Iskorišćeno je osam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe.
(Zoran Krasić, sa mesta: Dosta nam je jedna Gordana Čomić.)
Molim narodnog poslanika Zorana Krasića da ne dobacuje. Razumem zadovoljstvo slušanja ovakvih diskusija, ali ipak da se suzdržimo i da samo slušamo.
Narodna poslanica Nada Kolundžija ima reč.

Naravno da smo prilikom izmena i dopuna ovog zakona vodili računa o poštovanju Ustava i poštovanju Zakona o ravnopravnosti i ovim odredbama, ničim nismo prekršili ni Ustav, ni Zakon o ravnopravnosti polova, jer zakon kaže da 30% kandidata mora da bude predstavnika manje zastupljenog pola.
Upravo prethodnica koja govori o tome kako treba kritikovati vladajuću većinu koja nema sluha za politiku jednakih mogućnosti, sedi u partiji u kojoj nema ni 15% žena ovde u parlamentu. Mislim da to u najmanju ruku nije korektno.
Ono što smo mi hteli da uradimo kao dodatni zaštitni mehanizam jeste da zakonom obavežemo da najmanje 30% žena bude na listama, ali da istovremeno, s obzirom na to da se uvodi princip dodeljivanja mandata na osnovu utvrđenog redosleda, da najmanje 25% žena bude u parlamentu. Oko toga su poslanici koji su predložili ovaj zakon imali u početku saglasnost.
Intenzivno radimo na tome da postignemo saglasnost i oko prihvatanja amandmana gospođice Jerkov, kojim bi se utvrdilo da svaka treća na listi bude žena i time omogućili da ne samo imamo 30% kandidatkinja, već da imamo najmanje 30% žena u parlamentu.
Verujem da ćemo u danu za glasanje, svi koji su ovde govorili o tome kako treba da bude više žena, pokazati da smo spremni i da bar nešto uradimo, pa da dođemo na glasanje i da glasamo za ono za šta se navodno zalažemo, iako u onome što radimo neki apsolutno nemaju dokaza da to zaista u praksi i rade.

Narodna poslanica Milica Vojić Marković ima reč. Izvolite.

Neću trošiti vreme na repliku gospođi Kolundžiji, ali poslanička grupa DSS ima četiri žene od 20, to je 20%, nije 15, kao što je 25% manje od 30, što njoj izgleda matematički nije jasno. Naravno da je to mali broj žena u DSS, ali će ih biti mnogo više, sigurna sam.

Bili smo zajednički klub sa Novom Srbijom, zajedničku listu smo imali s njima i s njihove tri žene smo imali 27%, gospođo. Umemo da računamo.

Sada da pokušam da matematički objasnim još neke nedoslednosti koje su jako vidljive baš na ovom amandmanu. Ta nedoslednost između onog što vladajuća većina i Vlada rade sa jedne strane i onoga što pišu i pričaju je neverovatna i ona se u svakoj situaciji koja se pokrene u ovoj državi na svakom zakonu koji dođe ovde vidi toliko da zjapi kao provalija. Zato me ne čudi da koalicioni partneri u vladajućoj većini pokazuju odsustvo sluha za takve izlete i da ovaj zakon nema veliku šansu da prođe. Najbolje je da objasnim na primerima.

Evo, ovaj amandman je jedan primer. Drugi primer je to što recimo ova Vlada za sebe voli da kaže da je socijalno odgovorna i istovremeno ima 1,3 miliona onih koji su na ivici siromaštva i 700.000 onih koji žive ispod granice siromaštva.

Vole da kažu kako se jako bore za to da Srbija postane zemlja zaposlenih ljudi, a samo predizborno obećanje od 200.000 radnih mesta su ljudi već zaboravili zato što se pojavio podatak, ali ne od vladajuće većine, da je 440.000 ljudi izgubilo posao za vreme njihovog mandata. Kažu za sebe da su demokratska vlada. Da li početak današnjeg rada u našem parlamenta liči na demokratiju? Da li rad ovog parlamenta liči na demokratiju?

Sada bih rekla nešto konkretno o ovome o čemu mi danas pričamo. Način na koji je pre desetak godina, naročito u zadnjih pet godina, pokrenuta priča o uključivanju žena u politički život i u realan život svakog od nas, o popravljanju položaja, ekonomskog položaja pre svega, obrazovnog, socijalnog, položaja žena uopšte u Srbiji i način na koji smo pričali ovde o rodno senzitivnom jeziku, način na koji smo ovde razgovarali o Zakonu o ravnopravnosti polova, sve je to bio jedan put koji je pokazivao da će se stvari pomerati što se tiče poboljšanja položaja žena ne samo u parlamentu.

Ružno je što kao žena moram da govorim u parlamentu o tome, dok većina naših kolega nije tu danas. Dakle, sve je to pokazivalo da nešto postoji kao uzlazna putanja, ali kada je konačno došao taj Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokazalo se da uzlaznih putanja baš neće biti mnogo strmih, zapravo da sve piše jako lepo i sve ima jednu formu, ali suština se ne menja, a suština je da se položaj žena u Srbiji slabo i sporo popravlja.

Mnogo je reči trošeno na taj rodno senzitivni jezik koji ništa ne doprinosi poboljšanju položaja žena. Kaže – postaju vidljivije. Bojim se da ovim zakonom i ovde danas ne postaju vidljivije, one postaju ona grupa ljudi koja služi za nekakav potkusur.

Demokratska stranka Srbije u prvoj vladi Vojislava Koštunice podnela je predlog izmena Zakona o izboru narodnih poslanika i tada je prvi put uvedena zaštitna mera od 30% žena na izbornim listama. Bojim se da ćemo na tome ostati.

(Nada Kolundžija, sa mesta: Neće.)

Godine 2006. donet je Ustav koji je takođe govorio o položaju žena.

Ne bih komentarisala to što predsednica poslaničke grupe dobacuje "neće" zato što se to uklapa u priču koju govorim. Kada ona kaže "neće", ja sam sigurna da hoće.

To znači da sedam godina nekakvog protoka, rada, informacija, strašno mnogo rada na tome, položaj žena se popravio toliko malo da to može svaka od nas da kaže i svaka žena koja danas ovo gleda može da kaže. Znači, nije se popravio uopšte, gospođe moje drage i gospodo moja draga.

Ako hoćete da podignete i unapredite nešto, podignete standard, kako vi volite da kažete i da govorite o tome da koristite evropske standarde, onda izvolite, gospođe, ispoštujte tih 30% i onda ćemo da pričamo o tome da je Ustav ispoštovan.

Inače, mi smo od nečeg što nije centralno pitanje ovog zakona izgleda napravili centralno pitanje. Centralno pitanje je što vi rušite Ustav, što blanko ostavke ukidate, one su ustavna kategorija, što ukidate 30% žena na listama, one su ustavna kategorija. O tome se radi.

To da li ćemo vi i ja da se pogledamo i da kažemo – vi ste to uradili ili niste to uradili, to nije uopšte bitno. Bitno je da se nešto popravi u ovoj zemlji, a sve što uzmete vi pokvarite. Prema tome, potpuno sam sigurna da ste i ovo pitanje upropastili.

Iskorišćeno je pet minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, u želji da zaista iskreno podržim amandman koleginica iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, Aleksandre Jerkov i Olene Papuge, iznenađena sam i zatečena da su uopšte naišle na otpor unutar skupštinske većine da taj amandman bude prihvaćen i da smo mi sada u situaciji da ga na ovaj način branimo.
Ne želeći da podlegnem onoj opštoj praksi da se koketira sa demokratijom u ovom domu, a ovaj dom je zaista ogledalo koketerije bar na ovom polju, želim zaista da podsetim da je ovaj amandman gotovo obavezno da bude usvojen, jer su pre njega usvojeni neki zakoni koji nas obavezuju na to.
Takođe, želim da vas podsetim da ovaj amandman nije dovoljan da se izbori, ako i bude usvojen, kako reče koleginica Kolundžija, da se zdušno svi zalažete da on prođe, što nije dobro, on je već morao da bude ovde kao usvojen, dakle, da se obezbedi i ulazak u parlament najmanje 30% žena zbog mnogo čega.
Naravno, taj procenat treba da bude veći, ali ovakvim zakonom, videćete, i sledeći saziv će imati isti problem. Ovde se radi o primeni demokratije, o onome što Evropa očekuje, o onome što mi stalno govorimo Evropi da činimo ili vladajuća većina govori da čini, a ne čini, dovoljno je samo odokativno, kako narod kaže, prebrojati na sajtu imena žena u parlamentu u poslaničkim grupama i videćete da je ostalo samo jedno tanko "d" od demokratije i prema prethodnoj odluci.
To vam odgovorno tvrdim zato što dolazim iz poslaničke grupe koja je jedina ovde koja ima 33% žena u svom sastavu. Ponosni smo na to. Smatram da Nova Srbija ni u sledećem sazivu neće imati problem da bude čak i 50% žena, ukoliko budemo procenili da imamo 50%, možda i veći procenat, dovoljno kvalitetnih žena da budu tu. Dakle, mi nemamo tu vrstu problema.
Ono što zameram takođe poslaničkoj većini, koja se o ovome nije oglasila insistirajući na ovom amandmanu, čak je koleginica možda trebalo da podseti svoje kolege da budu ubedljiviji u svojim argumentima, to je da su kod rekonstrukcije Vlade najgore prošle žene ili, da budem narodskim jezikom otvorena, premijer je prvo počistio žene, i to vrlo kvalitetne žene koje su se izuzetno dobro pokazale u svom poslu. Možda su zbog toga baš i sklonjene.
Podsećam vas da ovaj amandman treba da bude usvojen, da ga zaista treba podržati, ali sam iskreno zatečena, iznenađena da skupštinska većina, koja tako naveliko priča o Evropi i svim evropskim principima i svim evropskim vrednostima, nije imala sluha i dovela nas je u ovu situaciju da mi iz opozicije danas ovako zdušno i verujem iskreno branimo ovaj amandman koleginice.

Iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Izvolite.

        Poštovane kolege i koleginice, kao članica političke partije koja se oduvek zalagala za ravnopravnost polova i za sprovođenje politike jednakih mogućnosti, svesna sam činjenica o statističkim podacima i broju polova i da skoro nijedna politička partija, nažalost, nema približno jednak broj muškaraca i žena u svojim redovima, a isto tako svesna sam činjenice da upravo iz ovog doma treba da potekne taj signal koji će dati mogućnost, koji će dati na snazi ženama da se više uključuju u politiku.
Stoga mislim da je amandman koleginice Papuga i koleginice Jerkov značajan zato što ne obezbeđuje samo 30% žena na listama, jer ono oko čega izgleda stvaramo zabunu jeste da upravo ovaj predlog jeste predlagao 30% žena na listama, ali redosledom da bude svaka četvrta, a nije predlagao ujedno i ulazak 30% u parlament.
I ovim putem bih jednako zamolila svoje kolege, svoje koleginice i sve one koji su danas diskutovali o ovom amandmanu da ga podrže, jer upravo tada ćemo pokazati ono što treba svi zajedno da radimo, a to je da sprovodimo politiku jednakih mogućnosti i da implementiramo politiku jednakih mogućnosti, jer jedna ovakva afirmativna mera, nažalost, Srbiji još uvek jeste neophodna u izgradnji demokratije.
Zahvaljujem se i pozivam sve još jednom da podrže ovaj amandman, jer time možemo stvoriti kvalitetniju i verujem veću zastupljenost žena u parlamentu.

Minut i 45 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Miloš Aligrudić ima reč.

Naravno, o ovom amandmanu koji je pozitivna stvar.
Na kraju krajeva, ovde se postavlja pitanje opredeljenja vladajuće većine, odnosno predlagača ovog zakona. To opredeljenje je krajnje neuhvatljivo od samog početka, to je suština priče. Tu se ne može zapravo znati šta predlagač hoće i predlagač meandrira kako rasprava teče.
S jedne strane, to je zanimljivo i zabavno i odgovaralo bi duhu parlamentarne demokratije kada bi argumenti koji se iznesu u diskusiji mogli da doprinesu kristalnijim, boljim rešenjima Predloga zakona.
Ovde se, međutim, radi o nečemu sasvim drugom. Predlagač od same inicijative za donošenje izmena i dopuna zakona do dana današnjeg meandrira ne zbog demokratskog dijaloga, nego zbog pritiska koji se vrši na predlagača, počev od EU do pojedinih krugova u samoj zemlji.
Dakle, ovde se ne radi toliko o nekom konceptu, koliko se radi o spasavanju glave pred pritiskom koji nailazi. Tako ovaj zakon sadrži neverovatna čudna rešenja. Počev od onog rešenja koje govori o tzv. ukidanju blanko ostavki zakonom, koje su stipulisane Ustavom, a mi vrlo dobro znamo šta znače blanko ostavke, jer je to već narodni termin, da ne bi objašnjavali o čemu je tu reč, koje je apsolutno nemoguće, gde predlagač zakona pokušava da nas ubedi kako je to sve u skladu sa Ustavom i sve je divno, pozivajući se još na nekakve odluke Ustavnog suda koje se toga uopšte i ne tiču.
Da bi sada, kada je reč o ovoj jednoj jedinoj promeni u zakonu koja je u samom startu bila čista ideja i protiv koje DSS nije imala ništa kada je reč o zaštiti manjeg zastupljenog pola, došlo do takvog skandala i cirkusa u proteklih deset dana otkako je ovaj zakon ovde u proceduri, da je to neverovatno.
Tom cirkusu nije doprinela Aleksandra Jerkov i gospođa Papuga koje su podnele ovaj amandman, koji je, opet ponavljam pozitivan. Znači, tom amandmanu ništa ne fali, on je dobar amandman. Problem je u tome što je taj amandman prirodna posledica neukosti ljudi koji su se okupili na strani predlagača i koji ne znaju da napišu zakon. To ću vam vrlo objasniti na prost način.
Naime, koleginice koje su podnele ovaj amandman su imale čistu želju s kojom se moja poslanička grupa apsolutno slaže, da bude najmanje jedna trećina manjinskog pola u skupštinskoj sali kada se mandati dodele. Znači, da tu budemo načisto. Međutim, problem je nešto drugo, što kada postoji dezorganizacija na strani predlagača, onda se niti čita važeći propis niti se valjano pišu izmene i dopune tog propisa.
Ovde se brkaju pojmovi jedna trećina, 30%, pošto svako ko je učio osnovnu školu i matematiku tamo zna da je 30% manje od jedne trećine. Jedna trećina je 33,3%, a 30% je manje od jedne trećine. Zaštitna mera u ovoj skupštini može biti ili 30%, ili jedna trećina, ili dve petine, ili šta god hoćete možete da se opredelite, ali ne može biti i jedno i drugo. Ne može biti 30% i jedna trećina.
Ne možete reći da je minimalna zaštitna mera 30% na listi, pazite na listi, a da onda insistirate da u parlamentu imate trećinu. Kako možemo štititi jednu trećinu u parlamentu, a ne štitimo jednu trećinu na listi? Niko nije predložio nikakvu izmenu ovog zakona koji bi zaštitio jednu trećinu na listi. Onda, koleginice podnesu amandman, koji zapravo znači zaštitu jedne trećine na listi kroz obavezu da svaki treći kandidat mora biti predstavnik manje zastupljenog pola, ali onda svejedno u odredbi tog istog člana ostaje brojka od 30% na listi.
Vi imate neverovatnu stvar, smešnu stvar u zakonu, da ćete imati maltene u jednoj istoj rečenici dva različita kriterijuma, da se čovek počeše po glavi, nasmeje ili ne znam šta uradi sa tim papirom ili zakona koji vi budete usvojili.
Vi tehnički nemate amandman, na današnji dan kada imamo raspravu u pojedinostima vi nemate amandman koji bi ovu glupost popravio. Vi tu glupost možete popraviti samo tehničkim izmenama nakon glasanja, provući ih kroz to ako se svi slože. Znate, to prosto ne ide tako.
Ovo je najbolji dokaz da nemate pojma šta pišete, niti znate šta hoćete. To optuživanje drugih da nisu spremni na standarde, to je jedna jalova i puka priča vaša, koja je stara koliko vam je i politička stranka stara i to je način diskvalifikacije protivnika.
To što se neko ne može založiti za kršenje sopstvenog Ustava i donošenje odredbi o tzv. ukidanju blanko ostavki zakonom i gaženju odredbe člana 102. Ustava, to što neko ne može da se založi za to da manir rada ove skupštine bude posledica pritisaka koje trpimo, a na koje smo sami podmetnuli glavu na panj, svojim naopakim ponašanjem i nepoštovanjem tog istog Ustava i odredbe člana 102. u parlamentu, to što neko to misli i s pravom to misli, ne daje vam za pravo da tog nekog diskvalifikujete da je neko ko se protivi normalnim, rezonskim i zdravim standardima koje demokratski svet poznaje.
Niste vi ni rodonačelnik demokratije, niste vi ni glavni čuvar demokratije, niti ste vi čuvar tih principa. Ako iko gazi te principe u ovoj državi, naročito u ove poslednje tri godine na sve strane i na sve moguće načine, to ste upravo vi. To upravo vi činite.
Kako možete biti zaštitnici velikih demokratskih principa kada se zalažete ovom istom izmenom zakona za kršenje sopstvenog Ustava sopstvene države? To je potpuno nemoguće. To je jedna nemoguća pozicija u koju vi sebe dovodite.
Onda, pod firmom zaštite manje zastupljenog pola, nudite nam rešenja koja su surogatna i katastrofalna i koja će se, nažalost, sutradan pojaviti u "Službenom glasniku RS", koji će ovde, po firmama, državnim institucijama i u prodavnicama "Službenog glasnika" biti prodavane i distribuirane, da bi narod koji je nešto pismen pravno mogao da čita gluposti koje ste vi usvojili.
Znate, to nije način da se ovde radi. Od početka ovo nije dobro. Nije način na koji se govori o ovom zakonu i nije dobar način na koji ste ovo predložili i nije dobro ono što ste predložili. To je ovde veliki problem s vama.
Vi ćete sigurno u septembru ili oktobru ići ponovno na izmene i dopune ovog zakona, jer ste se u jednoj čistoj stvari, a to je poštovanje redosleda na listi, zbunili, napravili jedan cirkus iz koga nećete moći da izađete jer imate problema sa sopstvenim koalicionim partnerima. Ne znate kako će rešenje biti primenjeno kada je reč o koalicionim sporazumima.
U članu 15. ste diskvalifikovali sopstveni napisani član 15. kroz prihvatanje amandmana Branka Ružića, koji je čovek hteo da zaštiti one ljude na listi koji su postali članovi Vlade, pa kada prestanu da budu članovi Vlade, da se vrate u parlament. To je bilo bitno.
A to što je iz svog amandmana na član 15. izbacio mogućnost, pročitajte dobro šta ste dobili i šta ste prihvatili, što je izbacio obavezu da, ukoliko mandat prestane pripadniku manjinskog pola, taj pripadnik manjinskog pola bude zamenjen prvim sledećim na listi koji je pripadnik manjinskog pola, to nema veze.
Branko Ružić je praktično svojim amandmanom diskvalifikovao zaštitu manje zastupljenog pola u naknadnom izvlačenju i vi ste to ladno prihvatili. Ladno ste prihvatili to i glasaćete za to u danu za glasanje.
Ovde piše, na ovom papiru lepo piše – amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju, amandman glasi kako glasi, prvi stav šta se dešava kad mu istekne mandat pre vremena na koji je izabran poslanik, drugi stav sa tri pod tačke govori o tome kako da zaštitimo ministre i članove Vlade koji su prestali da budu članovi Vlade, a voleli bi da budu dalje poslanici. Tu je tačka.
Govori se o tome šta će se dalje desiti sa stavom 3. i 4, da oni postaju 4. i 5. itd. Gde je tu odredba o tome da se, ukoliko prestane mandat poslaniku manje zastupljenog pola, mora obavezno zameniti prvim sledećim na listi manje zastupljenog pola? Nema je jer je izbačena. Čim ste prihvatili ovaj amandman, vi ste diskvalifikovali tu normu. Jeste vi svesni šta radite? Vi nemate pojma šta radite!
Ovo je ogromna sramota i veliki skandal za državu što ovde činite, počev od kršenja Ustava, do ovih brljotina koje radite, a to ćete morati da objasnite građanima. Nešto se čudite ovome što pričam. Ako niste razumeli, uzmite stenogram i pažljivo pročitajte. Uporedite ovo što govorim s onim što imate ispred sebe na papiru, pa ćete videti. Znači, to je činjenica s kojom se mi suočavamo, ne znam kada ćete imati dan za glasanje, sutra, izvolte, svaka čast.
Sad ću da objasnim, da bi se jednom znalo, da uđe u stenogram i da oni koji gledaju prenos znaju šta je stav DSS. Jeste, ovo je dobar amandman, mi bismo ga rado podržali i mi ga i ovako eks katedra podržavamo. Znači, javno ćemo ga podržati kad je reč o njegovoj intenciji, ali izvolte vi izglasajte. Zato što mi sutra ne možemo biti na glasanju, da svojim prisustvom i karticama u trenutku glasanja za ovaj zakon damo kvorum onima koji će, bez obzira na sve i na ovaj amandman, izglasati zakon koji krši Ustav. To ne možemo da uradimo.
Ne možemo svaki čas da vraćamo i stavljamo karticu zbog jednog dobrog amandmana. Ne, izvolte, vi to uradite. Vi to uradite jer ste zaslužili da to uradite i jer ste u obavezi da to uradite, a nemojte prozivati opoziciju, ako je amandman sjajan, pa, izvolte, glasajte za njega. Ne, glasajte vi, ako ste uvereni da je sjajan.