Dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da ministar nama kaže zašto ovaj amandman nije prihvaćen. To ne mogu da naslutim iz ovog obrazloženja koje nam je napisano, zato što mi izgleda da naš amandman niko nije ni čitao.
Onda dolazi i pitanje – zašto se predlažu zakoni ili izmene i dopune zakona? Zakoni, odnosno izmene i dopune zakona valjda se predlažu da bismo popravili jedan zakon, da bismo olakšali njegovu primenu, da bismo u njegovoj primeni imali bolje rezultate i da bismo one nedostatke koje jedan zakon ima otklonili.
U obrazloženju koje je poslato iz Vlade Republike Srbije kaže se da se amandman ne prihvata zato što stav 5. člana 8. nije obuhvaćen Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama. Taj novi član 8. ima četiri stava i mi smo tražili da se ubaci peti. Ne znamo, osim jednog prilično trapavog obrazloženja, zašto taj stav nije prihvaćen.
Tačno je da se ovaj zakon često menja. Evo, već posle nekoliko meseci ponovo ga imamo u proceduri i želja nas narodnih poslanika iz opozicije je da zakon bude bolji kada se izglasa i donese, a ne da bismo vršili opstrukciju rada Skupštine Srbije.
Ovako, kada pročitam neko obrazloženje, imam dva osećaja u sebi. Prvi osećaj je da neki vaš saradnik, gospodine ministre, koji je napisao jedno ovakvo obrazloženje, imam osećaj da su ga druga deca dok je bio dete tukla, pa sada ima komplekse niže vrednosti i rešio je da se razračunava sa narodnim poslanicima.
S druge strane, osećam gorčinu kao narodni poslanik, jer za svaki od ovih amandmana uloženi su sati i sati truda, čitanja zakona, konsultacija s ljudima iz tih oblasti koji su u neposrednoj primeni bili ili su još uvek u primeni nekog zakona.
Znate šta, dešava se, nažalost, kod nas da se više računa ono što je tamo neki savetnik dobio kao neku informaciju od nekoga, nego onaj životni deo u primeni jednog zakona. To je ono što naše zakonodavstvo čini trapavim i sporim.
Gospodine ministre, bili ste narodni poslanik u isto vreme kada i ja u periodu od 2004. do 2007. godine. Jedan tvrdoglavi ministar nije hteo da prihvati ni jedan jedini amandman koji bi podnosila opozicija. Posle tri ili četiri meseca imali smo predloge o izmenama i dopunama tih zakona u kojima su bili baš amandmani opozicije.
Mislio sam da su ta vremena iza nas, pogotovo što je bilo izmena i dopuna zakona u kojima čak ni član tog osnovnog zakona nije bio obuhvaćen, ali baš u interesu da se popravi zakon podnošeni su amandmani i na te članove i ova vlada u kojoj ste vi sada prvi put predsednik je prihvatala te iste takve naše amandmane.
Znači, cilj donošenja zakona jeste da se on popravi, a rad ove skupštine da se ogleda u njenoj efikasnosti, da učestvuje u popravljanju zakona da ne bismo ponovo za nekih mesec ili dva ili pet meseci imali izmene i dopune jednog istog zakona.
Ako pogledate obrazloženje videćete još tri-četiri takvih sličnih amandmana. Mislim da s ovom praksom treba da se prekine, jer način na koji mi podnosimo amandmane regulisan je poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije, istim onim poslovnikom na osnovu koga se ovi zakoni nalaze u proceduri. Vaši saradnici, bez obzira kakvo su detinjstvo imali, moraju da poštuju naš poslovnik o radu.