Zahvaljujem. Veoma ozbiljno vas upozoravam na dve stvari, da ne biste ponovo morali da tražite kopiju stenograma, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, bar do sada, zakoni su se donosili po tačno određenoj proceduri i u najboljim namerama za poboljšanje života građana Srbije i ispunjavanja određenih civilizacijskih zakonskih dostignuća, a ne na insistiranje pojedinaca ili na zaštitu pojedinih grupa, pa, bile to poslaničke grupe ili partije.

Sa druge strane, pozivajući se na član 107, na koji je već jedanput ovde ukazano, to je drugo pravo koje vi zloupotrebljavate koje nam Poslovnik omogućava. Treće, ni jedan jedini vaš argument nije ukazao na to čime sam ja to povredio Poslovnik u ovom momentu.

Dakle, molim vas da ubuduće to ne radite.

Po Poslovniku gospodin Krasić.

Gospodine Novakoviću, vi znate da se ja vrlo retko kada pozivam na povredu neke odredbe Poslovnika, ali zbog nekih stvari koje ste malopre izneli moram formalno-pravno da se pozovem na član 27. Poslovnika i da vam skrenem pažnju – nemate pravo da definišete šta ću da mislim, kako da razmišljam i šta ću da saopštavam. Ako vi mislite da možete da utičete na to kako ću da mislim o nekom predlogu zakona, izvinite, molim vas, vi ste promašili instituciju.

Vi ste ovde spiker koji usmerava raspravu, vodi računa o redosledu prijavljenih govornika i omogućava da se elementarno vodi ova rasprava, ali da vi utičete na to i da vi iznosite vrednosni sud o mom mišljenju o nekom predlogu zakona, zašto se on donosi, kako se donosi, da bi regulisao nečije interese, to je moje autonomno pravo.

Ako meni ne verujete, pročitajte Izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, gde ste od svakog poslanika napravili božanstvo. (Aplauz)

Nema povrede člana 27. U vođenju sednice Skupštine vodim računa o interesima svih narodnih poslanika i o ugledu ove institucije. Ni na kraj pameti mi ne pada da utičem, posebno ne na vaše, mišljenje, za koje, inače, ne znam kakvo je osim ovoga što izražavate na vrlo korektan i dobar način, ali ne ukazujući na povredu Poslovnika koje nema.

(Narodni poslanik Nemanja Šarović, sa mesta: Po Poslovniku.)

Gospodine Šaroviću, niste zadovoljni mojim objašnjenjem vama ili želite ponovo da ukažete na povredu Poslovnika?

(Nemanja Šarović, sa mesta: Želim da ukažem na povredu Poslovnika.)

Izvolite.

Gospodine Novakoviću, ponovo ste povredili Poslovnik. Povređen je član 103, koji kaže: "Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu s odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku, i to neposredno po učinjenoj povredi."

Po mom mišljenju, učinili ste povredu, neposredno nakon toga sam se javio za reč da ukažem i rekao da je, po mom mišljenju, povređen član 107, objasnio veoma ozbiljno na koji način. Vaša reakcija je bila, prva stvar, da kažete da se ne može ukazati, to je drugi stav ovog člana, koji kaže: "Narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine na koju je već ukazano." Nisam ukazao na povredu koja je već ukazana, gospođa Tabaković je ukazivala na vašu povredu što ste nam dozvolili da govorimo, a ukazao sam na povredu što niste nju upozorili kada je iznela neistinu, jer je neistina da je ovde bilo baražne vatre i da je ovde bilo rata. Dakle, time ste povredili Poslovnik.

A, sledeći način na koji ste povredili jeste time što ste mi pretili, da ću, ukoliko i dalje budem koristio prava iz Poslovnika, ponovo biti sankcionisan opomenom, pa ću ponovo morati da tražim stenogram, kao što sam činio prošli put kada ste povredili Poslovnik, kaznili me, tu kaznu sam platio. Možete da pokušate da me uplašite. Ako bude trebalo, platiću i sledeću, ali znajte, gospodine, da ovu raspravu gleda čitava Srbija, ovo je javno. Dakle, nemojte pokušavati da me uplašite, nemojte da pretite narodnim poslanicima.

Koristio sam prava koja ste mi ovako restriktivnim Poslovnikom dali. Menjali ste ga tri ili četiri puta za ovih 10 godina otkako je DOS u različitim oblicima na vlasti. Ako je ovo previše prava, izvolite pa ga ponovo promenite, ali nemojte pretiti da ćete primenjivati sankcije onda kada apsolutno postupamo u skladu sa Poslovnikom. (Aplauz)

Naravno da nema povrede odredbe člana 103. Niti sam ikome pretio niti mi to pada na pamet, niti to umem uopšte da radim, ali vrlo lepo umem da čitam odredbe Poslovnika i kada primetim da se Poslovnik zloupotrebljava moje je pravo, dužnost, na osnovu stava 7, da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredbi ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava, izreknem meru. Ne izričem meru, ali upozoravam. To nije pretnja, to je jedna molba da se svi zajedno potrudimo i da poštujemo, da li je restriktivan ili nije, o tome možemo da razgovaramo, ali je svakako Poslovnik koji je na snazi.

Da li ste zadovoljni mojim objašnjenjem, gospodine Šaroviću?

(Narodni poslanik Nemanja Šarović, sa mesta: Nisam.)

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome da li sam povredio Poslovnik, član 103, prema ukazivanju narodnog poslanika gospodina Šarovića.

Povredu Poslovnika ukazuje narodna poslanica gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, najgrublje ste prekršili član 27. Poslovnika. Dozvolite mi, iako je pominjan član 27, da vam objasnim možda i 33 puta, ali u drugom kontekstu i dozvolite da objasnim kako ste prekršili taj član 27.

Vašim komentarom posle govora kolege Nemanje Šarovića rekli ste da ga upozoravate, pa, makar ponovo tražio stenogram. Da li to znači da narodni poslanik ne sme da traži stenogram? To ste i čak vrlo ljutito izgovorili. Da li to znači da narodni poslanik ne sme da traži stenogram da bi proverio da li je tačno napisano ono što je rekao?

S druge strane, uporno smo više puta pitali i vas, a pogotovo gospođu Čomić, sada konkretno vas u ovom kontekstu, šta to znači upozorenje? Ne postoji u Poslovniku mera izricanja upozorenja. To je nešto što ste izmislili i što koristite, vi ako procenite da narodni poslanik ne govori onako kako se vama dopada, izreknete opomenu, možete da oduzmete reč, možete da izbacite na određeno vreme iz parlamenta. Vi ste to srpskim radikalima radili redovno, radite i dalje. Apsolutno smo spremni na sve ono na šta ste vi spremni. Uvek vas upozoravamo da to radite u skladu sa Poslovnikom. Nikada to ne radite u skladu sa Poslovnikom, nekad ste raspoloženi na ovaj ili na onaj način i to raspoloženje predsedavajućeg, zapravo, predstavlja Poslovnik, što je u vašem konkretnom slučaju… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem na pokušaju da ukažete na povredu Poslovnika. Što se tiče upozorenja, u pravu ste. Poslovnik ne poznaje tu meru. Do sada je bila u pitanju dobra praksa, način komunikacije i žar, ili raznovrsnost, ili malo jača diskusija u pokušaju predsedavajućeg da se usmeri itd, i da utiče na atmosferu, to je bilo nešto što je bio alat koji je imao smisla.

U tom slučaju, prihvatiću da sam, iskoristivši institut koji ne postoji, a to je upozorenje, možda i prevazišao svoje nadležnosti, ali nisam prekršio Poslovnik, jer je dobronamernost i legitimnost u postupanju nešto što me svakako tu eskulpira. Ali, od sada, evo, prihvatam potpuno i predsedavajući će striktno primenjivati Poslovnik, posebno stav 7, člana 103, ali nisam siguran da smo na dobrom putu stvaranja dobre prakse i atmosfere u ovom domu.

Da li ste zadovoljni ovim objašnjenjem ili niste?

(Narodni poslanik Vjerica Radeta sa mesta: Ne, nisam zadovoljna.)

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o tome da li sam povredio Poslovnik o ukazivanju narodne poslanice Vjerice Radete.

Gospodine Aleksandre Martinoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa vi ste gospodine Novakoviću, ovakvim svojim objašnjenjem povredili član 1. Poslovnika Narodne skupštine u kome lepo piše: ''Ovim poslovnikom uređuju se organizacija i rad Narodne skupštine i način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.''

Vi ste upravo saopštili da ste vi do sada poštovali nekakvu, kako vi kažete, ''dobru praksu'' a ne odredbe Poslovnika, a da ćete se ubuduće držati isključivo odredaba Poslovnika. Izvinite, to je kršenje, maločas citiranog, člana 1. Poslovnika Narodne skupštine. Šta to znači dobra praksa, kada je primenjujete, kada je ne primenjujete? U suštini, u praksi, to što ste vi rekli znači da kršite Poslovnik, arbitrarno prema prilikama i u zavisnosti od toga da li vam odgovara ili vam ne odgovara da poštujete Poslovnik.

Inače, to nije vaš izum, taj termin "dobra praksa'' u parlamentu. To je izum predsednika Administrativnog odbora, koji je pre više od godinu dana rekao, da nema potrebe menjati Zakon o izboru narodnih poslanika, jer je on praksom Administrativnog odbora suspendovao član 102. stav 2. Ustava Republike Srbije. Jeste da u članu 102. piše da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje političkoj stranci, ali, eto, praksa je Administrativnog odbora da se pismena koja je podnela Srpska radikalna stranka, a kojima se u stvari i primenjuje član 102. Ustava Republike Srbije, zbog te prakse ne poštuje.

Sada vas pitam – u kojoj je to civilizovanoj i demokratskoj državi praksa koja je suprotna važećim propisima, u ovom slučaju Ustavu, Zakonu o Narodnoj skupštini i Poslovniku, važnija od samih tih propisa? Ni u jednoj, sem u Republici Srbiji. (Aplauz)

Ne vidim povredu odredbe člana 1. Poslovnika u mom postupanju, uz istu činjeničnu pravnu dimenziju koju sam dao i u prethodnim objašnjenjima, pa pošto ni vaše kolege nisu bile zadovoljne tim objašnjenjem, pretpostavljam da ni vama ona nije dovoljna, a Skupština će se, naravno, u danu za glasanje izjasniti da li sam povredio član 1. Poslovnika, po vašem ukazivanju, sa današnje sednice. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da) Reč ima gospođa Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo, tragedija naše države, pa i ovog parlamenta je, što vladajući Tadićev režim više i ne krije da se zakoni ne donose u interesu građana Republike Srbije i da se ne donose u okviru okolnosti koji važe na teritoriji pravnog sistema Republike Srbije. Na taj način, po striktnom nalogu Evropske unije, odnosno nekakve Evropske komisije, Venecijanske komisije, čime se vi onako busate, volite da se hvalite, donosi se i ovaj zakon, kako ste ga nazvali, o finansiranju političkih aktivnosti i baš vas briga za primedbe koje vam iznose poslanici Srpske radikalne stranke, da ovo mora biti zakon o finansiranju političkih stranaka, a ne političkih aktivnosti. Ali, naravno, vi uvek koristite ovakvo izdiktirane zakone da ih u primeni zloupotrebljavate, pa će, Krasić je to pomenuo, biti moguće finansiranje nevladinih organizacija pod firmom političkih aktivnosti itd.

Mi smo u nameri da ovaj zakon koliko-toliko uljudimo, podneli veliki broj amandmana, a ovo što smo intervenisali kroz ovaj amandman, radi se o tome da smo predložili da koalicija i grupa građana mogu imati status političkog subjekta samo u pogledu finansiranja troškova izborne kampanje. To je jedino realno. To je jedino moguće.

Mi smo obrazložili to, da predmet ovog zakona jeste finansiranje troškova redovnog rada i izbornih kampanja političkih stranaka. Ali, kako se na izborima pojavljuju i koalicije i grupe građana radi ostvarivanja jednakih uslova i ravnopravnosti ovim zakonom, potrebno je precizirati da status političkog subjekta, koalicije ili grupe građana imaju samo u periodu izbornih kampanja, jer koalicija nije stranka. Pre i posle izbora, te stranke koje su deo koalicije funkcionišu svaka na svoj način. Grupa građana ne postoji kao registrovana ni pre ni posle izbora, nego samo u toku izborne kampanje. Ili, ako nećete ovim zakonom finansirati i humanitarni fond Nataše Kandić i Udruženje golubara, bez namere da uvredim golubare što ih upoređujem sa Natašom Kandić, to nikako.

Dakle, očigledno je da vi, ili ne znate šta radite, ili svesno radite pogrešno. Onda kažete – ne možete da prihvatite ovaj amandman, iz razloga što je pravni status koalicije i grupe građana uređen izbornim zakonima. Kakve to ima veze sa ovim zakonom i sa finansiranjem političkih stranaka? Ne govori ovaj zakon o tome na koji način će se izlaziti na izbore. To reguliše Zakon o izboru narodnih poslanika i to naravno nije sporno.

Interesantno je da ste, pošto mi ovde intervenišemo od samog naslova zakona pa dalje, kako ste na amandman kolege Krasića rekli, kako, u praksi nije deo željene rezultate, a bio je i predmet ocene ustavnosti, govorite o postojećem i danas važećem Zakonu o finansiranju političkih stranaka. Mi vam sve vreme tvrdimo – da, tačno je. Nije dao rezultate postojeći zakon, neće dati ni ovaj koji će stupiti na snagu za nekoliko dana. Ali, ne zato što je problem u zakonu, nego što je problem u onome ko primenjuje zakon.

Ni postojeći Zakon, dame i gospodo, nije omogućio da politička partija Vučića i Nikolića može da se finansira na način koji nikome u državi Srbiji nije poznat i nije dostupan javnosti. Naravno, javna je tajna kako se finansiraju, ali ni ovaj zakon, kao ni postojeći zakon neće onemogućiti, recimo, Dragici Nikolić da finansira svoju stranku sa 300.000 dinara. Ali, ni ovaj zakon ne daje odgovor na pitanje – odakle joj te pare? Kako može neko ko ne zarađuje da toliko sredstava izdvoji za finansiranje svoje stranke? Kaže Vučić pre neki dan u jednoj emisiji – to nisu njene pare, mi smo to morali da damo, jer nam zakon ne dozvoljava drugačije da napišemo. A, na pitanje kako to krše zakon, on kaže – ne, ne krši zakon. Naravno, krši zakon i to ne samo o finansiranju političkih stranaka, nego i Krivični zakon. Hvala. (Aplauz)