Član 40, kao i prethodni član 39, hteli smo na jedan poseban način da uredimo u smislu kaznenih odredbi, a dosledno izvodeći svoju ideju da pravni subjekt u stvari jesu i političke stranke i koalicije kroz član 39, pa se ne bi dešavali problemi o kojima su ovde govorili neki poslanici – da član 39. definiše odgovornost samo političkih stranaka, nego zaista treba da definiše odgovornost svih.

Međutim, ono na šta želim da ukažem posebnu pažnju to je sledeće. Uveli smo u članu 40. odgovornost pravnih lica koja finansiraju političke subjekte, zato što smo u svojim predlozima izuzeli pravna lica kao moguće davaoce priloga, ali smo uveli jednu novinu koja je potrebna nama kao društvu i Vladi kao izvršnoj vlasti.

Mi smo za član 17. stav 4, gde se propisuje obaveza nadležnog organa koji treba da uplati političkim strankama sredstva za redovan rad, a do 10. u mesecu, predvideli kaznu primerenu i po visini, dakle, u iznosu od 50 do 150 hiljada dinara kažnjava se odgovorno lice nadležno u ministarstvu koje treba da prenese finansije strankama za redovan rad, da se ne bi dešavalo da postoji odgovornost i za one koje primaju sredstva i za one koje daju, ali nikada i nigde ne postoji ta paralela, ta kontraravnoteža za one koji treba da primenjuju zakon.

A, razlog da propišemo kaznene mere za odgovorna lica u tom organu upravo jeste praksa, o kojoj smo malo i danas govorili, gde je različitim tumačenjem Ministarstva finansija došlo do – još uvek nismo utvrdili kada se grešilo ili kada je strankama uplaćivano više, ili onda kada im je uplaćeno manje, a da se u zakonskim odredbama apsolutno ništa nije promenilo.

Dok mi ne uvedemo odgovornost i izvršne vlasti da nam dostavi budžet na vreme i da bude prisutna u smislu razgovora i rasprave neće parlament biti mesto gde će se zakoni donositi. Mislim da javna slušanja, javna rasprava mogu da budu predradnje za ono što se dešava ovde, ali ne mogu da zamene parlamentarnu raspravu, ne mogu da budu odgovorni svi oni koje vlast, koja ima silu kroz zakon i kroz represivne mere, i sama ne pokaže određenu meru odgovornosti za obaveze koje ima po zakonima.

Mislim da jedan trenutak od kada treba da počnemo i od Vlade da tražimo odgovornost jeste upravo ovaj, i u tom smislu sam i napisala dodatak ovom amandmanu na član 40. Hvala.

Od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je minut i 15 sekundi.

Na član 40. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Srđan Spasojević i Miroslav Markićević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 41. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Sa članom 41. zakona, čije smo mi brisanje predložili, propisano je posebno produženje roka zastarelosti koji se razlikuje od roka zastarelosti koji je propisan Zakonom o prekršajima, pa mi smatramo da je to u suprotnosti sa ustavnim načelom jedinstva pravnog poretka, na šta je Ustavni sud do sada već reagovao, i da je zaista, evo, odlukom 231. od 2009. godine, iz tog razloga proglasio neustavnim više odredbi Zakona o javnom informisanju kojima su menjana pravila Zakona o prekršajima.

Mislim da bi to javnost trebalo da zna, da bi Vlada morala da tretira, kao i predlagač, svoj Ustavni sud i odluke koje donosi, jer ako ne poštujemo organ koji tumači i sprovodi Ustav, a koga ćemo poštovati? Da l' nećemo građane?

Na član 42. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanik Zoran Krasić i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)Narodni poslanik Zoran Krasić.

Interesuje me koliko mi je ostalo još vremena nezavisno od ovog vremena za amandman.

(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)

Zahvaljujem. Član 42. Predloga zakona ima naziv "Gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora." I, Bez obzira šta je napisano u ovih četiri, pet stavova ovog člana, svrha i cilj koji želi da se postigne ovim članom jeste da stranke koje su na vlasti po nalogu mogu da izdejstvuju preko Agencije za borbu protiv korupcije, u sadejstvu sa sudom ili Prekršajnim sudom, situaciju – da se jednoj političkoj stranci uskrate sredstva iz javnih izvora zbog toga što neko iz one prethodne koalicije subjekata može da uplati neku vrstu nezakonite uplate i da stvori situaciju da se politička stranka kazni i na taj način izgubi finansiranje iz javnih izvora. To je jedini cilj koji želi predlagač da ostvari ovim članom.

Kada bi oni, predlagač, a ovde kažem da je to Vlada, mada mislim da oni nisu stvarni predlagači ovog predloga zakona, stvarno želeli to da urade, da kazne one koji krše propise o finansiranju političkih stranaka, ne samo za prekršaj, ne samo za krivično delo, već i kao nešto supsijedarno, što sledi kao posledica tog kažnjavanja, uskraćivanje javnih sredstava, onda bi u dosadašnjoj praksi do sada bili u situaciji nekoliko puta da pokažu opredeljenost i da insistiraju na poštovanju Zakona o finansiranju političkih stranaka koji je sad na snazi, a koji je DS usvojila 2003. godine. Daću vam nekoliko primera kako to u praksi izgleda. Tako će u praksi da izgleda i kad se donese ovaj predlog zakona.

Evo vidite, ovo je jedan papir na kome piše da je neko u skladu sa zakonom o finansiranju političkih stranaka određen u ime političke stranke, da je on odgovorno lice za finansiranje poslovanja i za podnošenje izveštaja. To isto lice, sa tim običnim papirom, koji je donet u skladu sa zakonom o finansiranju političkih stranaka, on odlazi kod neke banke i oni tumače da je on predstavnik, zastupnik stranke i uzima kredit.

Sada kažite kakva će situacija biti u praksi? Ukoliko sudije ovo ne mogu da protumače na način kako je propisano zakonom, vi očekujete da će Agencija za borbu protiv korupcije, angažujući neku instituciju, pošto će i ta odredba da prođe, dakle, da će oni da baš to da primete da nije u skladu sa propisima? Ma, neće. O tome se radi.

Ovaj zakon se donosi da bi se kompletirala jedna slika. U javnosti pričate da je to uslov Evropske komisije, kao što u javnosti pričate – dragi penzioneri, dali bismo mi vama penzije, ali tu je zlikovački MMF, ma, zaposlili bismo mi vas da radite, ali ne možemo od EU, rešili bismo mi to i to, ali NATO nam oteo KiM. E, i ovde je ista situacija, samo što se koristi druga terminologija. Ovo ćemo, navodno, medijski da rešimo, a suštinski, napraviće se veliki prostor za selektivnu primenu ovog propisa, stvoriće se propis da pojedine odredbe ne mogu da se primene, stvoriće se prostor za neverovatne situacije koje danas imamo u praksi.

Mi danas imamo u praksi da zbog pasivnosti državnog organa političke stranke nisu bile u mogućnosti, recimo, u opštini Žabalj, da učestvuju na izborima. Znate li vi za to? Jer, nije bilo moguće finansirati izbornu kampanju ukoliko nema onih 20% iz javnih izvora. A, šta radi Agencija? Zato što niko nije podneo izveštaj sa rezultatom ''nula'', navodno pokreće prekršajne postupke. Je l' znate da problem ove agencije ni ovim zakonom niste rešili. Kada pročitate ceo ovaj zakon, videćete da ova agencija nije dobila ovlašćenje da može da pokreće prekršajne postupke. To je isto bilo i 2003. godine, kada je donet postojeći zakon.

I, onda se čudite kako nešto nije regulisano. Ne želite da ga regulišete. Želite da otvorite veliki brisani prostor za samovolju. A neki nazovidržavni organi samo su izgovor, paravan ili sredstvo da bi se sprovodila samovolja nekog pojedinca. Čak, više nije ni bitan nadimak, jer odavno je Srbija postala zemlja nadimaka.

Ostatak vremena vas častim, gospođo Čomić. Nadam se da nećete biti ljuti. (Aplauz)

Iskoristili ste ukupno vreme za ovlašćenog predstavnika.

Na član 43. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nemanja Šarović i zajedno narodni poslanici Zoran Šami, Miroslav Petković, Miloš Radulović i Milan Lapčević, kao i grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, videli ste i sami u kakvim se uslovima odvijala ova rasprava i konačno smo došli praktično do samoga kraja.

SRS je zahtevala brisanje člana 43. kojim je određeno nešto što potpuno, rekao bih, suspenduje čitav ovaj zakon. Naime, članom 43. određeno je da – nakon pokretanja krivičnog postupka za krivično delo po ovom zakonu ili eventualno prekršajnog postupka, na zahtev Agencije dolazi do obustave prenosa sredstava iz javnih izvora političkom subjektu do donošenja pravosnažne odluke u krivičnom, odnosno prekršajnom postupku.

Ovde nije smelo stajati ponovo "političkom subjektu", jer se time vidi da vi ne znate šta pišete u ovim zakonima. Moglo je pisati samo "političkoj stranci", jer samo protiv političke stranke može biti pokrenut prekršaj. Vi to niste želeli da izmenite prihvatanjem amandmana SRS ili neke od drugih stranaka koje su to podnele.

Krajnje je sporno i to što se to radi na zahtev Agencije. A, šta ukoliko ne bude bilo zahteva Agencije? To će vam omogućiti potpuno proizvoljno postupanje. Ono što je najveći problem u vezi sa ovim članom jeste to što vi praktično ovim ukidate prezumpciju nevinosti. Vi kao Haški tribunal kažete da čim se pokrene neki postupak, bilo prekršajni. Političke stranke koje su se kandidovale i osvojile određeni broj poslanika u Skupštini gube to svoje pravo. Dakle, nigde se to ne može tako raditi, a pogotovo se ne može reći da se gubi pravo na prenos sredstva sve do donošenja pravosnažne odluke u krivičnom postupku, posebno imajući u vidu činjenicu da nakon nekoliko pravosudnih reformi, krivični postupci u proseku traju po tri, četiri i više godina, a neki i po 15 godina. Što znači da vi za čitav period između dva ciklusa izbora možete pokrenuti krivičnu prijavu i sve obustaviti.

Dva minuta. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Zoran Antić ima reč. Izvolite.

Za SNS je postojanje ovog dela krajnje problematično, obustava prenosa sredstava iz javnih izvora kao i prethodno gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora, a to ozbiljno pravo i ovlašćenje koje se daje Agenciji, koja bitno može da utiče na tok izbornog procesa, na rad političkih stranaka, što, čini nam se, može da bude podvrgnuto ozbiljnim zloupotrebama.

Ono što je za nas problematično jeste što ovo delo nije regulisano niti Krivičnim zakonom, niti Zakonom o prekršajima. Samo bih da podsetim da je Ustavni sud, kad je u pitanju Zakon o javnom informisanju svojom odlukom već došao do zaključka da su neustavne sve one odredbe koje imaju kaznene mere i postupke, koje nisu u skladu sa prekršajnim zakonom i zakonom koji tretira privredne prestupe. Čini nam se da je i ovde bilo neophodno da se ovo delo uvrsti za kazneno zakonodavstvo, u prekršajno zakonodavstvo, pa tek na osnovu toga dati ovlašćenje Agenciji da može da izriče sankcije.

Ukoliko Agencija donese ovo rešenje idete na upravni spor i jako je problematično kako bi se to na upravnom sporu moglo ispraviti. Ono što se odnosi na rad same Agencije jeste postotak koji je totalno netransparentan i koji se izvodi iz člana 38, iz namere nekog da učini neko krivično delo koje je i te kako problematično. Ja sam o tome govorio pre desetak minuta, dakle, niti odbrana, niti žalba, niti mogućnost da učestvujete u raspravi. Ovo je nešto što je neprihvatljivo i nadam se da ćemo imati malo više vremena u nekim narednim. …

Dva minuta. Zahvaljujem.

Na član 45. amandman je podnela grupa od 21. narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.