Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Narodna skupština će u danu za glasanje, jer je obavljen i pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DUVANU (pojedinosti)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 6. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, mr Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, pozvala da sednici prisustvuju i gospođa Slavica Jelača, direktor Uprave za duvan u Ministarstvu finansija i Jasmina Milošević, šef Odseka Uprave za duvan u Ministarstvu finansija.

Podsećam vas takođe da je, na osnovu člana 99. Poslovnika, skraćeno vreme za raspravu po ovoj tački dnevnog reda.

Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Milorad Buha. Primili ste izveštaje Zakonodavnog i Odbora za finansije i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Narodna skupština je obavila načelni pretres, pa saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Pozdravljam one koji su izašli.

Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O LIČNOJ KARTI (pojedinosti)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić Dejanović, povodom pretresa u pojedinostima 16. tačke dnevnog reda Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, pored predstavnika predlagača gospodina Ivice Dačića, prvog potpredsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova, pozvala da sednici prisustvuju i: Milorad Todorović, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova i gospođa Zorica Kasalica, načelnik Uprave za upravne poslove u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz, Petar Jojić, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Viorel Žura i Aleksandar Martinović.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Samo bih da vas obavestim da očekujem svaki čas da će ministar biti tu jer je pre 15 minuta krenuo iz Palate Srbije sa Novog Beograda, pa ćemo da pređemo na rad.

(Aleksandar Martinović, sa mesta: Nije problem da se da pauza od deset minuta.)

Mislim da je on ušao već i da sad treba da dođe ovamo.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim je predložila da se ispred člana 1. doda novi član 1. Da li neko želi reč? (Da.)Gospodin Zoran Antić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli, rekao bih, veliki broj amandmana, s obzirom na činjenicu da je ovo izmena i dopuna Zakona koji stalno nešto izmenjujemo i dopunjujemo jer je očigledno da MUP ne može da proceni niti koliko je vremena potrebno da konačno zamenimo lične karte, niti je svesno ni sposobno svojih tehničkih i organizacionih potencijala.
Mi smo iskoristili ovu priliku da sve one nejasnoće koje, po nama, postoje u tom zakonu na neki način predočimo i predlagaču. Nadamo se da će u nekom narednom periodu biti mnogo više razumevanja za sve ono što predlažemo jer, nažalost, nijedan amandman bilo koje poslaničke grupe nije uvažen.
Što se tiče ovog člana 2, konkretno odnosi se na činjenicu da kada je u pitanju pravo da se nakon deset godina dobije lična karta, u tom delu definiše se jedan pojam deteta. Znači, svako lice preko deset godina definiše se kao dete.
Kaže se: "Pravo na ličnu kartu ima državljanin stariji od deset godina (u daljem tekstu: dete)". Znači, jedan stav koji je poprilično nejasan. Nejasan u smislu da svako ko je stariji od deset godina može da se tretira kao dete. Ta starosna granica nije definisana. Isto tako, važno je da podsetim da u različitim zakonima, na različit način tretira se ko se pod pojmom deteta podrazumeva, koliko godina, koje starosti. Različita je praksa i u zemljama u okruženju.
Prema tome, bilo je sasvim dovoljno, po nama, da se definiše da pravo na ličnu kartu ima svaka osoba starija od deset godina i da se ovaj posao ne komplikuje, a ako smo svesni činjenice da sa 16 godina stičemo i zakonsku obavezu da predamo zahtev za izdavanje lične karte, jedino nekom analogijom MUP možemo da dođemo do zaključka da je dete za njih neko ko je uzrasta od deset do 16 godina.

Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Mićo Rogović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u kontekstu obrazloženja kolege Zorana Antića, vezano za predlog izmena i dopuna na ovaj zakon i na prvi predlog u stavu 1. reči "a deci" tražimo da se zameni rečima "licima mlađim od 15 godina".

Takođe, stav 2. treba da se menja i glasi: "Državljaninu starijem od 55 godina izdaje se lična karta sa trajnim važenjem".

Podneli smo predlog u okviru ovog amandmana gde tražimo da se stav 3. briše.

Prosto je neverovatno da rešenje sadržano u Predlogu zakona, po kojem se trajna lična karta izdaje licima starijim od 65 godina, i to samo na njihov lični zahtev, predstavlja nepotrebno maltretiranje starijih građana. Ako imamo u obziru da je po starom zakonu, ovo se odnosilo na lica koja napune 50 godina i posle toga vade trajnu ličnu kartu, i to ne na njihov zahtev, već izričito, zašto sada dolazimo u situaciju da ovaj vremenski rok povećavamo za čak 15 godina?

Takođe, obrazloženje koje je Vlada i ministar dao zaista je neshvatljivo. Imate situaciju da je neko u 64. godini izvadio ličnu kartu i da ovaj predlog iz ovog predloga zakona može tek da ispuni u navršenoj 74. godini, odnosno u toj godini da podnosi zahtev za izdavanje lične karte sa trajnim rokom važnosti.

Ova lica, ako uzmemo u obzir da žive i uglavnom po seoskim područjima, znači, treba im i dosta vremena da dođu do sedišta policijskih uprava koje su u sedištima gradova, odnosno opština, taj argument niste hteli da uzmete u obzir, kao da je u Srbiji ova starosna struktura stanovništva postala zdravija u vreme otkako je ovih desetak godina DOS u raznoraznim varijantama na vlasti.

Šta smo zatim amandmanom hteli da ispravimo? Smatramo takođe da je nerazumno da građani Srbije, koji su ne iz besa, nego iz praktičnih razloga, a ti razlozi su uglavnom razlozi egzistencijalne prirode potrage za poslom, otišli u inostranstvo da nađu posao, žive tamo, imaju prebivalište u Srbiji i da ste vi rok važnosti ličnih karata, i to onih koji imaju prebivalište u Srbiji, sveli samo na dve godine, odnosno pet puta je manji u odnosu na nas.

Neverovatna kontradiktornost unutar same Vlade. Znači, imamo Ministarstvo za dijasporu, koje se navodno bavi problemima naših građana u dijaspori, u regionu, imamo situaciju da ovim zakonom predlažete situaciju da je rok važnosti ličnih karti za lica koja žive van granica Srbije, a imaju prebivalište i državljani su Srbije, smanjen pet puta u odnosu na nas same.

Zar ste zaboravili cirkus koji su izazvale promena pasoša i sve ostalo i zar treba da se ovo dešava i sa ovim dokumentom vrlo bitnim, a to je lična karta, inače stav SNS, da svaki državljanin Srbije, gde god da živi mora da poseduje, odnosno da ima pravo da poseduje ličnu kartu Republike Srbije.

Takođe, da ne ponavljam ono što je argument u okviru obrazloženja na prethodni stav 1. Predloga zakona izneo kolega Zoran Antić, a to je da se deca, odnosno ova kategorija mora svesti u neke zakonske okvire, ako su oni našim zakonom predviđeni, da je to sa punih 14 godina, onda smo i predvideli da se ovaj nejasan termin - deca razjasni i da se u kontekstu tumačenja zakona i nekih drugih zakona upotrebi termin, odnosno reči – lica mlađa od 15 godina.

Uostalom, ne podnosimo mi amandmane da biste ih vi prihvatili. Mi podnosimo amandmane da bi građanima Srbije poboljšali uslove življenja, smanjili administrativne troškove, a vi ljude koji su u osmoj deceniji terate da prave i posebne troškove, bez obzira na obrazloženje da dokumentacija prilikom prvog postupka vađenja lične karte nije ista kao recimo tada i da određena dokumenta postoje u policijskim upravama, u opštinama, matičnim službama.

Lice koje je u toj starosnoj dobi mora fizički prisustvovati prilikom podnošenja zahteva, a i još što je vrlo bitno ne mora svaki građanin Srbije da zna da ima pravo da traži odobrenje za trajnu ispravu, odnosno ličnu kartu.

Većina građana Srbije, nažalost, i nije upućena u Zakon, a pogotovo ni mi poslanici ne možemo sve da pohvatamo iz razloga što, ne samo pre godinu dana, masu zakona donosimo, a ove godine se samo bavimo izmenama i dopunama zakona koje smo ne tako davno doneli i što utiče i na egzistenciju i na loš standard građana Srbije.

Nema razloga da se ono što je zaista i razumno i prihvatljivo ne prihvati, a što znači samo poboljšanje života i standarda građana, ne s obzirom na situaciju da li to dolazi iz opozicione ili vladajuće političke grupacije, kažem vam da će ovaj zakon, a mi smo skoro na svaki član Predloga zakona podneli amandmane, ne da bi se samo čula naša reč, nego doživeti za najmanje godinu dana neke ispravke i videćete da, kao i mnogi zakoni, neke odredbe su zaista i nepraktične i neprihvatljive za primenu. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Rogoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Jojiću, izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u ime SRS, podneo sam amandman na član 1, s tim što sam predložio da se stav 2. menja i on bi trebalo da glasi – Državljaninu Republike Srbije starijem od 60 godina lična karta se izdaje sa trajnim važenjem na obrascu bez čipa.
Nije jasno šta se to promenilo u zakonodavstvu naše države, a i u zakonodavstvima uporednog prava i zašto se ova granica povećava kada je 1994. godine u Zakonu o ličnoj karti predviđeno da licu do 50 godina života lična karta se izdaje sa rokom važenja od 10 godina, preko 50 godina s trajnim važenjem.
Mi smatramo da je pomeranje ove granice neopravdano i da građanima treba omogućiti da nakon navršene 60-e godine života više ne moraju biti izloženi maltretiranju, šikaniranju ili dodatnim troškovima da idu da vade novu ličnu kartu, kao da će tom prilikom dobiti novo zaposlenje ili da će otići u diplomatiju.
Mi smatramo da ovo treba brisati, treba menjati i zato tu granicu treba uskladiti. Govorim 1994. godine bilo je 50 godina ako pređe lice starosti da mu se lična karta izdaje sa trajnom važnošću.
Vidite, MUP Republike Srbije i ministar Dačić uvažavaju Skupštinu i uvažavaju narodne poslanike, što treba posebno ceniti, jer za razliku od nekih drugih iz nekih drugih partija, ministri se ne odazivaju i na taj način omalovažavaju ovaj najviši zakonodavni dom. Iz prošlosti ranije, uvek su predstavnici Ministarstva bili prisutni da prate rad Skupštine i da odgovaraju na poslanička pitanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Evropski savet je 1990. godine usvojio Konvenciju o zaštiti lica s obzirom na automatsku obradu ličnih podataka. Ključne elemente Konvencije koji predstavljaju minimum standarda, a koji bi morali biti inkorporirani i u nacionalna zakonodavstava, to znači da bi morali biti ugrađeni i u zakonodavstvo Republike Srbije, čine stavovi koji se odnose na sledeće.
Kvalitet podataka koji podrazumeva da podaci o ličnosti koji se automatski obrađuju moraju biti prikupljeni i obrađivani na zakonit način. Dalje, memorisani, specificirani i naznačeni u koje svrhe se ne smeju koristiti. Adekvatni, relevantni i ne preobimni u odnosu na svrhu rada koji su memorisani, tačni, ukoliko je moguće ažurni, a moguće je ukoliko se o tome vodi računa u nadležnom resoru.
Održavani u obliku koji dozvoljava identifikaciju subjekata, podataka u onoj meri u kojoj je to potrebno za svrhe radi kojih se podaci memorišu. Posebne kategorije podataka, podaci o ličnosti koji identifikuju poreklo, političke stavove, religiozna ili druga uverenja, kao i podaci o ličnosti koji se odnose na zdravstveno stanje, seksualni život, kriminalne aktivnosti, ne smeju se automatski obrađivati.
Zaštita podataka; ono što je jako važno, moraju se preduzeti odgovarajuće mere zaštite prema ličnim podacima smeštenim u automatizovane datoteke radi zaštite od neovlašćene destrukcije ili gubitka, kao i od neovlašćenog pristupa, izmene podataka ili disiminacije.
Dodatna zaštita podataka za subjekte. Svakoj se osobi mora omogućiti da zna da su lični podaci o njoj memorisani i za koju svrhu, u razumnim intervalima i bez prevelike zakašnjenosti ili proteka vremena uvidom u te podatke u odnosu na tu ličnost.
Šta traže međunarodni standardi?
Traži se ispravka pogrešnih podataka ili brisanje ako njihovo memorisanje nije zasnovano na odgovarajućem zakonu. Ima mogućnost preduzimanja odgovarajućih akcija pravnog leka, što znači da građanin, ukoliko je protiv njega, protiv njegove volje i bez njegovog znanja, ali bez zakonskog osnova, izvršeno memorisanje ili uzimanje ličnih podataka i da se ti podaci mogu zloupotrebiti, Evropski savet je 80. godine u ovoj Konvenciji o zaštiti podataka o ličnosti, predvideo i mogućnost da građanin koji sazna da je zloupotrebljen podatak, bilo koji o ličnosti, ima pravo da uloži žalbu, ima pravo da interveniše kod nadležnog organa, ili MUP, ili kod suda, ili kod drugog državnog organa.
Izuzeci ograničenja bi bili i oni su mogući ako je u pitanju bezbednost i odbrana zemlje. Tu je sigurno i nužno da se pribave podaci o određenim licima. Ako je u pitanju bezbednost zemlje, javni red, monetarni interes države, suzbijanje kriminalnih delatnosti i zaštita subjekata ili prava, sloboda ostalih subjekata.
Ova konvencija iz 1980. godine, čije je donošenje iniciralo brojne akcije na međunarodnom planu u pravcu razrešavanja zaštite privatnosti pojedinaca, imala je izuzetan značaj ne samo za zemlje članice EZ, već i za druge zemlje među kojima je i naša, koja je 1992. godine donela zakon o potvrđivanju ove konvencije.
Evropski parlament i Savet su 1995. godine usvojili Direktivu o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnom kretanju takvih podataka. Osnovni cilj Direktive je da s jedne strane zemlje članice zaštite fundamentalna prava i slobode pojedinaca, posebno njihovo pravo na privatnost u odnosu na obradu ličnih podataka, a s druge strane da ne ograničavaju niti zabranjuju slobodan protok ovih podataka između zemalja članica, iz razloga povezanih sa zahtevom i sa određenom zaštitom.
U tom smislu, Direktiva pruža jasan i stabilan okvir za jednostavno regulisanje visokog nivoa zaštite informativne prirode i informacija o privatnosti. Koji su to međunarodni akti sledeći: UN su, takođe, bile vrlo aktivne na planu zaštite privatnosti. Između ostalog, one su donele Smernice u vezi kompjuterizovanih baza podataka, koje su 14. decembra 1990. godine prihvaćene od Generalne skupštine na njenoj 68. plenarnoj sednici, a u kojima se utvrđuje 10 osnovnih principa koje svaka zemlja treba da obezbedi u nacionalnom zakonodavstvu.
Gospodine ministre, sad smo na terenu kome je ovaj zakon posvetio pažnju. Prvo, zakonitost i nepristrasnost, drugo tačnost, treće postojanje tačno utvrđene svrhe, u koju se svrhu koji podatak unosi u ličnu kartu, odnosno u bazu podataka, ograničavanje dostupnosti ovih podataka, neizdavanje i nediskriminacija, posebno odobrenje za uzimanje tih podataka, zaštita podataka, nadzor i sankcije, uređivanje prekograničnog protoka i oblast primene tih podataka.
S aspekta zaštite privatnosti, aktivnost OECD, UN, EZ i Saveta Evrope su od izuzetnog značaja, jer su usmerene ka istom cilju, celovitoj i kvalitetnoj zaštiti privatnosti pojedinaca. Ove aktivnosti treba da iniciraju razrešavanje zaštite privatnosti na nacionalnom nivou, doprinesu i prevazilaženju postojećih problema, da ukažu na načine i sredstva razrešavanja problema, olakšavaju usklađivanje usvojenih rešenja u oblasti od zajedničkog interesa i da podstiču saradnju kako bi se otklonile ili umanjile opasnosti da razlike u nacionalnim zakonodavstvima budu prepreka slobodnom prekograničnom prolazu i njenim tokovima.
Kakvo je stanje kod nas? S obzirom na činjenicu da je zaštita podataka o ličnosti jedno od osnovnih ličnih prava građana, u Ustavu RS, u članu 42. je normirano, zajamčena je zaštita podataka o ličnosti, prikupljanje, držanje, korišćenje i obrada podataka o ličnosti uređuje se zakonom, dakle ovim zakonom, ali bez čipa.
SRS smatra da podaci koji se prikupljaju i koriste u okviru čipa, oni mogu biti zloupotrebljeni od neodgovornih lica u svakom momentu. Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni u skladu sa zakonom, ali bez čipa, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti RS, kako to treba i da bude predviđeno našim zakonom.
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima, o svojoj ličnosti u skladu sa zakonom i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe. Polazeći od ovih ustavnih opredeljenja, kao i od činjenice da je Srbija, još prethodno Jugoslavija 1992. godine prihvatila Konvenciju o zaštiti osoba s obzirom na automatsku obradu ličnih podataka Saveta Evrope, u našoj zemlji se intenzivno radilo i radi na zaštiti podataka o ličnosti.
Međutim, donošenje ovog zakona o ličnoj karti i zakona o izmenama i dopunama o ličnoj karti sve je nesigurno ukoliko se udaljite od Ustava. Iako naš zakon sadrži osnovne odredbe, prava i obaveze ljudi koji rukovode zbirkom podataka, mada ne znamo koji rang su funkcioneri na tim funkcijama i imaju ovlašćenja da vrše nadzor u pogledu korišćenja baze podataka.
Dakle, kvalitet posebne kategorije podataka, nadzor. Ovo nadziranje, gospodine ministre, nije nikome jasno u policijskim upravama, koji rang određenog funkcionera ili službenog lica može da se bavi. Vi ste prošli put odgovorili na to pitanje jednim delom da su određena lica, ali se po upravama još uvek ne zna koji je rang lica koji koriste te podatke.
Uzmite samo ovaj podatak, 1878. godine kada je Kanada uvela DRI, u DRI nije mogao niko da uđe bez posebnog ovlašćenja, pa ni šef revizorske institucije nije mogao da uđe u kancelariju drugog revizora ukoliko nije sačinio belešku da je dana tog i tog kontaktirao i ulazio u kancelariju državnog revizora, što znači da oni ljudi i službena lica koja imaju kontrolu nad korišćenjem ovih podataka moraju pre svega biti obezbeđeni da niko ne može da traži podatke bez da je konstatovano ko je koristio podatke o ličnosti i u koje svrhe.
S obzirom da je u prošlosti bilo brojnih zloupotreba, da su se lični podaci prikupljali i od političkih protivnika, da je bilo zloupotrebe u odnosu i na vođenje operativnih obrada, da je bilo koordinacije i raznih agenata koji su naše podatke koristili, posebno iz zemalja Zapada, bilo bi opasno ukoliko bi se ovi podaci prepustili svakom da ih čuva. To bi vam značilo kao kad bi lisicu pustili u kokošinjac. Onda znate šta nastaje – leti perje.
Gospodine ministre, SRS smatra da su ustavna prava građana pre svega na prvom mestu i da ona moraju da se poštuju, jer su ovo ustavna načela i ta zaštita je ustavna kategorija. Zbog toga svaki zakon koji se odnosi na ličnost i na njegove podatke mora u svakom slučaju biti precizan, jasan, mora da onemogući bilo kakve zloupotrebe.
Zato smatramo da je neprihvatljivo da se u elektronskoj obradi podataka prikupljaju podaci koji sutra mogu doći u tuđe ruke, u nepozvane ruke i da na taj način bude ugroženo osnovno ljudsko pravo, a ujedno i opšti interes. Toliko o ovom amandmanu i u vremenu koje sam iskoristio.

Da li ste pričali od vremena ovlašćenog predstavnika ili poslaničke grupe? (Poslaničke grupe.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Petar Jojić.

Nije bilo ovde presretača, niti prisluškivanja.
Kada sam jednom prilikom, u onoj skupštini, pre sedam-osam godina, postavio načelniku tadašnje BIA pitanje da li se prisluškuju narodni poslanici u poslaničkim klubovima i kancelarijama ili ne, on je odgovorio – više se ne prisluškuju.
Gospodine ministre, mi smatramo, s obzirom da član 2. predviđa prikupljanje ovih podataka o kojima sam govorio i njihovu obradu, ona je za nas neprihvatljivo kako se predviđa u članu 2. Neprihvatljivo je iz napred datog obrazloženja i na član 1. predloženog zakona.
Postavlja se pitanje – čemu i kome može da koristi uvođenje ovih podataka i njihova elektronska obrada? Da li će se smanjiti korupcija i kriminal? Neće. To se uopšte ni u jednoj državi nije pokazalo kao delotvorno.
Drugo, kad su u pitanju ljudska prava, Fransoa Miteran je 81. godine predložio da se iz zakona izbace odredbe koje su se odnosile na elektronsku obradu podataka. Jer je ta "motorola" čudo od tehnike, koja može da nanese velike i štetne posledice po građane i našu državu.
Vidite zašto ovi sa Zapada nisu toliko spremni da prihvate ličnu kartu sa čipom. Što je nemaju Amerikanci? Što je nemaju u dovoljnoj meri i u tom obimu Englezi? Zato što znaju da se ti podaci mogu lako zloupotrebljavati.
Policiji ne treba ograničavati ovlašćenja kada je u pitanju kriminal i bezbednost države. U tom slučaju se zna koje instrumente ima svaka policija na svetu, a koje treba da ima i naša policija. Međutim, ponovo kažem – SRS je protiv čipa i sabiranja ovih podataka, koji omogućavaju zainteresovanom i nepozvanom licu koje do ovih podataka može doći, jer će to biti radar za kretanje lica, kontrola iz jednoga centra.
Država hoće da kontroliše sve građane i u svakom trenutku država može, ukoliko dođe do primene ovih odredaba, iz samo njoj znanih razloga i njenih interesa ili interesa neke političke stranke ili nekog političkog lidera, da dolazi kad god hoće i kad god poželi do podataka o političkom protivniku, o njegovoj prošlosti, o njegovoj privatnosti, o njegovoj imovini, o njegovom opredeljenju po bilo kom osnovu. Zato smatramo da je ovo suvišno i da ne treba.
Srbija kao moderna država 200 godina, od Karađorđa do današnjeg dana, služila se određenim podacima koji su potrebni za izdavanje ličnih dokumenata, a osnovni dokazi i dokumenti bi bili: izvod iz matične knjige, uverenje o državljanstvu, fotografija i daktiloskopiranje, uzimanje otiska desnog kažiprsta, a ukoliko nema desni kažiprst, uzima se levog kažiprsta.
"Daktiloskopska zbirka" poznatoga kriminologa Srbina Vučetića danas je nezamenjiva i ona je u primeni u celom svetu. Dovoljan je otisak prsta, ali ne na ovakav način da se uzima otisak prsta, da ga policija može uzimati i na ulici. Da li vi znate kakvo je to poniženje da se uzimaju podaci, pogotovo kad nekoga legitimiše neko od policajaca, on to doživljava sa jednom neprijatnošću, a uz to kad policajac izvadi onu kutiju sa sunđerom i mastilom i kaže: daj mi i otisak kažiprsta? To ne bi bilo dobro.
U Zakoniku o krivičnom postupku iz 2000. godine mi smo predvideli da se fotografisanje lica i uzimanje otisaka ne može uzimati bez saglasnosti nadležnoga tužioca odnosno istražnog sudije. Zašto? U većini slučajeva bilo je brojnih zloupotreba – lica se pozivaju u SUP, neko sumnja da je onaj ukrao bicikl ili pet kokošaka i pozovu ga u kriminalistički kabinet, fotografišu ga, uzimaju otiske, a čovek ni kriv ni dužan, nema nikakve veze, jer niko nije pružio valjan dokaz. Ali, zato njegovi podaci ostaju u kriminalističkoj evidenciji.
Vidim da policija sada to ne radi kao što je nekada radila, pogotovo kako je došao gospodin Dačić na funkciju ministra.
Ono što mi srpski radikali smatramo, ovde je trebalo svesti izdavanje ličnih karata na minimum dokaza. Ne samo da će građaninu biti potrebno da ima fotografiju, da ima uverenje o državljanstvu ili izvod iz matične knjige rođenih, nego se daje mogućnost da ovlašćeno lice traži i druge podatke, jer to se predviđa u zakonu. Kaže "i druge podatke koji budu potrebni". Koji su to drugi podaci? Što oni nisu, pre svega, precizirani, što nisu specificirani, da se zna u koje svrhe i koji još dodatni podaci trebaju prilikom izdavanja lične karte?
Gospodine ministre, molio bih vas da sa svoje strane date doprinos, a možete, da se ubrza izdavanje ličnih karata i pasoša, zato što se građani maltretiraju, šikaniraju, dugo čekaju za te dokumente. Sada se čeka za promenu i vozačkih, a ujedno i saobraćajnih dozvola. Danas registrujete vozilo, izvršite tehnički pregled, dobijete samo potvrdu, a za mesec dana se dobija saobraćajna dozvola.
Ako treba, popuniti određeni broj ljudi koji će da rade na ovim poslovima. S druge strane, ako treba ubrzati, a ima potrebe, uvesti smenski rad u SUP i to nagraditi, da rade u dve smene. Vidite šta rade Nemci, Nemcima je bio problem ažurnost sudova, a Nemci sada imaju neku agenciju, ali prioritet imaju zaposleni, pre podne rade svoje radno vreme, a popodne vrše dostavu poziva, spisa itd. strankama. Za to su nagrađeni sa tri evra po jednoj dostavi.
Zato mislim da ima mogućnosti da se uvede smenski rad, jer ovo je sada jedna kampanja u kojoj vi imate puno posla. Možete da angažujete i po ugovoru one koji su radili u policiji, provereni ljudi, na ispomoć, uvedite smenski rad i, s druge strane, naložite podzakonskim aktima.
Šta se događa kod nas? Ovo je neshvatljivo. Ova vlada predlaže brojne zakone, parlament usvaja, skoro sve po hitnom postupku. Šta je to po hitnom postupku, doneti 2000 zakona od 2000. godine? To je besmisleno. Ni u jednoj državi na svetu toga nema. S druge strane, zašto baš po hitnom postupku? Da se spreči javna rasprava?
Zašto zakon ne dolazi na javnu raspravu? Vidite, uskoro ćemo imati, prema najavama iz medija, mada poslanici nisu o tome obavešteni, niti su članovi Zakonodavnog odbora, ni Odbora za pravosuđe, dobili bar primerak Nacrta ZKP. Za mesec dana će doći po hitnom postupku. Nema javne rasprave, nema primedbi.
Šta se događa dalje? Ovde se donese zakon, ali se odloži njegova primena za godinu dana, a pred Skupštinu je izašao taj predlog po hitnom postupku. Šta to znači? To je maltretiranje i obmanjivanje javnosti. Taj zakon nije u primeni.
Šta je još zanimljivije? Za sprovođenje pojedinih zakona treba da se donese po desetak podzakonskih propisa, ali je najveće zlo što pojedinci podzakonskim aktima narušavaju norme osnovnog zakona. Da ne kažem da imate slučajeva da je kriminal u pitanju.
Zamislite, donet je Zakon o stečaju. Vlada i jedan ministar su 2005. godine doneli pravilnik o nagradi stečajnih upravnika. Nagradu stečajni upravnik u "Agroživu" u Pančevu treba da dobije 580.000 evra. Kada bi sada, gospodo poslanici i gospodine ministre, uputio sam jednu predstavku, ali nisam dobio odgovor na nju, mada bi po Poslovniku i Ustavu trebalo da mi odgovorite.
Kada bi sada izvršili analizu od 2005. godine do današnjeg dana, po tom pravilniku, koji je menjan, videli biste da je pola privatizovane imovine otišlo u ruke privatnika i stečajnih upravnika. Da li stečajni upravnici dele sa nekima iz vlasti, verujem da bi to samo mogla da utvrdi vaša policija. Toliko o ovom amandmanu.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Antić.

Dame i gospodo, amandman na član 2. SNS odnosi se, pre svega, na obrazac i na izgled obrasca. Mi smo jako nezadovoljni tim izgledom obrasca. Smatramo da on u dovoljnoj meri nije niti kvalitetan, niti reprezentativan za Republiku Srbiju i da su tu učinjeni ozbiljni propusti. Isto tako, ono što je nama zasmetalo kada je u pitanju taj obrazac, to je problem mikrokontrolera.
Smatramo da oni građani koji podnesu zahtev da imaju mikrokontroler u samom obrascu lične karte, na to imaju pravo, ali mi imamo veliki problem sa očitavanjem tih ličnih karata. To očitavanje stvara velike troškove, jako je mali broj uređaja, naročito u malim sredinama i mislim da, generalno, problem sa mikročipovima, ako ćemo iskreno, i niska pismenost naših građana kada je u pitanju problematika mikročipova, stvara veliki problem i za zloupotrebu i za eventualnu krađu pojedinih podataka.
Ono što mislim da ispred SNS treba u ovom trenutku da kažem je da imamo veliki problem sa fotografijama. Kvalitet fotografija je katastrofalan. Mislim da je većina građana nezadovoljna kvalitetom fotografija i mislim da su potpuno u pravu svi privatni fotografi koji su nezadovoljni rešenjem iz 2006. godine, kojim su potpuno isključeni iz ovog procesa.
Mislim da MUP u ovoj oblasti nema dovoljno stručne kadrove, čini mi se da često nema dovoljno kvalitetnu opremu, da se ne poštuje ni ona procedura koju je samo izdalo kada je u pitanju fotografisanje, gde se javlja često problem sa lošim neonskim osvetljenjem, činjenica da se fotografisanje vrši u boksovima, da je ta fotografija čini se iz premale daljine, neujednačenog osvetljenja, to je isto očigledno za svakog profesionalca koji dobro poznaje ovu oblast.
Baš zbog toga imamo fotografije koje su krajnje problematične i žao nam je što u ovom predlogu rešenja niste poveli malo više računa o tome i pronašli način, makar tu formu, da se kroz ideju o licenciranju, jer to je čini mi se popularno kada je u pitanju ova vlada i od 2000. godine naovamo imamo licenciranje za sve i svašta, uključe privatni fotografi u taj posao i da se sačuva veliki broj radnih mesta, bez kojih su ostali zahvaljujući tom članu i toj odredbi u zakonu.
Mislim da u ovoj oblasti imamo jedan veliki problem koji nije samo problem MUP-a, čini mi se svih mogućih ministarstava, agencija, institucija koje su počele da se bave državnim preduzetništvom. Znate, kad nemate dovoljno para iz budžeta, vi osmislite način kako ćete od građana, od privrede da dođete do nekih sredstava, kako ćete da neke sopstvene prihode uvećate.
Bukvalno imamo činjenicu da državno preduzetništvo sve više uzima maha, a u isto vreme, kada treba javna preduzeća da restruktuirate, skoro sam imao prilike da razgovaram sa radnicima Aerodroma "Beograd", onda se, bez ikakvog osnova, bez mogućnosti da ta novoformirana preduzeća budu privatizovana, izdvajaju neke celine, pod opravdanjem da će na taj način lakše poslovati i da će se lakše privatizovati, da je to primereno nekoj tržišnoj privredi, jednom tržišnom načinu privređivanja.
Znači, ako je jedan princip za javna preduzeća, za društvena preduzeća koja su u procesu privatizacije i u procesu restruktuiranja, taj isti princip valjda treba da bude za državne institucije i državne institucije treba da se oslobađaju svih onih delatnosti, da to prebacuju na privatni sektor, to je nešto što je valjda sasvim prirodno.