Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, opet ste sa nama i dobro nam došli. Nadamo se da ste spremniji nego juče, da ćete imati odgovore na pitanja na koje juče niste dali odgovor. Pretpostavljam da ste sada pojačani, gospodin iz Ministarstva finansija je tu. Koristiću, naravno, u okviru ovog amandmana vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Krenuću sa ovim amandmanom gospodina Krasića koji je podneo i kojim je tražio da, u principu, sve bude po starom, za razliku od onoga što nam vi predstavljate kao jedino dobro, ispravno i moguće i, ponavljam od juče, evropski, da ovo bude nekako prirodnije, kao što je i do sada bilo.

I, znate šta sam primetio? U svim obrazloženjima u kojima ste odbili amandmane vi se pozivate na prihode u budžetu Republike Srbije. A, kad uzmete zakon koji je danas pred nama, što se prihoda Republike Srbije tiče, u obrazloženju ovog zakona posvećena je samo jedna jedina rečenica. Pročitaću vam kako ona glasi – Razlozi za donošenje zakona, i to, pazite, po hitnom postupku, dakle, to su razlozi, ne za usvajanje zakona, ''da se stvore uslovi za realizaciju planiranog trenda prikupljanja prihoda od akciza u republičkom budžetu.''

Vidite, ministre, kad jedna odgovorna država vodi odgovornu fiskalnu politiku, onda da bi obezbedila stabilnost na prihodnoj strani budžeta može, ali ne sme da bude praksa da menja zakon o akcizama, nego pristupi rebalansu budžeta. To znači da je Vlada nesposobna i da je loša, da je na početku godine loše planirala prihode budžeta, samim tim isplanirala loše rashode budžeta i da je planirala da vodi lošu akciznu politiku. To bi u normalnim državama trebalo da bude tako. I, onda se pametna i bajna Vlada dosetila, pošto imamo problema sa prihodima u budžetu, nećemo da radimo rebalans, nećemo da smanjujemo svoje prihode, nećemo se odreći ničega što su nam privilegije i diskreciona prava, nego ćemo da podignemo namete kako bismo krpili budžetske rupe. Prema tome, pričam o jednoj ekonomskoj priči, mimo one političke priče o kojoj ću kasnije malo da govorim, s obzirom na to da je politički deo priče juče od pojedinih kolega poslanika ovde bio loše shvaćen ili loše protumačen.

Sad vas pitamo, ako u obrazloženju zakona u jednoj rečenici dajete na znanje svima nama da je problem prihodna strana budžeta, kako je moguće da sve amandmane odbijete, odbili ste sve koje ste primili, pozivajući se na loše prihode, odnosno da želite da ostvarite planirano na početku godine. S kim ovde nešto nije u redu? Nije u redu sa vama koji sedite u Nemanjinoj 11 i SRS vam je to juče rekla. Vama to može da prija ili ne prija, a ja bih voleo da je danas ovde sa nama onaj vajni ''Evropejac'' ili lobista Brisela u Beogradu Božidar Đelić, pa da nam on sa ekspertskog aspekta objasni politiku akciza, pošto nam on ovde priča da je usklađuje sa evropskim standardima i da hoće da struktura akciza u Srbiji bude adekvatna sa akcizama u EU. Juče sam vas pitao, ali, nažalost, nisam dobio odgovor.

Pitam vas i danas, koliko će od povećanja, pošto ste vi kompatibilni sa Evropom, ići na smanjenje emisije CO2 u atmosferu u Srbiji, pitam, koliko će od ovih para ići na izgradnju puteva u strukturi ove akcize i koliko će ići za nova radna mesta? To vam je, gospodine ministre, struktura akcizne politike u vašoj EU. I sad dolazimo na političku priču od juče. Mene su ovde neki protumačili da branim EU ili da bolje od vas razumem EU. Razumem je, gospodine ministre, da bih je osporavao. To sam učio od svog predsednika Vojislava Šešelja. Ako hoćete nešto da obesmislite, onda to morate da znate. Znate šta je u ovoj državi opasno? Što EU promovišu oni koji je ne razumeju. E, to je najopasnije. Kad promovišete nešto što ne razumete, to i liči na ovaj Zakon o akcizama.

Juče nisam dobio odgovor, da li ste vi u januaru ili decembru bili veći Evropejci ili ste danas veći Evropejci. Kad ste bolje razumevali SSP, u januaru ili junu, šest meseci posle toga? Od vas iz Vlade to niko neće da nam kaže. Juče sam vam rekao, ljudski je da priznate da ne razumete, ne znate i pogrešili ste. Danas tražite od nas da razumemo ovo što menjamo. Vi nas ubeđujete da vam treba više novca kako biste pravili puteve, škole, obdaništa, što u principu, a u skladu sa evropskom politikom na koju se pozivate i iz tih sredstava se to ne pravi. Gospodin Krasić je, takođe, juče rekao, putevi se u ovoj državi prave od kredita Evropske investicione banke, Svetske banke za rekonstrukciju i razvoj itd. Pravili biste ih kad biste imali projekte. Nemate projekat. Vi u našem budžetu niste obezbedili pare da platite projekte. Vi nas ubeđujete da ćete ovim povećanjem obezbediti izgradnju puteva, Koridora 10 itd. itd.

Da li znate zašto je to moguće u ovoj državi? Moguće je zato što svi u većini ćute nad činjenicom da jedan ministar dođe i kaže u toku protekle godine – subvencije u agrarnoj politici koje smo vodili nisu dale efekte i rezultate. Mi moramo da ih promenimo. Ko za to odgovara? Niko, ministre, a po najmanje ministri u Vladi Republike Srbije. Ili se pojavi jedan novi genijalac, koji će se baviti ekonomijom i zanate šta kaže, od danas stupaju na snagu mere i primenjivaćemo ih narednih godinu dana. Ako se pokažu kao dobre, one će, poštovani građani, biti osnova za potpunu poresku reformu. Valjda neko ko je ozbiljan projekciju poreske, fiskalne, politike radi da bude održiva na tri ili pet godina, a ne na godinu dana.

Opet se vraćamo na priču kojom osporavamo Vladinu kompetentnost. Vi ste na početku godine pogrešno projektovali prihode, visinu akciza i usred godine to menjate, stabilizaciju budžeta obezbeđujete izmenama akcize, umesto rebalansom budžeta. Pa, ko će vas ozbiljno da shvati? Kako? Prosto, to nama nije jasno.

Onda u celu tu priču vi upetljate i Brisel. Od juče sam u dilemi da li je Brisel zaista bio zainteresovan za sve ovo ili je ovo maslo Vlade, pa je kao argument i pokriva za njene postupke bio potreban i Brisel? Tu je ono zbog čega želim da demantujem ono što je juče kao poruka poslato odavde – da sam branio EU. Nema među vama razlike, ministre, između vas koji danas rukovodite Srbijom iz Beograda i Brisela. Što se Brisela tiče, njihova malicioznost, a što se Beograda tiče, opredeljenje da bude servilan toj malicioznosti.

Zašto vam to kažem, ministre? A, zašto ti u Briselu, u svojim matičnim državama ne vode politiku koju vi vodite u Srbiji? Pa, nisu ludi. Nije EU napravila njih, nego su oni napravili EU, ali su je napravili tako da svoje interese štite. Čije interese vi u Beogradu štitite? Čije? Ne možemo da razumemo. O kakvom regulisanju pričate na ovaj način, a do kraja sledeće godine deo derivata još uvek neće moći da se uvozi u Srbiji, i to onaj deo koji je u domaćoj proizvodnji, koji NIS proizvodi? Saplićete NIS.

I, ponavljam priču od juče, Brisel je uzeo vas, vi ste njegovo oružje da lupa šamare Moskvi. Nesreća za SRS je najveća što ste se vi odlučili da budete ta rukavica u njihovim rukama. Zbog čega, zašto je to tako? Kome to danas u Srbiji nije u interesu da NIS radi kako treba? Ovo gorivo koje sada opterećujete povećanjem najviše se troši u Srbiji. Te koje štitite: MOL, ''Helenik'', OMV, ova goriva upravo kupuju od NIS. Pošto ćete NIS obavezati ovim većim akcizama, i kod njih će da budu veće cene, ali će se sve to preliti na konačne potrošače, one kojih je danas u Srbiji najviše.

Zašto, gospodine ministre? Zato što voze prosečnu starost traktora 30 godina, u "evropskoj Srbiji", u Srbiji u kojoj su već deset godina na snazi evropske vrednosti, 30 godina je prosečna starost traktora, 37 godina prosečna starost mašina. Sad vi nama pričate da tek-tako ovo treba da prođe.

Juče sam vas pitao, niste mi dali odgovor, kako će ovo delovati na inflaciju? Tako je, blagotvorno?! Šta je to što je i prodavce i proizvođače nafte i naftnih derivata u Srbiji rasterećivalo i relaksiralo poslednjih nekoliko meseci? To što je dinar veštački rastao, prekjuče je bio 95, danas je već 99, sa tendencijom rasta, tako da će, gospodine ministre, uvoznici, a mi smo energetski zavisni, pa kad na sve to dodate i pad vrednosti dinara i akcize, inflacija da krene dalje. Šta to znači? To znači da će prosečna plata u Srbiji da vredi manje, pa to znači da će manje da se troši, i kad taj lanac zaokružite, crno nam se piše. Onda računamo da je MMF odobrio milijardu, za svaki slučaj. Vas to relaksira, vas to opušta.

Kako ćemo mi, građani, poljoprivrednici ili svi oni koji koriste sve ovo kroz to da prođu, koga to briga u Nemanjinoj 11. Vi ste se isprojektovali da izgurate do kraja ove godine, a posle ćete ući u izbornu kampanju, trošiće se i to malo što ima i šta vas briga. Država se tako ne vodi. Vi možete da se ljutite i da se ne ljutite, da razumete šta pričamo ili ne, država tako ne sme da se vodi. Ova država, ako hoće da se podigne na noge, mora da raskrsti sa politikom koja je bila poslednjih 10 godina u njoj vođena.

Ovo je školski primer zakona, političkog i ekonomskog ponašanja vlastodržaca u Srbiji zbog kojih Srbija ne treba da ide u EU i treba da odustane od SSP i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Ovo je dokaz da je Srbija inferiorna u odnosu na te vaše političke ambicije, da je na kolenima i da je davite. Vi pričate o prihodima kroz akcize, pošto su posle PDV oni najveći. Mnogo volite akcize, tu nema poreske evazije, tu se sigurno ubire, mora da se troši benzin i luksuz ostali.

Znate kako stoje stvari zbog vašeg opredeljenja da idete u EU a, po našem mišljenju, štete i pokolja srpske države i srpskih ekonomskih interesa, to je slika u poslednje dve, tri godine: u 2008. godini carine, prihodi su bili 64 milijarde, za 2011. godinu projektovano je 39 milijardi. Dakle, projektovano je skoro duplo manje, gospodine ministre, dok akcize, što dere kožu svima nama u Srbiji, sa 100 projektovano na 160 milijardi na ovu godinu. Da li je to odgovorna nacionalna ekonomska politika? Da li je to politika koju mi treba da prihvatimo kao adekvatnu i relevantnu?

Zato smo protiv EU, gospodine ministre. Jedni su ekonomski razlozi i debelo ih svi osećamo na svojoj koži, ekonomski razlozi u kojima ste se vi potpuno izgubili, pa je Vlada isprojektovala da će do 2012. godine biti spremna da tu carinsku adaptaciju napravi.

(Predsedavajući Nikola Novaković: Izvinjavam se, gospodine Stevanoviću, 15 minuta je isteklo. Možete koristiti vreme poslaničke grupe.)

Carinsku politiku počeli ste da vodite tako, umesto postepeno, na šta vam i EU daje za pravo i ničim drugim vas ne obavezuje, vi ste politiku vodili tako kao da će 2012. godine Srbija biti u potpunosti spremna da uđe u EU, potpuno ste liberalizovali tržište, pa je duplo veća prosečna carinska stopa u Austriji u odnosu na Srbiju. Napravili ste konkurentu privredu, sposobnu da izađe na njihovo tržište, pa ste toliko ležerni da možete da obarate cene. Zato smo protiv toga.

Drugi razlozi su politički, gospodine ministre, zato što nam EU oduzima KiM, zato što vas i u tom smislu obavezuje da pravite ekonomske odnose sa ''državom Kosovo''. Vi nam prodajete maglu da pregovarate – nećete se nikada odreći KiM. Te iste zemlje EU, koje su vam dale ovo mišljenje za akcize, od vas traže da sa Kosovom razvijate regionalnu saradnju.

Pitam vas, gospodine ministre, pošto ste ovo promenili zbog vaših evropskih opredeljenja i evropskih integracija, da mi kažete koja je država, posle Kipra, ušla u EU bez regulisanja granica, demarkacije, ili možda smatrate, jer ste kao predstavnik Vlade kompetentni da mi date taj odgovor, da će Srbija biti izuzetak?

SRS tvrdi da neće. Ne samo da neće biti izuzetak, vi ćete kao vlast, ako budete u toj vlasti, pristati na to, pristaćete na demarakcije i granice koje vam nametne Brisel. Onda ćete da kukate na Rusiju kako vam ništa ne pomaže, a Rusi dođu, pa vam kažu – ne možemo mi da budemo veći Srbi od vas u Srbiji.

Pitam vas – kome u Srbiji u Vladi nije u interesu, pa, evo, neka bude i privilegovan položaj NIS-a, kakav mi interes imamo da duvamo vetar u leđa OMV-u, MOL-u? Pa, ne zapošljava MOL u Srbiji 23, 50 hiljada, nego to radi NIS, a nije isto kada uvozite repromaterijal i kada uvozite gotov proizvod. Na konto tog gotovog proizvoda u Srbiji se samo prodaje, a mi samo trošimo, a kroz NIS 20, 30, 50 hiljada ljudi zarađuje, ako ne više.

Juče sam otvoreno rekao – nisu svi ti radnici u NIS-u zadovoljni, svako od vas stane na benzinsku pumpu, pa mu se po neki radnik na nešto požali. To je vaš posao, gospodo, da saslušate te ljude.

Malopre ovde mi slušamo priču o mobingu, predsedavajući u Skupštini kaže – zbog žrtava mobinga nemojte tako da pričate. Znate li u kojoj državi postoje mobing i žrtve mobinga? Gde institucije ne funkcionišu. E, u Srbiji ne funkcionišu institucije, jer niste u stanju da zaštite one ljude koji rade u NIS-u i koji su nezadovoljni. A, da tragedija bude veća, 49% vlasništva je naše, što državno, što građana. Pa, valjda, imamo interes da se borimo za to. Je li to nešto čega se mi stidimo? Ti ljudi će da primaju plate i kroz realan ekonomski proces da povećavaju potrošnju. Pričaju predstavnici Vlade – moramo da smanjimo potrošnju, moramo da smanjimo javnu potrošnju. Mala nam je potrošnja, gospodine ministre.

Kakva je potrošnja u državi u kojoj je prosečna plata 13 hiljada, a potrošačka korpa 40 hiljada? Kako potrošnja u toj državi može da bude velika? Šta se to troši u ovoj državi sem za hranu? Da li se školujemo kako treba, da li se oblačimo kako treba, da li imamo društvenu nadgradnju kako treba? Nemamo! Dajete akciznom politikom, poreskom i ostalim politikama ubijte i to malo što ima! Nemojte na to da pristajete. SRS vas poziva da na to ne pristajete, da jednom za deset godina jedna Vlada pokaže malo ekonomske i socijalne odgovornosti prema domaćim interesima – srpskim nacionalnim ekonomskim interesima. U toj, da ne kažem kakvoj, EU niko vam to ne bi osporio.

Juče sam vam pričao kako ti politički monstrumi svoje interese brane. Što to od njih Vlada ne nauči, pa da i vi naše branite tako? Ne, apriori, sve što je rekao Brisel za nas je prihvatljivo. To je prihvatljivo za lobiste Brisela u Beogradu, ali računam da vi niste takav čovek, da niste politički profil Božidara Đelića ili nekih drugih koji će sve da daju za Brisel. Takvi Srbiju više ne mogu da vode i mi ćemo od građana jasno to da tražimo, jer to mora da se promeni. Građane ne može niko da laže i ničiju nesposobnost, juče je to neko u raspravi rekao, građani više ne smeju da plaćaju kroz dinar, dva, tri, sasvim je svejedno. Oni to nisu dužni da rade, ali nemaju izbora. Prinuđeni su, jer ste na ovakav ili volšeban, ili ko zna kakav način uzurpirali i prigrabili pravo za sebe da donosite odluke, i političke i ekonomske, u Srbiji.

Zato ponavljam, i time ću za ovo javljanje da završim, juče nisam branio EU, niti sam branio Vladu. Doveo sam vas u istu ravan, zato što ste vi tako nešto prihvatili. Građani Srbije moraju da znaju da su žrtve evropske politike koju vodite u Srbiji, žrtve politike koja ništa domaće i nacionalno ne branim. Duboko verujemo da će na sledećim izborima građani da se obračunaju sa takvom politikom. Hvala. (Aplauz)

Reč ima poslanik Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, na dnevnom redu je moj amandman, pa da vas upozorim zbog incidenta malopre gospođe Čomić. Govorim o amandmanu. Nadam se da nije teško da se to shvati.

Ako dozvolite, pošto na član 1. Predloga zakona o izmenama Zakona o akcizama postoji pet amandmana različitih poslaničkih grupa i političkih stranaka, nadam se da nećete naći za shodno da me prekidate ukoliko uporedim kvalitet mog amandmana, amandmana SRS, sa ostalim amandmanima. Ne bih hteo da se javljam kada dođu ti amandmani na dnevni red, da ljudi to ne bi pogrešno protumačili.

Međutim, na početku moram da konstatujem da su svi amandmani, naravno, odbijeni, što se tiče Vlade, to je jasno, to se podrazumeva i otprilike je isto obrazloženje, ne mogu da kažem da je identično. Kod mog amandmana su se nešto raspisali, a za ove druge amandmane, verujte, stereotipni odgovor – odbija se zbog razloga navedenih u prethodnom mišljenju povodom prethodnog amandmana.

Iznosi se nešto što nije istina. Prihvatanjem ovih amandmana, bilo kog od ovih amandmana, moram da kažem da su ova četiri potpuno identična, dolazi do pada prihoda od akciza od derivata nafte u republičkom budžetu. Moram da vam kažem da to uopšte nije tačno. Evo zbog čega. Mojim amandmanom nisam dirao u onaj deo koji se tiče kvalitetnih derivata, uopšte nisam to dirao. Prihvatio samo logiku koja je bila prisutna decembra meseca prošle godine. Decembra prošle godine benzin je podeljen na dve kategorije, dizel je podeljen na dve kategorije u zavisnosti od kvaliteta.

Vi ste ovom izmenom poništili sve ono što je u decembru bila tačka jedinstva ove koalicione Vlade i ove koalicione vlasti, koja kaže da se u osnovi tog programa, pored onih parola, da ne pričam itd, nalazi socijalna pravda. Kakve veze ima socijalna pravda ukoliko se za D2 nekvalitetnu naftu akciza digne na nivo kao za dizel-gorivo, EVRO dizel? Gde je tu socijalna pravda? Objasnite mi. Kakva je to industrijska, tehnološka, ekonomska pravda? Znate šta je to, otprilike? Otprilike vi vodite politiku – hoćeš da biraš fiću, hoćeš da biraš mercedesa, ista cena. Kada je to bilo da su ''fića'' i ''mercedes'' ista cena?

(Narodni poslanik Srđan Milivojević, sa mesta: Nov ''fića'' i polovan ''mercedes''.)

Zamolio bih Borisa Tadića da uđe u ćošak i da bude miran. Budi miran, Borise, da ne dobiješ!

Kako mogu ''fića'' i ''mercedes'' da budu isti? Vi nas ubeđujete da mogu da budu isti. Ne mogu, gospodine Ugljanin! Kada bi bilo isto, vi se ne biste vozili, pretpostavljam, u ''audiju'', nego u ''jugiću'', ali nećete u ''juga'' da uđete za živu glavu. Daleko, ako idete ''jugom'' treba sedam sati da putujete do Novog Pazara. Ovako, verovatno za 4,5 sata.

Samo pravim poređenje, a valjda je onaj ko vozi auto koji koristi ovaj naš ''bezolovni benzin 95 oktana'' prinuđen da vozi i da koristi to gorivo. Znate li kako se danas na benzinskim pumpama toči gorivo? Najveći broj građana dođe i kaže – daj mi za 1.000 dinara, pa računa biće nešto, pa sledeći put: 'ajde za još 1.500 i po pravilu ona žuta za rezervu neprekidno sija. Nemojte da se čudite! Gospodin Stevanović vam je rekao koja su prosečna primanja – 30 hiljada. Kad mu se navali struja, kad mu se navale komunalije, kad mu se navale ove druge stvari, vozi na rezervi.

Nemojte da vam bude reper ovi što teraju ove džipove. Nemojte njih, molim vas, oni nisu reper za normalan svet.

Moram otvoreno da vam kažem, prošle godine, u decembru mesecu, gospodin Kasalović je dao dobar amandman. Izvršio je podelu naftnih derivata prema kvalitetu, uvažio je interes Vlade Republike Srbije da treba da se povećaju prihodi po osnovu akciza, zašto, zato što je carinska politika potonula, ona ne postoji. Konstantno se za tri godine smanjuju prihodi po osnovu carine, a da bi se to nadomestilo moraju da se povećaju prihodi iz nečega što je moguće, a to je akciza, jer tu već ne zavisimo od inostranstva, I, onda, diži te akcize, diži, pa smo sada došli u situaciju – voziš ''mercedes'', voziš ''fiću'' i potpuno ti je isto. Pa to nije moguće.

Verovatno još dve godine mi bismo morali u članu 9. gde se izlaže akcizna politika povodom derivata nafte da imamo šest tačaka, svaka tačka odgovara nekom kvalitetu derivata nafte. Moramo da imamo, ne možemo drugačije.

Mogao bih sada da ubeđujem ljude koji prate ovaj prenos i da im kažem da je možda matematički i bolje da kupuju ova kvalitetna goriva jer se čuva motor, neznatno je niža potrošnja i pređeni kilometar je veći nego sa domaćim gorivom, ali ne mogu da ubeđujem neke u to kada ljudi kažu – džabe ti mene ubeđuješ, ali nemam pare, moram da kupujem ono što je jeftinije.

Za ovaj naš amandman moram da kažem da smo morali da nađemo neki reper. Znate, mi radikali ne patimo od toga da se svima sviđamo, jer to je nemoguće, ali ako bilansi kažu da od 30 do 50 % ukupne potrošnje predstavljaju domaća goriva niskog kvaliteta ili, zaboravite ono "domaća goriva", zapamtite termin ''goriva niskog kvaliteta'', koja nisu EVRO kvaliteta, onda moramo da damo neku vrstu zaštite toj populaciji. Izmerili smo način na koji može da se pruži ta zaštita, da se to sve vrati što se tiče niskokvalitetnih goriva na zatečeni nivo decembar 2010. godine. Za kvalitetne derivate, a oni dolaze iz inostranstva, znate i sami, mi nismo hteli da intervenišemo amandmanom na ono što je usvojeno decembra 2010. godine.

Moramo da vam objasnimo još neke stvari, kada se pogleda struktura cene derivata nafte od 1. januara naovamo stvarno može da se konstatuje jedna stvar, da gro prihoda u toj ceni predstavlja ono što uzima država i u tom smislu mi nismo specifični. Slično je i u drugim državama, menja se samo ta proporcija kako se ta struktura deli. Mi čak ni na to nismo hteli da utičemo. Zašto? Zato što postoji član 17. i svojevrsna indeksacija i gde postoji mogućnost da Vlada svojim podzakonskim aktom interveniše u slučaju promene cene sirove nafte, a samim tim i proizvođačke cene derivata nafte, a da se na neki način ne ugrozi akcizna politika sa gledišta primanja i prihoda budžeta.

Međutim, kada pročitamo ovo obrazloženje dolazimo do zaključka da je važniji Zakon o budžetu nego Zakon o akcizama. Tu je potpuno promenjena logika. Po definiciji, svi propisi iz fiskalne oblasti jesu stabilni propisi, a numerički iskaz njihove primene nalazi se u budžetu na prihodnoj strani, pa ukoliko se očekuje da treba da se povećaju prihodi po tom osnovu onda se u toku jedne godine menja taj propis, a stupa na snagu tek sledeće godine. Kod nas je obrnuto, prvo se donese Zakon o budžetu, a onda su svi fiskalni zakoni prateći propisi Zakona o budžetu. Pa, ne moguće je. Zašto? Pa, svako onaj ko učestvuje u privrednom životu on svoje poslovanje formuliše, definiše na bazi propisa koji predstavljaju opterećenje okruženja i on tu mora da ima neku sigurnost i neku stabilnost da bi planirao, a vi sada praktično terate privredne subjekte da gledaju u Zakon o budžetu, a u Zakonu o budžetu neće ništa da vide, samo će da vide koliko ih košta država.

Znate, ovo je mnogo šira tema od teme koju bi neko mogao da shvati – što bi bilo 49 kada može da bude 44, što bi bilo 37 kada bi moglo da bude 35, što bi bilo 35 kada bi moglo da bude 30, što bi bilo 17,95 kada može da bude 15. Ovde brojke mogu da prevare ako neko posveti pažnju samo ovim iznosima. Ovde je problem mnogo značajniji.

Gospodine Ugljanin, na uvozne derivate, i dizel i benzin iz uvoza, svako ko se bavi tim poslom poprilično zarađuje, od 15 do 17 dinara po litru. Mi to nismo dirali našim amandmanom, zato što svi koji se bave prometom derivata nafte na teritoriji Republike Srbije, bez obzira koliko je na benzinskoj pumpi itd, svi uvoze te derivate jer se ovde kod nas ne proizvode, neko iz Austrije, neko iz Rumunije, neko iz Bugarske, kako se ko snalazi. Pa, čak i ovi stranci koji drže pumpe kod nas kada kupuju domaće derivate, niskokvalitetne derivate, oni jesu donekle nezadovoljni strukturom maloprodajne cene tih derivata sa gledišta rabata i onoga što ostaje kao njihov prihod, ali oni su duboko nezadovoljni činjenicom da većina građana traži upravo te niskokvalitetne derivate, jer on može da odvoji u toku meseca, sa prosečnim primanjem od 30.000, četiri-pet hiljada za gorivo.

Siguran sam, gospodine Ugljanin, da vam je poznato, znate da u mnogim selima više ne postoji autobuski prevoz. Nema interes da vozi privatnik kome je opština poverila vršenje te javne delatnosti, pa su nekada imali dva polaska dnevno, pa su sveli na jedan, pa je onda bilo dva puta u toku nedelje, pa je to svedeno na jedanput nedeljno, pa sada nema. Radi se o prostranstvima koja su poprilično pusta. Tako je i na Pešterskoj visoravni, da se ne lažemo. To što je na Pešterskoj visoravni to vam je tamo i u Timočkoj Krajini, tako je i u Prokuplju i na drugim mestima. Doduše, i u Banatu ima takvih nekih mesta, ali da ne licitiramo oko toga. Možda sam i pogrešio neko mesto, nećete da mi zamerite, ali je to činjenica.

Sada u tim mestima imate mali broj ljudi koji žive. Zašto žive? Zato što nemaju gde da odu. Svi koji su imali gde da odu već su otišli. I, onda neko iz Prokuplja treba da sedne u taj auto koji troši niskokvalitetno gorivo, da ode da vidi roditelje tamo i da obradi nešto malo te imovine, a nema alternativu. Njegova jedina alternativa, ako mogu tako da kažem, mada jedina, jer alternativa ne ide jedna s drugim, jeste da natoči za nekih 1.000 ili 1.500 dinara niskokvalitetno gorivo, a ako kola nekako upale – upale, ode da pogleda svoje roditelje, da nešto malo obradi te imovine, da bi obezbedio neku zimnicu.

Ovo vam pričam zbog one regionalizacije. Sada, kada se završi taj koncept regionalizacije, onda će mnogo da ostane – nula puta nula, daće nula. Znate i sami, pa će da procveta taj kraj kao sa onim akcijama od hiljadu evra, pa prođoše nekoliko godina, kaže – braćo, lagao sam, morao sam da lažem, da bi Tadić pobedio. Da vas ne podsećam na druge prevare koje se dešavaju u politici. Ali, kapacitet i prostor za tu vrstu manipulacija je na izdisaju. Nema više toga. Apsolutno više nema toga. Sada ljudi preispituju, tumače, pokušavaju da se orijentišu i to najbolje rade kada ćute. Nema, danas ćute svi, ne možete reč da im uzmete iz usta. Ćuti, broji do deset, više od deset puta dnevno, da ne bi jednostavno eksplodirao, a neko svakom merom uništava volju.

Evo, vidite, decembra meseca promenili ste zakon o akcizama. Nijednu ružnu reč nismo rekli povodom te promene, a nije nam se sviđalo zato što ste podigli iznos. Ali videli smo da ste napravili razliku u pogledu kvaliteta. I, onda su krenuli lobisti. Odmah. Sada se stvarno postavlja pitanje – šta se to desilo sa ljudima koji su decembra prošle godine jednoglasno podržali amandman Zorana Kasalovića? I, tada je javnost poprilično negodovala zbog povećanja akciza koje su neminovno dovele do povećanja maloprodajnih cena derivata nafte.

Još se to nije sleglo, odmah je krenula priča uvozno-domaće gorivo, pa neki sporazumi, pa neka komisija, pa nešto. U načelnoj raspravi sam vam ispričao da to što postoji u našem zakonu o akcizama, posle ovih izmena iz 2010. godine, jeste redovna pojava u Austriji, Belgiji, Luksemburgu, Holandiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj, Švedskoj. Dakle, sličnu podelu i sličnu vrstu akcizne politike, u zavisnosti od kvaliteta derivata nafte, imaju i oni. I, oni pravdaju, čak, kod onih njihovih, 'ajde da kažem, izuzetno kvalitetnih goriva, pa, vrše neko razgraničenje i kažu – ova goriva idu za osnovnu proizvodnju, ovo ide za poljoprivrednu proizvodnju, to treba da se smanji, jer te vrste proizvodnje treba da stvore novu vrednost.

Ne stvara novu vrednost samo trgovina. Šta bi trgovina radila da nema proizvodnje? Ne stvara novu vrednost banka – kamatama. One zelenaše! One daju neku imaginarnu vrednost novcu, po sistemu što ćemo da verujemo da to, baš, toliko vredi. A, nema nove robe, nema nove proizvodnje.

A, ovde ste udarili, praktično, na 30 do 50% građana Republike Srbije i njima ste rekli – ma, možeš ti da voziš "Fiću", ali treba da se osećaš kao da si u "Mercedesu", znate? Znamo mi da je niskog kvaliteta to gorivo što se kod nas proizvodi, ali plaćaćeš po evropskim standardima akcizu. Ovde je Evropa ušla pre potpisa, vidite i sami. Pre nego što ste vi počeli da se zaklinjete u EU, evropski standardi ovde vladaju.

Kada je to urađeno, smišljeno? Krajem decembra, kada je ukinut i poslednji, nazovimonopol u naftnoj industriji. Svako sada može da uvozi. Do 31. decembra 2010. godine bila je ona uredba koja je na deset godina ograničavala, pokušavala da se osposobi NIS, da se zadrži neki monopol. Nama je potreban monopol, to treba otvoreno da kažemo. Samo, monopol treba da se kontroliše, a ne da se uništava.

Šta će biti sa Republikom Srbijom ukoliko se svi uvoznici derivata nafte povuku sa ovog tržišta? Nama ostaje NIS. Da l' nam je sasvim svejedno da li će on biti sposoban, razoren, uništen, nesposoban ili jednostavno ne može da se snađe u datoj situaciji, a 49% vlasništva NIS-a imate vi, gospodine Ugljanin, kao predstavnik vlasti.

Mene interesuje, da li Vlada održava kontakte sa članovima Upravnog odbora NIS-a koji su tamo ispred Vlade Republike Srbije? Da li održavaju neke kontakte? Da li razgovaraju nešto?

Zašto se vi niste ponašali na ovaj način kao što radite sa NIS-om, recimo, sa "Ju-es stilom" i sa nekim drugim investitorima koji su ušli kod nas? Ne, drugi zadatak ove vaše intervencije jeste da se tradicionalnim prijateljima Srbije jasno stavi do znanja da ovoj vlasti nije drago prijateljstvo sa tim državama, jer ih uvek dezavuišemo – i pred Generalnom skupštinom, i pred Savetom bezbednosti i na drugim pitanjima. Prvo tražimo od njih da zastupaju naše interese. Nekako, ljudi, prihvate i kažu – dobro, zastupaćemo na svim mestima te vaše interese. Kada dođe određeni trenutak, onda proradi SMS poruka i sve se tumba za 180 stepeni, i oni ispadaju smešni.

Između ostalog, oni se meni žale – pa, mi nemamo sa kime da razgovaramo u Srbiji! Pa, nemaju sa kime da razgovaraju u Srbiji?! Svi iz inostranstvu žele da razgovaraju sa nekim u Srbiji ko je na vlasti, ko je reprezent države Republike Srbije i zastupnik interesa građana Republike Srbije. Nažalost, u našoj vladi se nalaze ljubitelji Brisela. Na momente stičem utisak da je to skup, poprilično, mazohista koji uživaju u tome što ih EU muči, davi. Međutim, to ne pogađa njih lično, to pogađa sve.

Danas kada nema sankcija, kada nema blokadi, kada nema bombardovanja, kada nema svih onih zverskih nasrtaja na, zašto ne reći ne samo u Srbiji, nego, na ovaj deo Balkana. Danas, kada su neuporedivo uslovi okruženja, 'ajde da kažem, ne mogu reći bolji, ne mogu reći ni prihvatljiviji, nego drugačiji, mi neprekidno beležio negativne rezultate. Na akciznoj politici se vidi da se u stvari ne vide ljudi. Prema tome, ne vidi se čovek, ne vidi se njegova potreba, ne vidi se socijalna pravda prema tom čoveku. Vidi se jedan poslušnički odnos prema Briselu i prema očekivanoj posledici da će doći neki potpis.

Pa, nije vama toliko bitan ni taj potpis, nego pretpristupni fondovi. Neki jesu, neki nisu, neki glume da jesu, ali svi žele da budu proevropski kako bi učestvovali u raspodeli tog kolača. To više ne može da prođe. To više ne može da prođe! Ježi se 80% građana Republike Srbije kada čuje reči EU i NATO-pakt.

Meni je izuzetno drago što je SRS uspela da godinama očuva svoju ideologiju i bude jedina politička stranka koja nema potrebe da menja svoju ideologiju. Je, sve što smo rekli o ovoj neizvesnosti i o ovoj avanturi, nažalost, desilo se i pokazalo se da smo sve tačno mogli da ocenimo, da procenimo i na vreme da upozorimo. Na vreme da upozorimo! Zapamtite, em državu da zadužujete, em zadužujete po osnovu navodno nekih investicija, em državu zadužujete zbog premošćavanja rupa u budžetu i tog takozvanog deficitarnog finansiranja. Sada smo došli na preko 22 milijarde evra duga. Možete vi statistički da pričate šta god hoćete, koliko je to od bruto društvenog proizvoda. Biće vam lakše da to sagledate, pošto se statistika u međuvremenu promenila, pa se više ne ide sa rastom cena na malo, nego sa indeksom potrošačkih cena, a u metodologiji ste izbacili sve one cene koje su u nadležnosti države, koje država reguliše.

Ali, zapamtite, i ova akcizna politika nanosi veliku štetu svima u Republici Srbiji, kako privredi, tako i građanima. Meni je drago što možemo i povodom ove tačke dnevnog reda da pokažemo koliko smo uporni u sprovođenju naše ideologije, pa, i posle ovoliko časova provedenih u ovoj sali, nastavljamo i dalje da izlažemo našu ideologiju, da obrazlažemo naše amandmane, da obaveštavamo naše građane, naravno one koji žele da čuju, da ih upozoravamo šta može da se desi. Da ne bi neko pogrešno shvatio bili ste interesantni i aktivni samo kada je bila u pitanju prva tačka dnevnog reda.

Jednostavno, vi ste ovaj ritam nametnuli, mi smo taj ritam prihvatili i, gospodine Ugljanin, samo da vas obavestim o još jednoj stvari. Sto hiljada građana Republike Srbije, mahom mladih ljudi, od 18 do 35 godina, preko različitih studentsko-omladinskih i drugih zadruga je u kvaziradnom odnosu i plaćeni su nekoliko puta manje za isti posao koji rade sa ljudima koji su u nekom radnom odnosu na neodređeno vreme. A isplata je ista, i po osnovu njihovog rada, s tim što tu razliku koja se uskraćuje toj omladini dele organizatori omladinskih zadruga i predstavnici nekih preduzeća koji koriste omladince. I to je vrsta zlostavljanja, mučenja, diskriminacije, da ne upotrebim onu reč zbog koje gospođa Čomić na trenutak ne može ni da se kontroliše. Hvala što ste imali strpljenja da me slušate. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nekada je teško pred građanima braniti neki zakon koji ima za cilj povećanje akciza, ali kada se razmotre svi argumenti protiv tog zakona, kada se razmotre sve one reči koje se čuju u ovoj sali, onda taj posao, iako nezahvalan, nije težak. Tačno je da u ovoj sali ima ljudi koji su ubeđeni da su u pravu nasuprot njih stojimo mi, koji smo uvereni da smo u pravu i tu potvrdu dobijamo ne samo na izborima već svakoga dana, od svih onih od kojih nam je ta potvrda potrebna.

Dakle, ovaj amandman koji je podnet Vlada odbija, ali u obrazloženju tog amandmana, mi smo čuli veoma interesantne teze, teorije i teoreme koje zahtevaju određene odgovore i razjašnjenja, pa i pojašnjenja. Braneći ovaj amandman neki su kazali da razumeju EU i da proučavaju EU, ali očigledno ne shvataju EU na pravi način, a to bi bilo kao kad bih ja rekao, znate, ja volim srpsku rodoljubivu poeziju, ali ne volim Jovana Dučića, ne volim Milana Rakića, znate, ja razumem epske srpske pesme, ali ne volim ni kosovski ni pokosovski ciklus.

Kada govorimo o ovim amandmanima, interesantno je da se podsetimo da u političkom životu Srbije ima onih političkih stranaka koje propovedaju dva morala. Jedan je moral onaj kojeg se pridržavaju kada su na vlasti, ali njega ne propovedaju, a kad su u opoziciji onda ono što propovedaju, to ne važi kada dođu u poziciju da budu na vlasti.

Stranka koja je ušla u istoriju, pazite u istoriju Srbije, kao stranka koja je najviše puta podigla poreze, akcize, dažbine, danas najglasnije brani poreze, akcize i dažbine, a po lideru te stranke narod je nazivao mnoge takse, uredbe i poreze i zvao ih, njegovi porezi, njegove takse, jer se nije znalo da li te takse trpa u sopstvene džepove ili te takse i porezi idu u budžet Republike Srbije ili negde treće.

U svakom slučaju, kada govorimo da Brisel danas ima neke lobiste u ovom parlamentu koji za račun Brisela donose neke amandmane, ne znam da li Brisel ima svoje lobiste u ovom parlamentu, ali moram da vam kažem da grad Kruševac ima svog lobistu u Briselu i to sam ja, i tu mi je i grad Čačak i Dučelovići gde je rođen moj deda, i Peć i Prizren i Đakovica imaju svoje lobiste u Briselu, i to smo mi iz DS, jer za nas je taj deo sastavni i neotuđivi deo Srbije. Danas kada govorite da EU uzima Kosovo, moram da vas podsetim, da je danas potpisan Kumanovski sporazum, kada DS nije bila na vlasti, da su tada neki drugi bili na vlasti, da su kazali – ako i jedna NATO čizma kroči na Kosovo, mi ćemo se doživotno povući iz politike, nikada se više nećemo baviti politikom.

Danas kada govorite o akcizama, pa nam čitate sve što vam pada na pamet u ovoj sali, pa kažete, da su akcize sa sto milijardi povećane na 160 milijardi, a carine da su pale 64 milijarde na 39 milijardi, između ostalog pale su zato što je potpisan neki CEPTER sporazum o slobodnoj trgovini.

Kada danas govorite, da su one akcize iz januara bile dobre u decembru 2010. godine, moram da vas podsetim da tada niste za njih glasali. Niste glasali za ovaj toliko citirani amandman gospodina Kasalovića. Naprotiv, neki od vas su ga kritikovali.

Dakle, vama treba 6 meseci da shvatite šta je dobro za Srbiju. Verovatno ćete je za 6 meseci, kada potpišemo sve ugovore sa EU, vi kazati – pa to i nije bilo tako loše, ali morali smo da napadamo. S druge strane, DS se uvek trudila da govori istinu građanima i biračima ove zemlje. I niko iz DS nije izašao ni pred jednu instituciju, bilo domaću, bilo međunarodnu, da kaže, da je ponosan što su mu građani Srbije dali titulu najvećeg medijskog manipulatora, ali se onda u parlamentu poziva na istinu i da istinu promoviše kao vrhovni vrednosti sistem u koji veruje.

Kada govorimo o tome da se mi ovim akcizama dodvoravamo Briselu, a narušavamo tradicionalne odnose sa našim prijateljima, moram da vam citiram, za sve neobaveštene i neupućene, reči ruskog ambasadora koje je danas kazao, gospodin Konuzin, da naši vekovni i istorijski prijatelji nisu alergični na evropski put Srbije, naprotiv, oni ga podržavaju i smatraju da će dovesti do daljeg unapređenja odnosa Srbije i Rusije.

Prema tome, ovi što dobacuju i kažu da ne govorim po amandmanu, strpljivo su odslušali 40-to minutno predavanje, koje uopšte nije bilo po amandmanu, tako da mogu da pokažu strpljenja i ovih pet minuta da saslušaju mene, a onda kod kuće još nekoliko sati da promisle o tome što govorim i onda da čuju još jednu rečenicu koja kaže – mi nismo alergični na evropski put Srbije, pogotovo nismo alergični ni na jedan akt koji se ovoga puta donosi u srpskom parlamentu, a približava Srbiju EU.

Za kraj moram da podsetim samo na još nekoliko stvari koje smo čuli u ovoj sali, a to je, da mi ne povećavamo ni akcize, ni bilo koje poreze, ni dažbine, zato što ne shvatamo kako građani ove zemlje žive, niti to radimo u nameri da maltretiramo građane, niti mi ovom zemljom vladamo.

Vladanje ovom zemljom se završilo onako kako se završilo. Ovom zemljom se danas upravlja, upravlja se njenim resursima. A, ko će ovom zemljom upravljati, to se odlučuje na slobodnim demokratskim izborima, koji će, hvala gospodu Bogu, doći. Na tim izborima svako će imati priliku da ocenjuje kako naše sadašnje ponašanje, kako naše prethodno ponašanje, tako i našu doslednost. A ja ću i na tim izborima dosledno zastupati ideju EU u Srbiji i Srbiju u EU. Ja ću i na tim izborima dosledno biti ambasador grada Kruševca u Briselu, Rimu, Londonu i u svim onim zemljama gde želim da Srbija bude ravnopravni prijatelj kome svi pružaju ruku, ne da bi iz te ruke nešto oteli, ne da bi toj ruci nešto dali, već zato što smatram da Srbiji jeste mesto u EU i zato što smatram da evropski put Srbije nema alternativu, kao i zato što znam, i u to sam apsolutno uveren, EU ništa od nas ne otima, niti nam nameće.

Na nama je da prihvatimo da živimo kao sav normalan i civilizovan svet, ili da tu ponudu odbijemo. Tu ponudu smo već jednom u svojoj istoriji imali 1991. godine i posle 20 godina vreme je makar da se vratimo na tu 1991. godinu, ali ne kroz rat i stradanje, već na onu ponudu koju smo imali od savremenog sveta. Hvala.

Nemate pravo na repliku, ali imate pravo da govorite.

Prvo će reč dobiti gospodin Dragan Stevanović.

Gospodine predsedavajući, vidite, Srbija danas živi kako živi, zato što su joj lobisti u Rimu i Briselu poput ovakvih kakvi su govorili pre mene. Zato u svetu imamo kredibilitet kakav imamo. Zato što Srbiju predstavljaju ljudi koji politiku razumeju i shvataju ovako kako je shvataju, neki koji su držali lekciju malopre.

Pitam dotičnog ambasadora Srbije u Briselu, samozvani, naravno, ne znam kad mu je vrli predsednik dao akreditiv, mada nije bitno, Srbija je Kruševac, naravno – kažite mi, molim vas, a koji ste to porez, tako loš porez Vojislava Šešelja, vi ukinuli kad ste došli na vlast? Niste ukinuli nijedan. I, umesto da ste pametne odluke koje vam je u nasleđe, kad su porezi u pitanju, Vojislav Šešelj ostavio, da sa svojim prijateljima iz sveta racionalno i pametno koristite i stavite u funkciju Srbije i srpskog naroda i svih koji žive od srpske ekonomije, šta ste vi radili, gospodine Milivojeviću? Je l' treba da ponavljamo priču od "Krmivo produkta", "Aerodroma", "JAT-a", itd.

(Predsedavajući: Bez neposrednog obraćanja, molim vas.)

Izvinjavam se. Ovde je bilo rečeno da smo mi potpisali gomilu ugovora. Ja vas pitam – gde su korisni efekti od tih ugovora? Srbija danas ima svega 22-23% svog izvoza u ukupnom BDP. U to društvo gde vas ovi evropejci vode i najneozbiljnija država izvozi 60 ili 70% svog BDP. Ko je to ovim genijalcima na vlasti poslednjih 10 godina branio? Uspostavljali su šoping-molove, banke i eventualno osiguravajuća društva. Za 10 godina te evropske pameti u Srbiji nisu bili u stanju berzu da uspostave. Imamo najpliće tržište kapitala na evropskom kontinentu.

Oni sad pričaju šta je rekao ruski ambasador. U "Ekspo centru", 23. marta, taj isti ruski ambasador je rekao – Srbija nije dobro promislila o konačnim efektima njenih evropskih integracija. Zašto bi se Rusi ježili od srpskih evropskih integracija? Neće Rusi izgubiti najpovoljniji na svetu trgovinski ekonomski sporazum, nego će ga Srbija izgubiti kad izađe, odnosno eventualno bude deo EU. I, sad svi pametni u svetu dolaze ili pokušavaju da dođu u Srbiju, da bi koristeći taj sporazum izvozili u Rusiju, a Srbija će da se odriče takve mogućnosti da bi se zadovoljile političke ambicije jedne, dve ili tri stranke u ovoj državi, koje sastave Vladu onako kako su one sastavile ovu vladu.

Pa, kad spominju Kumanovski sporazum, neka kažu s kim sede danas u Vladi. Mi smo jedini u Srbiji glasali protiv tog sporazuma, ali oni koji su bili kreatori sa naše strane danas im ne ''smrde'' u Vladi. Danas im, naprotiv, prijaju i oni su ''vodioci'' ove Srbije, ''najevropljani'', itd. Nazdravlje im i na čast. Ja im se sećam predizbornih kampanja iz 2008. godine i sećam se dobro ko su za njih tad bili heroji. Sećam se, danas ih zajedno hapsite. Zajedno.

Govorite vi o istinama DS. Pa, šta ćete vi, da se ogradite od laži sa sto, od hiljadu evra, akcija? Pa, na osnovu te laži, čuli smo, vaš kandidat je pobedio. Nismo mi obećali 200 hiljada radnih mesta, obećali ste ih vi, a otpustili ste 400 hiljada radnika. Ne štrajkuju oružari pred SRS, nego kod vas. Ne zavlači "Fijat" SRS, nego vas, pa, privatnu investiciju iz Italije finansirate vi. Ne daje SRS 10.000 evra za "Beneton", a maćeha je srpskoj tekstilnoj industriji iz Novog Pazara, iz Ivanjice, nego to radite vi iz Vlade Republike Srbije. Ne pravimo cirkus po Srbiji sa regionalizacijom mi, nego vi, sa jednim zakonom, sa drugim zakonom, sa pet regiona, sa sedam regiona. Nije muftija naš proizvod, itd, itd.

I to sve u Srbiji cveta i sve se ovo dešava dok vi, razumevajući EU, promovišete u Srbiji evropske vrednosti, u kojoj se po statistikama vaših prijatelja iz Evrope 700 ili 800 miliona evra ukrade na javnim nabavkama. Je l' su to evropski standardi koje vi shvatate, a mi ne shvatamo? E, to su evropski standardi. To su evropski standardi kroz vašu prizmu i kroz vašu perspektivu.

Dobro je da nas vi vodite u EU, jer nikada tamo nećemo stići. Takvi kakvi jeste, nikada nas tamo nećete uvesti, hvala bogu. I nije tačno da nam EU ne otima KiM i vi to dobro znate. Ja sam to malopre pitao gospodina Ugljanina. Neka mi sad gospodin Milivojević odgovori – posle Kipra, koja je država ušla u EU sa nezaokruženim granicama? Gospodine Milivojeviću, Crna Gora, zvanična Crna Gora, o granicama Republike Srbije razgovara na Kosovu sa šiptarskim teroristima. Zašto? Da bi svoj evropski put obezbedila. Gospodine Milivojeviću, EU otima KiM Republici Srbiji!

(Predsedavajući: Drugi put – nemojte se obraćati neposredno, obećali ste.)

Neću više. Ne traži Rusija od nas carine. Ne traži Rusija od nas da priznamo pečat, nego to traži EU. Pa, Sarkozi je otvoreno rekao da ne računamo na podršku dok ne priznamo KiM. Oni od nas očekuju dobrosusedske i regionalne odnose. Nema Rusija specijalnog izvestioca, ili kako se to već zove, nego EU ima izvestioca i u Srbiji i na Kosovu.

Šta još treba da se desi? Zašto vam vrli predsednik nije bio pre nekoliko dana, ne znam ni ja gde je, sad, u Rimu, zato što je Rim, zato što je Evropska unija, u Rimu je nastala Evropska unija, pošto je ne shvatamo i ne razumemo. Bilo bi lepo da mi nabrojite tri stuba Evropske unije, pošto je razumete i znate.

Zašto Boris Tadić tamo nije išao? Zato što je u Rim pozvan predsednik ''države Kosovo''. Vi mislite zaista da je u Srbiji više neko lud i da će da bude uljuljkan, i da će da uživa u toj evropskoj bajci. Lepo sam vam rekao, odnosno dame i gospodo narodni poslanici, koji ste promoteri evropskih vrednosti u Srbiji, nije opasno kada razumete nešto što osporavate, čak je poželjno, ali kada ne razumete ili nećete da shvatite ono što promovišete, to za posledicu ima katastrofalan položaj svakog čoveka danas u Srbiji u ekonomskom, socijalnom, političkom i svakom drugom smislu.

I, nemojte da pričate o evropskim vrednostima vi koji ste u Srbiji posejali haos, od parlamenta do poslednje skupštine opštine, gde se ne zna ko za koga glasa, ko kome pripada, šta je čiji mandat, ko je učestvovao, a ko nije učestvovao na izborima.

Nemojte vi da pričate ni o vrednostima ni o perspektivi Republike Srbije, nego malo dublje da zađete među narod i da vidite kako ljudi sa svinjama zajedno žive u istim prostorijama, da naterate ovu državu da vrati 360.000 evra od ljudi sa onkologije koje su im našli, da naterate da se vrate pare koje su pokrali tajkuni koji su vas sastavili, da naterate pet najvećih srpskih tajkuna da izmire svoje obaveze prema državi, da izmire svoje obaveze prema radnicima, da izmire svoje obaveze prema poveriocima, koji ne smeju ni da ih tuže, ni da im traže pare. Ne smeju da ih tuže, jer znaju da im neće da uzimaju robu, a nemaju kome da je prodaju, sa jedne strane, a sa druge strane ne smeju da ih tuže jer će sudski proces reformista pravosuđe da vodi deset godina.

Prema tome, završiću sa moralom, uf, kad je moral u pitanju, što se tiče morala, gospodine Milivojeviću, bolje bilo kakav, nego ga nemati. Zahvaljujem. (Aplauz)

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, izvinite, gospodine Milivojeviću, vi znate da mi iz Srpske radikalne stranke prosto želimo da se napokon vrati parlamentarizam u Srbiji, a to podrazumeva da svaki narodni poslanik slobodno izrazi svoje mišljenje. Naravno, ja pripadam nekoj drugoj političkoj grupaciji, sa nekom drugom ideologijom, takođe, imam pravo da izrazim svoje neslaganje. Ali, uvek oduševljen sam kada prosto javnost Srbije zapljusne sa evrofanatičnim govorima o lepom životu, kada, znate onu priču o ''Đekni''. Ta ''Đekna'' kad će da bude?

Nemam ništa protiv, verujte mi. Treba da se suoče argumenti, a narod neka procenjuje ko šta kaže itd. Meni uopšte ne smeta oduševljenje gospodina Milivojevića situacijom u Srbiji. Treba da bude oduševljen, on se borio za ovo. Nije baš tako bilo jednostavno da se ode do dvorišta, pa se moli, pa ovo, pa ono, ali, znate, moram ipak da intervenišem neki put kada se nešto grubo prekraja.

Ja nisam advokat Veljka Odalovića, nisam, čak ni u prijateljskim odnosima sa njim, nisam ni u prijateljskim odnosima sa Dačićem, ali znate, vi u koaliciji treba da sednete, napravite jednu čajanku, pa razrešite sve do 1990, pa od 1991. do 2000. godine, pa od 2000. godine do 2008. godine, pa od 2008. do danas i definišete gde ste, šta ste i kako ste.

Ja znam da se vama sve gadi što je urađeno u Srbiji od 1990. godine do 2000. godine, sve vam se gadi. Uvek ste bili protiv toga, pa, čak i kada ste bili u vlasti, preko Momčila Grubača, Miodraga Perišića, Panića, Ilije Đukića, onda onog drugog Đukića. Ta vaša koalicija sa SPS-om odavno je prisutna. A vi ste od 1992. godine u lokalu na vlasti, manje ili više, u gradskim opštinama, pa ste 1996. godine, decembra meseca, preuzeli i grad Beograd, pa ste jedno šest meseci, pa je onda Vuk Drašković smatrao da je pametniji, obrisao Đinđića, nemojte to da izbacite iz percepcije, to je sve zabeleženo, to je duboka istorija Republike Srbije.

Stvarno sam oduševljen, ja sam danas vapio i provocirao da vidim ko će da pomene Kumanovski sporazum i vi ste se uvek smejali kada ja kažem gospodinu Milivojeviću da je glavni ideolog DS-a i kada se on pojavi ovde, kada skoči kao Rambo, ja odmah vidim Borisa Tadića. To su sve reči Borisa Tadića.

Samo da ispravimo neke stvari, protiv plana Ahtisari-Černomirdin, bila je samo jedna politička stranka, svi su drugi bili za, je l' tako Veljko? Kako nije? I Vuk Drašković je bio, i DS je dala podršku i rekli su, dolazi mir, dolaze UN na KiM, podržali su potpisivanje Kumanovskog sporazuma, sve je to bilo. Ne može to da se promeni sada.

Mogu da shvatim ovaj umetnički zanos gospodina Milivojevića, ali ako imate nešto sa Dačićem, susretnite ga u hodnik, pa rešite to sa njim, evo vam Veljka Odalovića, on je bio načelnik Kosovskog okruga, on najbolje zna šta je bilo na KiM, on najbolje zna kakva je bežanija bila da se spasi srpski narod od UN, koji su pomagali teroristima. Je l' tako beše, Veljko?

Znate li ko su sada ti teroristi? Svi oni što su u ''vladi Kosova'', nezavisnog, navodno Kosova i oni koji su u parlamentu, idite na sajt njihov, pa pogledajte biografiju, oni se hvale kako su od prvog dana OVK. Uzmite lepo Dačića, pa sa njim sedite i završite, uzmite gospođu Nadu Kolundžiju, ona je u tom periodu na početku bila u SPS, ja to ne zameram, verujte mi, pa je bila i sa Čovićem u jednoj stranci, ni to ne zameram, pa se sada visoko pozicionira u DS, verovatno nemaju uspešnijeg čoveka, ja ne zameram ni to.

Nemojte sada kada iznosite neko gađenje, kada nešto povraćate, pa, povratite na pravo mesto, nemojte široko da idete, znate, Vojislav Šešelj je u Gnjilanu uhapšen, pa je bio u zatvoru, pa je ovde zbog Radomana Božovića, takođe, bio uhapšen. Pa, nemojte. To ne može da se promeni, to je ostalo zabeleženo u istoriji. Ne možete vi onako da šljusnete i da kažete, e, kada ste vi bili, bilo je to i to. Nikada mi nismo bili sami. I, kada smo bili u toj vlasti, tih 30 meseci, ušli smo da bismo odbranili Kosovo i Metohiju, ako se sećate.

Borise Tadiću, to reši memoarima, napišeš lepo memoare i rešiš problem (obraća se narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću).

Gospodine Novakoviću, vidite, malo, malo, i gospodin Milivojević, po nekom zadatku, ima neki daljinski upravljač, oni pipnu dugme, njega žacne struja i on odmah krene paušalno, pljus, teraj, šta je bilo 1991. godine, šta je od Svetog Save pa naovamo itd. On je potpuno ubeđen da tom pričom o SPS, može da dezavuiše SRS. Ja podstičem da se stalno to priča, znate, koliko je meni drago da se to priča. Mi podsećamo birače na ono šta je bila muka, a šta se sve preduzimalo, sa kojim naporima se štitio suverenitet i integritet, možda nismo pobedili, možda nismo ni mogli da pobedimo, ali sve što smo uradili, uradili smo da ne dođe ''peta kolona'', jer kada dođe ''peta kolona'', videli ste šta se dešava: i "fića" je "mercedes". Evo, pokazao sam vam na jednom primeru akciza.

Dakle, gospodine Ugljanin, sedite u ''fići'', a osećate se kao da ste vozili ''mercedes''. To vam je priča o EU. Sada mi kuma posla poruku i kaže, u Evropi se penzioneri bave turizmom, samo putuju od mesta do mesta da nadomeste ono što u mladosti nisu mogli, pa gledaju, i idu ovamo i onamo.

A, penzioneri u Srbiji ne mogu da plate autobusku kartu od Niša do Beograda da bi došli u Beograd da vide svoje unuke. I, ko je kriv? Amandman Zorana Krasića na član 1. Zakona o izmenama Zakona o akcizama i Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum koji je potpisao SPS, a SPS u koaliciji sa ''Otporom''. I sada smo mi radikali krivi što ne menjamo politiku i ideologiju, a vi svi proevropski tipovi? I kad otpuštate i kad zadužujete jedina vam je konstanta da dezavuišete i iznosite neke podatke koje jednostavno istorija ne može da istrpi.

Tako da, gospodine Novakoviću, nisam uvređen, da se odmah razumemo. Jedva čekam kada neko iz vlasti oponira SRS, pa čak i da je toliko daleko, nema nikakvih problema, ali, evo, gospodine Novakoviću, jedno uputstvo za upotrebu: pozivam sve građane Republike Srbije kada u svom mestu vide poslanika koji bude glasao za ovu izmenu da ga pitaju – je li, bre, komšija, odakle ti misliš da ću ja da plaćam tu akcizu?

A, sada malo da se bavimo nekom logikom, nažalost, nije tu gospođa Đukić Dejanović, šta se to desilo od decembra do danas? U decembru ste krvarili za amandman gospodina Kasalovića, a sada gazite po tom čoveku i po njegovom amandmanu, istim žarom, istom strašću. Šta se to desilo u Evropi? Šta se to promenilo sa Evropom za šest meseci? Ovo nije prvi slučaj, tako je bilo i sa onim zakonom o porezu na imovinu, sećate se, njega ste za tri meseca promenili. Onda idemo na priču – mi upravljamo Srbijom, ne vladamo Srbijom. U pravu su, upravljaju, sredstvo su, a onaj ko je Vlada jeste u Briselu. Ne daj bože da dobije kijavicu. Znate, prosto se tresem kada prođe radno vreme u Briselu – neka čistačica greškom pipne neko dugme, žacne struja Borisa Tadića, odmah se neka pakost sutra desi u Srbiji.

To je ta ideologija sa kojom vi funkcionišete, ali nemojte da se sekirate, 80% građana Republike Srbije ne želi da čuje za EU i NATO- pakt. Da vam odam jednu tajnu, kada god budete organizovali izbore, rezultate izbora kontrolisaće svi građani Republike Srbije koji su izašli na izbore, jer neće dozvoliti da ih više iko prevari pričama o ''Đekni''. (Aplauz)

Gospođa Nada Kolundžija, pravo na repliku. Izvolite.