmena a onda i na način na koji danas rade predstavnici režima je više nego skandalozno.
Do juče smo slušali predstavnike ovih 108 poslanika koji su podneli ovaj zahtev, da neće prihvatiti amandman LSV, pa da neće prihvatiti amandman PUPS. Kada je danas nastao metež oko toga da li će jedna poslanička grupa glasati za ovaj zakon ili ne, onda ste tu šušorili naočigled svih nas i sada, jedan po jedan amandman najavljujete da ćete da prihvatite.
Kada napravite taj prečišćen tekst, ovo će biti potpuno neupotrebljivo i potpuno nešto što ne liči na zakon. imaćete jedan kriterijum za žene, jedan za nacionalne manjine, jedan kriterijum za koalicije. Sada ne znam, možda vam se pojavi neko da traži poseban kriterijum za seljake, studente, penzionere, invalide, itd. Dakle, napravili ste papazjaniju u samom startu. Tek sa ovakvim i ovako usvojenim amandmanima koje ste najavili, ovo ko uspe da primeni, skidam kapu.
Suština izmena Zakona o izboru narodnih poslanika jeste ono što ste vi prihvatili bezuslovno, a to je nalog EU. O tome vam govorimo od samog početka i ispunjavajući naloge EU vi ćete potpuno uništiti parlamentarnu demokratiju u Srbiji. Potpuno ćete obesmisliti izbore u Republici Srbiji.
Članom 14, čije brisanje mi iz SRS tražimo, vi ste predvideli na koji način poslanik može, kako ste rekli, lično ili preko punomoćnika ili poštom preporučeno, preko svakog samo ne preko ovlašćenog predstavnika stranke da podnosi svoju ostavku, i to overenu, i to samo najduže tri dana pre nego što je podnese. Ovo je nešto što je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije i to sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Vi ste, gospodo, prema članu 102. imali obavezu da zakonski uredite stav 2. Ustava koji kaže – narodni poslanik je slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. I bila je obaveza da se donese zakon, da se utvrdi na koji način narodni poslanik svoj mandat neopozivo stavlja na raspolaganje političkoj partiji sa čije liste je izabran.
Vi to niste uradili, već ste ovim izmenama Zakona suspendovali član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije. Zato vam tvrdimo da je ovo što radite potpuno neustavno. Pitam i pitala sam više puta javno predstavnike Ustavnog suda, videćemo kako će da reaguju kada dobiju ustavnu žalbu, recimo moju, gde ću insistirati da Ustavni sud zaštiti moje ustavno pravo, jer insistiram da mi se zaštiti ustavno pravno na osnovu kojeg želim da svoj mandat stavim na raspolaganje svojoj SRS. Kako to može neko da mi zabrani? Kako neko može da suspenduje moje ustavno pravo? Ovo što radite je prosto neverovatno.
Naravno, upravu su bile moje kolege iz SRS, vi na ovaj način, donošenjem ovog zakona legalizujete političku korupciju. To je, dozvolićete, jedan od najopasnijih vidova korupcije koji može da se pojavi u nekoj državi.
Posle ovog zakona, više neće biti bitno ko će koliko mandata osvojiti, ko će koliko glasova dobiti na izborima, već ko ima koliko para da kupi poslanika.
Imaćemo različite skupštinske većine od slučaja do slučaja, od jednog do drugog dnevnog reda. Znate, ako su se ovi tzv. naprednjaci prodali i ako ste im vi omogućili da legalizuju otimanje mandata SRS, onda je i svako od njih pojedinačno ili svi zajedno su spremni da se prodaju i da glasaju možda i za ovaj zakon i za neki drugi itd.
Dakle, ovo što radite je osnovni problem i suština cele ove priče. Kršite Ustav Republike Srbije i uvodite tajkune, uvodite oligarhe, uvodite kontraverzne biznismene itd, sve one koji imaju puno para, uvodite ih u parlament tako što će parama kupovati poslanike i na taj način određivati koji i kakvi zakoni će se u ovom parlamentu donositi.

Reč ima gospodin Miloš Aligrudić.

Kada građani na izborima glasaju za političke stranke, glasaju za njihove programe. To valjda nije sporno. U našem izbornom zakonodavstvu, građani glasaju za liste političkih partija koje imaju na jednom mestu 250 imena. To je zaista jedna šuma ljudi, jedna šuma imena koja se tamo javljaju i nažalost takav sistem imamo. Individualna prezentacija programa, individualna prezentacija ideja nije ono što je prioritet našeg sistema. To mi imamo.
Onog trenutka kada političke stranke budu dobile mandate na osnovu procenta glasova koje na izborima osvoje, na osnovu svoje snage koju imaju na izborima, one žele da predstave te građane koji su za tu partiju glasali u parlamentu i ti predstavnici te političke partije su u obavezi da poštuju taj program.
U Ustavu jedne od najstarijih članica EU, Portugaliji, piše u članu 161. da je poslanik u obavezi da poštuje one ideje i onaj program one političke stranke za čiji se program u toku izborne kampanje zalagao, a ukoliko to ne učini, prešavši u drugu političku stranku, njemu po sili Ustava prestaje mandat.
To znači da novi standardi o tzv. bespartijskoj demokratskoj državi, koje pokušava nova politička misao EU da nametne novopridošlim članicama EU kao nov neoliberalni koncept, jednostavno je glupost.
To je ideološka glupost jednaka onoj koju smo trpeli u vreme komunizma i socijalizma, kada su tada nama govorili veliki mislioci i pisci o tome kako treba da nam se uređuje život, a praktični političari su brže-bolje rešavali da to prevedu u zakonske forme. To je jedna nemoguća situacija.
Da li mi na nju moramo pristati? Moja teza je da ne moramo. Ne moramo na svaki mig koji nam se da da odgovorimo trzanjem tela i pravljenjem gluposti, glupih figura. Znači, to ne moramo da radimo. Zaista to ne moramo činiti.
Imamo obavezu da s onom organizacijom kojoj želimo da pristupimo, ako je to EU, razgovaramo o problemu i izvedemo stvar na čistac do kraja. Naš sistem je takav da mi moramo da zaštitimo pre svega građanina, jer njemu pripada mandat, ne ni političkoj stranci, ne ni samom poslaniku. To je ono što se ovde ne vidi.
Umesto da razgovaramo o načinu kako da rešimo problem, mi činimo neverovatno čudo, dobijamo stav Venecijanske komisije na osnovu naših gluposti koje radimo u parlamentu već tri godine, na osnovu čega smo uzbunili celu evropsku javnost oko problema trgovine mandatima i pitanja blanko ostavki u srpskom parlamentu, pa kada smo ih već probudili i uzbunili onako kako je nama samo svojstveno, onda dobijamo stav Venecijanske komisije o tome da nam nije dobra odredba člana 102. Ustava. To je njihovo mišljenje, jer oni su tu da pomognu.
Mi onda, poštujući pritisak Brisela, umesto da razgovaramo o tome je li moguće, kako je moguće, po kojem osnovu, na osnovu kog političkog konsenzusa izmeniti pravila člana 102. Ustava, vi onda brže-bolje uradite ono što od vas Venecijanska komisija, kunem vam se i vama i građanima, nek pogledaju na Internetu taj stav Venecijanske komisije, to je na samom kraju tog mišljenja, od nas Venecijanska komisija tražila nije.
Oni od nas nisu tražili da prekršimo sopstveni Ustav, nego čak sasvim suprotno u pogledu ovih blanko ostavki su rekli – ne menjajte ništa u izbornom zakonu, ne pipajte.
Ako želite da poslušate savet Venecijanske komisije, promenite član 102. Ustava, to oni nama predlažu, a izborni zakon ne dirajte. Naime, nemojte da sprovodite član 102. Ustava preko izmene izbornog zakona. Šta vi radite? Vi brže-bolje uvatili, pa izmenili izborni zakon tako da se suprotstavite članu 102. Ustava, praveći se jako pametni, tako što ste hteli da zakonom sprečite primenu odredbe člana 102. Ustava. To nije moguće.
Ne postoji nijedna odluka Ustavnog suda u Srbiji koja vam to omogućava, niti je moguće na taj način to tumačiti, niti vam je Venecijanska komisija ikada tražila da prekršite sopstveni Ustav. To je glavna priča ovde, glavna tema.
Nije nam niko to tražio, a tome čak treba i da se suprotstavimo na valjan način zato što imamo dobre argumente. Vas dobri argumenti države, koja treba da stane na noge tek, politički da razvija svoje institucije, ne interesuju. Toliko za sada.
Kasnije ću, ako budem imao vremena, da se javim oko ove skandaloznosti u članu 15. i ovog amandmana Branka Ružića.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević. Reč ima gospođa Đerić.

Poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman na član 14. koji se odnosi na član 88. Zakona o izboru narodnih poslanika. Podržavajući sve ono što je do sada rečeno kao kritika ovom zakonu, koji je na nesuvisli način pokušao da napravi još nesuvislije promene, da smo uradili nešto što se zove – pokušali smo da budemo veći katolici od pape, što je u životu nemoguće. Ili, pokušali smo da budemo veći Evropejci od svih onih koji to već jesu.
Naš zadatak ovde u parlamentu nije da zaštitimo svoju stolicu, nije da zaštitimo sebe, nego da zaštitimo pre svega glas građana, jer zahvaljujući glasovima građana nas 250 sedi ovde. Zahvaljujući izbornoj volji birača, raspodela i preraspodela mandata je takva kakva jeste.
Mi znamo kako se opredeljuju građani u Srbiji. Mi znamo da je nemoguće napraviti izbore bez političkih stranaka, a da onda te političke stranke, koje ipak iza sebe imaju neki kredit, neki rad, neke programe kojima motivišu građane, posle toga ne mogu tim građanima da garantuju da će ljudi koji dođu preko izbornih lista, zalažući se za iste programi, biti do kraja dosledni, nego oni sad imaju neku svoju drugu volju. To su nonsensi koji se u ovom slučaju sudaraju u ovom predlogu koji imamo pred sobom.
Tu je i blanko ostavka, koja se tumači ovim 14. članom. Mi smo predložili da se u ovom stavu 2. kaže – poslanik podnosi ostavku Narodnoj skupštini Republike Srbije, overenu u skladu sa zakonom kojim se uređuje overavanje potpisa, lično ili preko punomoćnika (taj punomoćnik može da bude i neko iz stranke, to će biti prostor za ono što mi želimo da izbegnemo, o tome moramo voditi računa, ili poštom preporučeno), u roku od tri dana od dana overe itd.
Dakle, mi smo predložili amandmanom da se ovaj deo ''ili poštom preporučeno'' izostavi, kad već imamo ovaj stav člana koji imamo, jer poštom preporučeno, mi znamo, može da pošalje ostavku svako i može da se dešava opet nešto ružno, nešto tužno, nešto što će skrenuti pažnju na ovaj dom koji jeste institucija koja treba da bude na vrhu ove države i da garantuje njenu državnost, dakle, nešto što mi ne želimo.
Dakle, sve što se upotrebljava, kada su ljudi u pitanju, može i da se zloupotrebljava. Svuda su ljudi tome skloni. Zakoni postoje da zaštite svakoga od svake moguće zloupotrebe. Zakoni treba da budu iznad svih i da to garantuju.
Smatramo da je naš amandman potpuno suvisao, mada smatram da su i drugi amandmani koji su danas ovde izneti, sva argumentacija potpuno prihvatljiva i da je možda upravo bilo rešenje u tome da mi sa EU razgovaramo o tome da ne kršimo sopstveni Ustav, a ne da im ponudimo suprotno rešenje, da ćemo prekršiti sopstveni Ustav, sopstvene zakone, i uneti nešto što će najteže kazniti upravo birače Srbije.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Reč ima gospodin Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, koliko mi imamo vremena za ovo? Samo minut i deset, au.
Član 13. i član 14. čine jednu celinu i sada procenite sami kada će da hapsite ove koji su potpisali ovu inicijativu da se promeni ovaj zakon. Mi imamo obavezu da zakon usaglasimo sa Ustavom Republike Srbije.
Čitam – narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika. Dakle, ako Ustav propisuje da je na predlog političke stranke jedno lice izabrano za narodnog poslanika, onda taj predlog o kome se navodi u Ustavu nikako ne može da bude izborna lista kao tehničko sredstvo ili redosled kandidata na potvrđenoj izbornoj listi te političke stranke.
Izborna lista sadrži kandidate za narodne poslanike, a koji kandidat će biti narodni poslanik u okviru broja osvojenih mandata jedino može da odredi politička stranka kao predlagač. Član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, ako ne znate da čitate, dođite objasniću vam kako se to čita.
U postojećem zakonu ostavka je jedna od mogućnosti kako može da prestane mandat pre vremena. Međutim, Ustav Republike Srbije u članu 102. stav 2. upražnjava ovaj institut stavljanje mandata političkoj stranci i ja sam ovim amandmanom tražio sledeće. Samo da se razumemo – narodni poslanik neopozivo stavlja mandat političkoj stranci, na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika, tako što pisanom izjavom, na dan potvrđivanja mandata narodnog poslanika, obaveštava predsednika Narodne skupštine da je potpisao i kod nadležnog organa overio svoj potpis na ostavci i da je ovlastio političku stranku da njegovu ostavku dostavi predsedniku Narodne skupštine, u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ovde se pojavljuje reč "ostavka" samo tehničko sredstvo. Ostavka iz člana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika i ostavka o kojoj se ovde priča su dve različite stvari. Mi razrađujemo potpuno nov institut po nalogu iz Ustava Republike Srbije, član 102. stav 2.
Znači, jasno se prepoznaju tri uslova: pisana izjava, da obaveštava predsednika Narodne skupštine da se koristi taj institut stavljanja mandata na raspolaganje, drugi uslov ostavka kao tehničko sredstvo i treći slobodna volja narodnog poslanika da sve to uradi.
Zašto je ovo potrebno? Ukoliko se ne usvoji ovaj amandman, pored toga što ćete da legalizujete belu lađu, Šojića i Ćirka, omogućićete Kariću, Miškoviću, Beku, Šariću, Peconiju, Pacoliju, i ko zna kakvim sve fukarama da kupe 126, da promene i da naprave svoju vladu.
Ovo je najvažnija stvar u ovom zasedanju Republičke Skupštine. Vi kriminalizujete političku scenu zato što ste u obavezi da amnestirate i legalizujete nešto što je već urađeno.
Ovde za početak je zbirna dokumentacija o svim kriminalima koji su se desili sa kupovinama i otimanjem mandata. U koji dogovor ste vi ušli, to je vaš problem. Samo da znate jednu stvar poštovani građani Republike Srbije – "TT" ne može jedno bez drugog, Tadić bez Tome ne može. To je simbioza, neka se pojavi treći, nestaju obojica.
Ovi sa zapada žele da kontrolišu i vlast i opoziciju, dajte prostora da se pojavi treća struja, oboje odoše u daleku istoriju. A na ovaj način samo podržavate strah i podstičete strah kod građana Republike Srbije.

Reč ima poslanica Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman o kome sada govorimo tiče se blanko ostavki. Blanko ostavke su ustanovljene i pojavile su se kao rešenje u jednom vremenskom periodu i da nismo uveli blanko ostavke tada, mi bismo legalizovali trgovinu mandatima i najočitiju političku korupciju.
Svi oni koji sede u ovom parlamentu, a bili su poslanici 2005. godine, doduše u onoj drugoj zgradi, znaju o čemu govorim, govorim upravo o tome da smo tada učinili nešto da sprečimo Bogoljuba Karića i par još tajkuna koji su bukvalno, po onim hodnicima, tumarali sa ogromnim kesama novca i najbukvalnije kupovali poslanike.
Šta se promenilo od tog trenutka do danas sem što smo postali mnogo siromašnije društvo u kome se ljudske vrednosti još manje cene i u kome je postalo najnormalnije da sve može da se kupi i da sve može da se proda? U tim okolnostima, kao i u okolnostima u kojima još uvek nije sazrela parlamentarna demokratija u Srbiji, kada još uvek nisu ustanovljena pravila parlamentarnog života i pravila ovog doma, mi ukidamo blanko ostavke i onda pozivamo iste one ljude, koji su 2005. godine činili to što su činili, da nam ponovo dolaze ovde i da najbukvalnije ugrožavaju parlamentarni život u Srbiji.
Da li je to nešto za šta se danas zalažemo i da li je to nešto što nam u ovom trenutku treba? Naravno da nije, ali nam još manje treba ono što vi danas radite, zadovoljavajući Evropsku komisiju time što činite mnogo više od onoga što ona sama od vas traži. Vi kršite sopstveni Ustav dajući prevagu jednom zakonu koji na potpuno drugačiji način reguliše materiju od one kako je sam Ustav propisao.
Sada šta mi činimo ovakvim rešenjem koje je predloženo u Predlogu zakona? Mi ovim rešenjem kao stranke, kao najvažnije činioce političkog života u jednoj državi, potpuno oslobađamo odgovornosti za razvoj parlamentarizma u Srbiji.
Ovakvim rešenjem se omogućava potpuno nesmetana promena i menjanje partijske i političke pripadnosti narodnih poslanika i faktički se dozvoljava politička korupcija i trgovina mandatima. Zbog toga ovo rešenje koje je predloženo nije dobro, a verujem i prosto sam uverena da ćete u najskorije vreme da se uverite i sami koje će rezultate ona dati.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Martinović.