Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, izvinite, gospodine Milivojeviću, vi znate da mi iz Srpske radikalne stranke prosto želimo da se napokon vrati parlamentarizam u Srbiji, a to podrazumeva da svaki narodni poslanik slobodno izrazi svoje mišljenje. Naravno, ja pripadam nekoj drugoj političkoj grupaciji, sa nekom drugom ideologijom, takođe, imam pravo da izrazim svoje neslaganje. Ali, uvek oduševljen sam kada prosto javnost Srbije zapljusne sa evrofanatičnim govorima o lepom životu, kada, znate onu priču o ''Đekni''. Ta ''Đekna'' kad će da bude?

Nemam ništa protiv, verujte mi. Treba da se suoče argumenti, a narod neka procenjuje ko šta kaže itd. Meni uopšte ne smeta oduševljenje gospodina Milivojevića situacijom u Srbiji. Treba da bude oduševljen, on se borio za ovo. Nije baš tako bilo jednostavno da se ode do dvorišta, pa se moli, pa ovo, pa ono, ali, znate, moram ipak da intervenišem neki put kada se nešto grubo prekraja.

Ja nisam advokat Veljka Odalovića, nisam, čak ni u prijateljskim odnosima sa njim, nisam ni u prijateljskim odnosima sa Dačićem, ali znate, vi u koaliciji treba da sednete, napravite jednu čajanku, pa razrešite sve do 1990, pa od 1991. do 2000. godine, pa od 2000. godine do 2008. godine, pa od 2008. do danas i definišete gde ste, šta ste i kako ste.

Ja znam da se vama sve gadi što je urađeno u Srbiji od 1990. godine do 2000. godine, sve vam se gadi. Uvek ste bili protiv toga, pa, čak i kada ste bili u vlasti, preko Momčila Grubača, Miodraga Perišića, Panića, Ilije Đukića, onda onog drugog Đukića. Ta vaša koalicija sa SPS-om odavno je prisutna. A vi ste od 1992. godine u lokalu na vlasti, manje ili više, u gradskim opštinama, pa ste 1996. godine, decembra meseca, preuzeli i grad Beograd, pa ste jedno šest meseci, pa je onda Vuk Drašković smatrao da je pametniji, obrisao Đinđića, nemojte to da izbacite iz percepcije, to je sve zabeleženo, to je duboka istorija Republike Srbije.

Stvarno sam oduševljen, ja sam danas vapio i provocirao da vidim ko će da pomene Kumanovski sporazum i vi ste se uvek smejali kada ja kažem gospodinu Milivojeviću da je glavni ideolog DS-a i kada se on pojavi ovde, kada skoči kao Rambo, ja odmah vidim Borisa Tadića. To su sve reči Borisa Tadića.

Samo da ispravimo neke stvari, protiv plana Ahtisari-Černomirdin, bila je samo jedna politička stranka, svi su drugi bili za, je l' tako Veljko? Kako nije? I Vuk Drašković je bio, i DS je dala podršku i rekli su, dolazi mir, dolaze UN na KiM, podržali su potpisivanje Kumanovskog sporazuma, sve je to bilo. Ne može to da se promeni sada.

Mogu da shvatim ovaj umetnički zanos gospodina Milivojevića, ali ako imate nešto sa Dačićem, susretnite ga u hodnik, pa rešite to sa njim, evo vam Veljka Odalovića, on je bio načelnik Kosovskog okruga, on najbolje zna šta je bilo na KiM, on najbolje zna kakva je bežanija bila da se spasi srpski narod od UN, koji su pomagali teroristima. Je l' tako beše, Veljko?

Znate li ko su sada ti teroristi? Svi oni što su u ''vladi Kosova'', nezavisnog, navodno Kosova i oni koji su u parlamentu, idite na sajt njihov, pa pogledajte biografiju, oni se hvale kako su od prvog dana OVK. Uzmite lepo Dačića, pa sa njim sedite i završite, uzmite gospođu Nadu Kolundžiju, ona je u tom periodu na početku bila u SPS, ja to ne zameram, verujte mi, pa je bila i sa Čovićem u jednoj stranci, ni to ne zameram, pa se sada visoko pozicionira u DS, verovatno nemaju uspešnijeg čoveka, ja ne zameram ni to.

Nemojte sada kada iznosite neko gađenje, kada nešto povraćate, pa, povratite na pravo mesto, nemojte široko da idete, znate, Vojislav Šešelj je u Gnjilanu uhapšen, pa je bio u zatvoru, pa je ovde zbog Radomana Božovića, takođe, bio uhapšen. Pa, nemojte. To ne može da se promeni, to je ostalo zabeleženo u istoriji. Ne možete vi onako da šljusnete i da kažete, e, kada ste vi bili, bilo je to i to. Nikada mi nismo bili sami. I, kada smo bili u toj vlasti, tih 30 meseci, ušli smo da bismo odbranili Kosovo i Metohiju, ako se sećate.

Borise Tadiću, to reši memoarima, napišeš lepo memoare i rešiš problem (obraća se narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću).

Gospodine Novakoviću, vidite, malo, malo, i gospodin Milivojević, po nekom zadatku, ima neki daljinski upravljač, oni pipnu dugme, njega žacne struja i on odmah krene paušalno, pljus, teraj, šta je bilo 1991. godine, šta je od Svetog Save pa naovamo itd. On je potpuno ubeđen da tom pričom o SPS, može da dezavuiše SRS. Ja podstičem da se stalno to priča, znate, koliko je meni drago da se to priča. Mi podsećamo birače na ono šta je bila muka, a šta se sve preduzimalo, sa kojim naporima se štitio suverenitet i integritet, možda nismo pobedili, možda nismo ni mogli da pobedimo, ali sve što smo uradili, uradili smo da ne dođe ''peta kolona'', jer kada dođe ''peta kolona'', videli ste šta se dešava: i "fića" je "mercedes". Evo, pokazao sam vam na jednom primeru akciza.

Dakle, gospodine Ugljanin, sedite u ''fići'', a osećate se kao da ste vozili ''mercedes''. To vam je priča o EU. Sada mi kuma posla poruku i kaže, u Evropi se penzioneri bave turizmom, samo putuju od mesta do mesta da nadomeste ono što u mladosti nisu mogli, pa gledaju, i idu ovamo i onamo.

A, penzioneri u Srbiji ne mogu da plate autobusku kartu od Niša do Beograda da bi došli u Beograd da vide svoje unuke. I, ko je kriv? Amandman Zorana Krasića na član 1. Zakona o izmenama Zakona o akcizama i Kumanovski sporazum. Kumanovski sporazum koji je potpisao SPS, a SPS u koaliciji sa ''Otporom''. I sada smo mi radikali krivi što ne menjamo politiku i ideologiju, a vi svi proevropski tipovi? I kad otpuštate i kad zadužujete jedina vam je konstanta da dezavuišete i iznosite neke podatke koje jednostavno istorija ne može da istrpi.

Tako da, gospodine Novakoviću, nisam uvređen, da se odmah razumemo. Jedva čekam kada neko iz vlasti oponira SRS, pa čak i da je toliko daleko, nema nikakvih problema, ali, evo, gospodine Novakoviću, jedno uputstvo za upotrebu: pozivam sve građane Republike Srbije kada u svom mestu vide poslanika koji bude glasao za ovu izmenu da ga pitaju – je li, bre, komšija, odakle ti misliš da ću ja da plaćam tu akcizu?

A, sada malo da se bavimo nekom logikom, nažalost, nije tu gospođa Đukić Dejanović, šta se to desilo od decembra do danas? U decembru ste krvarili za amandman gospodina Kasalovića, a sada gazite po tom čoveku i po njegovom amandmanu, istim žarom, istom strašću. Šta se to desilo u Evropi? Šta se to promenilo sa Evropom za šest meseci? Ovo nije prvi slučaj, tako je bilo i sa onim zakonom o porezu na imovinu, sećate se, njega ste za tri meseca promenili. Onda idemo na priču – mi upravljamo Srbijom, ne vladamo Srbijom. U pravu su, upravljaju, sredstvo su, a onaj ko je Vlada jeste u Briselu. Ne daj bože da dobije kijavicu. Znate, prosto se tresem kada prođe radno vreme u Briselu – neka čistačica greškom pipne neko dugme, žacne struja Borisa Tadića, odmah se neka pakost sutra desi u Srbiji.

To je ta ideologija sa kojom vi funkcionišete, ali nemojte da se sekirate, 80% građana Republike Srbije ne želi da čuje za EU i NATO- pakt. Da vam odam jednu tajnu, kada god budete organizovali izbore, rezultate izbora kontrolisaće svi građani Republike Srbije koji su izašli na izbore, jer neće dozvoliti da ih više iko prevari pričama o ''Đekni''. (Aplauz)

Gospođa Nada Kolundžija, pravo na repliku. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, mislim da zaista nema nikakvog smisla da polemišemo sa onim što vi nazivate sopstvenom ideologijom. Dakle, mislim da to ne treba da radimo, građani to ocenjuju i skoro sto posto građana kaže da je to ideologija koja više u Srbiji nema šta da traži.

Isto tako, mislim da je potpuno besmisleno da polemišemo oko toga šta je ko uradio i radio u prošlosti, pošto efekti te prošlosti građani, takođe, osećaju svakodnevno, ocenjuju i opet sto posto građana kaže – ne želimo da se vratimo u politiku koju su neki vodili u tim godinama. Kada razgovaramo o budućnosti, možemo da polemišemo o tome da vidimo ko ima kakav argument o viziji toga gde je Srbiji bolje u budućnosti. Mislim da kada god o tome razgovaramo, ukoliko se držimo argumenata i činjenica i nekakvih dokaza, mislim da ta polemika ima smisla i da građani imaju pravo da čuju argumente i protivargumente za svaku od politika koje slikaju nekakvu buduću Srbiju.

Da li je Srbiji bolje u Evropi ili je Srbiji bolje u Rusiji ili da bude, kako je neko od bivših vaših članova predlagao, jedna od ruskih gubernija, to, takođe, građani procenjuju, jer mi izlazimo sa tim politikama pred njih i mi im kažemo šta je politika za koju se mi zalažemo, a oni na osnovu toga glasaju. I opet je dokazano da građani veruju da je budućnost Srbije u EU, jer kao i penzioneri u EU i srpski penzioneri bi voleli da putuju i očigledno je da je veća izvesnost da će moći da putuju po Evropi, i da gledaju sve ono što gledaju i drugi građani Evrope, ako Srbija bude članica EU.

Hvala. Reč ima gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, zahvaljujem na komplimentima ''moralna gromada'', žao mi je što ne mogu da odgovorim, zahvaljujem i na komplimentu ''intelektualna gromada'', takođe, ne mogu da odgovorim istom merom, ali moram da odgovorim istom merom kada je reč o sopstvenom sećanju i osećanju građana ove zemlje.

Dakle, činjenica je, jesam bio ''petokolonaš'' za vreme vlasti stranke čije smo predstavnike malopre čuli. Svakog dana sam bio peti u koloni za mleko, šećer, zejtin i pogotovo benzin, koga je obilato bilo na benzinskim pumpama, pa se onda iskuva ona flaša od dva litra koka-kole, pa se u nju sipa litar i 80 benzina, pa onda kupite to kao dva litra benzina. Kamo sreće da su neki zajedno sa mnom stali tada u red da kupe taj benzin i da odu sa vlasti tada, a ne kada je otišlo Kosovo i Metohija zbog njihove politike. Dakle, Bil Klinton ima spomenik u Prištini. Biću siguran da ću sledeći put pored spomenika Bilu Klintonu u Prištini videti i spomenik Vojislava Šešelja, jer on je najviše doprineo sa politikom SRS onome što danas imamo na Kosovu.

Kada govorite o našem odnosu sa SPS, imam sasvim korektan odnos sa SPS. Svesno sam odabrao i gospodina Veljka Odalovića, ovde koji sedi u sali, da bude koalicioni partner. Svesno sa njim radim na onome što se zove trasiranje evropskog puta Srbije. Vama preporučujem da budete u dobrim odnosima sa njim, jer oni koji ne mogu da pređu cenzus u Vrnjačkoj Banji mogu sledeći put od Veljka Odalovića makar da dobiju dozvolu da sa balkona posmatraju sednice skupštine, kada ne budu prešli cenzus i ne budu učestvovali u parlamentarnom životu Srbije. Hvala.

Reč ima gospodin Dragan Stevanović.

Ko će kada da pređe cenzus i ko će kako da prođe na sledećim izborima, to ćemo da vidimo kada dođu sledeći izbori. Samo vezano za ovo poslednje izlaganje želim da kažem jednu stvar. Ne bih želeo ni da vređam, niti bilo šta drugo, ali zaista je neukusno to da dižete spomenik Vojislavu Šešelju naročito u Hagu, gde ste rekli, u Prištini pored spomenika Bila Klintona. Znate, vinovnici politike 90-tih godina nisu bili samo članovi SRS.

Vrlo je interesantna ta vaša percepcija 90-tih godina kada je stavite u ravan ili u paralelu sa ovim što govorite o Veljku Odaloviću i svima ostalima koji su vam sada toliko dragi, a koje ste kasapili, kojima ste šišali decu, koje ste otpuštali, koje ste prebijali i u zatvore nabijali tokom te nezvanične lustracije, ili kako se to zove, 2000. godine, kada ste došli na vlast i kada ste krenuli u svoju avanturu sa puškama i čarapama na glavi, od Savezne uprave carina pa nadalje. Ali, zaista je degutantno razgovarati na tu temu.

Mene interesuje nešto što je gospođa Kolundžija rekla. Efekte prošlosti, u nedostatku argumenata, na njih uvek pozivate vi, i to kada pokušamo da pričamo o perspektivi Srbije koju joj vi pružate i vi garantujete i vi obezbeđujete. Danas ovde o efektima prošlosti vi ste prvi počeli da govorite. SRS je osporavala visinu akciza i daćete nam pravo za slobodu kako ćemo o tome da govorimo, ali lično smatram, kao i moje kolege, da smo sve vreme bili u temi, široko, ali smo bili u temi. Pričali smo i o efektima tih akciza, ko će da ih plaća i kako će da ih plaća. I, vi nama onda kažete – kakvi su efekti prošlosti, građani ne žele prošlost.

Možda građani nisu želeli prošlost, vi ste ih izabrali 2008. i vratili ih u Vladu. Slažem se sa vama. To što građani nisu želeli vi ste im nametnuli 2008. godini. Dva meseca ste formirali Vladu, tako, kako ste je formirali. Osam godina ste po SPS pljuvali iz svakog mogućeg političkog oružja. Mi to nismo radili. Dobili ste mandat da promenite Srbiju. Srbiju ste unakazili, bar to, razumećete me šta kažem, što je od Srbije ostalo.

Pričamo o tome gde je Srbiji bolje. Mi govorimo gde je Srbiji bolje. Ne treba Srbija da bude ruska gubernija, to ovde u SRS niko nije rekao.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević sa mesta: Sem Tomislava Nikolića.)

"Gandi iz Bajčetine" nema više veze sa SRS.

(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da se ne obraćaju direktno i da ukinu dijalog.)

Očigledno da poziciju, značaj i smisao naše ekonomske saradnje sa Rusijom on tada nije ni razumeo, čovek nije imao identitet ni tada, očigledno. Mi smo verovali da je imao, ali nije, šta da radimo, greška je bilo. Ako nam je to greh, oprostite nam, ali obraz imamo. Mi smo, za razliku od njega i njegovih, koji sad ovde skaču kad se pomene moral, ostali principijelni. To ćete poštovati. Vi možete da nam ne volite ideologiju, ali principijelnost SRS u Srbiji će poštovati svi.

Govorili smo o tome sa kojom politikom je Srbiji bolje. Pitam vas kakvu izvesnost Srbija ima sa politikom koju vi nudite, da Srbija živi od priče o evropskim perspektivama? Govorili ste malopre o lažima, o neistinama. Pa, 2000. godine obećali ste im EU 2006. godine, pa 2012. godine i sad spekulišete sa 2020. godinom. Turska čeka 40 godina da bude član EU, više ih ne interesuje EU.

(Narodni poslanik Srđan Milivojević: 12 godina.)

Gospodine Milivojeviću, čitajte malo, pa ćete da vidite koliko Turska čeka da bude član EU, pošto promovišete EU. Ništa ne znate, a promovišete. To je problem Srbije. Sad Tursku ne interesuje EU. A, zašto bi je interesovala? Ima 10% rast bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou, a EU 1, nešto posto, na dnu je svetske lestvice kada se pravi globalni rast. Što bi Turska išla tamo, da plaća evropske fiskalne i političke bahanalije? Baš je briga. Zašto bi to Turska radila. Ali nije Turska tema dnevnog reda.

Kakvu izvesnost ima Srbija sa vama? Da li je ovo predvidiv poreski sistem, gospođo Kolundžija? Da li će zbog ovakve akcizne politike investitori da dođu u Srbiju? Pa, neće. To je sporno, što ne umete da vodite politiku za koju deklarativno kažete da se zalažete. Neće da dođe investitor u državu koja ima milion bespravnih sagrađenih objekata, a pre šest-sedam godina usvojili ste zakon kojim ste garantovali legalizaciju. Neće da dođu, jer posle 10 godina nemate uređeni katastar nepokretnosti. Neće da dođu sa ovakvim principima poslovanja u Srbiji! Neće da dođu sa ovakvim nivoom sudske zaštite u Srbiji. Neće da dođu sa ovakvim antimonopolskim politikama. Neće investitori zbog toga da dođu.

Znate ko nam dolazi? Dolaze samo ovi što im plaćate 10.000 radno mesto. Znate zašto? Zato što im njihove pametne države to ne daju, pa se naši predstavnici hvale – pa, mi smo ih doveli, pobegli su iz Napulja, došli su ovde kod nas u Srbiju. Pa, pobegli su zato što tamo nisu ludi da im daju to što im ovde dajete, ali ne dajete im zbog ekonomske izvesnosti, nego zbog političke promocije pojedinih koalicionih partnera.

Sad vama može da ne prija ovo što pričam, ali to je stvarnost u Srbiji. U tom "Niteksu", u koji je došao "Beneton", a vi dali 10.000 po radniku, svaki peti radnik je ostao u firmi i pitanje je koliko će ovih koji su se opredelili da ostanu i da ostanu tu. Zašto bi radili, pod uslovima koji će im se ponuditi? Šta im pruža garanciju da će ostati tu kad budu obavezni da plaćaju po radnom mestu onoliko koliko u Srbiji plaća svako malo i srednje preduzeće svih ovih godina, koje finansira ovu državu, koje svakog 1. ili 10. plati PDV, bez obzira na činjenicu da je država generator nelikvidnosti i da država najviše privatnom sektoru duguje. A, vi se hvalite kako im obezbeđujete kredite za likvidnost, u državi u kojoj dve trećine privrede nema izgrađene standarde da izvozi u EU.

Pitam gde su efekti ugovora koje ste potpisali sa njima? I , zato kad pričamo o budućnosti, smatramo da ne možete da joj ponudite budućnost, zbog političkog profila, zbog politike koju nudite i nesnalaženja u toj politici koju nudite. Srbija mora da raskine sa politikom koju vodi 10 godina, jer nije dala efekta. To što smo dobili beli šengen, ali danas iz Srbije 300.000 ljudi manje izlazi na godišnjem nivou, po zvaničnim podacima carine, jer nemaju čime da izađu. To je evropska Srbija koju ste ponudili i obezbedili posle 10 godina, naspram Srbije koju bi ponudila SRS, politike "u se i u svoje kljuse". Hvala. (Aplauz)

Prvo ima reč gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Novakoviću, situacija je vrlo jednostavna. Mi šta smo planirali danas da postignemo, postigli smo. Velika je gledanost, ljudi su imali i prilike da vide sve, meni je izuzetno drago kada se kao predstavnici evroatlanskih stranaka u Srbiji pojave gospođa Nada Kolundžija i gospodin, "drugo ja" Borisa Tadića, Srđan Milivojević, da ne kažem pljunuti predsednik.

Zašto? Amandman je bio samo sa ciljem da se podrži ono što je rekao gospodin Kasalović decembra i svi ste glasali za to. Hteo sam da građani vide da vam je šest meseci bilo potrebno da kažete – to što smo glasali decembra, ništa ne valja, a tada ste krvarili da to mora da prođe. Šta sam dokazao? Da vaš misaoni proces zavisi od onog dugmeta u Briseli. Prema tome ono što je bilo idealno decembra meseca, danas je katastrofa, ništa ne valja. Jedina konstanta je DS. Šta oni kažu, to je zakon, to je demokratija, to je svetlost, to je tama, to je tuga, to je jad, to je bogatstvo. Mi smo taj posao završili, efektno smo dokazali.

Pošto je velika gledanost, pozivam sve građane Republike Srbije, kada vidite poslanike vlasti i u vašoj opštini odbornike stranaka koje čine vlast, pitajte ih da li postoji razlika između "mercedesa" i "fiće"! Ako vam kažu da ne postoji razlika, onda svoj krš od kola doterajte i uzmite njegov dobar auto.

Zamolio bih te, Borise Tadiću, da budeš miran. Miran! Vidite kako je nemiran ovaj, kao da je Boki 13, a ovamo glumi Borisa Tadića, glavnog ideologa DS. Oduševljen sam kada ideologiju DS brane i zastupaju Srđan Milivojević i gospođa Nada Kolundžija. Kamermani, pogledajte šta je ostalo od DS, gromade, ljudi koji ima krvare do poslednjeg dinara akcize! Njima je potrebna akciza, da uzmu, malo im je. I, ceo evropski put se svodi – malo je njima. A gde ste vi, građani? Niste u percepciji. Vi ste u percepciji pred izbore, da vas prevare, ako možete još jedanput u kontinuitetu da napravite neku grešku verujući u smak sveta ili čudo.

Pa, kakvo je čudo da se desi nešto dobro u Srbiji sa Srđanom Milivojevićem? Da sam ja bio ta vlast, gospodine Milivojeviću, kako vi predstavljate 30 meseci učešća SRS u vlasti, znate li kad biste vi izišli iz zatvora? Nikad tebe ne bih pustio iz zatvora, po zakonu.

Pa, znam kakve posledice možete vi da izazovete. Znate li šta se dešava sa tom vrstom ''slobodnih radikala''? Pa, to je medicinski problem, znate li to? I, zašto je operacija otimanja mandata napravljena?! Kupili ste ljude da ne biste ugrozili samoubilački put prema EU! Nema ovih, pre dva dana su branili EU u pogledu akcizne politike, u 58. godini čovek je počeo da razmišlja sam svojim mozgom. Što bi rekle moje Nišlije – ''mnogo je pametan, razmišlja s mozak'', ali, tek u 58. godini.