Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

Dakle, mislim da bi trebalo da se skenira Predlog zakona, a ne amandmani. A, to što neko pokušava da skenira naše amandmane da bi dokazao kako je on pametan i dobar, to ne znači da amandmani nisu dobri. Zamolio bih Službu Skupštine da nađu tu ''iglu'', što je, negde, na sedištu prethodnika, koja ga bocka i tera ga da skače svaki čas ili bar da on promeni mesto, pošto, izgleda, ljudi znaju gde on sedi.

Kad sam govorio o evropskim vrednostima, govorio sam o tome da poslanik ima svoj mandat, da sa njim raspolaže svojstveno svojoj volji i da po našem Ustavu, koji nije suprotstavljen tome, ima pravo da svoj mandat poveri političkoj stranci ili koaliciji, listi sa koje je izabran. I ta evropska vrednost postoji i tu vrednost ste utemeljili u zakon. I nadam se da lamentiranje nad robovlasničkim položajem koje imaju stranke nad poslanicima više nikad neće promeniti taj stav u Srbiji.

Finansiranje nije nikada regulisano, ali se podrazumeva da je država odvojila novac da finansira političke aktivnosti narodnog poslanika, a ne političkog subjekta sa čije liste je on izabran. Narodni poslanik ovde predstavlja narod, a ne politička stranka. Zbog toga smatram da je trebalo dobro da razmislite i žao mi je što ministar Marković nije učestvovao u izradi zakona, nego su to radili oni koji ne znaju šta je poslanički život. Zbog toga smatram da je trebalo uvrstiti odredbu da finansiranje ide sa poslanikom, gde poslanik – tu se i finansira, a ne po broju osvojenih glasova.

Jer, zamislite jednu političku stranku koja osvoji 15 mandata i u toku četvorogodišnjeg mandata Narodne skupštine raspu se poslanici, imaju pravo i po zakonu i po Ustavu, ostane samo onaj što drži pečat političke stranke, i svakog meseca država uplaćuje za 15, 50, 100 poslanika u tu firmu koja više ne postoji. Vi kažete da je to pravičan zakona. Vi odbijate takav naš amandman. To je apsolutno neprihvatljivo i nemoguće.

Šta se tu onda finansira? Pa, taj koji je podneo listu on je finansiran za vreme kampanje. Dobio je novac za izbore na osnovu broja osvojenih glasova, kako vi kažete, ili broja mandata, kako mi predlažemo. I to je završeno.

Sad počinje redovno finansiranje u vezi sa brojem mandata koje ''ima'' onaj kome država isplaćuje, a ne sa brojem osvojenih mandata. Četiri godine je predug rok, vidite i sami šta se dešava. Nije broj mandata više srazmeran broju osvojenih mandata i to treba jasno razdvojiti, novac koji pripada po broju osvojenih mandata i novac koji pripada po broju mandata koje ima poslanička grupa.

Zahvaljujem. Po amandmanu gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u nedostatku bolje argumentacije onda se pribegava konstrukciji da je nešto evropski standard. Evo, ne želim da analiziram neke druge političke sisteme iz EU, ali zadržaću se na državi koja je otadžbina parlamentarizma, a to je Velika Britanija.

Kažite mi, kako je moguće da u Velikoj Britaniji imate četiri člana vlade koji se zovu "vladini bičevi"? Njihov zadatak je da kontrolišu da poslanici vladajuće stranke dolaze na sednice, da dolaze na sednice odbora i da glasaju u skladu sa stavovima svojih političkih stranaka. U Velikoj Britaniji to može, u Republici Srbiji to ne može. I, kaže se da to nije evropski standard. Gospodin Tomislav Nikolić nam samo nije naveo primer države u kojoj je moguće da jedna stranka u trenutku završetka izbora ima 100 osvojenih mandata, a da na kraju četvorogodišnjeg mandata parlamenta ostane samo neko, kako on kaže, ko drži pečat. Tako nešto je moguće u Republici Srbiji.

Nisam čuo, nisam pročitao toliko knjiga, kao moj uvaženi prethodnik, da se tako nešto desilo u Velikoj Britaniji. Nisam čuo da se to desilo u SR Nemačkoj, u Italiji, u Španiji. To se dešava samo u Republici Srbiji. To se desilo 2005. godine sa Bogoljubom Karićem, to se desilo 2008. godine sa Tomislavom Nikolićem.

Gospodin Srđan Milivojević je, verovatno, metaforično hteo da kaže kako navodno mi, da bismo igrali fudbal u evropskom takmičenju, moramo fudbal da igramo nogom, a ne rukom. U redu, ali zašto ga onda Englezi igraju rukom? Kako je tamo moguće da postoji kontrola političke stranke nad svojim poslanicima, u Republici Srbiji, otprilike, narodni poslanik se pojavio sa neba u Skupštini?! Nije ga kandidovala politička stranka ili ako ga je kandidovala, to nema nikakve veze? Ako sam ja danas za ''Veliku Srbiju'', a sutra sam ''apostol EU'', to nema nikakve veze?! To je normalno?

Sad imate jednu neverovatnu stvar u Srbiji, imate neverovatnu stvar u srpskom parlamentu. Otprilike ona glasi, ja sam najpre postao pravnik pa sam se tek onda rodio. Najpre je jedna stranka dobila poslanike, pa je tek onda formirana. Nisam čuo, gospodine Novakoviću, da taj slučaj postoji u Velikoj Britaniji. A, nemoguće je da smo mi izmislili parlamentarizam, a ne Englezi. Ako hoćete evropske standarde, onda posmatrajte kako se ponašaju države koje su izmislile i parlament i parlamentarizam i poslanike i instituciju poslovnika i spikera itd. Ima li toga tamo? Nema. A, zašto to mora da postoji u Republici Srbiji? Pa, zbog politike dvostrukih aršina. Tako se velike sile ponašaju prema malim državama otkad je sveta i veka. Jedna pravila važe za njih, a druga pravila važe za male narode.

Kad se Republika Srbija bori za suverenitet na Kosovu i Metohiji, onda ne može. Kad deo neke stare evropske države traže za sebe nezavisnost, ne može. U Republici Srbiji Kosovo može da bude nezavisno, što nije Korzika nezavisna? Zato što jedna pravila važe za njih, a druga pravila važe za Srbiju.

Isto je tako i kada je u pitanju parlament. Ovde parlament može da bude buvlja pijaca, ovde je moguće da najpre dobijete poslanika, pa se tek onda formirate kao politička stranka. Ovde je moguće da ste poslanik SNS a da na zvaničnoj veb-prezentaciji Narodne skupštine Republike Srbije pišete da ste član Poslaničke grupe Napred Srbijo, a da ste član političke stranke koja se zove SRS. Jesu li to činjenice? Jesu. Kako je moguće da se tako nešto dešava i kako je moguće da vi iz vlasti tako nešto opravdavate i legalizujete? Mislite da je to neka prečica za EU. Pa, videli ste juče stav Holandije – nije. Ako vi mislite da politikom dvostrukih aršina možete da približite Srbiju EU u tome se grdno varate.

Dakle, mi iz SRS za srpski parlament, ne za nas lično, tražimo one uzanse, one principe koji važe u tim starim dobro uređenim evropskim demokratijama. Ni više ni manje.

Ako u britanskom Parlamentu nije moguće da neko najpre dobije poslanika pa se tek onda formira kao politička stranka, ako tamo nije moguće da se trguje mandatima, ako tamo postoji veza između političke stranke i poslanika sve vreme mandata jednog parlamenta, zašto tako nešto nije moguće u Srbiji? Kako je moguće da je to tamo normalno, demokratski, evropski – u Srbiji nije normalno, nije demokratski, nije evropski?!

Reč ima gospodin Tomislav Nikolić.

To što sam poimenice prozivan, a mislim da to ne treba da dozvolite, pošto je to ovde apsolutno nedozvoljeno, a ako dozvoljavate, onda igrate istu igru kao i svi ostali koji predsedavaju tim sednicama, ali mene to baš previše ne interesuje.

U vezi ''Velike Srbije'' nisam ja rekao da treba da se razgraničimo sa Hrvatskom na Dunavu, nego stranka kojoj vi pripadate. Ali jednu drugu stvar, mnogo važniju koju vi pokušavate naučno da objasnite, dakle, navedite mi jednu evropsku državu u kojoj je parlamentarna politička stranka isključila poslanika iz svojih redova i umesto njega odredila drugog? E, takvu mi državu nađite u EU, pa ću vam reći da imate pravo da isterate i 30, 20, 50 svojih poslanika, i da ih zamenite onima koji su podobni političkoj stranci. Takav način manipulisanja narodnim poslanicima nije dozvoljen u zemljama u kojima se to zove narodni poslanik.

Tamo gde je milošću monarha neko izabran da glasa kad on nešto predloži, pa to je bilo i ustavima Kraljevine Jugoslavije, tamo monarh ima pravo da određuje neke svoje poslanike.

Kad narod bira poslanike ne može predsednik političke stranke da smeni tog poslanika, nego ima da razmišlja ko ga je predložio narodu, ko ga je izabrao da ga predstavlja na listi da bi narod glasao za tu listu, pa kad sa njim dođe u sukob, onda mora dobro da razmisli da li gubi člana, a taj član ostaje poslanik, pošto je to njegova želja ili će da trpi ponašanje da bi imao naizgled isti broj poslanika koji je imao.

Zalažem se za to da se u svim političkim strankama ljudi oslobode pritiska…(Predsedavajući: Vreme, gospodine.)… i da govore samo ono što misle.

Zahvaljujem. Gospodin Aleksandar Martinović.

Gospodina Tomislava Nikolića je neko očigledno ili prevario ili pogrešno informisao da u Velikoj Britaniji, navodno monarh postavlja poslanike i da može da ih smenjuje i da monarh bilo šta predlaže.

Dakle, monarh je tamo samo titularni šef države, niti bira poslanike, niti bilo šta predlaže, tamo je glavni politički subjekt političkog sistema Kabinet i Parlament. Monarh je jedna ceremonijalna figura koja sa poslanicima gotovo nema bilo kakve veze. Ali pošto je gospodin Tomislav Nikolić veći evropejac od mene i bolje poznaje političke sisteme EU, želim da ga pitam – a, gde je moguće da najpre jedna partija dobije svoje poslanike u parlamentu pa se, tek, posle toga formira kao politička stranka. Nisam čuo za takav primer. Ne znam da li ste čuli vi, gospodine Novakoviću?

Dakle, opservacija o ustavima Kraljevine Jugoslavije, Srbije itd. takođe nisu tačne. Očigledno da je gospodin Tomislav Nikolić pogrešio neki udžbenik i nije najbolje razumeo pravnu i političku istoriju.

Ono što je definitivno to je da vladajuća koalicija pokušava i kroz ovaj zakon i kroz zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika da legalizuje jednu pojavu koja se u političkoj teoriji naziva vanizborna parlamentarizacija, da jedna stranka postane parlamentarna mimo izbora. Ako izbori nisu bitni, pa, onda, hajde da ukinemo instituciju izbora. Što da biramo? Dovoljno je da postoje ljudi koji imaju kapital, koji mogu da kupe određeni broj poslanika i šta će nam izbori, to je onda mnogo jeftinije. Ispada, ako ste dobro slušali gospodina Tomislava Nikolića da uopšte nije bitno kako je narod glasao i koliko je koja stranka osvojila mandata. Bitno je kakvo je faktičko stanje u parlamentu, kako se došlo do tog faktičkog stanja. To izgleda uopšte nije bitno. Da li je neko prodao svoj mandat, da li ga je poklonio. Izgleda da se to pitanje uopšte ne postavlja.

Zahvaljujem, a baš sam se nadao da ću nešto naučiti, ali ovaj put nisam.

Reč ima gospodin Nikolić.

Onaj ko kaže da je radikal, i ko poznaje pravno-političku istoriju Srbije, mogao bi da se pohvali time da je Radikalna stranka, odlukom Kralja Milana izgubila pobedu na izborima, zato što je Kralj Milan, kada su radikali pobedili, reko, prvi, onaj ko pobedi, nije poslanik, nego onaj drugi. I tako su neki ''naprednjaci'' postali poslanici i zvali su ih ''dvoglasci'' i ''troglasci''. Sa dva ili tri glasa su odlukom monarha postajali poslanici.

To radi vaše edukacije, gospodine predsedavajući, pošto kažete da nikada ništa ne naučite iz ovih diskusija.