Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, gospodine Novakoviću, ne znam šta je politički u izjavi da je SRS nudila nekome tuđe organe i tuđe živote, dakle, to nije politička izjava, to je uvreda.

Vi ste na tu uvredu morali da reagujete i ponovo se dokazuje da u srpskom parlamentu postoji politika dvostrukih aršina, kada vladajuća stranka ili neka od vladajućih stranaka, vređa SRS, onda nema intervencija po Poslovniku, od strane predsedavajućeg. Kada mi iznesemo neki naš politički stav, onda se kaže da nekoga vređamo. To su potpuno pomešane stvari. Gospođa Kolundžija je pokazala, po ko zna koji put, da je u srpskom narodu komunizam i marksizam, u političkom smislu, duga teška i, za neke, neizlečiva bolest.

Dakle, matrica izlaganja gospođe Nade Kolundžije je sledeća, i ta matrica je bila prisutna i u raspravi o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika, a to je, političke stranke su zlo, političke stranke su društveni paraziti, političke stranke rade protiv interesa naroda.

'Ajde nekako da skrajnemo političke stranke, 'ajde da napravimo jedan politički izum koji niko nije uspeo da napravi, a to je, da imamo demokratski i parlamentarni politički sistem, ali bez političkih stranaka.

Sada, umesto da se zakon zove zakon o finansiranju političkih stranka, ne vidim šta je sporno u tome, sada se pribeglo jednoj drugačijoj formulaciji Zakon o formiranju političkih aktivnosti, zato što po interpretaciji gospođe Nade Kolundžije, politikom se ne bave samo političke stranke, nego i drugi.

Naravno, politikom se nekada bave i deca, nekada i umetnici, ali ko je taj koji nosi politički proces u jednoj državi, ne samo u Republici Srbiji. (Predsedavajući: Vreme, vreme.) Pa, političke stranke, gospođo Kolundžija, (evo, završavam) uzmite član 5. Ustava, zašto Ustav baš u članu 5, definiše ulogu političkih stranaka. (Aplauz)

Zahvaljujem. Hoćete odmah pravo da dobijete reč i da dam reč gospodinu Krasiću, koji se javila?

Reč ima gospodin Krasić.

Gospodine Novakoviću, sa gledišta prava na repliku, gospođa Nada Kolundžija i ja smo potpuno u ravnopravnom položaju. Prva stvar, i ne bih se naljutio da ste dali prethodno reč gospođi Kolundžiji, pošto smo mi radikali veliki džentlmeni i to vam je poznato.

Ako zaobiđemo, ono što vam se omaklo, gospođo Kolundžija, sa uvredom, ja moram da vam skrenem pažnju, ako pričate o tim politikama u tom vremenu imate mnogo bolje sagovornike od SRS. Imate Ivana Vujačića, Dragoljuba Mićunovića, imate Ivicu Dačića, imate gospođu Slavicu Đukić Dejanović, vaše koalicione partnere, koji su bili zastupnici te politike. Danas vam ta politika ne smeta, gospođo Kolundžija!

Samo da vas podsetim na još jednu stvar, u onoj staroj zgradi, vi ste bili poslanik.....

Samo vas molim, bez neposrednog obraćanja....

Izvinite, gospodine Novakoviću, ipak mi je draže da gledam u Nadu Kolundžiju, kada pričam, nego u vas. Oprostite, što sam normalan čovek.

Vidite, 2003. godine donet je Zakon o finansiranju političkih stranaka, a vi niste bili poslanik, a gospođa Nada Kolundžija je bila poslanik i glasala je u to vreme, najveći evropski standard, finansiranje političkih stranaka. I tada to nije smetalo gospođi Nadi Kolundžiji, a sada smeta. Zašto smeta? Zato što su se promenile stvari od septembra 2008. godine, i nije završen posao kako je planirano, sa preotimanjem SRS i usmeravanja ka evroatlantskom putu, i onda mora da se u međuvremenu pokrije krađa mandata i ovaj kriminal sa finansiranjem političke stranke koju ste vi, gospodine Novakoviću, napravili u Narodnoj Skupštini.

I gospođo Kolundžija, ja pretpostavljam, verovatno imate neke frustracije iz neke prošlosti. Bili ste član i kod Nebojše Čovića, i on je bio za ovaj zakon o finansiranju političkih stranaka. Bili ste poslanik DOS-a.

Vreme je isteklo. Reč ima gospođa Nada Kolundžija.

Ne znam zašto se uvek prelazi na teren ličnog u trenutku kada nema dovoljno argumentacije, ali dobro, to je manir na koji smo navikli, iako je poslovnički to nedopustivo.

Optuživati mene ili Poslaničku grupu ZES i DS da smo mi protiv političkih partija, da mi političke partije doživljavamo kao nekakvo zlo, zaista, ne vidim kako uopšte može da se objasni. Dakle, članovi DS svojim izborom, svojom voljom biraju da budu članovi, daju svoje vreme, svoje veštine, svoje znanje da bi ostvarili neke opšte i šire ciljeve, duboko verujući da su političke stranke najbolje sredstvo za ostvarivanje tih širokih ciljeva. Tako mislim da se u nedostatku prave argumentacije, da se brani jedna druga pozicija, poteže za argumentacijom koja zaista ne može da se odbrani.

Dakle, duboko verujem da su demokratske stranke suštinski sastavni deo u samom temelju demokratskog društva, koje je poznato kao višestranačka parlamentarna demokratija, ali isto tako verujem da je razvoj tog društva proces u kome ćemo u određenim vremenima donositi zakone koji će biti usklađeni sa onim što jeste u saglasnosti sa tim vremenom, ali da ćemo ih, takođe, dograđivati. Zato nije čudo ako smo napravili u jednom istorijskom trenutku veliki iskorak donoseći jedan noviji i moderan zakon, 2003. godine, o finansiranju političkih partija. Mislim da nije ni u kakvoj suprotnosti sa činjenicom da danas želimo da unapredimo taj sistem i da donesemo zakon koji će na bolji i sveobuhvatniji način definisati to pitanje i, ono što je jako važno, otkloniti negativne posledice primene zakona koji smo do sada primenjivali.

Zahvaljujem. Gospodine Martinoviću, nema razloga za repliku, nije vas ni pomenula.

Povredu Poslovnika reklamira gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Novaković, zaista, na čudan način danas tumači Poslovnik. Ispada, po gospodinu Novakoviću, da bi ja dobio pravo na repliku gospođa Kolundžija mora po imenu da me pomene. Pa, valjda se sadržina izlaganja gospođe Nade Kolundžije odnosila na sadržinu mog izlaganja. Vi lepo kažete da je zabranjeno da se poslanik jedan drugom neposredno obraća. Da li je tako?

Gospođa Kolundžija, poštujući to, svoju poslovničku dužnost, nije me lično pomenula, ali je svoje opservacije iznela u odnosu na moje izlaganje. I vi kažete da ja nemam pravo na repliku. Time kršite član 27. Poslovnika, što nije dobro.

Ono što je gospođu Nadu Kolundžiju verovatno iziritiralo jeste ono što sam rekao vezano za jučerašnji akt holandskog parlamenta. Onda je gospođa Nada Kolundžija, u nedostatku argumentacije, ponovila onu staru matricu potpuno pogrešnu – radikali su ratni zločinci, oni su huškali na rat, oni su ubijali, palili, žarili, silovali itd. Ne znam zašto vas istina boli. Pa, nisam ja kriv, nije niko iz SRS kriv što vam je juče holandski parlament udario šamar. Na sva zvona – evo, sad će Holanđani da ratifikuju SSP, ulazimo u EU, a oni su vas juče, rečeno omladinskim žargonom, ''otkačili''.

Zašto su vas otkačili? To pitajte sami sebe. To znači da nije tačna vaša desetogodišnja priča da je Ratko Mladić prepreka na putu Srbije ka EU, Ratko Mladić je samo povod da se vrše pritisci. Suštinski razlog EU, i oni neće stati dok se to ne ostvari, jeste da Republika Srbija na zvaničan način prizna da Kosovo i Metohija nisu njen sastavni deo! Kakav Mladić, kakav Hadžić, kakav bilo koji pojedinac, hoće da se odreknemo jednog dela svoje teritorije! I kad … (Aplauz)