Zahvaljujem. Pravo na repliku ima potpredsednica Gordana Čomić.

 Pravo na repliku zbog komentara poštovane koleginice o tome da pogrešno razumem argument – da se procenat izdvajanja u iznosu brojčanom za stranke stavlja na rashodnu stranu budžeta. Naravno da se stavlja i mogu samo da izrazim srdačno žaljenje što se od svega, a ne sumnjajući u znanje poštovane koleginice, daje samo takav argument.
Iskoristila bih ova dva minuta da podelim sa svima nama i građanima koliki je taj iznos u stvari i na koji način se formira budžet.
Budžet Republike Srbije je oko devet milijardi evra i prihodna strana i rashodna strana su u deficitu za oko 120 miliona evra. Od prihodne strane i od rashodne strane znamo procentualno tačno na šta se budžet troši: 32% budžeta ide direktno u iznose za penzije, jer je to nedostajući deo, 22,3% budžeta ide na plate oko 215.000 zaposlenih koji se direktno plaćaju iz budžeta, 10% budžeta su direktne mere socijalne politike, oko 6% budžeta jesu razne subvencije. Dakle, isplate iz budžeta za rad političkih stranaka mogu biti samo na rashodnoj strani.
Sa nadom da je cela ideja, to nije prvi put da čujem, da se uputi poruka da je ovaj procentualni iznos sa rashodne strane takav da će finansiranje političkih stranaka da poveća deficit, to je ono o čemu ja vama pričam. Personalizujte krivicu, ali govoriti kao član političke stranke o tome da se donosi zakon koji će finansiranjem aktivnosti svih političkih stranaka uvećati deficit jeste pucanj u novu ideju o političkoj slobodi u kome se svi organizujemo u političke stranke. Kritikujte bez paušalnog, to je dobro za sve nas. Hvala vam. (Aplauz)

Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Znam da gospođa Čomić odlično zna fiziku, vrlo dobro govori i engleski jezik, ali da se razumemo, niko ne spori činjenicu da je finansiranje političkih stranaka na strani rashoda i da se tako knjiži. Primedba je da se ne može uzimati rashodna strana budžeta kao osnovica za obračun davanja političkim strankama, zato što je u rashodnoj strani sadržan deficit. Mi jesmo za finansiranje iz realnih izvora i primedba je da se osnovica, to ćete naći u našem amandmanu za obračun davanja i dotacija političkim strankama, koja se vodi na stavci 481 pozicije 160, mora obračunavati samo na osnovu prihoda, odnosno budžet za ovu godinu iznosi 847 milijardi javnih izdataka i to će biti osnovica za obračun po trenutno važećem predlogu, a ono što su prihodi budžeta jeste 726 milijardi dinara.
Prema tome, 121 milijarda je deficit, a on sada služi kao osnovica na koju će se od sredine iduće godine izdvajati sredstva za političke stranke. Hvala.

Potpredsednica Gordana Čomić.

Upravo o tome govorim. To nije istina. Dakle, deficit ne služi kao osnov. Podsetiću vas, i sve, kada ministar ili ministarka finansija ovde govori o rashodima i kada govori o prihodima, kojoj rečenici i kako upotrebljava, kada je i na kom mestu deficit u budžetu. Balans budžeta, potpuni, koji nema nijedna država jeste da se poreskim politikama i poreskom fiskalnom politikom pokupi tačno onakav iznos javnih prihoda, koliko su javni rashodi. Toga nema, nigde ni u jednoj zemlji.
A, fiskalna politika kojom prikupljamo prihodnu stranu, zbog raznih razloga, kaže koliki je deficit na toj strani i na koji će se način on smanjivati, smanjivanjem rashoda. To su elementarne stvari kada je budžet u pitanju.
Dakle, iz vrlo jakih razlika tražila sam repliku, i ponavljam, mogu, nemojte promovisati ideju da je finansiranje političkih stranaka uvećavanje deficita, jer to nije tačno, jer to ne koristi nikome ko učestvuje u političkom životu Srbije, bio on vlast, bio on opozicija. Toliko je jednostavno, ako hoćemo da znamo. Zahvaljujem na strpljenju i na mogućnosti da odgovorim replikom. (Aplauz)

Reč ima Tomislav Nikolić, pokušajte da se razjasnite da li, čini mi se da svako ostaje pri svom.

Hteo bih samo da razjasnim, da ne bi ispalo da imamo nekih sporenja, mada je otišla gospođa Čomić. Vidite, zašto se zalažemo za to da prihodna strana bude osnovica za finansiranje političkih stranaka. Ove godine, ako se političke stranke finansiraju na osnovu prihoda budžeta, dobiće 544 miliona. Kada bismo uveli ovaj način finansiranja za ovu godinu isplatili bismo političkim strankama milijardu i 200 miliona. Nemojte da mi kažete da je to isto, apsolutno je 100% povećanje, primenite ga za ovu godinu, zamolite bivšu ministarku finansija da izračuna koliko će političke stranke dobiti po ovom zakonu, po ovoj vrsti obračuna i koliko bi dobile po istom starom zakonu po vrsti obračuna koju vi predlažete ovim zakonom – razlika je 650 miliona dinara.
Molim vas tih 650 miliona dinara smo zaduživali da pokrijemo deficit budžeta, da imamo za kapitalne investicije da imamo za koridor. Stranke trljaju ruke koliko god se više zadužimo više pripada novca strankama. Prema tome, kada završite sa prihodima na tu osnovicu računajte prihode političkih stranaka. Nemojte kad završite sa rashodima, pokrivate rashode zaduživanjem iz inostranstva. Hvala.

Zahvaljujem. Pravo iz člana 96. našeg poslovnika nije iskoristila gospođa Nada Kolundžija, koja ima reč.       

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa ZES glasaće za ovaj zakon, imajući pre svega na umu potrebu društva da razvija politički sistem, da unapređuje demokratsko društvo, da otklanja one nedostatke koji se u procesu tranzicije ispoljavaju kao očigledni, da istovremeno stvara dobre i povoljne uslove za postojanje i rad političkih stranaka, kao neophodne pretpostavke u višestranačkom parlamentarnom sistemu.
Ono što je jako važno za donošenje ovog zakona jeste i sam proces donošenja ovog zakona, koji je u velikoj meri pokazao da je možda najbolje kada zakone donosimo tako što obavljamo konsultacije i razgovore sa svima onima koji su zainteresovane, jer se onda najbolje vidi da li neko ima neku zabludu o nečem, da li neko ima nekakav otpor prema nečemu, da li neko vidi rešenje koje kada ga razmeni sa onim ko ga sprovodi u praksi može da razume da to rešenje nije primenljivo.
Ono što je motivacija za donošenje ovog zakona jeste pre svega potreba da se, s jedne strane, utvrdi zakonom na koji način će politički akteri biti finansirani kako bi se otklonile što je moguće više, teško da je to moguće u apsolutnom iznosu, sve one mogućnosti koje nose u sebi elemente zloupotreba, korupcije ili eventualno korišćenja sredstava koje nije u skladu sa onim što je namena tih sredstava.
Mi se ovde nalazimo, dakle, u javnosti se vodi jedna debata koja se kreće između dva pola i mislim da odgovornost za jednu atmosferu u kojoj su političke stranke markirane kao najveći izvor zla, kao nešto što je samo po sebi loše, nešto čega se treba kloniti i od čega treba zazirati, mislim da veliku odgovornost snose i predstavnici nekih političkih partija. Neke diskusije ovde danas potvrđuju da je to tako. Prema tome, neki od onih koji su danas govorili o tome govorili su kao da su čisti u odnosu na činjenicu da su i sami pripadnici političkih partija, da su i sami nosioci mnogih aktivnosti i da neki od njih, upravo, verovatno iz ličnog iskustva i znajući za sve manipulacije i zloupotrebe kroz koje su prošli, imaju potrebu da optuže druge za te zloupotrebe, verujući, valjda tako, da će oni iz toga izaći čisti.
Ono što imamo kao posledicu takve političke atmosfere jeste osećaj građana Srbije da su političke partije nešto što je loše i nešto što treba, ako je moguće nekako skloniti iz njihovog života. Ono što želim da kažem jeste da je razvoj višestranačkog parlamentarnog sistema, kao najboljeg oblika političkog uređenja, nemoguće zamisliti bez političkih partija. Svako onaj ko napada druge političke partije misleći da će time sebe izdvojiti kao nekog ko je častan i tražiti za sebe mogućnost da se predstavi kao neko ko je apsolutno bezgrešan mislim da doprinosi jednom stanju svesti u Srbiji, u kojoj zaista imamo ozbiljan problem da građani razumeju da političke partije, iako imaju mane kao i drugi segmenti društva, jesu one koje menjaju ovo društvo nabolje i jesu političke partije upravo oni činioci koji građanima omogućavaju da na najbolji mogući način usaglašavaju interese i grade društvo u kome će svakom pojedincu biti bolje.
Svi oni koji su strogi kritičari političkih partija zaboravljaju jednu stvar. Ovde, u ovom parlamentu, ovaj zakon kojim se uspostavlja red u finansiranje političkih partija, kojim se uspostavlja mehanizam kontrole trošenja sredstava doneće političke partije, a ne oni koji sede izvan njih i smatraju da su političke partije najveće zlo.
Da ne bismo optuživali druge zbog loše slike o političkim partijama, mislim da je bilo potrebno da oni koji danas ovde kritikuju ovaj zakon i neka konkretna rešenja u tom zakonu, možda malo pažljivije pročitaju taj zakon, pa da vide da neka od rešenja koja napadaju tvrdeći da ta rešenja ne postoje u zakonu, da zapravo vrlo precizno postoje u zakonu. Naravno, neću da tvrdim da u ovom zakonu ne postoje nedorečenosti, da ne postoje manjkavosti i da ne postoje čak i rešenja koja ovakva kakva su predložena ostavljaju prostor za arbitrarno tumačenje njegovog sprovođenja. I, u tom smislu, mi ćemo zaista vrlo pažljivo razmotriti sve amandmane i vrlo pažljivo ćemo prihvatiti sve one amandmane koji će otkloniti svaku sumnju u našu jasnu nameru da donesemo zakon kojim ćemo na najbolji mogući način urediti ovu oblast, da usvojimo svaki onaj amandman koji će otkloniti svaku mogućnost da se na različite načine tumači ista norma. Otklonićemo, prihvatanjem amandmana, svaku onu mogućnost koja ostavlja prostor za eventualne zloupotrebe.
Videćemo da li će tad da se pojave na glasanju i glasaju za takav zakon oni koji smatraju da nije dovoljno evropejski, jer bi oni znali da naprave evropejskiji zakon. Videćemo da li će glasati za taj zakon oni koji ga nisu dobro pročitali, pa ga kritikuju, ne znajući zapravo šta u njemu piše. Nadam se da će do dana za glasanje pročitati zakon i videti za koje smo se amandmane opredelili i prihvatiti to da naša politička volja jeste da donesemo zakon kojim ćemo ovu vrlo važnu oblast, s jedne strane, urediti, a, s druge strane, otkloniti koliko god je moguće sve one prostore u kojima se javljala zloupotreba, korupcija itd.
Istovremeno želim još nešto da kažem. Dakle, u toj jednoj opštoj hajci na političke stranke to se polako prenosi i na one koji su spremni da finansiraju političke stranke i tako se automatski stavlja znak jednakosti između fizičkog ili pravnog lica koje želi da pomogne političku stranku i ličnog interesa koji očekuje da će iz toga da dobije. Duboko verujem i mislim da su godine za nama dokazale da postoje ljudi koji iskreno veruju u ideje, ljudi koji veruju da ostvarenje tih ideja donosi dobrobit i njima kao pojedincima, ali i čitavom društvu.
Mislim da je nedopustivo prozivati ljude koji su spremni da daju svoj doprinos takvim idejama i ostvarivanju mogućnosti da se takve ideje ostvare i obeležiti ih kao nekog ko to radi iz ličnog interesa. Naravno da svako u ovoj zemlji ima lični interes. Svako ko izađe na glasanje ima lični interes da živi bolje u normalnoj zemlji u kojoj ga neće voditi oni koji će mu svakodnevno pretiti raznim stvarima ili će ga dovoditi u situaciju da bude ugrožen. Naravno da je to lični interes. Naravno da je lični interes svako ko odluči da bude član političke partije i da svojim angažovanjem, svojim znanjem, veštinama i umećem doprinosi ostvarenju te ideje i opšteg interesa. Ovde se samo postavlja pitanje, da li mi ovim zakonom uspevamo da na prvo mesto stavimo opšti interes. Ako smo mi ovim zakonom uspeli da na pravo mesto stavimo opšti interes, interes svih građana vodeći računa o tome da za ostvarivanje tog opšteg interesa jesu neophodne političke partije, ali da političke partije moraju imati jasno uređen prostor u kome deluju, onda smo mi uspeli u tome.
Verujem da je ovaj zakon ogroman korak u tom pravcu, iako, takođe, verujem da će, kao i drugi zakoni, u svojoj praksi možda ukazati na nešto što nismo sad videli, ali zakoni nisu napisani jednom za svagda i mislim da ih život svaki dan i proverava i traži da se oni menjaju u skladu što život nameće kao potrebu. Hvala vam. (Aplauz)