Mi smo amandmanom na član 3. precizirali ono što je bilo neophodno precizirati, a to je da …(Isključen mikrofon.)

Isključili ste mi mikrofon.

Govorim o amandmanu koji je podnet na član 3, gde smo predvideli da se mimo predloga predlagača, koji je predvideo da politički subjekti finansiraju redovan rad i izbornu kampanju samo iz javnih i privatnih izvora, ti privatni izvori razdvoje onako kako nalažu budžetska pravila i kako nalaže stvarni život, da se odvoje na – izvore, zaista, privatne, kao pokloni, prilozi, legati itd. i na sopstvene izvore, što jesu sopstveni izvori, kao zaduživanja od kredita, ali i prihodi koje dobijate od promotivnih aktivnosti prodajom vaših publikacija, političkih simbola, a videćete u kasnijim rešenjima kako smo to uredili, po unapred poznatim cenama i sa svega 5% zarade, koje omogućavaju da se takva promotivna aktivnost obavlja i da ima svrhu zbog koje postoji.

I vi odgovarate, u vašem obrazloženju za odbijanje ovog amandmana, dovoljno ste vi precizno rekli što ste rekli samo – javni, koji daje država, i privatne sve ostale. Zaduživanje nije tuđe i privatno, nego je sopstveni prihod. Da li tako i u budžetu nazivate budžetske izvore i sopstvene prihode koje budžetski korisnici ostvare? Tu vrstu nedoslednosti mogu samo da razumem kao jedan besmislen otpor u odbijanju inače konstruktivnih primedbi, jer bi na ovakav način mnogo jednostavnije mogli da pratite: javne izvore, privatne i sopstvene. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Gospodin Krasić želi reč. Izvolite.

Ako može od vremena političke stranke da se računa ovo.

U trećem stavu člana 3. predlagač je napisao da politički subjekat može da se zadužuje kod banke i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji u skladu sa zakonom. SRS traži da se to izbriše, jer smatramo da se ništa značajnije nije promenilo, da i dalje ima mesta da važi princip da političke stranke treba da sačuvaju svoju samostalnost, nezavisnost i da sačuvaju svoj ideološki položaj i, između ostalog, to mogu da sačuvaju ukoliko su i finansijski nezavisne, ne zavise od te vrste sponzora, kao što su banke. Jer, kada banka daje svoja sredstva i kada nešto finansira, ona to radi ne samo zbog kamate kao prihoda, nego i radi ostvarivanja nekih drugih interesa.

Moram da vas podsetim da u ovom zakonu o finansiranju političkih stranaka iz 2003. godine ne postoji odredba koja dozvoljava finansiranje političkih stranaka putem zaduživanja kod banaka i finansijskih organizacija. To je tada bio evropski standard, veliki princip koga je Srbija morala da poštuje. Promoter tog principa bio je gospodin Đelić. Tada su poslanici DOS-a to oberučke prihvatili kao pravilo ponašanja.

Vidite, za ovih 7, 8 godina promenio se vaš stav o tome. Zašto? Zato što imate obavezu da pokrijete nešto kako neko ne bi odgovarao zbog evidentnih krivičnih dela, osnovane sumnje da postoje krivična dela i nešto drugo. Jedna od tih žrtava te vrste manipulacije i osmišljenog sistema je SRS.

Sada bih vam pročitao stenogram sa sednice Predsedničkog Kolegijuma o 12. marta 2008. godine, kada je doneta odluka da se SRS nikako ne zadužuje, da ne dolazi u dužničko ropstvo, pa je jedan tada rekao – nakrvite samo 300.000 evra, dva miliona evra ćemo mi da plasiramo u ovoj kampanji itd, da bi onda 21. marta otišao do Banke "Inteza", zaključio ugovor o kratkoročnom kreditu, nije vratio sredstva, a onda je 25. juna 2008. godine prepravio taj kredit u dugoročni.

To se saznalo početkom oktobra, a onda je kompletno računovodstvo, knjigovodstvo pobeglo sa njim, a banka "Inteza" naplatila preko menica svoja potraživanja prema SRS. Naravno, to je sada veliki spor. Postoje čak i izjave o priznanju da je to krivično delo urađeno. Objavljeno je u knjigama – citirani su samo javni nastupi i izjave ljudi koji su učestvovali u toj operaciji. To je već opšte poznata stvar i to ne treba bogzna šta komentarisati. Na kraju će to da se prelomi na četvoro sudija Apelacionog suda, koji su deo te zavere i tog zavereničkog plana protiv SRS.

No, pošto je to sve već poznato, da ne trošimo vreme oko toga, obaveštavam javnost da nema ništa od samostalnog delovanja političke stranke ukoliko se ona zadužuje kod banaka, pogotovo ako se zadužuje kod Banke "Inteza", znate i sami. Znamo mi zašto vi forsirate ovu ogradu. Računate da na ovaj način možete da legalizujete i amnestirate ono što se dešavalo u onoj operaciji protiv SRS. Obaveštavam vas da to ne možete da legalizujete, za to će morati svi učesnici da odgovaraju kad-tad.

Takođe, skrećem vam pažnju, ukoliko kao privatni izvor bude i zaduživanje političkih stranaka kod banaka, onda političke stranke učestvuju kao lobi organizacije banaka, a banke danas u Srbiji vedre i oblače ne samo finansijskim tržištem, nego direktno utiču i na monetarnu politiku i na politiku Vlade, a vidite i na politiku stranaka vlasti i opozicije.

Da bi se sačuvala čista politička samostalnost političkih stranaka mora da se zabrani finansiranje putem zaduživanja kod banaka i drugih finansijskih organizacija, mora da se zabrani čak i vrsta pozajmice, mora da se zabrani i dolazak sredstava iz inostranstva, da li inostranih država, takođe, i kada su u pitanju međunarodne organizacije.

Razmislite dobro, budite uvereni, da ukoliko ne usvojite ovaj amandman daleko veće štete prete političkom životu i političkom stanju u Republici Srbiji, jer onda građani u suštini ne glasaju za političke stranke, za liste, za kandidate, nego glasaju za banke.

Zahvaljujem. Na član 4. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica. Izvolite, profesore.

Zahvaljujem. Nastavljamo razradu člana 3. koji smo, takođe, hteli da  promenimo i da, kao u članu 1. i 2, učinimo terminološka razjašnjenja. Na prvi pogled, važeći član Predloga, član 4. dovoljno je jasan. To je član od jednog stava, jedne rečenice, proširene rečenice, i možda bi se nepažljivom čitaocu učinilo, šta je, sad, to pa naprednjaci traže promenu jednog takvog jasnog člana, međutim, nije to baš sve tako.

Samo za nekoliko reči duži član vi niste prihvatili, kada ste razmatrali, iako je bilo pravnih osnova svih vrsta da se prihvati član 4, kako smo ga preformulisali i da glasi: "Javni izvori finansiranja jesu novčana sredstva, usluge i dobra koje daju Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave,'' i to je zajedničko sa onim što je i u Predlogu, ali, zatim, sledi, ''javna preduzeća, privredna društva, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, odnosno član'', opet ova tri hijerarhijski podeljeni nivoi, ''Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave."

Zašto smo to izmenili? Ne samo zato što u članu Predloga piše da to mogu biti organi ovih institucija i organizacije, nego zato što ćemo, ako usvojite ovo kako smo predložili, kasnije u razradi zakona u novim članovima, posebno kod ovlašćenja Agencije, sretati se upravo sa ovim terminima. I, ne vidimo, zaista, sem loše volje, zašto je to problem da se ovaj amandman prihvati, jer bi on suštinski doprineo kristalnoj jasnoći onoga što se htelo uraditi, na stranu to što smo pomenuli u obrazloženju da to odgovara nekakvoj pravnoj nomenklaturi koja je korišćena u Zakonu o Agenciji, a Agencija crpi svoju nadležnost upravo iz člana 2. tačka 2. u kojoj se pominju i javni funkcioneri i javne funkcije, prema tome analogno i javni izvori finansiranja.

Ne vidimo zašto je to promenjeno, jer ako bismo hteli da organi lokalne samouprave imaju pravo da budu neko ko će dati nekakvu uslugu, dobro itd, zamislite ako je taj organ u lokalnoj samoupravi inokosni, šta on može da uradi, a ovde nije jasno definisano hoće li to biti samo novčana sredstva ili će to biti organizacija ili preduzeće, privredno društvo, koje ima i individualni i kolektivni organ uprave koji mora da donese odluku. To nije potpuno isto ukoliko se detaljnije posmatra član 4. i šta konačno može da se dogodi u izbornoj kampanji stranaka na lokalnim izborima, koje su na vlasti, kojima na taj način organ lokalne samouprave može veoma mnogo da učini i pomogne na različite načine, od čistoga novca do usluga koje javna preduzeća ili njihov direktor može da pruži, kao i drugi različiti načini pomoći koji ne bi bili dostupni ni za redovnu ni za izbornu aktivnost.

Zato smo mislili da je to vrlo malo, jer je za to bilo potrebno dobre volje da se ovaj član učini jasnijim, a kasnije i ostale članove koje smo predložili, da se saglasno našoj nameri, izmeni član 3. i ove promene urade. Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. danas ćemo radi i nakon 18.00 časova.

Na član 5. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Koliko je neophodno bilo usvojiti ovaj amandman, molim za pažnju predlagače, makar i nemali pravo da odgovore ili usvoje, da se precizira, da sredstva koja su namenjena iz javnih izvora za finansiranje političkih subjekata moraju da budu onako precizno određena kako smo mi to amandmanom predložili, a napisali smo, ''pod uslovima i u visini propisanoj zakonom''. Govori vam praksa, molim nadležne da pogledaju njihov i naš zajednički srpski "Službeni glasnik", prilikom donošenja budžeta za 2009. godinu iz 29. decembra, član 24. budžeta kaže – sredstva koja su u 2007. godini i ranijim godinama političke stranke utrošile u većem iznosu od predviđenog Zakonom o finansiranju, "Službeni glasnik" 72 i ispravka 75 iz 2003. godine, a nisu izvršile povraćaj u budžet do kraja 2008. godine, naplatiće se prinudnim putem.

Nemenjan zakon, navodno, jasan, za sredstva koja prebacuje Uprava za Trezor i nadležno lice u Ministarstvu finansija, odnosno u lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini, političke stranke su dobile po tretmanu Vlade i po načinu isplate Vlade, navodno više sredstava, a onda morale da vrate ili da im se naplati prinudnim putem. Da li je to jasnoća i da li je to poštovanje zakona koje mi i sada imamo u novom zakonu, a posle ovakve kompromitujuće prakse za sve nas.

Možda vas kao Vladu ne zanima da li ćete biti iskompromitovani kao – neprecizni, nedosledni i površni, ali nas kao političku stranku, nas, SNS, zanima da način finansiranja iz javnih izvora bude strogo propisan i da se on primenjuje. I, zaista, smatram da je ovaj amandman bilo neophodno usvojiti.

Zahvaljujem. Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Da)

(Narodni poslanik Nemanja Šarović, sa mesta: Predsednice, javio sam se za reč po prošlom amandmanu.)

Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Zaista je dirljivo čuti od predstavnika SNS nekakvo zalaganje za precizan način izvršenja budžeta i za precizno određivanje načina finansiranja iz javnih izvora.

Naime, još juče sam u toku rasprave u načelu izneo činjenice, dakle, izneo iznose koje je SNS dobila na svoj račun. To su podaci koje sam dobio od Trezora Narodne banke, ali ovo je potpuno suprotno zakonu.

Dakle, u Subotici nije bilo izbora. U Subotici SNS nije osvojila nijedno odborničko mesto, niti je izašla niti je postojala u maju 2008. godine, kada su lokalni izbori održani, pa je opet na neki volšeban način SNS dobila od Skupštine grada novac. Šta je to iz budžeta Skupštine grada Subotica dobila? Šta je to, nego kriminal? Zašto lepo niste vratili taj novac koji ne pripada vama, nego pripada SRS.

U opštini Novi Beograd, takođe, nije bilo izbora. I tu ste ukrali odbornike SRS, pa uzimate taj novac i ne pada vam na pamet da vratite tako fino kako se, fino, formalno zalažete.

Slična je situacija i u opštini Rakovica i u opštini Palilula, identična situacija je i u opštini Dimitrovgrad i u još nekim drugim opštinama. Znate li koliko ste novca poreskih obveznika namenjenih, u skladu sa zakonom, SRS ukrali na ovaj način? Da li sada ovo vaše zalaganje za zakonitost znači da ste odlučili da se pokajete i da vratite taj ukradeni novac? Naravno da ne. Prema tome, nemojte obmanjivati građane Srbije ukoliko se već zalažete za zakonitost, onda načinite prvo taj korak, pa novac koji otimate svakog meseca vratite u budžet, da bi on bio uplaćen SRS.

Replika, narodni poslanik Tomislav Nikolić.