Zahvaljujem, predsednice. Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, finansiranje rada političkih stranaka i uopšte drugih političkih subjekata predstavlja svakako jednu od centralnih tema demokratije, čini mi se u našem društvu više nego u zemljama na koje se ugledamo, imajući u vidu česte sumnje koje sa više ili manje prava padaju na političke aktere.
Zbog toga je neophodno doneti zakon o finansiranju političkih aktivnosti, kojim će se urediti finansiranje političkih aktivnosti i precizno propisati pravila koja će obezbediti da svi politički subjekti, prvo, pod jednakim uslovima mogu sticati finansijska sredstva, zatim, mora se uspostaviti striktna kontrola. Ta kontrola mora biti dvojaka, jedna je kontrola javnosti, što podrazumeva da zakon mora da uvede mehanizme potpune otvorenosti, transparentnosti u sticanju i trošenju finansijskih sredstava i drugi deo kontrole odnosi se na kontrolu državnih organa, što znači da zakon mora propisati jasna pravila i predvideti jasna ovlašćenja subjekata koji mogu vršiti kontrolu.
Pored toga, imajući u vidu naša ranija iskustva, neophodno je da zakon sadrži instrumente prinude, odnosno kažnjavanja za slučaj da neko ne poštuje odredbe ovog zakona.
Upravo važeći Zakon o finansiranju, koji je donet još 2003. godine, sadrži značajne normativne nedostatke koje se odnose na nedostatak efikasnog mehanizma finansiranja rada političkih subjekata, izbornih kampanja kontrole, dakle, finansiranje rada izbornih kampanja, kao i trošenja sredstava prikupljenih za tu namenu iz javnih i privatnih izvora.
Taj zakon je, istina, menjan 2008. godine, kada su nadležnosti Republičke izborne komisije i Odbora za finansije Narodne skupštine prenesene na novoobrazovnu Agenciju za borbu protiv korupcije. Međutim, ova izmena nije bila dovoljna, budući da ne postoje adekvatna zakonska rešenja za kontrolu i sankcionisanje povrede zakona. To je, nažalost, konstatovano i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u kome je navedeno da je potrebno doneti novi zakon kojim se obezbeđuje transparentnije finansiranje političkih partija i bolja kontrola rashoda, kao i to da taj postojeći zakon ima ozbiljne nedostatke i da ne obezbeđuje Agenciji za borbu protiv korupcije da uspešno prati finansiranje političkih partija, posebno tokom izborne kampanje.
Imajući u vidu ove razloge, Vlada je pristupila izradi novog zakona i u februaru 2010. godine formirala je Radnu grupu čiji uži sastav čine predstavnici resornih ministarstava, Agencije za borbu protiv korupcije, Službe Narodne skupštine i predstavnici nevladinih organizacija koje se u načelu i konkretno bave problematikom finansiranja političkih stranaka i borbom protiv korupcije, a u širem sastavu u ovoj radnoj grupi bili su predstavnici parlamentarnih političkih stranaka.
Zadatak užeg sastava Radne grupe bio je da pripremi početni radni tekst zakona, nakon čega se u rad uključio širi sastav koji je razmotrio pripremljeni tekst i dao svoje predloge i sugestije u cilju poboljšanja predloženih rešenja.
Prilikom izrade teksta Predloga zakona Radna grupa je imala u vidu zakone i praksu evropskih zemalja, preporuke Grupe država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, odnosno GREKO. Povodom ovog teksta održano je više javnih rasprava i okruglih stolova. Takođe, o tekstu ovog zakona pribavljena su mišljenja Venecijanske komisije, OEBS-a, kao i Evropske komisije, u dva navrata, u decembru 2010. godine i u martu ove godine, a primedbe iz tih mišljenja su unete u ovaj predloženi tekst koji se danas nalazi pred vama.
Odbor za pravosuđe i upravu je 12. maja 2011. godine organizovao javno slušanje o ovom zakonskom predlogu.
Sada ću vama predstaviti najvažnija rešenja sadržana u ovom predlogu zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Sam zakon je podeljen u osam glava: Uvodne odredbe, Izvori i način finansiranja, Finansiranje redovnog rada političkih subjekata, Finansiranje troškova izborne kampanje, Vođenje evidencija i izveštavanje, Postupanje i odlučivanje u slučaju povrede zakona, Kaznene odredbe i, naravno, Prelazne i završne odredbe.
U Uvodnim odredbama propisano je da se ovim zakonom uređuju izvori i način finansiranja, evidencija i kontrola finansiranja političkih aktivnosti političkih stranaka, koalicija i grupa građana. Predmet zakona postavljen je šire u odnosu na važeći zakon, budući da se njime uređuje pitanje finansiranja redovnog rada ne samo političkih stranaka, nego i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini, odnosno skupštinama autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Kada su u pitanju izvori i način finansiranja političkih subjekata zakon propisuje, kao i do sada, dve vrste izvora iz kojih se finansiraju politički subjekti i to: javni i privatni izvori finansiranja. Javne izvore finansiranja čine novčana sredstva budžeta Republike Srbije, budžeta autonomne pokrajine i budžeta jedinice lokalne samouprave, namenjena za finansiranje političkih aktivnosti, kao i drugim propisima određene usluge i dobra, data bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih, a koje daju državni organi i druge organizacije čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Pod ovim drugim uslugama podrazumevaju se usluge izdavanja poslovnog prostora za potrebe političkih subjekata, pristup sredstvima javnog informisanja i druge usluge u skladu sa odgovarajućim aktom koji donose državni i drugi organi u vršenju javnih ovlašćenja. Posebno treba istaći obavezu da se ove usluge i dobra daju pod jednakim uslovima, bez ikakve diskriminacije, svim političkim subjektima.
Privatni izvori finansiranja političkog subjekta kao i do sad čine članarina, prilog, nasledstvo i prihod od imovine. U odnosu na dosadašnji zakon novi privatni izvori su legat i zaduživanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija, dok su ukinuti prihodi od promotivnih aktivnosti političkih stranaka.
Posebnu novinu predstavlja ukidanje ograničenja iz važećeg zakona o visini sredstava iz privatnih izvora namenjenih za finansiranje političkih subjekata. Naime, važećim Zakonom propisano je da visina sredstava iz privatnih izvora koje politička stranka prikuplja za redovan rad može iznositi do sto odsto sredstava dobijenih iz budžeta Republike Srbije. Predlogom zakona ovo ograničenje je ukinuto, ali je zadržano rešenje o ograničenju koje jedno pravno ili fizičko lice može dati političkom subjektu, s tim što je taj ukupni iznos dupliran i prema Predlogu zakona iznosi najviše 20 prosečnih mesečnih zarada za fizičko, odnosno 200 prosečnih mesečnih zarada za pravno lice.
U cilju efikasnije kontrole finansiranja političkih subjekata Predlog zakona propisuje da se novčana sredstva data u vidu priloga političkom subjektu vrše isključivo uplatom sa tekućeg računa davaoca priloga, a politički subjekat je dužan da evidentira svaki prilog, kao i da javno objavi davanje, čija je vrednost na godišnjem nivou veća od jedne prosečne mesečne zarade, na svom veb-sajtu.
Posebnu novinu predstavlja uređivanje načina prikupljanja sredstava iz članarine. Predlogom zakona propisano je da se članarina uplaćuje isključivo sa tekućeg računa člana političke stranke, osim za iznos do 1.000 dinara na godišnjem nivou, kada se može platiti u gotovini ili putem uplatnice, o čemu se, naravno, izdaje priznanica o primljenoj članarini. Na taj način omogućava se efikasnija kontrola finansiranja političkih stranaka po osnovu članarine.
Kao i u važećem zakonu, zadržana je zabrana finansiranja političkih stranaka od stranih država; stranih fizičkih i pravnih lica, anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija i pojedinaca koji vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda. Novinu predstavlja da se politička stranka može finansirati putem priloga međunarodnih političkih udruženja, s tim što se ovi prilozi ne mogu dati u novcu.
Takođe, zabranjeno je davanje priloga političkom subjektu preko trećeg lica, kao i prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga, a propisana je i zabrana vršenja pritiska, odnosno davanja privilegija prilikom prikupljanja sredstava za finansiranje političkih subjekata. Propisana je i obaveza političkog subjekta da uplati sredstva prikupljena suprotno odredbama ovog zakona na račun davaoca sredstava u roku od 15 dana, ukoliko to nije moguće onda na račun budžeta Republike Srbije.
Predlogom zakona uređeno je finansiranje redovnog rada političkog subjekta. Predlogom zakona propisano je da se iz javnih izvora sredstava za finansiranje političkih subjekata koji imaju svoje predstavnike u predsedničkim telima određuje u iznosu od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
U cilju pravilnije raspodele ovih sredstava i unapređenja rada političkih subjekata nacionalnih manjina Predlogom zakona predviđen je drugačiji način raspodele sredstava iz javnih prihoda za finansiranje njihovog redovnog rada. U delu Predloga zakona kojim je uređeno finansiranje troškova izborne kampanje propisano je da se iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori određuju sredstva u iznosu od 0,1% budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Jednu od najznačajnijih novina svakako predstavlja i uvođenje polaganja izbornog jemstva od strane političkog subjekta.
Politički subjekt koji namerava da koristi sredstva iz starih izvora za finansiranje izborne kampanje dužan je da, prilikom podnošenja kandidature, položi izborno jemstvo u visini sredstava koja treba da dobije iz javnih izvora. Izborno jemstvo se sastoji u polaganju gotovog novca, bankarske garancije, državnih hartija od vrednosti ili u stavljanju hipoteke na nepokretnu imovinu.
Predlog zakona predviđa da politički subjekt koji na izborima ne osvoji 1% važećih glasova, odnosno politički subjekt koji zastupa interese nacionalne manjine a ne osvoji 0,2% važećih glasova, dužan je da vrati dobijena sredstva namenjena za finansiranje izborne kampanje iz javnih izvora, u roku od 30 dana od dana proglašenja konačnih izbornih rezultata. Na ovaj način postiže se veća odgovornost svih političkih subjekata koji učestvuju u izbornoj kampanji.
Kao što sam na početku rekao, jedan od najvećih nedostataka važećeg Zakona jeste normativna neuređenost poslova kontrole i nadzora u ovoj oblasti, iz ovog razloga, odredbama glave V Predloga zakona precizno su uređene obaveze političkih subjekata koje se odnose na vođenje knjigovodstvene evidencije i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u poslovima kontrole finansiranja političkih subjekata.
Kad su u pitanju kaznene odredbe novinu predstavlja propisivanje posebnog krivičnog dela. Ovim krivičnim delom sankcioniše se davanje, odnosno pribavljanje sredstava za finansiranje političkog subjekta protivno odredbama ovog zakona, u nameri da se prikrije izvor finansiranje ili iznos prikupljenih sredstava političkih subjekata, za osnovni oblik ovog krivičnog dela propisana je kazna od tri meseca do tri godine zatvora. Pored krivičnog dela propisani su i prekršaji političke stranke i prekršaji davalaca finansijskih sredstava, kao i odgovornih lica za povrede ovog zakona. Za ove prekršaje propisane su novčane kazne za političku stranku i pravno lice u iznosu od 200 hiljada do dva miliona dinara, a za odgovorna lica u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara, kao i za preduzetnike u iznosu od 100 hiljada do 500 hiljada dinara.
Takođe, propisan je maksimalni rok za pokretanje prekršajnog postupka, koji se dozvoljava našim Zakonom o prekršajima, a to je rok od pet godina kad je prekršaj učinjen. Predlogom zakona data je i mogućnost izricanja posebnih mera koje se sastoje u obustavi, odnosno gubitku prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta. Meru obustave prenosa sredstava iz javnih izvora donosi Ministarstvo finansija, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev Agencije, u slučaju kad je pokrenut postupak za krivično delo ili prekršaj propisan ovim zakonom.
Prelaznim i završim odredbama propisano je da će podzakonski akti potrebni za sprovođenje ovog zakona biti doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, nadam se da će nakon rasprave u Narodnoj skupštini ovaj predlog zakona biti usvojen, čime će se stvoriti normativne pretpostavke za transparentan rad i finansiranje političkih subjekata, što bi trebalo da doprinese daljoj demokratizaciji našeg društva i unapređenju našeg političkog sistema u celini. Hvala vam na pažnji.