Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, iskoristiću priliku, pošto nemamo tako čest slučaj da ste prisutni u parlamentu po određenom zakonu, da vas obavestim o nekim problemima koji su vezani za policijsku upravu u Nišu i da postavim neka pitanja.
Naime, u Policijskoj upravi u Nišu od kada su počeli da se izdaju novi dokumenti, pasoši i lične karte, iako se taj posao radi na nekoliko lokacija u gradu, gužve su konstantne i skoro da nema nijednog mesta u gradu na kojem se izdaju ta lična dokumenta da se ne stvaraju ogromne gužve i da se čak ne ide dotle da se mora stajati u redovima ili nekog da platite da vam stoji u redu, da bi došli na red da predate dokumentaciju za dobijanje lične karte ili pasoša.
Ista je situacija ili još i gora što se tiče registracije vozila i dobijanja nove saobraćajne dozvole, odnosno tablica. S obzirom da se taj posao radi već treću godinu, pasoši i lične karte, da se saobraćajne dozvole po novim pravilima izdaju od početka godine, gužve ne jenjavaju, čak je bilo u jednom periodu kada je dolazilo do incidenata u samim prostorijama gde se predaje dokumentacija.
Prosto se može steći utisak da taj posao nije dovoljno dobro organizovan, odnosno da ga ne radi dovoljno veliki broj ljudi. Ako imate dve godine konstantno po 50 ljudi u redu svakog dana i ako ne stignete tog dana da uzmete tih prvih 40 brojeva, koliko može da obradi jedno mesto koje prima dokumentaciju, onda morate sutradan ponovo da dolazite da čekate ili je čak bilo slučajeva da su ljudi stajali, dođu rano ujutru ili ranom zorom, preko noći, čekaju u redu da bi taj svoj broj preprodavali nekome ko će sutra doći da preda dokumentaciju.
Mislim da to nije dobro organizovan posao i da to ne sme da se dešava u jednoj normalnoj i organizovanoj zemlji. Građani kada izađu na izbore biraju određenu vlast, oni biraju i žele, dajući svoj glas, da dobiju vlast koja će organizovati državu, tako da njima najmanje vremena oduzima, da im bude što jeftinija i efikasnija. Ako se na ovaj način organizuje posao, ovi upravni poslovi koji se tiču policijske uprave, mislim da zaista to nije interes građana i da je to u stvari maltretiranje građana.
Što se tiče registracije vozila…

Izvinjavam se, gospodine Lapčeviću, amandman koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo odnosi se na zahtev podnosioca zahteva da se ugradi ili ne ugradi mikrokontroler. To je jedna stvar.
Druga stvar, ministar Dačić je jedan od ministara koji je svaki put svaki svoj zakon od početka do kraja obrazlagao i ispraćao odavde, upravo iz Skupštine, pa vas sada molim da u vrlo kratkom roku povežete saobraćajnu dozvolu sa mikrokontrolerom koji se ugrađuje ako to traži podnosilac zahteva na ličnoj karti. Hvala vam na razumevanju.

Zahvaljujem se na intervenciji. Naravno da to nije direktno vezano, ali prosto se radi o poslovima koji se čekaju i poslovima koji direktno utiču na svakodnevni život građana. Ako se pribavljaju lične karte i ako se izmene ovog zakona usvoje sutra na glasanju, isto će se dešavati i nadalje, ništa se neće poboljšati u realnom životu.
Dakle, moje pitanje je zašto je to tako? Zašto, ako već ta dokumenta koštaju svakog građanina, zašto nemamo veći broj službenika da to radi? Te lične karte, pasoši i ostala dokumenta nisu džabe. Građani ih plaćaju. Ako ih plaćaju, zašto samo troje službenika rade dan-noć, ne mogu glavu da dignu i naravno da ne mogu da obrade sve zahteve?
Treća stvar, to pitanje sam uputio pre dve-tri nedelje. Nisam još uvek dobio odgovor. Nije jedinstven slučaj, ali je vrlo eklatantan. Godinu i po dana niška policijska uprava nema načelnika. Izvinite, drugi ili treći grad po veličini u zemlji da nema načelnika SUP godinu i po dana, mislim da to nije u redu i da tu nešto nije normalno, pa vas pitam šta su razlozi za tako nešto i da li ćete preduzeti nešto da se ove anomalije u pogledu izdavanja ličnih dokumenata prebrode, odnosno da građani dobiju kvalitetnu uslugu, da ne čekaju u redovima, da ne budu maltretirani, jer su oni zaslužili da imaju efikasnu upravu koja će im rešavati probleme za kratko vreme. Izvinite zbog malog odstupanja od teme.

Reč ima poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da ministar nama kaže zašto ovaj amandman nije prihvaćen. To ne mogu da naslutim iz ovog obrazloženja koje nam je napisano, zato što mi izgleda da naš amandman niko nije ni čitao.
Onda dolazi i pitanje – zašto se predlažu zakoni ili izmene i dopune zakona? Zakoni, odnosno izmene i dopune zakona valjda se predlažu da bismo popravili jedan zakon, da bismo olakšali njegovu primenu, da bismo u njegovoj primeni imali bolje rezultate i da bismo one nedostatke koje jedan zakon ima otklonili.
U obrazloženju koje je poslato iz Vlade Republike Srbije kaže se da se amandman ne prihvata zato što stav 5. člana 8. nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama. Taj novi član 8. ima četiri stava i mi smo tražili da se ubaci peti. Ne znamo, osim jednog prilično trapavog obrazloženja, zašto taj stav nije prihvaćen.
Tačno je da se ovaj zakon često menja. Evo, već posle nekoliko meseci ponovo ga imamo u proceduri i želja nas narodnih poslanika iz opozicije je da zakon bude bolji kada se izglasa i donese, a ne da bismo vršili opstrukciju rada Skupštine Srbije.
Ovako, kada pročitam neko obrazloženje, imam dva osećaja u sebi. Prvi osećaj je da neki vaš saradnik, gospodine ministre, koji je napisao jedno ovakvo obrazloženje, imam osećaj da su ga druga deca dok je bio dete tukla, pa sada ima komplekse niže vrednosti i rešio je da se razračunava sa narodnim poslanicima.
S druge strane, osećam gorčinu kao narodni poslanik, jer za svaki od ovih amandmana uloženi su sati i sati truda, čitanja zakona, konsultacija s ljudima iz tih oblasti koji su u neposrednoj primeni bili ili su još uvek u primeni nekog zakona.
Znate šta, dešava se, nažalost, kod nas da se više računa ono što je tamo neki savetnik dobio kao neku informaciju od nekoga, nego onaj životni deo u primeni jednog zakona. To je ono što naše zakonodavstvo čini trapavim i sporim.
Gospodine ministre, bili ste narodni poslanik u isto vreme kada i ja u periodu od 2004. do 2007. godine. Jedan tvrdoglavi ministar nije hteo da prihvati ni jedan jedini amandman koji bi podnosila opozicija. Posle tri ili četiri meseca imali smo predloge o izmenama i dopunama tih zakona u kojima su bili baš amandmani opozicije.
Mislio sam da su ta vremena iza nas, pogotovo što je bilo izmena i dopuna zakona u kojima čak ni član tog osnovnog zakona nije bio obuhvaćen, ali baš u interesu da se popravi zakon podnošeni su amandmani i na te članove i ova vlada u kojoj ste vi sada prvi put predsednik je prihvatala te iste takve naše amandmane.
Znači, cilj donošenja zakona jeste da se on popravi, a rad ove skupštine da se ogleda u njenoj efikasnosti, da učestvuje u popravljanju zakona da ne bismo ponovo za nekih mesec ili dva ili pet meseci imali izmene i dopune jednog istog zakona.
Ako pogledate obrazloženje videćete još tri-četiri takvih sličnih amandmana. Mislim da s ovom praksom treba da se prekine, jer način na koji mi podnosimo amandmane regulisan je poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, istim onim poslovnikom na osnovu koga se ovi zakoni nalaze u proceduri. Vaši saradnici, bez obzira kakvo su detinjstvo imali, moraju da poštuju naš poslovnik o radu.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Petar Jojić.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, nastavio bih u odnosu na ovaj amandman koji je podnela gospođa Radeta i ostajem kod tog amandmana.
Pre svega smatram da je Ustav predvideo da podaci o prezimenu i imenu podnosioca zahteva za ličnu kartu, po našem mišljenju, u obrascu lične karte treba da se upišu ćiriličnim pismom. Smatramo da je ovo prihvatljivije rešenje i, drugo, ono što predviđa naš Ustav treba poštovati.
Što se tiče lične karte i uporednog prava, istraživanja javnog mnjenja u SAD pokazuju da čak 80% američkih građana pravo na privatnost stavlja po važnosti odmah iza prava na život i slobodu. Je l' vidite koliko se posvećuje pažnje privatnosti i slobodama čoveka?
Privatnost stoji visoko na lestvici društvenih vrednosti. Svakodnevno milioni ljudi razne podatke o sebi daju kupujući posredstvom telemarketa i imejla ili pošte. Isto to rade učestvujući u nagradnim igrama. Uzimajući kredite, zasnivajući pretplatničke odnose najčešće daju više podataka nego što je potrebno. Eksperti kažu da je ukrštanjem ovakvih različitih baza podataka moguće saznati praktično sve o psihološkom profilu onoga na koga se podaci odnose.
Ovo su istraživanja na međunarodnom planu i zato bilo koji identifikator visoke integrisanosti predstavlja pretnju građanskim slobodama, jer je on osnova za primenu neposrednog identifikovanja, što obezbeđuje ogromnu vlast nad stanovništvom.
Zato SRS smatra da ima mesta da se prihvati predlog iz ovog amandmana, a ukazujem i vraćam se ponovo na osnovna ljudska prava i prikupljanje tih podataka. Problem je u tome.
Gospodine ministre, razumem da prikupljanje podataka vrše nadležni državni organi tačno u određenim slučajevima i za određenu svrhu, ali vidite, ovo što sam sada istakao, kako se ti podaci danas mogu naći i ko do tih podataka sve može doći. Zamislite kako je zakon dozvolio i bankama i drugim trgovinskim organizacijama i kladionicama, i da ne nabrajam, omogućio je štampanje, izdavanje obrazaca i da građani o sebi daju više podataka nego što je to potrebno. Te podatke koje prikupe mimo policije, mimo BIA, mimo suda, mimo Tužilaštva, mogu da koriste za ucene, za iznude, za prinude i da ne nabrajam još u kojim sve slučajevima.

Na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Ono što je u članu 3. smetalo SNS to je ovaj deo koji se odnosi na postojanje tehničkih mogućnosti. Član 3. daje mogućnost da se obrazac štampa i latinično i to nije nikakav problem, ali bih podsetio ministra i Ministarstvo da je u tekstu zakona u članu 9. već omogućeno da obrazac bude štampan na engleskom jeziku i na jezicima nacionalnih manjina, što podrazumeva latinično pismo. Nejasno je koji su to dodatni tehnički problemi ili neke tehničke mogućnosti koje treba da ispunjava taj budući obrazac.
Još jedan deo koji je zasmetao SNS u ovom samom poslu to je činjenica da treba nekim podzakonskim aktima da se odredi koje su to tehničke mogućnosti neophodne da bi došli do obrasca na latiničnom pismu. To je jedna poprilično nejasna procedura ili procedura koja podrazumeva neka diskreciona prava.
U obrazloženju podnosioca ovog zakona nismo dobili nijedan valjani razlog zbog čega je ovo neprihvatljivo, sam ovaj amandman, zašto se ide na podzakonske akte. Za nas je ovo slabost službe. Za nas je ovo loša organizacija, nespremnost da se ovaj posao privede kraju, mislimo da je ovakav pristup Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti u stvari razlog zbog čega smo danas zamenili samo jednu trećinu ličnih karata i zašto se ovi obrasci, njihova važnost i sam posao produžuje do 2016. godine.