Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je petnaest minuta.

Na član 14. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Kao što sam malopre i najavila, mi smo u članu 14, koji inače govori o zabrani sticanja prihoda od komercijalne delatnosti, prebacili onaj deo koji je vezan za raspolaganje nepokretnostima i izvodeći svoju ideju dosledno, da politička stranka treba da se bavi političkom aktivnošću, a ne komercijalnim, privrednim i bilo kakvim sličnim delatnostima, pa smo promenili taj član 14. i on po nama treba da glasi na sledeći način: ''Zabranjena je nabavka i korišćenje postojećih nepokretnosti i pokretnih stvari radi izdavanja u zakup i obavljanja komercijalnih delatnosti.'' U drugom stavu smo rekli: ''Sticanje sredstava od promotivne aktivnosti prodajom publikacija, simbola i drugih oznaka stranke dozvoljeno je pod uslovom da se prodaja vrši samo fizičkim licima za lične potrebe po  unapred određenim cenama koje mogu biti uvećane do 5% po jednom predmetu.''

Znači, izbegli smo onu situaciju da neko može jednu značku da proda za 10.000 evra ili da može jednu knjigu da plati 1.000 evra, već da se zaista u odnosu sa biračima, kojima se obraćamo, u prodaji tih promotivnih elemenata nastupi na način da oni znaju koliko šta plaćaju i da finansiranje, prilozi, članarina budu odvojeni onako kako to i treba. Ali, šta je posebna težina ovog člana?

Nepokretnosti kojima neke političke stranke u Srbiji raspolažu, po pravu, koje se ne može nazvati pravednim, po nasleđenoj imovini, a reč je u najvećoj meri o SPS, koja je nasleđem od Centralnog komiteta SK KPJ, kako se to već zvalo, pa svih ostalih mutacija koje su imali u svom političkom, kad kažem mutacija ne kažem ni u kakvom pežorativnom smislu, nego u promenama koje su imali, raspolažu ogromnom imovinom koja se izdaje u zakup fakultetima, od kojih istovremeno vlast, ne vlast, nego korisnici zakupa dobijaju akreditacije.

Koriste i razne druge organizacije koje od stranke na vlasti očekuju neku, takođe, korist koja se može materijalizovati pored ove koja se zove zakup, odnosno izdavanje viška nepokretnosti i plus neke druge koristi, protiv kojih se mi borimo, kao nešto što je korupcija u političkom životu.

I, u trenutku kada se svi pitamo kakvim ćemo to zakonom izaći pred građane, pre svega, ne pred Evropu, rešavajući goruće pitanje restitucije, u smislu pravednosti, kada nam je ispražnjen budžet, kada je potrošen onaj deo od 5% koji se svojevremeno izdvajao iz procesa privatizacije, kada kažemo da ćemo završiti privatizaciju i da neće ostati ničeg materijalnog da se obeštete oni koji su sticali svoju imovinu generacijama, zaista ne vidim način, sem da neko dosledno želi da izvede partijsku delatnost kao jedinu unosnu i jedinu dobru i pametnu investiciju za sebe i svoju decu.

Mislim da je krajnje vreme da se ovom organu, kojem je poveren veliki deo posla, a to je Agencija za borbu protiv korupcije, poveri onaj deo posla u smislu donošenja podzakonskih akata, kako bi se uradio ovaj deo posla, da sve političke stranke raspolažu onim što im je potrebno za delatnost, a da višak ide u zajednički budžetski fond koji će omogućiti restituciju i vraćanje imovine građanima.

Jer, vi se, sa jedne strane, zalažete da svi politički činioci, parlamentarni, neparlamentarni, ne oni preko 5%, nego oni ispod 4%, mogu da dobijaju novac iz tekućih sredstava budžeta, mogu da pristupaju svim sredstvima koja imaju javna preduzeća, javni izvori, da dobijaju prostor za promocije, obuke itd, a, sa druge strane, ono nad čime trenutno važni, bitni činioci drže šapu, e, to ne daju ni po koju cenu.

Gde je tu pravda? Gde je tu logika?

Nemam iluziju da vlast donosi zakon da bi ostvarila pravdu. Isuviše imam godina, iskustva i znanja da bih poverovala da ovim zakonom želite da uvedete pravdu, ali uvedite makar minimum reda i pokažite da vam je makar u minimalnoj meri stalo do onoga što se zove pravda za najveći broj građana Srbije. Hvala.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 20 sekundi.

Na član 15. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.

Član 15. u našem sinopsisu amandmana, zapravo, ovim našim amandmanom na udaru je član 15. Predloga zakona, kojim smo hteli da jednim jednostavnijim rešenjem obuhvatimo sve ono što se nalazi u 1. stavu aktuelnog člana 15, a tiče se zabrane finansiranja kao što je navedeno i u članu 12, ali i onoga što se tiče u narednim stavovima ovog člana 15, a odnosi se na članove 9. i 10, ovog zakona, u kojima se govori o tome da neko može dati prilog koji prevazilazi meru ili ostala davanja koja prevazilaze utvrđene vrednosti. Po ovome, kako u zakonskom predlogu stoji, kada to utvrdi ili ovlašćeno lice u stranci ili kada to utvrdi inspektor Agencije, ovlašćeno lice, to se automatski, da ne kažem  konfiskuje, ali se prebacuje na račun budžeta.

Mi smo hteli ovim našim amandmanom da učinimo za one, a postoji uvek takva mogućnost, koji su se finansirajući i dajući političkom subjektu određeni novac, možda i sami ne znajući da li su neku meru prešli ili ne, kada to utvrdi ili stranačko ovlašćeno lice, ili kada to konačno utvrdi, kako stoji u našem predlogu, Agencija, da se taj novac vrati poznatom davaocu, a ako su okolnosti, u kojima to nije moguće, jednostavno, pare premeste u budžet.

To je i u životu jako često moguće. Vi možete promašiti kad uplaćujete na karticu telefona i promeniti ubrzano novac, pogrešnu uplatnicu zameniti. Greške takve vrste su moguće, naspram činjenice da je neko zaista želeo da pomogne toj političkoj stranci, deleći uverenje koje sa njima ima, pa da je u nečemu tu došlo do nekakve greške, koju je neko na nekom nivou, logičnom, i bez Agencije, prepoznao. A, ako je ovlašćeno lice u stranci čekalo da tek prepozna Agencija, eto izazova Agenciji – što se taj pravio da ne vidi, da li će možda žešće i rigoroznije biti kažnjen?

Dakle, nema tu mogućnosti velike manipulacije ako se radi normalno, otvoreno i transparentno. Pojednostavljuje se, jer su ovde u četiri stava pobrojan osnove po kojima se novac može skrenuti u budžet. A, na kraju krajeva, ono o čemu se traga nema, ako je anonimni davalac, ako je strani državljanin itd, naravno da bi to moglo da ide u budžet. Mislimo da je ovo rešenje povoljnije, da je jednostavnije, razložnije za ponašanje, jer ne bi stvaralo moguće međuetape u kojima bi se neko ili žalio na odluku ili dokazivao da je ispravno postupio itd, a sve to bi odugovlačilo i ko zna kada i kako završilo rešavanje. Mislimo da je logično i ni na čiju vodenicu posebno ne bi guralo ovu vodu, ali ne znam kako je shvatio zakonopredlagač, pa je amandman odbio.

Iskorišćeno je 44 sekunde od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč.

Vrlo kratko, gospođo Čomić. Taj član ima neki naslov: ''Obaveza uplate nezakonito stečenih sredstava''. Sve što je navedeno u prva dva stava, da ne citiram, jeste već obuhvaćeno članom 39. stav 3. istog Predloga zakona, gde se kao sastavni deo prekršajne kazne podrazumeva i oduzimanje tih nezakonito stečenih sredstava.

Brisanjem prva dva stava ništa se ne gubi, tim pre što je u članu 12. i u prethodnim članovima propisana zabrana, a kršenje zabrane povlači odgovornost. Sankcija jeste prekršaj, novčano kažnjavanje, član 39. stav 1. i stav 3. Ovako kako je napisano, to jeste u jednoj svojevrsnoj mentalnoj koliziji, jer se priznaje situacija da postoji nešto nezakonito i daje se neki legalni tok vraćanja u pređašnje stanje, a u prekršajnim odredbama to se sankcioniše prekršajem. Nelogično dozlaboga, ali mene to ne čudi, pošto to nije pisao gospodin Marković, nego je kontrolu vršila sekretarica Ministarstva pravde.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 40 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Marko Đurišić i narodni poslanik Milisav Petronijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Samo kratko ću pročitati naše obrazloženje. Mislimo da je neopravdano rešenje predviđeno u tekstu Predloga zakona, da se članarina primljena suprotno odredbama člana 8. stav 3. zakona uplaćuje na račun budžeta Republike Srbije. Smatramo da u tom pogledu ne treba praviti razliku između članarine i priloga i davanja iz stava 3. ovog člana. Zašto bi član političke stranke morao da dotira budžet u slučaju omaške ovlašćenog lica stranke?

Ideja predlagača zakona je transparentnost finansiranja političkih subjekata, a ne pronalaženje još jednog načina za potencijalno punjenje budžeta. Ne zaboravimo, pri tom, da su i članovi stranaka poreski obveznici Republike Srbije i da već dotiraju budžet po osnovu svega i svačega. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je 45 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Miroslav Petković, Miloš Radulović i Milan Lapčević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 16. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Sada smo kod ključnog člana zakona, člana 16, gde po osnovnom predlogu vladajuća koalicija, odgovorna i brižna Vlada predlaže, doduše, da to bude od 1. jula 2012. godine, ali da se iz javnih izvora, prema tome, iz budžeta Republike Srbije, za redovni rad političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike, odbornike itd, određuje na nivou od 0,15% rashoda budžeta Republike Srbije, rashoda autonomne pokrajine, odnosno rashoda budžeta jedinica lokalne samouprave. To je predlog.

Važeći zakon glasi ovako: "Sredstva iz javnih izvora koja se obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političke stranke čiji su kandidati izabrani za poslanike, odbornike'' itd, ''određuje se na nivou od 0,15% budžeta Republike Srbije", napominjem, ne kaže se ni rashoda ni prihoda, kaže se samo 0,15% budžeta Republike Srbije, a sada ide značajna milionska razlika: "umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja". Dakle, osnovica je šira zato što se tih 0,15% iznosa iz budžeta, kojeg zovemo javni izvor, ne umanjuje za ono što se prebacuje za socijalna davanja i nižim nivoima vlasti. Procenat ostaje isti, ali se vrši još jedno dodatno proširenje osnovice. Precizira se da taj obračun sada ide na rashode, što do sada nije bio slučaj.

One koji izražavaju sumnju u razliku koju smo izneli u načelnoj raspravi, da bi po ovom rešenju predlagača, Vlade, a primenjeno na ovogodišnji budžet, iznos koji se zove dotacija za redovni rad političkih stranaka, koji trenutno iznosi 577 miliona dinara, po rešenju koje predlažete iznosio je milijardu i 270 miliona dinara, molim da uzmu olovku i papir u ruke i da zabeleže tri cifre.

Zakon o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu, na primeru čega pokazujem bahatost, neodmerenost, neshvatanje za stvarnost, ali i odloženu primenu, što je jedina moja uteha da to nikad neće ni stupiti na snagu, je u sledećem: ova cifra 577 miliona, koliko se trenutno nalazi u budžetu za 2011. godinu je izračunata na sledeći način. Pošto piše 0,15% od budžeta, izuzetno je ove godine primenjena na prihode koji iznose 726,4 milijarde dinara. Kada od tog iznosa oduzmete ono što je zakonom definisano, a zovu se transferi ostalim nivoima vlasti i iznose 67,055 miliona dinara i oduzmete transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, koji iznose 274,2 miliona dinara, dobijate sledeći iznos, dakle, od 726 milijardi prihoda oduzmete transfere nižim nivoima vlasti i socijalnom osiguranju, dobijate osnovicu od 385 milijardi, puta 0,15%, precizno cifru koja stoji u budžetu – 577 miliona dinara za redovan rad političkih stranaka.

Kada se ne bi vršilo ovu umanjivanje i kada bi se primenio zakon kako piše, na rashode koji iznose u budžetu, govorim o zakonom usvojenom budžetu, i pokazujem na primeru za 2011. godinu, cifra na koju bi se primenio procenat koji ste predvideli je 846.919.908.000 dinara. To znači da bi se iznos sa 577 miliona povećao na milijardu i 270 miliona.

Kako ste ga obrazložili u odbijanju amandmana? Ovako ste rekli: „Predlogom zakona predložili smo procenat primeren značaju koje političke aktivnosti imaju u svakom demokratskom društvu”. Da li treba da dam neki komentar? Ako je svaka novina koja se zove žuta štampa svakog dana prepuna stubaca kojima blati ovaj dom, koji bi morao da bude nosilac značaja političke aktivnosti, ako se o svakom poslaniku i o svakoj skupštinskoj aktivnosti može pisati sve i svašta, ako poslanici imaju pet godina platu koju nisu povećali i ako predsednici odbora, zato što su državni službenici, imaju veću platu od poslanika, predsednice Skupštine, predsednika države, da li je to reč o demagogiji, o poslanicima koji nemaju naknadu za ishranu u toku rada, a koji putuju stotinama kilometara?

Ne, neću se držati demagogije, otvoreno kažem – nemojte se podsmevati Srbiji u ovom trenutku i nemojte izigravati naklonost političkim aktivnostima! Ovaj amandman koji sam obrazložila zaista diskredituje zakon u najvećoj mogućoj meri i kompromituje svakog učesnika u političkom životu Srbije. Hvala.