Član 45. govori o roku u kom će se doneti podzakonski akti vezani za ovaj zakon. Vlada sebi određuje rok od šest meseci za tu vrstu posla od dana stupanja na snagu ovog zakona. Zaista ne razumem da mi jedan ovakav zakon razmatramo po hitnom postupku, a onda ostaje rok od šest meseci za donošenje podzakonskih akata. Pa, zar podzakonski akti nisu preciziranje osnovnih rešenja koja već postoje u zakonu, zar oni već nisu skicirani rešenjima koja su data u osnovnom zakonu?

Posebno je neprihvatljivo, tražili smo da se stav 2. koji kaže – da će se do donošenja akata, tih podzakonskih, primenjivati do podzakonski akti po postojećem zakonu, ali koji nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Dakle, šest meseci je rok za donošenje podzakonskih akata, za zakon po hitnom postupku, a do tad ono što nije u suprotnosti iz postojećeg zakona može da se primenjuje.

A, ko će to da procenjuje da li je u suprotnosti postojeći sa ovim. U kom postupku? Koji organ? Kako će oni koji su tim oštećeni i pogođeni moći da zaštite svoja prava. To je razlog zbog kog smo tražili da se briše ovaj stav 2, a da se rok od šest meseci zameni uobičajenim i primerenim rokom za donošenje podzakonskih akata od 60 dana.

Na član 46. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pa narodni poslanik Riza Halimi.

Ono što je najzanimljivije, to je da zakon stupa na snagu odmah, podzakonska akta šest meseci, a onaj deo koji se tiče finansiranja, on će stupiti na snagu 1. jula 2012. godine.

Prvo, nije normalno da napišete da ovaj zakon za primenjivanje ne iziskuje posebna sredstva u budžetu, ako smo dokazivali da će se izdvajati dvostruko veća sredstva. To može da bude samo jezički tačno zato što će u sledećem budžetu biti izdvojena sredstva, ali će ona biti višestruko veća.

Da li ima nekog pametnog da mi objasni logiku da na polovini budžetske godine uvodite jedan propis koji se tiče finansiranja političkih aktivnosti. Šta je razlog? Kad se obave izbori treba krenuti i nekome natovariti novu obavezu da biste vi kao opozicija imali mogućnosti da se bavite političkom aktivnošću. Da li je to jedan od razloga?

Ako uopšte menjate zakon u delu finansiranja, za što se ne zalažem, morao bi važiti od početka budžetske kalendarske godine. Sve drugo je potpuno besmisleno.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Narodni poslaniče, greška u sistemu pa vas molim da se ponovo registrujete, da bi mogla da vam dam reč.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja sam podneo dva amandmana, u amandmanu na član 25. preinačeno je, vidim da je nađeno rešenje, da se ne otežava, u vezi sredstava, jemstvo, jer će na narednim izborima ionako biti veoma teška situacija.

Više ću oko člana 17. i promenjene formule za raspodelu sredstava, u Radnoj grupi dao sam svoje primedbe, umesto onog 1,5 korekcionog koeficijenta za broj glasova do 5% predložio sam koeficijent 3 za glasove do 0,5%.

Dame i gospodo, vama je poznato ako neko postigne 5%, pa to je 13 poslanika, a manjine apsolutno nemaju šanse da dobiju toliki broj poslanika. Ako je to bila ideja da zbog stranaka nacionalnih manjina treba uvesti korekcioni faktor, onda ga je trebalo uvesti u meri koja je baš mogla da popravi i ovu situaciju. Već sam rekao da 0,5 donekle odgovara, jer čuva neki ''status kvo'' stranaka koje će imati četiri i više poslanika ili mandata.

A, za stranke koje se bore za jedan mandat to ništa ne znači, jer dolazi do smanjenja sredstava u odnosu na dosadašnji način finansiranja za, jedno, najmanje tri puta, 3,3 puta je smanjenje u odnosu na dosadašnji način finansiranja. Nemoguće je da sada apsolutno toliko nije valjao taj sistem koga je prethodno ova skupština izglasala prethodnim Zakonom o finansiranju političkih stranaka. Ako je potrebno, te promene treba da idu postupno i zato sam ja, kada nije prošao predlog za taj korekcioni faktor 3, za stranke koje mogu da imaju do 0,5% važećih glasova, podneo amandman da se vrati raniji sistem finansiranja, kao što je vraćen u članu 21.

U članu 21. mi smo vratili stari sistem: 20% u jednakim delovima, 80% po osnovu izbornih rezultata. Zašto onda nije mogla ta ista logika? Ako je bilo previše 30%, bilo je realno da u prvoj fazi bude 20%, što bi bilo u slučaju tih manjih stranaka neko smanjenje od jedne trećine.

Ali, vidim i u štampi, koliko je ovde bilo govora, zbog zloupotrebe da su jednako tretirane u finansiranju i stranke, a u prethodnim izborima bila je samo koalicija Albanaca, ispred koje sam ja kao poslanik Partije demokratskog delovanja, direktno, sa samostalnom listom, dobili jedan mandat, mi smo bili izjednačeni sa svim drugim strankama koje su do mandata došle preko koalicije. I, što nije isto. Jer, ako neko ulazi u nekoj većoj koaliciji, ima njihovu podršku, njihovu pomoć, a ako neko samostalno izlazi onda tu treba i struktura na terenu i treba adekvatno finansirati.

Sada je pitanje koncepcije. Da li je mislite zrela situacija, a vidim da je to preovladalo, da i manjinske stranke treba da se uključe u centralne stranke. Govorio sam nekoliko puta do sada da ne mogu te mere još uvek kod Albanaca, evo, sa ovim trenutnim merama i sa onim od 10.000 potpisa koji će biti potrebni za podršku, jedno, 90% šanse da nećemo imati predstavnika Albanaca u narednom sazivu, kao što nemamo predstavnika romskih stranaka u ovom sazivu.

Ako je poenta u tome da se ukrupnjavanjem i tim stilom da se manjinske stranke uključe unutar centralnih, to je jedna koncepcija, ali ja govorim sve vreme da još nisu sazreli uslovi u ovom tranzicionom periodu, jer imamo još uvek dosta problema na terenu, imamo problema sa integrisanjem manjina, pre svega Albanaca u državni sistem. Ipak je trebalo ispoštovati taj tranzicioni period i ne menjati drastično uslove.

Po meni su drastični uslovi. S jedne strane, nije bilo spremnosti, pismom sam se obratio predsednici Narodne skupštine, tokom onih promena, izmena i dopuna koje su napravili u Zakonu o izboru narodnih poslanika, da pored blanko ostavke bude tretirano i ovo, da li mora i kod manjina 10 hiljada potpisa, jer smo imali ono rešenje od 3 hiljade ranije, a trenutno ostaje 10 hiljada i plus ove drastične promene u načinu finansiranja, rezultat će biti, po meni, da u narednom sazivu ove Skupštine, manji broj predstavnika manjinskih stranaka, a ako vam je to cilj, to će sigurno da se postigne. Hvala vam.

Na član 47. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 47, u režiji predlagača, glasi ovako: ''Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja'', dakle, stranke neka budu spremne i politički subjekti, grupe građana nešto malo manje, i koalicije isto tako, ali stranke da, na kontrolu, članovi 16. i 17. će stupiti na snagu 1. jula 2012. godine, a kao što rekosmo, podzakonski akti u roku od 60 dana, odnosno 6 meseci, a po našem predlogu je 60 dana.

Pa, da li vi smatrate da su svi spremni, odnosno oni koji treba da budu kontrolisani kao politički subjekti, da za njih nije potrebna nikakva priprema, njima je dovoljno 8 dana i spremno će dočekati Agenciju, koja može bez obrazloženog zahteva da traži svaki dokument i da krene u kontrolu. Ali, zato Vladi, koja ima kapacitete, ima zaposlene, njoj treba ostaviti 6 meseci predaha da pripremi podzakonska akta, a posle izbora videćemo da li će ova odredba o dvostruko većem izdvajanju, koje ste predvideli, uopšte biti na snazi?!

Zaista, mislim da je jedino pravo rešenje ono koje smo predložili našim amandmanom, a to je, da se zakon primenjuje od 1. januara 2012. godine u celosti, jer jedino to, u ovako lošem zakonu, stavlja u jednak položaj Vladu kao izvršni organ, Agenciju i političke subjekte, koji i jesu predmet ovog zakona.

Ovo je bio poslednji amandman u pretresu u pojedinostima.

Da li neko želi reč? (Ne)

Ovim smo završili raspravu o svim amandmanima.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O AKCIZAMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Zoran Krasić, Zlata Đerić, Srđan Spasojević, Miroslav Markićević, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Radojko Obradović, Arsen Đurić, Miroslav Petković, Zoran Nikolić, Miloš Radulović, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Molim službu Narodne skupštine da obavesti predstavnika Vlade, ministra Ugljanina i njegove saradnike da mogu da uđu u salu, a saradnicima iz Ministarstva pravde zahvaljujemo; s obzirom na vreme koje ste proveli sa nama možete prisustvovati i sledećoj tački dnevnog reda.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč.

Hteo bih samo da pitam hoćemo li imati predstavnika Vlade, gospođo Čomić? (Da) Mogu li da sačekam, samo da…

Vi ste dobili reč, narodni poslaniče, u čemu je problem? Izvolite.