Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je četiri minuta i 35 sekundi.

Da li još neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 17. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Gordana Pop Lazić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS koji ću obrazložiti odnosi se na raspodelu sredstava iz javnih izvora. S obzirom na to da mi je predstavnik Vlade ili Vlada odgovorila da ne prihvata ovaj amandman zato što je, kako oni smatraju, pravilnije rešenje onako kako su oni predložili, a da nisu mislili da je pravilnije valjda tako ne bi ni predložili, dakle, argument kao argument ne stoji uopšte. Ali, evo, pozivam gospodina Markovića, molim, ako on ima uopšte te ingerencije, da obrati pažnju na ovaj amandman, pogotovo što mislim da moramo da vodimo računa o tome da ovaj zakon nije zakon koji egzistira u pravnom sistemu potpuno sam za sebe, nego je u izvesnoj korelaciji sa Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Nama tu i terminologija i sve ostalo mora da bude, na neki način usklađeno. I ne vidim zašto bismo mi vezivali sa brojem glasova sredstva koja dobijamo iz budžeta Srbije ili autonomne pokrajine ili opštine, kad se glasovi na izborima uvek pretaču u mandate, i ako je to tako po Zakonu o izboru narodnih poslanika, ne vidim zašto to tako ne može da ostane i kada je u pitanju ova materija.

Jedinica mere po nama jeste osvojeni mandat, a ne broj važećih glasova, pogotovo ne ova razlika koju vi pravite za one koji su dobili 5% važećih glasova i za one koji su ispod 5%, pa oni koji imaju 5% dobijaju 1,5% koeficijent, a oni koji su ispod 5% koeficijent 1. Dakle, ovde ne idete ka tome da se izjednači prema broju glasova iznos sredstava koje će dobijati učesnik na izborima, nego opet pravite razliku kao što ste uostalom i do sada pravili razliku i zbog toga taj prethodni zakon i nije bio dobar, jer sadašnje važeće rešenje je da se 30% deli na jednake delove, a 70% srazmerno broju osvojenih mandata. Zato je, recimo, jedan poslanik političke stranke koja je navodno bila u koaliciji sa jačim partnerom, sa jačom političkom strankom na izborima, dobijao neuporedivo više od stranke koja je osvojila veliki broj mandata.

Mislim da ste vi želeli da prevaziđete to, ali ste upali u jednu zamku i napravili ste opet problem, ali htela bih da kažem, pre svega, zbog javnosti, da se možda onima koji prate ovu našu debatu danas čini da govorimo o nečemu što se tiče isključivo nas narodnih poslanika i da se mi ovde otimamo o neke državne pare – nije tako. Ovo se odnosi i tiče svih građana Srbije, jer pre svega oni pune budžet Srbije i oni imaju pravo da kontrolišu rad političkih partija, predstavnika političkih partija, odnosno predstavnika političkih partija u ovom domu.

Jedino je ispravno i jedino je normalno da se političke partije najvećim delom i finansiraju iz državnog budžeta, jer smo tako sigurni da nema uticaja tajkuna i svih onih koji bi želeli, zahvaljujući tome što su na volšeban način došli ili možda na najpošteniji način do ogromnih para, da preko političkih partija dođu i do političkog uticaja. Naravno, ne treba oni da ostanu van političkog života, ali neka se priklone nekoj političkoj partiji ili neka osnivaju svoje političke partije, ali ne mogu kupovati, kao što smo do sada imali slučaj da se kupuju narodni poslanici ili da se unapred kupuje određen stav, kada je u pitanju donošenje nekih zakona.

Imamo zaista veliko iskustvo kršenja zakona, imamo veliko iskustvo da smo gledali kroz prste i da nismo sprovodili zakon i stvorili smo jedno vrzino kolo iz koga ćemo teško da izađemo, a ovi zakoni koje sada donosimo post festum da bismo legalizovali neka stanja kao što je i Zakon o izboru narodnih poslanika, a evo i ovaj zakon o finansiranju političkih stranaka, odvešće nas još više u jedan haos, a svi se navodno zalažu za uspostavljanje nekog čvršćeg pravnog poretka i za poštovanje, kako možemo da čujemo ovde od kolega, naročito ovog doma, koji zaista i zaslužuje da po svom nazivu bude poštovan i da bude na visokom rangu na lestvici institucija koje imaju ugled u društvu.

Donoseći ovakve zakone, glasajući za ovakve zakone mi doprinosimo upravo onom što ne bi trebalo da se dešava, a to je da će i poslanici biti predmet dalje trgovine, što može da izgleda kao da je to njihova lična stvar ili lična bruka, ili pristanak da postanu roba, ali to će biti i iskrivljena volja birača i krađa glasova birača na izborima. Jer, kada oni glasaju, znate, evo danas je bilo te diskusije – da li glasaju za čoveka, za listu, za politiku, šta će se desiti ako neko posle dve godine razmišlja drugačije nego što je mislio pre dve godine.

Izvinite, ali ovde politika dobija glasove. Dakle, jedna politička partija ili koalicija izlazi na izbore sa određenom platformom, ljudi za to glasaju i hoće da se sprovodi takva politika. Taj koji se posle dve godine predomislio, taj ne može da očekuje da, pre svega, ima poštovanje biračkog tela, a da ne govorimo o tome kakve bi posledice trebalo da ima. To što je ovde poslanička većina održavala takvu jednu grupaciju, koja se naknadno registrovala kao politička partija, to je nešto što će se svima obiti o glavu, da vam kažem. Ali, obiće se i njima o glavu ponajviše, nego, baš me briga za njih. Interesuje me šta je sa onima koji se kada izađu na birališta i kada nam poklone poverenje pitaju šta će biti kroz godinu, dve dana, da li će ovi ljudi koji su dobili mandat da izađu na tržište da kažu – meni sto hiljada, meni dvesta hiljada, meni trista hiljada evra i evo nas izmešanih ovde po klupama, umesto, recimo, sedam, 27 poslaničkih klubova.

Koga smo mi prevarili? Prevarili smo građane Srbije. Posle se pitate što vam svaki mesec ili dva dana sve više ljudi odlazi u apstinenciju, odnosno neće da izađe na izbore. Pa, mi ako ništa ne učinimo u tom smislu da povratimo i poverenje birača, a i da povratimo poverenje u institucije, ne možemo ni da očekujemo ništa drugo nego da mali broj ljudi onda odlučuje šta će biti u državi ili, što je najgore, neki faktori sa strane koji će imati mnogo olakšan položaj i mnogo lakši posao da do tako malog broja ljudi dopre i raznim mahinacijama, koje su nam poznate, izdejstvuju rezultate izbora....

Narodna poslanice, iskorišćeno je vreme koje je na raspolaganju vaše poslaničke grupe. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Zamolio bih vas da mi računate od onog vremena ovlašćenog predstavnika, naravno.

Samo je to preostalo.

Tako je. O čemu se radi? Prema postojećem zakonu od onog ukupnog iznosa sredstava koja predstavljaju javne izvore, sredstva se dele političkim strankama zastupljenim u Skupštini, tako što se 30% od tog iznosa deli na ravne delove prema broju političkih stranaka koje su prisutne u Skupštini, a ostatak od 70% prema broju osvojenih mandata.

To je postojeće rešenje i ono nije dobro. Na to moramo da ukažemo, jer se desi da jedan čovek iz jedne političke stranke bude deo neke koalicije i onda je taj jedan ravnopravan u onih 30% sa političkim strankama, nezavisno od toga koliko oni imaju poslanika, pa po tom osnovu dobija neki deo sredstava, ta njegova jednopersonalna politička stranka, imali smo Žarka Koraća, Batića, pa u sličnoj situaciji su i ovi Vukovi ovde, njih dva, tri koliko ih ima (Borise, budi miran) i to treba na neki način da se ispravi po principima pravičnosti. Ne postoji pravičniji način nego broj osvojenih mandata.

I sada moram predlagače ovog zakona da upozorim, ovo što ste u ovom zakonu napisali i ono što ste napisali u Zakonu o izboru narodnih poslanika to samo potvrđuje član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, govori se o osvojenim mandatima političke stranke i ne postoji bolji način da srazmerno broju poslanika, osvojenih mandata, još preciznije osvojenih mandata narodnih poslanika, tako se finansira redovan rad političke stranke iz javnih izvora. Na kom nivou? Državnom – Narodna skupština, poslanici; pokrajinski budžet AP Vojvodine – prema broju poslanika koje stranke imaju tamo; iz budžeta jedinica lokalne samouprave – prema broju odbornika i mandata koliko je ta politička stranka osvojila na izborima. A vi uvodite neke korektivne faktore 1,5 do 5%, preko 5% jedan. Zbog čega? Da biste poništili osnovni princip koji mora da važi u raspodeli javnih sredstava za redovan rad političke stranke.

Nadam se da nije bilo teško da se ovo shvati i pozivam vas da u danu za glasanje podržite ovaj amandman. Meni je izuzetno drago što je veliki broj poslanika vladajućih stranaka podneo amandmane i pošto ste sada oslobođeni stega, pritisaka, sada ste slobodoumni, vlasnici svojih mandata, očekujem kao minimum da Marko Đurišić, Gordana Čomić i još neki poslanici DS, koji su podneli svoje amandmane, a te amandmane nije usvojio predlagač, da u danu za glasanje budu slobodni i da glasaju za svoje amandmane. To bi bio elementarni minimum da pokažete kako ste se oslobodili ovih stega koje stoje u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem što mi niste dali opomenu.

Od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno je tri minuta i 35 sekundi.

Na član 17. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo u načelnoj raspravi prilično govorili o članu 17, zato što smatramo da svaki poslanik zaista ima jednaku težinu i da nije u redu voditi ovakvu vrstu korektivnog faktora i meriti da se raspodela sredstava u novcu po poslanicima razlikuje u zavisnosti od toga da li je neko osvojio do 5% važećih glasova ili preko 5%.

Smatramo da je potrebno brisati taj stav, a da se stav 1. mora izmeniti tako da se sredstva iz javnih izvora obezbeđuju za finansiranje redovnog rada političkim subjektima koji imaju narodne poslanike, poslanike i odbornike, i da se raspodeljuju u skladu sa članom 16. srazmerno broju narodnih poslanika, poslanika i odbornika, dakle, brisao bi se stav 2. oko ovih koeficijenata i stavovi 3. i 4. koji tretiraju koalicije i vreme prenošenja do 10. u mesecu od strane Ministarstva finansija. Predlažemo da ti stavovi 3. i 4, postanu stavovi 2. i 3.

Pošto smo mnogo o tome govorili, ponoviću najkraće. Sva relevantna literatura, svi ugledni autori koji se bave metodologijom istraživanja troškova finansiranja političkih kampanja slažu se da troškovi rastu, a da stranke ne postaju bogatije, nego da jednostavno način obraćanja postaje skuplji, ali se troškovi mere i obračunavaju prema biračima, odnosno koliko evra u okruženju u kome živimo, u Evropi, košta kampanja po jednom biraču i koliko košta te birače parlamentarni politički život po jednom mandatu, odnosno poslaniku, ali ne onako kako se u vreme robovlasničkih odnosa i najamnih snaga radnik smatrao glavom koju treba zameniti, nego poslanikom kao mislećom glavom koji zaista zaslužuje da bude isfinansiran, jer je već stekao pravo da ima svoj mandat. I neka se obruka, neka promeni mišljenje, neka ga se stide njegovi potomci, neka ga neko pljuje, neka on sam misli da je u pravu, ali dozvolite čoveku da misli i da sve ono što s teškom mukom pređe u unutarstranačkoj hijerarhiji da bi bio na listi, da bi obavio kampanju, da bi se bavio nekim stranačkim radom, da to i valorizuje obraćajući se biračima onako kako je to činio i u kampanji.

Jednom jedinom rečenicom ću reći – nemoj da nekom, zaista, padne na pamet da mene ili Tomislava Nikolića ili nekog upoređuje sa onim ko nikada nije učestvovao u političkom radu, niti vodio kampanju, niti pisao programe, niti išao od odbora do odbora, niti lepio plakate! Ja, spadam u one koji su to radili i bila član najviših organa stranke. I, ne može nas uopšte neko upoređivati sa nekim koje izdajući bilo koga, ko me smatra najamnom snagom, dobio svoj mandat! Isto tako, sutra ko bude na listi SNS ušao sa svojim mandatom kao poslanik zalagaću se da se za njega otvori poseban računi i da sredstva za finansiranje njegovog stranačkog rada idu njemu na račun, da on ima osećaj zajedništva i sopstvenog mišljenja. Jer ako se zalažemo za individuu, kao čoveka koji zna da misli, koji ima osećaj za tim, taj čovek mora da snosi odgovornost i da bude, ako treba, izdan i on izda, ali on mora da zna da li zastupa svoju ideju, i kada prelazi taj ''Rubikon'' treba da zna kome odgovara.

Zalažem se da mandat pripada poslaniku onako kako smo ovde izglasali zakon, ali i da se to naše nastojanje i evropsko dostignuće i dostignuće Interparlamentarne unije Ujedinjenih nacija dosledno izvede i kroz finansiranje stranaka. Hvala.

Od vremena ovlašćene zamenice predsednika poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi.

Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da neke stvari različito tumačimo, ali radi javnosti želela bih da objasnim. Trenutno, još uvek važeće finansiranje, koje će važiti, najverovatnije, do jula sledeće godine, jeste da se sredstava dele, kao što smo čuli, 30% sredstva ravnomerno svim parlamentarnim strankama, a 70% sredstava se deli na osnovu broja osvojenih mandata. Da bi to bilo jasnije, pošto se time dosta bave i mediji i javnost da li su oni ''manji'' bolje prošli i da li su gore prošli oni ''veći'', osnovica problema je baš u tome, o čemu se vrlo malo govorilo, a to sam rekla i u raspravi u načelu.

Posle prošlih parlamentarnih izbora je u ovaj cenjeni dom ušlo svega pet lista i tri manjinske, bez obzira na to, u jednom momentu 23 parlamentarne stranke su primale novac. Dakle, oni koji imaju jednog poslanika, odnosno svi na osnovu toga što su parlamentarna stranka mesečno primaju 830.000 dinara, i na osnovu svakog poslanika još 150.000, što znači da ona parlamentarna stranka koja ima samo jednog jedinog predstavnika u ovom domu mesečno prima 984.000 dinara, skoro milion dinara, a oni koji imaju više 830.000 dinara, plus tih 150, pa, puta toliko koliko ima poslanika. Složićemo se da nije u redu da budu nagrađeni oni koji su ušli ovde u većoj koaliciji pa da se novac deli na deset manjih entiteta, a možda najveći entitet na osnovu koga su oni uspeli dobije manje.

Ne želim da ulazim u to, želim da sa stanovišta Poslaničke grupe manjina, Saveza vojvođanskih Mađara, i svih manjinskih stranaka, koje samostalno izlaze na izbore, naglasim da je nefer isto tretirati one koji su samostalno sa svojom listo izašli na izbore i one koji su ušli zahvaljujući nekome drugom, a nagrađeni su novčano na isti način. Zato mi smatramo da je ovaj način raspodele sredstava, da se sredstva iz javnih izvora dele na osnovu broja osvojenih glasova, dakle, kako je ko nagrađen glasovima birača na izborima, dobije novac.

Jedno od najznačajnijih novina upravo u ovom članu o kome razgovaramo, o članu 17, je, po nama, stav 3. ovog člana: ''Sredstva iz člana 16. ovog zakona koji dobija politički subjekat koji je na izborima nastupao kao koalicija dele se prema koalicionom ugovoru.'' Dakle, sama koalicija koja je kao jedan entitet imala više sitnijih entiteta odlučiće kako će nagraditi one koji su na njenoj izbornoj listi ili su sa tim većim entitetom u koaliciji.

A, što se tiče famoznog stava 2, o kome smo razgovarali u raspravi u načelu, i razgovaramo i danas, da se broj glasova do 5% važećih glasova množi koeficijentom 1,5, a broj glasova iznad 5% koeficijentom jedan, možda je teško ovako imaginarno zamisliti kako će se to zapravo računati, ali svi mi koji učestvujemo na izborima, ukoliko smo manjinska stranka najverovatnije ćemo osvojiti manje od 5% glasova, a ukoliko želimo da uđemo u parlament a nismo manjinska stranka osvoji ćemo više od 5%.

Međutim, želim još jednom da naglasim, svačiji broj glasova do 5%, znači u zavisnosti od izlaznosti videće se koji će se broj glasova množiti sa koeficijentom 1,5%, svačiji, ako je neko osvojio 30% glasova i tu će se taj iznos do 5% množiti koeficijentom i zaista smatramo da je na ovaj način obezbeđena ravnomernija raspodela sredstava. Hvala na pažnji.