Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Novaković, zaista, na čudan način danas tumači Poslovnik. Ispada, po gospodinu Novakoviću, da bi ja dobio pravo na repliku gospođa Kolundžija mora po imenu da me pomene. Pa, valjda se sadržina izlaganja gospođe Nade Kolundžije odnosila na sadržinu mog izlaganja. Vi lepo kažete da je zabranjeno da se poslanik jedan drugom neposredno obraća. Da li je tako?

Gospođa Kolundžija, poštujući to, svoju poslovničku dužnost, nije me lično pomenula, ali je svoje opservacije iznela u odnosu na moje izlaganje. I vi kažete da ja nemam pravo na repliku. Time kršite član 27. Poslovnika, što nije dobro.

Ono što je gospođu Nadu Kolundžiju verovatno iziritiralo jeste ono što sam rekao vezano za jučerašnji akt holandskog parlamenta. Onda je gospođa Nada Kolundžija, u nedostatku argumentacije, ponovila onu staru matricu potpuno pogrešnu – radikali su ratni zločinci, oni su huškali na rat, oni su ubijali, palili, žarili, silovali itd. Ne znam zašto vas istina boli. Pa, nisam ja kriv, nije niko iz SRS kriv što vam je juče holandski parlament udario šamar. Na sva zvona – evo, sad će Holanđani da ratifikuju SSP, ulazimo u EU, a oni su vas juče, rečeno omladinskim žargonom, ''otkačili''.

Zašto su vas otkačili? To pitajte sami sebe. To znači da nije tačna vaša desetogodišnja priča da je Ratko Mladić prepreka na putu Srbije ka EU, Ratko Mladić je samo povod da se vrše pritisci. Suštinski razlog EU, i oni neće stati dok se to ne ostvari, jeste da Republika Srbija na zvaničan način prizna da Kosovo i Metohija nisu njen sastavni deo! Kakav Mladić, kakav Hadžić, kakav bilo koji pojedinac, hoće da se odreknemo jednog dela svoje teritorije! I kad … (Aplauz)

Zahvaljujem. Pokušao sam da razumem i vrlo pažljivo sam slušao gospođu Kolundžiju i potpuno sam siguran da je njena replika bila odgovor na izlaganje i repliku gospodina Krasića. I to je bio taj dijalog. Prema tome, ne vidim uopšte gde ste se tu prepoznali.

Povredu Poslovnika sada reklamira gospođica Elvira Kovač.

Zahvaljujem. Gospodine potpredsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povređena su dva člana Poslovnika, član 106. stav. 1 – da govornik treba da govori o tome što se nalazi na dnevnom redu, ali ja bih želela više da ukažem na povredu Poslovnika u članu 81. stav 1 – da u radu Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuje i ovlašćeni predlagač. (Član 89.)  Gospodin ministar nije u sali više od pola sata.

Želela bih da podsetim sve vas, a i javnost, da smo mi narodni poslanici danas ovde od 10.00 sati dali kvorum, od 10.00 do 11.30 čekali smo ministra, koji je došao i koga nema. Ja, kao neko ko je učestvovao u ''široj'' Radnoj grupi u izradi ovog zakona, zaista sam razočarana, jer sam očekivala kvalitetnu raspravu, koja ne može da bude a da ovlašćeni predlagač ne bude sa nama. Pred nama se nalazi, još uvek, više od 120 amandmana i mi koji smo ovde, neko je rekao, retki od vladajućih, ali ipak ima i onih od vladajućih koji su podrobno analizirali ovaj zakon i žele da raspravljaju o amandmanima, ne možemo na taj način da radimo.

Molim da se gospodin ministar pozove, pošto je ovde negde. Želela bih da naglasim da bi članovi Vlade zaista mogli malo više da poštuju narodne poslanike, koji svakog dana dolaze na svoj posao, željni rasprave i kvalitetnog rada rasprave o tome što se nalazi na dnevnom redu, a oni su i juče došli u 12.00 časova, kao i prekjuče, svakog dana ih čekamo sat i po, a kada su ovde uopšte ne učestvuju u raspravi. Mi sami moramo da branimo zakone, dok je predlog došao od Vlade. Želim objašnjenje i samo više poštovanja prema našem radu.

Molila bih sve da se vratimo dnevnom redu i da pričamo kratko o amandmanu. Nemoguće je prihvatiti da se radi o finansiranju političkih stranaka, pošto se ceo koncept zakona bazira na finansiranju političkih stranaka. (Aplauz)

Zahvaljujem, razumeo sam. Mislim da raspravljamo o temi koja je na dnevnom redu, tako da ukazivanje na tu vrstu povrede nije osnovano, a član 81. stav 1. jeste o radu na sednici odbora, vodi se zapisnik, tako da na to ne znam ni šta da vam odgovorim.

Reč ima gospodin Bojan Đurić.

Gospodine predsedavajući, hvala vam što ste mi dali reč posle pola sata nakon onog trenutka kad sam se javio. Dali ste prednost i gospođici Kovač, koja je kao deo vladajuće koalicije ukazala na činjenicu da ministar nije u sali. Ministri nisu u sali danima, a ministar Marković, koji je neko vreme proveo ovde u sali, sve vreme je bio okrenut leđima polovini parlamenta, tako da bolje da u tom smislu i nije u sali, pošto ni na jedan način ne može da doprinese da ovaj zakon postane bolji.

Odlično je, gospođice Kovač, što ste ukazali na to kako postoje neka pravila i kako moraju da se poštuju, jer je to i odgovor na ovu polemiku koja je ovde pokrenuta, a koju gospođa Kolundžija nije nastavila. Tiče se jučerašnje odluke, odnosno nedonošenja odluke u holandskom parlamentu. Za razliku od Srbije, Holandija je, na svu sreću po Holanđane, uređena država, pa se tamo ne mogu razmatrati tačke dnevnog reda koje nisu predložene u skladu sa Poslovnikom parlamenta, ne može se odlučivati bez mišljenja Vlade pre toga o nekom spoljnopolitičkom pitanju. U srpskom parlamentu je to moguće. Ovde se stalno raspravlja bez mišljenja Vlade, Zakonodavni odbor i Odbor za pravosuđe menjaju predloge Vlade i na kraju će i gospodin Ćosić izaći iz ove sale, pošto je naša rasprava takva.

Da budemo do kraja pošteni, gospođa Kolundžija jeste gledala u ovaj deo sale gde se nalaze poslanici SRS. Ja sam, takođe, shvatio da njih optužuje za takvo ponašanje. Samo ne razumem zbog čega takav isti tretman ili aršin nema i prema onima, ako već tvrdi da je u nastupima SRS bilo takvih poziva, ja, takođe, mislim da jeste, koji su bili nosioci te politike, a koji danas sede u poslaničkom klubu stranke koju vi očigledno smatrate proevropskom. Nisam se javio za repliku ili za povredu Poslovnika, za mene je uvredljivo kada SNS smatrate proevropskom partijom.

Mogu samo da vam kažem da amandman koji je podneo gospodin Martinović glasi: ''U članu 2. prva alineja briše se.'' Sad, kako ćete povezati to sa vašim izlaganjem stvarno ne znam.

Reč ima gospođa Kolundžija, replika.

Dakle, mislim da niko od nas nema pravo, niti je pozvan da amnestira bilo koga od politika i onoga što je radio u prošlosti. I u tom smislu, zaista, ni jednog jedinog trenutka ne amnestiram nikoga od onoga što je u prošlosti radio, za šta se borio i zastupao. Da li se promenio, da li je promenio svoju politiku, na njima je da dokazuju, a na građanima da procenjuju. To nije naš posao i u tom smislu nisam pravila nikakvu razliku u odnosu na politike koje zaista smatram da su bile pogubne u prošlosti.

Ono što je, takođe, činjenica i mislim da je važno samo napomenuti, dakle, ako neko sebi dopusti da optuži političkog protivnika, da je spreman da nudi organe, onda, zaista nije moralo pokazati taj stepen osetljivosti, ako ti isti budu podsećani na ono što su radili u prošlosti.

Gospođo Kolundžija, mislim da je čitava diskusija oko svega ovoga toliko na samoj granici dobrog ukusa, da se bojim da nas politička diskusija dalje u tom pravcu neće odvesti ni za pedalj u bilo kom boljem smeru.

Molim vas, sve narodne poslanike, naravno, da takve stvari poput stvarnosti u kojoj se pominju stvarne činjenice, kao što je bila trgovina organima, u kontekstu odnosa danas na političkoj sceni, da više ne pominjemo, da završimo i da prepustimo to drugim organima koji, nadam se, rade svoj posao, a ipak Aleksandar Martinović ima pravo na repliku. Izvolite.

Zaista, bez želje da dodatno usijavam atmosferu u Skupštini ili da, ne daj bože, vređam gospođu Kolundžiju, samo želim da kažem sledeće – gospođa Kolundžija nije neko ko treba da bilo kome daje amnestiju za političke aktivnosti u prošlosti! Da bi neko bio amnestiran on najpre mora da bude osuđen.

Ako je gospođa Nada Kolundžija htela da kaže da je Vojislav Šešelj navodno odgovoran za nekakve zločine u prošlosti, onda Vojislav Šešelj za te zločine najpre mora da bude osuđen. Vojislav Šešelj nije osuđen, gospođo Kolundžija, više od osam godina traju pokušaji haškog tužilaštva da dokažu njegovu krivicu i to prilično bezuspešno. To mogu da vide građani Srbije ovih dana, kada svedoci koje je Tužilaštvo angažovalo da svedoče protiv Vojislava Šešelja sada govore u njegovu korist i teško optužuju Tužilaštvo Haškog tribunala da su vršili neprimeren pritisak na te ljude da svedoče i protiv Slobodana Miloševića i protiv Vojislava Šešelja.

Jedna mala digresija, čudi me da gospođi Nadi Kolundžiji, recimo, kao velikom evropejcu i velikom demokrati, nije zasmetala činjenica da je, ne samo jedan crkveni poglavar, nego jedan šef države, jer je Vatikan država, u međunarodnim odnosima, održao molitvu na grobu, u najmanju ruku, sumnjivog čoveka iz Drugog svetskog rata, zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, koji je u vreme Drugog svetskog rata bio glavni vojni vikar oružanih snaga Nezavisne države Hrvatske. Čudi me da to niste pomenuli. Kako to da je takav gest u skladu sa evropskim tradicijama i u skladu sa najboljim tradicijama evropske demokratije?

I nije, i time da završim, nije bilo ko od pojedinaca iz srpskog naroda, ni Goran Hadžić, ni Ratko Mladić, prepreka na putu Srbije … (Predsedavajući: Vreme. Završavajte.) … u EU, nego pokušaj EU da dezintegrišu našu državu. (Aplauz)

Ovim smo završili sve moguće replike, iscrpli čak i neke nove teme.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da) Gospodin Buha, pa gospodin Milivojević.