Poštovani gospodine potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, eto, tako, nečije vreme je definitivno isteklo, to kažu i ovi što ovde mere vreme. Samo ću kratko da iskoristim ovog puta pravo na repliku, pošto nema replike na repliku i da vas podsetim, gospodine Krasiću, kad ste vi bili na vlasti i vaša stranka, u zatvoru sam bio 46 puta. Hvala Gospodu Bogu, izašao sam zdrav  i čitav, prav i normalan, što i vama želim, a, s druge strane, moram da vam kažem, kad sam izašao iz zatvora, vaša stranka je i dalje bila na vlasti. Tada je čitava Srbija bila u zatvoru i nije se znalo ko je u zatvoru, a ko je slobodan čovek. I kada ste vi bili na vlasti i vaša stranka, te penzije velike, o kojima pričate, nisu se primale. Trinaest penzija nije primio moj pokojni otac, moja majka nije ni primala penziju.

Kada govorite o tim blagodetima i tekovinama koje ste vi izvojevali za vreme vašeg mandata, drago mi je makar da kad ja kažem reč "Kumanovski sporazum" vi makar spustite glavu, jer lepo ste kazali, možda znate, jesam bio ''petokolonaš'', jer sam bio peti u koloni za šećer i mleko, zejtin i pogotovo benzin, ali kada se meri učinak vaše stranke, uvek sam bio protiv vas i protiv vaše ideologije, jer ću vašu ideologiju imati prilike da vidim i ove godine na Zadušnicama, nažalost. Zahvaljujem.

(Narodni poslanik Zoran Krasić, sa mesta: Replika.)

Obavestio vas je gospodin Milivojević da je bio u zatvoru, da je stajao u redu.

Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Gospodine predsedavajući, mislim da bi možda ipak trebalo malo i pored uvek moje spremnosti da se dopusti da diskusija ide šire od onoga što je tema, ali mislim da ne bi trebalo da ide niže od pristojnosti.

Dakle, zaista mislim da nije u redu dopustiti da neko zato što ne zna kako sam da predstavi sopstvenu ideologiju lično vređa svoje političke protivnike. Naravno, ne može uvrediti nekog ko više time govori o sebi nego o onome koga pokušava da uvredi. U tom smislu se ne osećam uvređeno, ali mislim da je nedopustivo zbog građana Srbije dopustiti da se na ovaj način, navodno sučeljavajući argumente, zapravo na jednom vrlo niskom, ličnom nivou, obračunavaju sa političkim protivnicima.

Građani Srbije ocenjuju da li je dobro da ja branim ideje DS. DS, takođe, to ocenjuje, ali mislim da je očigledno za DS dobro da gospodin koji je prethodno govorio o ideologiji SRS brani ideologiju SRS zato što mislim da to donosi poene DS. Zaista mislim da je način na koji se lično pokušava vređati politički protivnik nešto što ne bi trebalo da dozvolimo ovde.

Ako se vratimo na amandman, onda je naš razlog zbog koga danas prihvatamo ove izmene i dopune Zakona, a pre svega proizilaze iz činjenice da poštujemo svoje međunarodne obaveze, mi smo potpisali Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji i Prelazni trgovinski sporazum i iz tih sporazuma proističe i naša obaveza da na ovaj način sprovodimo akciznu politiku. Ako neko misli da se politika može voditi a da se ne napravi u hodu nekakva greška, onda hajde da vidimo kakva je ta politika i kako se ona vodi. Naravno, uvek ćemo da saslušamo pažljivo kako bi ta politika izgledala da se ne napravi nijedan propust, ali naravno da se zalažemo za to i zato ćemo glasati za ovaj zakon, jer želimo da poštujemo svoje međunarodne obaveze.

Ovaj zakon je usklađivanje sa tim međunarodnim obavezama. Ako neko misli da je to pogrešan misaoni proces, neka tumači to kako god hoće, ali jedino što mislim da ne govori dobro ni o kome jeste da se na tako niskom nivou vodi debata o jednom zakonu koji zaista jeste važan.

Možemo ovde da polemišemo o tome da li je akcizna politika na najbolji mogući način našla i traži odgovor kako bi, sa jedne strane, zaštitila standard građana, a, sa druge strane, omogućila da ti građani imaju standard i u zdravstvu, u obrazovanju, u prosveti, u viskom školstvu i u mnogim drugim delatnostima u kojima imaju pravo da dobijaju usluge, a mogu ih dobijati samo ukoliko u budžetu postoje sredstva za to, a način da se između ostalog obezbede sredstva za to jeste i akcizna politika. Sada možemo da govorimo o tome da li postoji balans između onoga što je potreba da se građanima omogući da jeftinije ostvaruju neka svoja prava, sa jedne strane, i, sa druge strane, da dobijaju sve ono što za njih jeste važno.

To jeste nivo na kome bi trebalo da vodimo raspravu, a ne nivo koji pokazuje da je ideologija uništavanje, negiranje, vređanje, pokušaj da se na svaki način diskvalifikuje protivnik bez suštinskog argumenta.

Hvala. Pre nego što nastavimo, samo da vas obavestim da smo u direktnom televizijskom prenosu do 20.30 časova, još minut, dva.

(Narodni poslanik Zoran Krasić, sa mesta: Po Poslovniku.)

Po Poslovniku – ne možete.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević, kao i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima gospodin Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, jedan dobar deo ove rasprave, naslušao sam se svega i svačega. Ne mogu da kažem da nije bilo nekih diskusija u vezi samog zakona, ali mislim da se mnoge stvari pogrešno tumače i pogrešno predstavljaju. Neki kažu da je posledica ovog zakona usaglašavanje sa propisima EU, ne mogu da kažem da to nije tačno. Samo postavljam pitanje – kako se to radi? Neki kažu da nas EU ucenjuje. Svi nekako izbegavaju da kažu da mi danas povećavamo akcizu na naftu i naftne derivate, da to nije zahtev EU, nego isključivo da naftni derivati domaće i strane proizvodnje moraju da budu izjednačeni u tretmanu na tržištu.

Da je Vlada uspešna ona bi na uvozne derivate primenjivala akcizu koju je primenjivala na derivate koji su proizvedeni u Srbiji. Nažalost, imamo neuspešnu Vladu i sada imamo ovakve posledice.

Kada neko kaže akcizna roba, akcize su uvedene kao fiskalno ili poresko davanje, kako god hoćete, na luksuz. Tu su motorni benzini bili primarni kada su u pitanju derivati zato što se automobil u to vreme kada su osmišljavani porezi na luksuz smatrao i sam luksuzom. Danas imamo i akcize na druge naftine derivate, konkretno i na dizel gorivo. Nećemo da pričamo o EVRO dizelu, uglavnom ga koriste na našem tržištu automobili. Manje se koristi u putničkom saobraćaju, manje u teretnom, a najmanje u poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim, mi ćemo sada i na običan D2 da primenjujemo akcizu koju primenjujemo na EVRO dizel.

Gospodin ministar, ovlašćeni predstavnik, reče da nisu to velika povećanja. Ne mogu da delim vaše mišljenje zato što sam način izrade cene nije baš tako mali kao što vi to hoćete da predstavite. Dakle, početna cena je ona proizvođačka cena ili uvozna cena. Na uvoznu cenu se zaračunava carina i to je ta početna cena, onda se zaračunava akciza, pa na tu akcizu dodaje se porez na dodatu vrednost. Kada proizvod krene ka maloprodaji, odnosno poslednjem u nizu trgovaca, zaračunava se marža i ponovo se zaračunava porez na dodatu vrednost na maržu, tako da od dva, dva i po početna dinara, dobijate četiri u nizu.

Tu istu progresiju primenite kada su u pitanju inputi kada neko nešto pravi, pa od pola dinara, što vama izgleda malo, u nekom početnom nizu pravljenje neke sirovine do krajnjeg proizvoda tih pola dinara naraste na četiri ili pet. To su pravila koja važe od kada postoji država koja pokušava da uredi svoj fiskalni sistem, koja pokušava da vodi računa o budžetu. Važi ona danas i ovde.

Bilo je priče i o tome šta je svrha jedne ovakve izmene i dopune Zakona. Pročitaću vam obrazloženje koje je Vlada dala, koje je potpisao premijer i ministar finansija, gospodin Cvetković – amandman se ne prihvata, jer se ovim amandmanom predlaže smanjivanje iznosa akcize na sve vrste motornih benzina i sve vrste dizel goriva u odnosu na predloženo zakonsko rešenje, što bi rezultiralo, mogli su lepšu reč da nađu, dalo kao rezultat, pad prihoda od akcize od derivata nafte u republičkom budžetu.

E, dame i gospodo narodni poslanici, zato i sumnjam u iskrenost ovih koji nam predlažu zakon, ovih koji će da glasaju za ovaj zakon, da je u pitanju samo usaglašavanje sa zakonodavstvom EU. U pitanju je budžet. Zašto je tako? Po sadašnjem važećem zakonu postojale su dve vrste akciza i budžetski prihod se zasnivao na dve vrste akciza – na gorivo koje se proizvede u zemlji i na gorive koje se uveze. Neki rezultat toga je bio neki iznos novca koji treba da bude u budžetu. Ako smo već hteli da usaglašavamo, onda je trebalo da nađemo i neku sredinu i da ostvarimo isti prihod koji je država planirala prilikom donošenja Zakona o budžetu.

Ne, mi sada menjamo, mi povećavamo prihod koji će država da ostvari u budžetu ili barem pokušavamo da to uradimo. Zato se postavlja i pitanje – koliko je bilo učešće NIS-a, koja se konstantno okrivljuje, barem od nekih poslaničkih grupa, za neku određenu povlasticu u prodaji nafte i naftnih derivata, koliko je ono bilo učešće u maloprodaji, koliko je bilo u proizvodnji i koliko je bio uvoz? Nama to nije niko rekao. Mi te parametre nemamo. Ne možemo da vidimo ekonomsku analizu i opravdanost ovakvih izmena i dopuna zakona.

Šta je to ova država, ova vlada uradila za ove četiri godine, četvrta je već počela, da ubire toliko prihoda od akciza, a građanima ne daje ništa? Koliko god se trudili da to prikažete da je to tako, da dajete nešto više, apsolutno ne možete više nikoga u Srbiji u to da ubedite zato što porezi, akcize i razna druga fiskalna davanja jesu svojevrstan reket koji država ubire da bi mogla da obezbedi sredstva za svoje funkcionisanje, sa jedne strane, i, sa druge strane, uređuje društvo, uređuje pravila, uspostavlja red, zakon itd.

Ono što je najvažnije, dužna je da obezbedi da od tih istih od kojih ubire porez, da im da ekonomsku nezavisnost, da im omogući da investiraju, da omogući da zarađuju. Mi sada imamo pad zaposlenih. Sa svakim padom zaposlenih raste pritisak na budžet Republike Srbije da se nedostatak novca za penzije namiri iz budžeta. Pošto imamo i pad prihoda u budžet, raste pritisak na državu da se zadužuje sve više i više kod banaka, bez obzira da li domaćih ili stranih. Što god se više zadužuje kod banaka krediti su skuplji i za privredu i za stanovništvo, i onda se vrtimo u jednom začaranom krugu, jer posle svakog punog prečnika tog kruga ide novo zaduživanje, ide novi nedostatak u budžetu.

Kada je bila rasprava u načelu postavio sam jedno najobičnije pitanje – zašto ne iskoristimo to što smo mi ipak tranzitno tranzitna zemlja, nije bilo odgovora na to pitanje. Nije važno, naplatićemo mi njima putarinu. Moraće nekako da održava, Mrkonjić, te puteve, moraće gospodin Milenko da maltretira poslanike na naplatnim rampama, da nam traži krvnu sliku itd, to je važno. Uopšte se država ne ponaša na način da iskoristimo svaku moguću prednost i situaciju koju imamo ovde na tržištu.

Bilo je ovde priča da se ovde favorizuje domaća roba, dosadašnjom politikom. Ne mogu da kažem da to nije tačno, ali mogu da kažem da naš građanin nema jednu kulturu koja važi baš u tim zemljama EU, a tamo nećete ništa da prodate što je iz uvoza, makar bilo jeftinije, makar bilo približno istog kvaliteta, kao što ćete prvo morati da prodate njihov domaći proizvod, jer neće kupac da kupi drugi, pa, kada njih nestane kupuju iz uvoza.

To su sve problemi možda za koje ne mogu da krivim ovu vladu, ali su činjenica i postoje. Možda smo i mi sa tom pričom o EU malo i preterali, malo ih naterali da drugačije razmišljaju, da misle da je baš sve što stiže odatle nešto najbolje, ali neću da širim tu priču.

Svakako da je Vlada i kriva za trenutno visoku cenu nafte i naftnih derivata na tržištu. Monopola se nismo odrekli. Nastavili smo da primenjujemo monopol na tržištu, iako je taj monopol zvanično ukinut. Do sada ništa nije moglo da se uveze u Srbiji od naftnih derivata, što se proizvodilo u Srbiji. Sada može, ali su uslovi za uvoz takvi da samo tri ili četiri preduzeća, dva ili tri čoveka, koji su vlasnici tih preduzeća, mogu to da urade.

Onda nemojte da se čudite što cene goriva ne padaju, iako je dinar ojačao u odnosu na evro za 10%. Posle intervencije NBS dinar je ponovo krenuo da jača u odnosu na evro.

Nemojte da se čudite što naftni derivati ne pojeftinjuju, iako se cena smanjila za skoro 20 dolara po barelu. Nemojte da se iznenadite što cene naftnih derivata ne padaju iako je dolar u odnosu na evro na najnižim granama u poslednje tri godine. Cene i dalje rastu. Otvorite tržište. Pustite da može da uvozi svako. Naplatite mu to što treba da naplatite. Uzmite mu i na granici, ako treba, ali pustite da ljudi rade. Nemojte da grupica pojedinaca, koristeći ranije stečeno bogatstvo, blokira sve u Srbiji.

Pričali smo i o monopolu na uvoz repromaterijala za poljoprivredu. Pa, evo ga i monopol na uvoz nafte i naftnih derivata. Pa, kako vi očekujete da se naša industrija razvija? Mi ne možemo da budemo konkurentni. Evo, objasnio sam na početku diskusije kako se formira cena. Isto tako se formira i cena svake usluge. Prema tome, gde god se pojavljuje transport, gde god se koristi naftni derivat, utičete na cenu usluge. Sa cenom usluge, utičete na maloprodajnu cenu. I ko će tu maloprodajnu cenu da plati? Pa, poslednji korisnik, to je građanin. U tome i jeste problem. Građani više nemaju novca. Zato vama nedostaje novac u budžetu. Nema više. Imate jednu određenu količinu novca sa kojom se operiše na tržištu i vi možete da dubite na glavi, ne možete da izmislite više, osim ako novac ne štampate.

Dakle, moramo da se okrenemo nečemu što je zdravo, a to je, da pokušamo da povećamo proizvodnju u Srbiji, da pokušamo da povećamo broj zaposlenih, ali ne da ih plaćamo. Jer, znate šta, i ta priča oko ''Benetona'' smešna je. Meni je izuzetno smešna, zato što bilo ko danas može da otvori fabriku ''Benetona'' ovde u Srbiji, da plaća licencu na to ime i da se pridržava njihove standardizacije po pitanju kvaliteta. I to je ''Beneton'' i neće to niko da vam ospori.

Sada neka mi kaže neko, pa od 100 ljudi, 98 zna da otvori fabriku ako mu date 10 hiljada evra po zaposlenom. I ne samo da će da zna da je otvori, znaće da je vodi. Pa, gde je onda ta pamet? Zašto radimo to što radimo? Čitavo bogatstvo slupali smo u pokušaju osposobljavanja ''Fijata''. Pa, te sutra će, te prekosutra će, te za šest meseci, te za godinu dana. Posle, evo, već tri i po godine od tog projekta, gde smo? Na početku projekta! Ali, zato smo potrošili blizu dve milijarde evra, zato što ne usmeravamo novac u ono što se isplati u Srbiji, nego pričamo priče o nekom boljem životu i o nekim drugim interesima gde nas uopšte ne bi ni trebilo da bude.

Ne vidim nijedan drugi razlog. Sve su ovo prazne priče i šarene laže, da ovaj zakon donosimo radi harmonizacije našeg zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU.

(Predsedavajući: Iskorišćeno je 15 minuta.)

To je samo iskorišćeno, a imam još i vreme ovlašćenog, mada za minut završavam.

(Predsedavajući: To ste iskoristili.)

Može onda i za poslaničku grupu.

Dakle, harmonizacija sa ovim zakonom nema nikakve veze. Povećavamo akcize zato što u budžetu nema dovoljno novca. Nema dovoljno novca zato što Vlada nije sposobna da napuni budžet koji je sama planirala. Mislim da i pored ovog povećanja akciza, priliv u budžetu neće biti povećan, a to je iz razloga zato što nemamo više skoro nikakvu privredu, nemamo više dovoljno radnika koji nešto proizvode. Jednostavno rečeno, nemamo više među građanima novca.

Zahvaljujem. Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović, Arsen Đurić, Miroslav Petković, Zoran Nikolić i Miloš Radulović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ne znam da li ćete mi uopšte danas dati reč da govorim o zakonu koji je na dnevnom redu, jer smo u prethodna dva sata pričali i ideologije i frazeologije, a građani su ipak vrlo zainteresovani za temu koja je danas na dnevnom redu, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.

Šta je Vlada želela ovim izmenama i dopunama Zakona o akcizama? Prema mišljenju DSS dve stvari. Prva je, da se za sve vrste motornog benzina uspostavi jedinstvena akciza u vrednosti od 49,50 dinara po litru, dok je za dizel gorivo taj namet 37 dinara po litru.

Druga stvar koja je vrlo važna i treba je pomenuti, Vlada je zapravo htela da akcize o istom trošku, kako se to kaže, dodatno poveća, sve to, pravdajući, pre svega, zahtevom EU. Sada smo ovde čuli da je Evropska komisija rekla da je Srbija prekršila Prelazni trgovinski sporazum. Naravno, taj dokument SSP je bio, gospodo moja, potpisan u decembru kada se za ovaj amandman glasalo, tako da, ne možemo da kažemo da smo sada mi shvatili da taj dokument postoji i da je on novonastali dokument. Nije, gospodo, bio je u decembru potpisan. Neki nisu znali, neki nisu hteli da znaju. Ne znam i ne ulazim u to, ali vidim da su neki imali velika poverenja u svoje koalicione partnere. Danas ga, izgleda, nemaju više.

Drugo, EU, gospodo, ni u jednom momentu ne kaže da to što ste prekršili taj SSP znači da treba da povećate još naknadno cene akciza. Naročito ne stoji onaj razlog koji je ovde gospodin ministar i izvestilac Vlade rekao – treba nam, ljudi, za puteve, za pomoć deci za dečije dodatke, za dečiju zaštitu, penzije, za socijalna davanja. To je razlog o kome ovde ne treba da govore poslanici, to treba ministri između sebe da se dogovore, kao što vode svoja privatna preduzeća onako uspešno i da stiču po 800 miliona za godinu dana, mogu tako da se ponašaju i kada vode državu.

Ali, šta Vladu briga što će ovakve akcize doprineti povećanju cena benzina, odnosno dizela. To povećanje neće biti malo. Benzin će poskupeti za 4,50 dinara, plus PDV, to je sedam dinara po litru. Dizel će poskupeti za nešto više od dva dinara, plus PDV, to je oko pet dinara. Uz sve to, moramo da znamo da kada poskupi gorivo, idu sve cene gore. I voće, i povrće i proizvodi koji se donose, poskupeće i cene prevoza. Ovo ubrzava jedan točak inflacije, koja je već velika u Srbiji i to vam svi kažu, a građani naročito. I, ovo nije dobar potez.

Naravno, za državu ako kratkovido gledate, ovo će biti dobar potez, jer će tako u budžet uterati 10,7 milijardi dinara. Budžet je očigledno prazan i više nema odakle da se puni. Problem sa kreditima postaje veliki zato što više niko neće da vam daje kredite, a džepovi građana su, takođe, prazni. Stvarno je sramota da neko ko sam sebe zove –socijalno odgovorna Vlada, sav teret krize i svoje lične nesposobnosti prebaci na leđa građana.

Dozvolićete, građani su već za ovih godinu dana dobili troškove od plus 450 evra za automobil na razne načine – registracija tablice. Dakle, na razne načine je 450 evra po automobilu, plus cene goriva koje neprekidno skaču iako cena sirove nafte pada i sve to u toj jednačini je jednako tome da građani automobil doživljavaju kao luksuz. Ne kao potrebu, nego kao luksuz. To je bilo samo u vreme Slobodana Miloševića i to su 90-te godine u ponovnom vraćanju.

Hrvati su, recimo, još u martu mesecu skinuli svoje akcize na gorivo po dva evro-centa po litru i time su, kada pogledate današnje srpske akcize, one manje u Hrvatskoj od 15 do 20% nego u Srbiji. Time je hrvatska vlada pomogla svojim građanima. A, kako srpska vlada pomaže svojim građanima? Ne čudi me, jer predsednik države Srbije kaže da je on prosrpski predsednik, a ne srpski predsednik. Svuda u regionu akcize su manje nego u Srbiji, a ova vlada ima potrebu da ih još povećava.

Doduše, već smo ovde apsolvirali kako je došlo do toga da Srbija ima te selektivne akcize i da li su one bile dobre za Srbiju u ovom periodu od šest meseci ili nisu, neću se vraćati na to. Hoću da govorim o amandmanu koji je Poslanička grupa DSS podnela.

Mi smatramo da zaista povećanjima cena jednom mora da dođe kraj. Nema više ko da plaća to što vi planirate da povećate. Mi smatramo da vas niko ne tera i da, obrazložićemo argumente zbog čega to mislimo, akcize mora da ostanu na nivou na kom su bile pre nego što smo ušli u izmene i dopune ovog zakona. Dakle, država Srbija mora da smanji akcize na gorivo i mora da ih izjednači sa akcizama u regionu.

Evo načina na koji mi nudimo da se srpski budžet ipak puni a da građani plaćaju jeftinije gorivo. Kada bi se skinule akcize, povećala bi se potrošnja goriva. Mi imamo preciznu računicu. Da bi se budžet Srbije punio na isti način, potpuno ista količina sredstva bi ušla u budžet Srbije kada bi smanjili akcize, kao što vi planirate da ih povećate, prema tome, potrošnja bi se povećala a građani Srbije bi plaćali jeftinije gorivo. Država bi dobila, a dobili bi i građani. I jedni i drugi bi bili zadovoljni. To je moguće i to bi bilo dobro i za jedne i za druge. Kako se ministar vrlo slikovito izrazio – mogu ''i jare i pare''.

Drugo, stranci koji prolaze kroz Srbiju, jer je Srbija samo tranzit, ne pada im na pamet da pored putarina koje su najskuplje u ovom delu sveta, plaćaju još i najskuplje gorivo koje je lošeg kvaliteta i zato oni gorivo i ne kupuju na našim pumpama. Taj trošak i ta sredstva koja bi se plaćala i koja bi ostala u Srbiji, i te kako bi značila budžetu. Ovako, svojom alavošću mi dolazimo u situaciju da ta sredstva uopšte ne ulaze u budžet. Sa druge strane, nemojte da zaboravite da je vreme godišnjih odmora i da veliki broj stranaca prolazi kroz Srbiju. Činjenica je da i naši građani koji putuju u inostranstvo, a putuju svojim automobilom, pune svoje rezervoare samo do granice a tamo kupuju jeftinije i kvalitetnije gorivo. Pođite od toga da bi sa manjim akcizama i jeftinijim cenama oni svoje rezervoare punili u Srbiji.

Čini mi se da je Vlada kratkovida i čini mi se da argumenti koje smo mi ovde izneli stoje. Stoje bar toliko da razmislite. Stoje bar toliko da ih preračunate u cifre. Ako vam je to problem, ja imam gotovu matematiku. Mogu da vam ponudim tu gotovu matematiku. Smatram da treba smanjiti akcize, gorivo mora biti jeftinije i tvrdim da bi sva sredstva koja se na ovakav način pokušavaju da uteraju u budžet mogu dobiti mnogo jednostavnije, a da građani i država budu zadovoljniji. Hvala vam.

Ukupno osam minuta i 40 sekundi., od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je šest minuta i 40 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Posledica našeg amandmana na član 1. je i amandman na član 2. koji ima svoj naziv – indeksacija. Radi ovih ljudi u Srbiji koji ne razumeju o čemu se radi, to je usklađivanje dinarskih iznosa akciza sa kretanjem, kako se sada kaže, sa rastom indeksa potrošačkih cena i određuje se da prvo usklađivanje ide od 1. januara sledeće godine.

Pošto mi želimo da zadržimo šest kategorija derivata nafte sa različitim akcizama, u zavisnosti od kvaliteta, mi smo ovim amandmanom tražili da se praktično briše ovo što predlaže Vlada, a ona predlaže tri kategorije. To je ta prirodna posledica. Moram da prokomentarišem da se stvorila slika da se ovaj zakon menja zbog usklađivanja iznosa akciza niskokvalitetnih derivata nafte sa visokokvalitetnim derivatima nafte standarda EVRO 5. To nije tačno, to je prva stvar.

Druga stvar, članovi 3, 4. i 5 zakona o izmenama govore, takođe, o nekoj vrsti indeksacije za cigarete i za neke druge proizvode. Dakle, neko je zaključio u junu mesecu da je napravljena greška kada je usvajan Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama koji je bio evropski decembra 2010. godine. Samo da vas podsetim, ni u obrazloženju decembra 2010. godine, kao ni u ovom obrazloženju ovog predloga zakona, niste naveli niti evropski standard, niti bilo šta što bi bilo obavezujuće po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

I, na kraju, da vam kažem, to što se neko poziva na taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, to je najobičnija laž.

(Predsedavajuća Gordana Čomić: Dva minuta.)

Liberalizacija je izvršena decembra 2010. godine.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Ne)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.