Poštovane dame i gospodo, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije ima nas 96, a da bismo tačno utvrdili kvorum, molim da stavite svoje kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da nas je 84, odnosno da ima uslova za rad.

Pitam, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika? (Da) Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, i pre svega građani Srbije, imam dva pitanja koja želim da postavim. Jedno je aktuelnom ministru zdravlja, gospodinu Zoranu Stankoviću, a drugo šefu policije, odnosno ministru policije, gospodinu Ivici Dačiću.

Naime, kao što građani i vi znate pre kratkog vremena ministar Milosavljević je dao ostavku, koji je bio član stranke G17 plus i da je izabrana nestranačka ličnost, tj. gospodin Stanković, koji je pledirao, i kada je govorio, da će mu jedna od glavnih preokupacija biti borba i protiv kriminala, kao i otkrivanje i procesuiranje kriminala u zdravstvu. Imam informaciju i znamo da je bilo nekih istraga u Ministarstvu zdravlja, želeo bih da postavim pitanje, prvo, na čemu je radio, ili su radili, istražni organi, šta su procesuirali i dokle se sa tim došlo, da li će se pokrenuti, pošto smo svedoci, bar po štampi, da ima dosta kriminalnih radnji koje se dešavaju u zdravstvu, to znamo i svi.

Zatim, pitam ministra zdravlja – šta se desilo i da li će biti procesuiran tender koji je raspisan za rekonstrukciju i dogradnju Kliničkog centra i kule u Kliničkom centru, jer je i sam ministar rekao da je taj tender bio neregularan, da je projekat koji je urađen bio loš i da je postojala mogućnost, što bi bila sramota, da se kula Kliničkog centra sruši pri manjem vetru, a da ne govorimo o zemljotresu? Prema tome, ko je bio odgovoran za takav projekat koji je urađen i odobren u vreme dok je ministar bio gospodin dr Tomica Milosavljević?

Drugo, na Odboru za zdravlje, čiji sam i ja član, kada je prisustvovao ministar zdravlja, na jedno od pitanja šta se dešava sa dopunskim radom, s obzirom na to da smo svesni da je dopunski rad izvor kriminala i da je taj zakon kriminogen, da ga treba ukinuti, da dopunski rad u instituciji predstavlja sukob interesa, jer ukoliko zdravstveni radnici rade pre podne u državnoj ustanovi, a posle podne u privatnoj ordinaciji, dakle, to je sukob interesa koji ide direktno na štetu pacijenata i direktno na štetu državnih institucija, ministar zdravlja je izjavio, to postoji u zapisniku, da će taj dopunski rad biti ukinut, da se to razmatralo i da će biti ukinut. Pre kratkog vremena dao je intervju jednom od dnevnih listova u kome je rekao da dopunski rad neće biti ukinut. To znači da je već reterirao od borbe protiv kriminala, pa bih želeo bih da znam i postavljam pitanje – ko je izvršio pritisak na njega, ako je nestranačka ličnost i zbog čega je odustao od ukidanja dopunskog rada?

Imam još jedno pitanje koje postavljam Ivici Dačiću, a to je, da li je bivši ministar zdravlja Tomica Milosavljević dostupan istražnim organima, s obzirom na to da se vodi određena istraga u Ministarstvu zdravlja? Imamo jednu od informacija da je, posle promene ministra i posle interesovanja istražnih organa za rad u Ministarstvu zdravlja, gospodin Tomica Milosavljević napustio Srbiju, negde, bar, tako se kaže, u dalekom pravcu Južne Amerike, da li je to tačno i da li je on dostupan istražnim organima ili je van Srbije upravo da bi izbegao odgovornost, što se tiče samog rada u Ministarstvu zdravlja, kao i ono, što je bilo vrlo bitno, a to je, nabavka tri miliona vakcina za pandemiju koja nije postojala u tom smislu u kom je on mislio da će postojati? Šta je sa 800 hiljada vakcina koje su preostale posle vakcinisanja stanovništva, koje su plaćene? Šta se desilo sa tim vakcinama koje su, pretpostavljam, bačene, ili bar je rečeno da će nekom biti prodate, mada nisu nikome prodate, to nije rečeno na Odboru za zdravlje? Ko snosi odgovornost za pogrešnu procenu i za izgubljenu veliku količinu novca iz Fonda Ministarstva zdravlja? Zahvaljujem.

Reč ima gospodin Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, postaviću dva pitanja. Prvo pitanje će biti upućeno Ministarstvu prosvete. Naime, prošle godine studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu upisujući fakultet i plaćajući školarine kao samofinansirajući dobili su obećanje Ministarstva prosvete da će svi oni koji po ''Bolonji'' imaju 60 poena dobiti od Fakulteta besplatnu školarinu. Za one studente koji su imali između 48 i 59, grad Beograd se obavezao da će plaćati tim studentima školarine. Nakon toga, desetak studenata Fakulteta primenjenih umetnosti koji su imali 60 poena, dakle, bili najbolji studenti, dobili su obaveštenje u junskom ispitnom roku da ne mogu da polažu ispite ukoliko ne budu uplatili celokupnu školarinu u iznosu od 200.000 dinara. Među tim studentima ima puno i onih koji su siromašni, pa s tim u vezi postavljam pitanje Ministarstvu prosvete.

Pitam, da li su upoznati sa ovim problemom i šta će preduzeti, s obzirom na to da postoji jasan protokol i obećanje i Fakulteta i Ministarstva da će najboljim studentima biti plaćena školarina, kao i da se na taj način oni praktično podstiču da i dalje postižu najbolje rezultate?

Drugo pitanje će biti upućeno ministru za infrastrukturu gospodinu Mrkonjiću i rukovodstvu ''Železnica Srbije''. Naime, ovih dana, to se moglo čuti u javnosti osvanula je informacija, izašla je vest, da je Upravni odbor ''Železnice Srbije'' ukinuo železnički putnički saobraćaj na nekoliko relacija, uglavnom u južnoj i istočnoj Srbiji, a među najvažnijima je relacija, koja je još 1934. godine otvorena, od Niša preko Prokuplja do Kuršumlije, odnosno Merdara, do administrativne linije sa Kosovom i Metohijom. Takođe, ukinuti su polasci i na relaciji Niš-Knjaževac-Zaječar, a ranije je redukovan saobraćaj na relaciji Niš-Dimitrovgrad, itd.

Postavljam pitanje i rukovodstvu ''Železnica'' i ministru Mrkonjiću, šta je motiv za ovakav potez? Koji su razlozi da se ukine putnički saobraćaj na ovim prugama?

Juče je održan sastanak predstavnika sindikata ''Železnica Srbije'' u Prokuplju sa predstavnicima lokalnih samouprava i rukovodstvom ''Železnica'' tada je dat odgovor da su garniture koje su saobraćale tim relacijama stare i da ''Železnice Srbije'' nemaju sredstava da poprave te garniture, pa se iz tih razloga ukida putnički saobraćaj na ovim relacijama.

Prosto je neverovatno da smo takav odgovor dobili, jer svi znamo da budžet Republike Srbije subvencioniše ''Železnice Srbije'' sa 16 milijardi dinara godišnje. Kako je moguće da od 16 milijardi dinara godišnje iz budžeta, u koji uplaćuju poreze svi građani ove zemlje, nema sredstava da se poprave dve garniture koje saobraćaju na pruzi Niš-Kuršumlija, odnosno Niš-Zaječar? Kako je moguće da ne može 10 miliona dinara da se izdvoji da se poprave te garniture, da se održi taj saobraćaj za ubedljivo najsiromašniji deo Srbije? Kakva poruka se šalje tim ljudima koji žive u Kuršumliji, na primer, ili okolini Kuršumlije, a znamo da je to područje na administrativnoj linije i znamo od koje je važnosti Kuršumlija?

Ukinuli ste im sudove, ukinuli ste im kasarne – one su preseljene, fabrike ne rade, škole se gase, sada se gasi i železnički saobraćaj, onaj najjeftiniji koji je koristio ne mali broj žitelja tog kraja, jer para za neki luksuzniji prevoz nemaju. Kakva se poruka šalje tim ljudima? Ako se ukida jedno, po jedno, jasno se šalje poruka da oni treba da se sele odatle. Dokle će više da postoji taj diskriminatorski odnos prema najsiromašnijem delu Srbije, naročito prema jugoistočnoj Srbiji?!

Zaista, ovo je nešto neverovatno i zaista smatramo da je nedopustivo da se država ovako ponaša kroz svoje organe. Subvencionišemo JAT – on neće da leti iz Niša! Plaćamo svi pretplatu, gledamo Beogradsku hroniku, a na kraju ukidamo železnički saobraćaj za najsiromašniji deo zemlje! (Neko aplaudira)

Hvala, gospodine Lapčeviću.

Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Ostojić.

Hvala predsedavajući, koleginice i kolege, u trenutku kada je cena bakra na svetskom tržištu najveća u istoriji pojavila se vest i o mogućem stečaju ''Kombinata Bor'' i nemušto demantovanje toga.

No, Bor je suviše ozbiljna stvar da bi bila lokalna, tiče se i poreskih obveznika Srbije, velikih kredita kojima se zadužuje, garancije za neke davali smo i mi, zato su moja pitanja vezana za rad ''Rudarsko-topioničarskog basena Bor''. Država Srbija je preuzela obavezu da upravlja i kontroliše rad ovog preduzeća i to čini preko Upravnog odbora i Skupštine preduzeća, u kojima Vlada postavlja svoje članove i ima većinu. Postavlja se ozbiljno pitanje da li ti organi vode ovo preduzeće u dobrom pravcu i da li u dovoljnoj meri kontrolišu rad ovog preduzeća?

Po svemu sudeći ne izgleda tako. Kako je moguće da ''Kombinat Bor'' i pored velikih gubitaka u 2008. i 2009, kao i 2010. godini, gubitak u 2008. godini je bio 45 miliona dolara, u 2009. godini 80 miliona, ali, pored svega toga, ''Kombinat'' ulaže u izgradnju motela u Brestovačkoj Banji, rekonstruiše upravne zgrade na Rudniku, ''Jama'', učestvuje u izgradnji raznih objekata u gradu Boru, kao što je ''Amfiteatar'', pored Doma kulture i drugih objekata, a neki od njih su vlasništvo opštine. U lokalnim medijima ''Kombinat Bor'' u restruktuiranju se pojavljuje u ulozi investitora za uređenje seoskih domova kulture, putne infrastrukture na teritoriji opštine. To je sve u redu kad ne bi to plaćali svi građani Srbije! Ono što zbunjuje građane Bora leži upravo u tome da 2010. godine ova kompanija nije uplatila čak ni naknadu za korišćenje mineralnih sirovina koja pripada lokalnoj samoupravi u iznosu od 50%, koliko i Republici. To su značajna sredstva koja se obezbeđuju iz Fonda za razvoj za Bor. Onda smo dali garancije za kredit i za izgradnju ''nove topionice'', a ta sredstva se ne kontrolišu.

S druge strane, obaveze koje ima prema lokalnoj samoupravi ''Kombinat Bor'' ne isplaćuje. To što se kupuju novi automobili direktorima sindikalcima, a postojeći automobili dele po gradu raznim firmama, to je, nekako, uobičajeno ponašanje kada je na čelu kuće neko iz stranke iz koje je do juče bio ili je i danas.

Kako je moguće da se jedan nemali broj radnika prima bez javnog konkursa i plana za prijem radne snage, pa se tako ponovo primaju radnici u administraciji, osobe bez odgovarajućih kvalifikacija? Pitaju se građani Bora, mogu li ja da dam odgovor umesto Vlade. Pa, verovatno su to neke obaveze preuzete kad su u Boru bili lokalni izbori. Što je najgore, među tim radnicima ima mnogo onih koji su uzeli socijalni program da odu iz ''Kombinata'' i država Srbija, tj. poreski obveznici, za to su već izdvojili novac, a neko sad ponovo pravi višak radne snage zbog partijskih obaveza na prethodnim izborima, kumovskih, rođačkih veza itd.

Kako je moguće da se za razne usluge, a pogotovo za građevinske radove na pomenutim objektima, ne raspisuje javni poziv. Verovatno ćete reći – kad je u restruktuiranju to ne mora da se radi. Ne mogu da učestvuju svi zainteresovani, a ovi poslovi se najčešće poveravaju preduzećima sa sedištima van opštine Bor. Preduzetnici koji se obraćaju i koji su članovi LDP organizovaće protest. Ne traže oni da dobijaju poslove mimo konkursa, oni traže da bude javni poziv. Kad bi se objavio i kad bi bio poznat javnosti ugovor koji je Bor sklopio sa kanadskom firmom ''Lavalin'' za izgradnju ''nove topionice'', bilo bi interesantno videti da li bi sutradan već bio raskinut, s obzirom na to da je postupak koji je prethodio zaključivanju ovog ugovora bio daleko od očiju javnosti i bez adekvatne procedure izbora ponuđača, a setite se, to je bilo u vreme predizborne kampanje lokalnih izbora u Boru.

''Kombinat Bor'' angažuje i velika sredstva za svoj investicioni program u rudarstvu i metalurgiji, nekoliko stotina miliona dolara putem kredita, uz pomoć države ili za koje garancije daje država, odnosno mi, koleginice i kolege. Da li je neko video validnu dokumentaciju, zakonom propisanu, za celovit razvojno-investicioni program ''Rudarsko-topioničarskog basena Bor''. Ako nije, a mi bar nismo tad videli kad ste vi glasali, koje su, onda, garancije da će ti krediti moći da se vrate od strane ''Kombinata Bor'', a da ga nećemo vraćati svi mi. (Samo deset sekundi.) Ako je to tako, nije li ''Bor'' na ružnom putu ''Basena Kolubara''. Treba da dođe ''Insajder''.

Dakle, moje pitanje je – ko kontroliše poslovanje ''Rudarsko-topioničarskog basena Bor''? Da li je to Republika Srbija ili neko drugi?

Hvala. Reč ima narodni poslanik gospodin Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, već sam u nekoliko navrata postavljao pitanja koja se tiču finansiranja SNS i njihovog stranačkog lista ''Pravda''. I, pre dva dana sam postavi slično pitanje i izneo konkretne podatke o finansiranju tog lista. Izneo sam podatke koji se odnose samo na finansiranje od strane JP ''Telekom Srbija'' i na finansiranje koje se odnosi na sredstva koja su dobili od grada Beograda. Na taj način, odlično se vidi da je u stvari projekat SNS projekat koji je od početka 2008. godine živi uz pomoć režima, jer se po tim uplatama vidi, koje su krenule tek od trenutka kad su se oni odrekli ideologije koju su zastupali 18 godina, da je tek tada krenulo to finansiranje.

Izneo sam podatak da je od grada Beograda ''Pravda'' za poslednje tri meseca 2008. godine dobila skoro milion i 700.000 dinara, da je za 2009. godinu dobila 9 miliona i 859.000, a za 2010. godinu 7 miliona 88 hiljada, a ukupno nešto manje od 19 miliona dinara. Što se tiče ''Telekoma Srbije'', oni su dobili za 2008. godinu 20. 257. 000, a za 2009. godinu 18.786.000, a za 2010. godinu 23 miliona dinara i za 2011. godinu iznos 14 miliona dinara, to je ukupno, verovali ili ne, 95 miliona dinara za tu tzv. opoziciju. (Au)

Međutim, meni se tu, pošto me gospođa Čomić stalno prekidala, potkrala jedna greška, ovom prilikom se njima izvinjavam, nisam uspeo sve da saberem, pogrešio sam za nekih 27 miliona.

Oni nisu dobili kako sam prvobitno rekao 94 miliona i 705 hiljada, nego su dobili 121.712.322,00 dinara. Zaboravio sam jednu činjenicu, a to je, da je ''Pravda'' imala jedno veliko potraživanje prema ''Futuri'' Stanka Subotića Caneta Žapca, sa kojim se sastajao Aleksandar Vučić u pariskom ''Ricu''. To potraživanje je bilo nekih 40-ak miliona, ali je veoma zanimljivo što i pored toga što ''Futura'' ništa nije plaćala ''Pravdi'' da oni nisu menjali distributera i da su i dalje sarađivali sa preduzećem Stanka Subotića Caneta Žapca.

Taj dug je otkupio ''Telekom Srbija''. Ukupan iznos na koji je zaključen ugovor je 36 miliona dinara i to u dve rate. Dakle, prva rata uplaćena je krajem 2009. godine, nekih, 18 miliona, a druga rata 25% ili devet miliona uplaćeno je tokom 2010. godine.

Ono što je tu čudno, to je da je "Pravda", kao što sam već rekao, u blokadi za preko 60 miliona dinara i da taj list, koji je na današnji dan u blokadi ukupno 507 dana, i dalje izlazi.

Svi se pitaju, kako je moguće, pa moguće je tako što su u međuvremenu oni osnovali drugo preduzeće "Pravda plasman", koje je u vlasništvu od 60% Ane Stefanović, supruge visokog funkcionera SNS, Nebojše Stefanovića, a ona je, da stvar bude zanimljivija, direktor "Pravde" koja je u blokadi punih 60 miliona dinara. Drugi vlasnik, da ne bih njega zaboravio, jeste gospodin Dušan Vuksanović, nekima će možda biti poznato ime, a za one kojima to nije poznato, moram reći da je to čovek koji je blizak saradnik Stanka Subotića Caneta Žapca, prvooptuženog za šverc duvana u Srbiji, on je bio vlasnik preduzeća SC, od koga je formirana, zajedno sa ''Borbinim'' i ''Politikinim'' kioscima, "Futura". Inače, on je bio jedan od direktora "Future", pa je bio direktor ''Borbe'' u vreme kada je Stanko Subotić imao svoj kapital u ''Borbi'', da bi nakon tog gašenja, kada je Stanko Subotić pokupio svoje pinklice i pobegao iz zemlje, ovaj gospodin, Dušan Vuksanović, prešao da radi najpre u ''Pravdu'', a zatim je, kao što vidite, sa visokim funkcionerima SNS osnovao ovo preduzeće.

Tražim odgovor od MUP Republike Srbije, od Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, od Agencije za borbu protiv korupcije i svih drugih relevantnih državnih organa, ali, pre svega, imajući u vidu da već treći put postavljam ovo pitanje, da sam prvi put postavio još u februaru mesecu, da je rok za odgovor 15 dana, a da je sada jun mesec, a da nisam dobio nijedan odgovor, ja vas molim da vi u ime Narodne skupštine, i moje kao poslanika, uputite jednu urgenciju svim tim organima kojima sam se ranije obraćao i da dobijemo bilo kakav odgovor. Prema tome, ne možete vi štititi ovakve mahinacije i ovakvo kršenje zakona. Hvala. (Aplauz)

U pravu ste i uz vaše pitanje insistiraću kod Službe da ide i urgencija trenutno predsedavajućeg Narodne skupštine na hitan odgovor narodnom poslaniku, koji već treći put postavlja isto pitanje.

Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine potpredsedniče, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani koji gledate ovaj prenos, gospodine potpredsedniče, zatražiću jedno obaveštenje od vas ili bilo koga drugog, ko je bio na tom mestu predsedavajućeg, a radi se o tome da se narodni poslanici, odnosno Narodna skupština ne poštuje, od strane nekih ministara, odnosno obaveštenja i odgovori koje mi ovde tražimo, konkretno ja, uopšte nisu došli.

Pre više od 15 dana postavio sam pitanje ministru spoljnih poslova gospodinu Vuku Jeremiću, a tiče se diplomatskih pasoša i uzburkavanja koje je došlo u javnosti prilikom dodele diplomatskih pasoša nekim sportistima. Radi se o teniserima, naravno, da niko nije protiv, čak s ponosom kažemo da je trebalo ti ljudi i pre da dobiju, ali se postavilo pitanje zašto neki drugi sportisti koji su, takođe, proslavili ovu zemlju i učinili nas ponosnim, možda najviše od svih stanovnika ove zemlje, sport i jeste najbolji ambasador naše zemlje i našeg naroda, pa, zašto onda neki drugi sportisti nisu dobili te diplomatske pasoše?

Zašto ja ponovo postavljam ovo pitanje? Dakle, ovo je poruka gospodinu Vuku Jeremiću da neću odustati od ovog pitanja, da će on morati da se nauči da poštuje Narodnu skupštinu i narodne poslanike, jer i na dosadašnja pitanja koja su dolazila iz Ministarstva spoljnih poslova, potpisivali se Stefanović i dinastija, tata i sin, a nikad ministar.

Ja nisam pitao ni Borislava ni Borka, ni njegovog tatu, nego pitam direktno ministra Vuka Jeremića, a razlog je taj što je on predsednik Udruženja profesionalnih tenisera Srbije, pa je ostalo malo, ovako, gorčine da su teniseri dobili diplomatske pasoše, ne zato što zaslužuju, naravno, i više od toga zaslužuju, nego zato što je Vuk Jeremić u nekom svojevrsnom sukobu interesa.

Pa sam, svoje pitanje, prošli put, gospodine Novakoviću, proširio tražeći da se Narodnoj skupštini, meni, kao narodnom poslaniku i svim kolegama narodnim poslanicima, dostavi ''Pravilnik'' o dodeli diplomatskih pasoša. Ja ga tako nazivam, ne znam kako se taj dokument zove, znam da svi narodni poslanici imaju pravo na diplomatske pasoše, ne znam ko još ima, verovatno diplomate, jer samo ime to kaže.

Želim sve vas kolege da podsetim na 2001. godinu kada je ministar spoljnih poslova tadašnje naše zemlje bio Goran Svilanović, da se pričalo o 10, 11 hiljada diplomatskih pasoša. To znači da su mnoge tetke, strine, komšije, pekari, vozači, ne znam ko dobijao te diplomatske pasoše. Čak sam prošli put gospodinu Jeremiću ponudio da svoje pravo koje nisam iskoristio, a ne znam na osnovu kog pravilnika ga imam, kao narodni poslanik, na diplomatski pasoš, da se ustupi jednoj sportistkinji, neću sada da pominjem ta imena da ne bih bio pogrešno shvaćen, da se popularišem na osnovu tih sportskih rezultata koje su postigli naši sportisti i sportistkinje.

Prema tome, tražim od gospodina Jeremića da odgovori po kom kriterijumu, po kom pravilniku se dodeljuju diplomatski pasoši, pre svega mislim na ljude koji zvanično, neću da kažem po formatu, po svom radnom mestu, nisu diplomate.

Ne pitam za ambasadore, članove ambasada, zaposlene u ambasadama, pitam za ove ostale, po kom kriterijumu i po kom pravilniku ti ljudi dobijaju te diplomatske pasoše?

Dalje, da ne bismo terali do Šabića, Poverenika za informacije, gospodina Jeremića, a mislim da su se i ostale kolege narodni poslanici uverili da sam dovoljno uporan da neka dokumenta isteram, tražim spisak svih ljudi, na današnji dan, koji imaju diplomatske pasoše, ljudi i žena, i po kom osnovu su ih dobili?

Ovom prilikom, koliko je to apsurdno, hoću da napomenem, ako je bio kriterijum sportista koji su predstavljali ovu zemlju i učinili nas ponosnim, najveći sportista, ako neko slučajno nije znao, neka proveri, najveći sportista sa ovih prostora se zove Dragan Kićanović –voleo bih da znam da li je i on dobio diplomatski pasoš?

Prema tome, gospodine Novakoviću, tražim obaveštenje od vas šta ćete vi da preduzmete da, na neki način, naterate gospodina Jeremića da poštuje Narodnu skupštinu, da poštuje Poslovnik Narodne skupštine? Možda ne bi bilo zgoreg da mu uručite javnu opomenu u vezi ovoga, zato što je gospođa predsednica Đukić Dejanović, ako se sećate, jednoj ministarki, možda i nepravedno, iz vaše stranke, uputila javnu opomenu sa ove govornice. Hvala lepo.