Narodna poslanica Suzana Grubješić ima reč. Izvolite.

Gospođo Čomić, želim da se osvrnem na ovo što je gospođa Tabaković rekla, pošto je brinu tragovi Mlađana Dinkića. Mene brinu vaši tragovi, još iz Vlade Mirka Marjanovića, kad ste penzionerima davali bonove umesto penzija. Sad vi kao nešto brinete za penzionere. Naprosto, to je nešto što je ostalo u sećanju penzionera i ne dao bog da ponovo tako nešto dožive.
Sigurno je da se penzije neće ni na koji način ugroziti Predlogom zakona o finansiranju lokalnim samoupravama, ni penzije ni plate i to je upravo onaj rečnik 90-ih, kad su plašili građane da ne glasaju za opoziciju jer kad oni dođu neće biti ni plata ni penzija. Hajte više da se ne vraćamo u to vreme, ako je ikako moguće.
Što se tiče akcija, vi ste glasali za to da se NIS pokloni Rusima. Šta sad hoćete? Mi smo bili za to da se NIS proda na tržištu i da svako dobije onoliko koliko je tada bilo i predviđeno. Sad nema vremena da se kajete. NIS je poklonjen. Građani su dobili koliko su dobili. A vi možete do sudnjeg dana da krivite Mlađana Dinkića što nije isplatio hiljadu evra. Isplatio bi da je NIS prodat po tržišnoj ceni. Ovako, neću odgovarati više na pitanja o besplatnim akcijama. Mislim da je to smešno. Kome fali hiljadu evra? Ja mislim da u ovoj sali ne fali nikome a da ima nekih koji bi mogli sve nas ovde zajedno da kupe.
Što se tiče "Fijata", ko je pustio tu tezu da će se automobili izvoziti u Rusiju, ja ne znam. Ali, to naprosto nije tačno. Rečeno je da će se 200 hiljada automobila izvoziti na tržište zapadne Evrope i Amerike. U Sporazumu sa Ruskom Federacijom o slobodnoj trgovini nema automobila. To bi vi trebali bolje od mene da znate, mada sad, kao novopečena evropejka, ne znam da li se bavite više Rusijom?
Što se tiče banaka, stalno kukate za bankarskim sektorom a to je najzdraviji sektor ove privrede. Privatizovan, sa stranim bankama, sa konkurencijom, sa svim živim. Domaća štednja je 7,5 milijardi evra. Kad je to bilo u vaše vreme? Stalno pominjete neku malu banku u kojoj ste vi radili. Kolika je štednja bila? Šta ste radili u toj banci? Štrikali, kao i svi ostali bankarski službenici.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Pravo na repliku, dva minuta.

Zaista odavno nisam videla ovako ostrašćenu uvaženu koleginicu Grubješić i ne vidim razlog za nervozu. Ako smo gospodin Dinkić i ja mogli lepo i civilizovano da razgovaramo, ne vidim zašto ne bi mogla i koleginica Grubješić? Govorim samo o argumentima.
Znači, koliko je neko bio u Vladi i čiji su tragovi i kakvi, o tome govore preostali papiri i dokumentacija iza onih koji su bili ministri. Znate, kad kažete nekome – svi ste vi bili u vladi, nije svejedno da li je neko bio u vladi dve godine ili 10 godina. Verovatno je onaj koji je bio 10 godina imao više prilike, ali ja kao neko ko je u Vladi bio dve godine, zaista imam mnogo razloga da se time ponosim jer su ostali najčistiji papiri oko svih privatizacija, od "Večernjih novosti" preko mnogobrojnih firmi tog značaja, a mislim da bi vi morali znati makar kako je pripremljena privatizacija Beočinske fabrike cementa. Znači, Vlada u kojoj sam učestvovala, sa mnogima koji sede danas u Vladi, služi svima nama pojedinačno i zbirno na čast. O tome govori dokumentacija koja je iza nas ostala.
Ono što nije dobro je sledeće. U malopređašnjoj priči je rečeno – trebali bi da vuku za rukav investitore oni na lokalu. Vukli ste ih vi, sa republičkog nivoa, da upotrebim vaš termin, inače ne bih tako. Rekla bih – subvencijama ste to radili. I drago mi je da ste napravili tu promenu. Neću reći – novopečeni zakonodavac ili ljubitelj zakona a ne uredbi. Ja ću reći – bravo, gospodine Dinkiću, konačno nećete uredbama da dodeljujete sredstva i subvencije, nego se zalažete da zakonom uredimo podelu para. Ali, i mene ne može reč "novopečena" da uvredi, kao ni "bivši". Jer, ozbiljan čovek stoji iza svojih odluka i poteza. I vreme će pokazati.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodni poslanik Zoran Krasić ima reč, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Gospođo Čomić, ja moram da krenem potpuno drugim putem. Moram da pohvalim gospodina Dinkića jer smo danas videli epohalne promene. Pristojno je obučen, u pristojno vreme je došao, predlog zakona je napisan ćirilicom i čovek priznaje šta je radio 10 godina. On se odriče svega onoga što je radio 10 godina. Ja 10 godina pričam o tome da sve što je radio gospodin Dinkić ne valja, vi se smejete, njemu dajete podršku i napokon ste i vi sad shvatili da to ništa ne valja, zato što vam je Dinkić rekao – sve što sam radio 10 godina, veži mački o rep, ne valja ništa. Da krenemo redom.
Sećate se da je u ovoj zgradi izabrana neka vlada, pa je ministar poljoprivrede bio Saša Vujošević, a glavna za uvoz-izvoz u poljoprivredi bila je Ivana Dulić-Marković. Dođe ona genetski modifikovana sojina sačma, mi kritikovasmo, vi kažete da je to najbolje, samo što me 2006. godine niste ubili, 2007. godine je isteraste iz G-17 plus a Srbija i danas muke muči sa genetski modifikovanim organizmima i opasnostima koje postoje.
Ovo sam rekao da bi se svi setili. Znači, uvek ste osporavali ono što kažu poslanici SRS.
Ovde se neko hvali epohalnim rezultatima u pogledu reforme bankarskog sistema. Međutim, ostala je afera. Niko danas ne pominje Agenciju za osiguranje depozita. Šta je sa njima tamo? Ko će s tim da izađe na kraj? Postoji krivična prijava vezana za upad u Narodnu banku. Postoji krivična prijava vezano za Kipar. Postoji afera vezano za "Mobi 63". Postoji afera do afere, do afere, do afere. Meni je izuzetno drago, gospođo Čomić, što sam danas imao prilike da čujem sve koalicione partnere gospodina Dinkića kako sada iznose prljav veš i potvrđuju sve ono što smo mi u pravom trenutku kritikovali kao politiku dosmanlijske vlade. Zato danas nemam nameru da pričam o gospodinu Dinkiću ili ovoj nekoj njegovoj novoj stranci, nego ću da pričam o DS, kao stožeru za evropsku Srbiju. Naravno, gospodin Dinkić neće da prihvati da novopečeni evropejci njega izbace iz Vlade. On krvario, čovek, za EU i NATO pakt, sad na dohvat pristupni fondovi, sad će mu upadne neko sa stiroporom. Ne da on to. Zašto bi on to dao? Znači, danas je dobro što je gospodin Dinkić priznao besplatne akcije – krivak građani, Fijat – krivak Rusiji. To je ona poenta što je pričao.
Drugo, sada malo zbog građana da uozbiljimo, ne postoji teoretičar koji se bavi lokalnom samoupravom, ko se bavi finansijskom i fiskalnom decentralizacijom ili autonomijom, kako je to mnogo ispravnije, koji će da nam se opredeli za jedna ili za drugi sistem. Ne postoji. Zato sva ova dokumentacija koju ste pisali, Nacrt platforme za regionalizaciju Republike Srbije, vežite mački o rep. Ovo vam je spisak privatizovanih preduzeća, gospodine Dinkiću, ne samo kod vas, već od Vladimira Čupića, praktično sa Vladislavom Cvetkovićem, kao direktorom te agencije. Moram da vas podsetim, svi su pod krivičnim prijavama. Znači, Fond za razvoj, ušla policija, kako će da izađe, niko živi ne zna. Agencija za privatizaciju, ušla policija, kako će to da izađe, ko to živi zna? Ministarstvo zdravlja, ušao neko ko se malo razume u policijske poslove, vidite i sami šta se priča po medijima, kakav je stepen korupcije.
Sada kada neko iz G 17 plus kaže da se oni bore protiv korupcije, moram da se okrenem da vidim gde je sunce, da li može da se kaže – dobar dan, jer prosto ne smem da verujem. Bio bih mnogo naivan kada bih verovao. Ja gospodinu Dinkiću ne verujem ni jednu reč što je rekao. Danas sam mu verovao sve, kada je opisao kakav je DSS, kada je opisao kakav je SPS, kada je opisao kakav je Mirko Cvetković. Delim vaše mišljenje, gospodine Dinkiću, u pogledu Mirka Cvetkovića. I ja mislim da on treba da bude predmet krivične odbrane. Delim vaše mišljenje kada je u pitanju SPO. Delim vaše mišljenje o svim vašim koalicionim partnerima. Delim mišljenje vaših koalicionih partnera o vama za ovih 11 godina. Sve je u pravu. Sve je u prvu, zašto se smejete? To je vaša slika. Znači, gde su pare, gde je drp sistem, tu je i koja god hoćete priča, o centralizacije, o decentralizaciji, EU, NATO paktu, crvene linije, žute linije, zelene linije, glasate nogama, rukama, karticama, glavom, nije bitno, bitna je prevara. Samo prevara je bitna.
Da krenemo redom. Zašto bih ja danas ponavljao nešto što smo pričali 2006. godine kada je bila tema Zakon o finansiranju lokalne samouprave? Gospodin Dinkić je pošteno rekao – pre toga su se naganjali poslanici oko tih transfernih sredstava, ko će više da povuče za svoju opštinu, a da nema nikakvog kriterijuma. Seli su i napravili neke kriterijume. Mi smo im tada rekli šta ne valja u tim kriterijumima, do čega će da se dođe. Nažalost, došlo se do toga. centralni problem naših lokalnih samouprava i njihovog finansiranja je što gospodin Dinkić i sve vlade u kojima je on bio od 2008. godine na ovamo, da uzmemo 1. januar 2009. godine, da ne idemo dalje, ne primenjuju Zakon o finansiranju lokalne samouprave. Zamislite, danas niko ne priča o tome da je podneo amandman da Vlada Republike Srbije izmiri dugove prema lokalnim samoupravama. Ne, tema je – ja verujem. To vam je otprilike kao ovo što DS, kako to oni kažu, pomirili se sa SPS, znate, pa onda imamo strategiju promena, pa vreme je za novi program, pa Srbija 2020. Svaka rečenica – mi demokrate verujemo, mi demokrate verujemo, mi demokrate verujemo. I crkoše ljudi u verovanju. Vi ste neka nova religija. Vi neku novu bibliju pišete. Sve se zasniva na verovanju. Ko je verovao vama, taj je nastradao, ljudi. Ko je verovao DOS, taj je nastradao, od njega nema ništa.
Zamislite koliko je to neozbiljno? Evo, opština Lučane, 130 i nešto miliona dinara duguje Fabrika "Milan Blagojević" lokalnoj samoupravi. Kako oni da naplate? Kako, objasnite? Javio se jedan genijalac iz Srbobrana, on kaže – evo, interes moje lokalne samouprave je da kupimo hotel "Elan". Ne znam da li je hotelijerstvo u nadležnosti lokalne samouprave. Mislim da nije. Ali, kaže – mi nećemo da učestvujemo na tenderu i da kupimo našim parama, jer onda je to vlasništvo Republike. Zamislite pametan čovek šta kaže. On se stidi što je to vlasništvo Republike Srbije. Ko sme da da decentralizaciju u Srbiji? Pa Čanak bi prodao Dunav, od Subotice dole do Smedereva. Ko sme vama da da? Verko samo što ne prodaje trgove po Kragujevcu. To vam je kao iz Felinijevog filma kada je prodavao fontanu "Detrevi". Naišao stranac, on kaže – hoćeš da kupiš ovu fontanu? Koliko košta? Hajde da se dogovorimo. Evo, ti daj pare, ima tu neki sitniš itd. Pa ne da Boris Tadić pare, on zna ko je u lokalu na vlasti. Šta vam je? Što vi da kradete u lokalu? Pa neće.
Sad ću da vam kažem kako je to krenulo 2009. godine. Evo, tu preko puta se nalazi Kovin. Raspisali ste dopunske izbore. Mene odredili ispred stranke da idem tamo da promovišem ideologiju. Ja lepo Kovincima kažem – ljudi, nemojte da verujete Pajtiću i ovima koji su na republičkom nivou na vlasti, oni dolaze ovde i kažu vam – glasajte za stranke koje su na republičkom nivou na vlasti, jer ako mi u lokalu pobedimo, mi ćemo da donesemo pare iz budžeta i zaposlićemo u okviru opštine one ljude koji glasaju za nas. Ja kažem – nemojte ljudi da verujete, lažu vas. Zašto? Pa na dnevnom redu Skupštine je rebalans budžeta gde se 15 milijardi skida transfernih sredstava iz budžeta, da ne ide prema lokalnoj samoupravi i priprema se zakon o otpuštanju. Nisu mi verovali i stradali.
Kako je u Boru bilo? Bor, onaj rudarski basen itd. Nije mi drago što ću ove podatke da saopštim, ali sve što uradi u toku meseca, teško da može da se plati struja i voda. Plate obezbeđuje Vlada. Pa ko će u Boru da glasa za nekog drugog, osim za onoga ko obezbeđuje platu za zaposlene u RTB Boru? Zašto bi neko drugi glasao? Pokušali neki sa patikama, sa ovim, sa onim, i nisu mogli da prođu, ovo je mnogo jača motivacija. Odustali ste 2010. godine da dopunskim izborima menjate lokalnu vlast. Zašto? Nema para. Lako je Milu Đukanoviću da sa dva miliona evra završi izbore u Crnoj Gori, tamo je 300-400 hiljada birača. Ovde je, ljudi, šest i po miliona birača. Znate koliko tu ima usta, koliko ima ljudi koji treba da zadovolje neke svoje potrebe? Vi ne možete da zadovoljite potrebe svima.
Onda se sada javlja jedna druga epohalna stvar, posle godinu i po dana skoči na noge lagane čovek, zove se Saša, čini mi se, Paunović, iz Paraćina, vodi tu stalnu konferenciju gradova i opština, oni lepo izračunaju koliko njima duguje Republika, međutim, niko ne sme da napravi protest. Zašto? Pa kramer proti kramera. Kako DS sa lokala protiv DS na vlasti? Mi imamo problem što se zakon ne poštuje. Taj problem se rešava tako što se menja zakon i uvodi nešto novo, sa ciljem da će da se resetuje, sve će da se zaboravi, a opštine prezadužene. Pitanje je kako su se zaduživale. Neke opštine četiri godine ne bi mogle da potroše ni dinar iz budžeta, jer treba da vrate ono koliko su se zadužile.
Država duguje apsolutno svima. Sada se dešava čudo, neka nova matematika da se od ništa napravi nešto. Centralno pitanje sada jeste – da li ste vi za to da Vlasotince dobije dva puta više nego što sada nema? Pa, to što nema, ako dobije dva puta više, znači da dva puta više neće da ima, jer svaki broj množen sa nulom je nula.
Ne, ovde je poenta u tome – vi ste iz opozicije, vi samo kritikujete, a mi smo turbo aktivni, razbi nas adrenalin, tražimo nove ideje i svaku ideju upropastite. Ta količina adrenalina se najbolje leči preko bavljenja sportom ili muzikom. Za politiku je to katastrofa. Ko ima veliku količinu adrenalina ne ulazi u Skupštinu, ne sme da se bavi državnim poslom. To je kao što su uradili sa Šutanovcem, sećate se. Pojavila se velika količina adrenalina, država mu je platila 40 plata samo da ne radi u državnoj službi. Niko nije ni mogao da pretpostavi da će on da se vrati i da bude ministar odbrane. Onda se čudimo što nemamo vojsku, a imamo ministra. To je prirodna posledica nekih stvari koji se kod nas dešavaju.
Sada se pojavljuje neki novi čarobni štapić koji će da reši sve probleme. Iskreno da vam kažem, pošto znam neke gradonačelnike i predsednike opština, otvaram pitanje da li treba da im se prebace i ova transferna sredstva iz budžeta. Znate li koje su to lopuže? Oni se ugrađuju od toalet papira pa na dalje, neprekidno se ugrađuju, drmaju gde stignu. Oni su sada preselili problem, sad je glavni problem Vlada, sad je glavni problem zakon, a ne što se ne poštuje zakon.
Da li neko danas može da da garanciju, bilo kako da se promeni ovaj zakon, da će on da se poštuje od sutra? Niko ne može da da tu garanciju, čak ni Mlađan Dinkić. Evo, i on kaže da ga to ne interesuje. On zna ko je ostao u Vladi, dobro zna da ovi neće da primene to što bi se ovde usvojilo. Naš problem je da li se primenjuje zakon. Ne primenjuje se. Da li se primenjuje Ustav? Ne primenjuje se. Šta se primenjuje? Primenjuju se goli politički interesi. Čak postavljam pitanje da li su politički?
Malo pre se omaklo jednom i kaže "Đilas je podneo amandman". Nije Đilas Beograd. Teško nama ako bi Đilas bio Beograd. Đilas trenutno vodi samo pozitivnu kampanju, slika se po obdaništima i školama gde su deca, jer niko ne bi podigao glas zbog reklame gde su u pitanju deca. On plovi. Tu je i onaj Tucko, Krle, Šaper, oni su mu osmislili kampanju kako da se napravi nova prevara.
Želim da svi vi ponovo budete u istoj vladi, želim da svi budete ZES plus. Zašto da budete ZES plus? Pa, 80% građana Srbije neće da čuje za vas, da vas obrišemo jednim potezom za vjek i vjekova, a ne ove skrivalice, te stiropor, te neću stiropor, te hoću u Vladu, te neću u Vladu, te ja sam za Brisel, za ovo, za ono. Svi ste vi za EU i NATO pakt. Svi ste doprineli da takve posledice budu danas. To samo u paketu može da se obriše, ne može parcijalno. Ostane nešto, pa vi opet napravite neku vladu da pijete krv ovom narodu sledeće četiri godine. Ne, ujedinite se svi koji su za NATO pakt i EU, da idete na jednu listu, radikali su samostalni, 80% građana će za nas, 20% za vas, ne znam da li će i toliko biti i rešimo problem, nema decentralizacija, centralizacija, nema da li se poštuje zakon ili ne, sve ćemo to lepo da rešimo. Možete da odredite i ko će da bude poglavica.
Zaboravio sam da vam skrenem pažnju, gospodine Dinkiću, jedini čovek koji će da glasa za ovaj zakon kod vas, možda ovi vaši i neće, je Srđan Milivojević. On je ovde predstavnik Borisa Tadića i kada on kaže, to je rekao Bokica. Znam njega da pohvalim i on je miran, odmah ide u sošku i završen posao.
Znači, situacija je sledeća. Radili ne radili, poštovani građani, na delu je prevara ista kao za "Fijat", ista kao za besplatne akcije. Videli ste i sami, gospodin Dinkić se odrekao ne samo koalicionih partnera, nego i svojih dela. Najveća kritika onoga što je urađeno, to je uradio gospodin Dinkić.
Da sam na vlasti, zaplašio bih se. Uvek kad je Mlađan Dinkić u opasnosti ili kada je u opoziciji, nešto se krupno dešava u državi. Tako je bilo krajem 2002. godine, gospodin Dinkić je jednom premijeru tada rekao "Laki je malo nervozan".
Još jedna stvar, gospodine Dinkiću, ne morate vi Krasiću da verujete ni jednu reč, samo pročitajte pres kliping vašeg velikog prijatelja po novcu danas, a nekada ljutog neprijatelja Boška Ničića. Sećate se, vi ste išli sa nekim tabelama šta krade "Lutra", "Lutra" je išao sa nekim tabelama šta krade institut G17 plus, Boško Ničić je postavljao pitanja u Skupštini, kritikovao vas, bili ste pred neko buđenje, samo što se niste izujedali.
Sada postavljam pitanje – koja je ta planetarna sila koja vas je ujedinila? Pare, samo pare su vas ujedinile, to nisu Ujedinjeni regioni, ujedinjeni prostor za drpanje para. To svi znaju, i obavešteni i neobavešteni, i oni koji se razumeju u politiku i oni koji se ne razumeju. Ne verujte DOS, bez obzira na agregatno stanje i na čvrstinu materijala, jer se zna šta je glavni motiv zbog čega preduzimaju neke akcije.
Vidite, sada je pokušao Tadić da vas izvuče na crtu i očigledno da je osmišljen sistem da trpite baražnu paljbu sa svih strana. Gospodine Dinkiću, mi vas nismo napali. Danas sam vas hvalio što ste kao insajder DOS pred srpskom javnošću priznali sve ko je krao, ko je lagao, zašto je lagao, kakve su prevare do sada bile. Iz toga može da se izvuče i zaključak kakva će sledeća prevara da bude.
Mi smo vam dali nekoliko amandman kao temu za razmišljanje. Na vrlo interesantan način ćemo pokušati da vam objasnimo te amandmane. Prosto sam zapanjen da 151 predsednik opština ili gradonačelnik još uvek nisu izveli građane Srbije na ulice i doveli ispred Vlade. Ako to ne urade, sve ovo što pričaju dve godine o transferima je pogrešna priča, trla baba lan. Svako u Vladi, ko uskraćuje sredstva nekim opštinama, gde se zna koja fukara vodi koju opštinu, podržavam. Vi mnogo bolje znate kakve su lopuže na čelu nekih gradova i opština i vi imate zakonsku obavezu da sprečite tu vrstu kriminala, a građani neka sutra razmišljaju, kada glasaju, ko ih je prevario, zašto ih je prevario, sa kim ih je prevario, koliko ih je prevario, neka razmišljaju o mnogim stvarima a ne da budu lakomisleni – verujem, imamo pravo da verujem, imam pravo da se nadam, mnogo lepo mi je obećao.
Današnja rasprava ne sme biti rasprava o obećanjima sa 10 članova zakona o izmenama ovog zakona, nego najoštrija kritika sprovođenja jednog koncepta lokalne samouprave i najoštrija kritika činjenice da se zakon dve i po godine ne primenjuje.

Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, obaveštavam da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe: Manjina, Nova Srbija, URS, ZZŠ, LDP, DSS, SRS i ZES.
Prelazimo na deo sednice gde će se debata odvijati po redosledu narodnih poslanika, a prema prijavama za reč u načelnom pretresu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Prvi prijavljeni je narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Bošnjačka lista za Evropski Sandžak će podržati ovaj zakon i to iz jednog vrlo prostog razloga, što i dalje želimo da verujemo da sve ono što ide u korist građana Republike Srbije u ovom smislu ovaj zakon, ako se bude ostvario, da će imati koristi građani Srbije od njega. Zato ćemo ga podržati, ali iskoristiću priliku da, s obzirom da gospodin Dinkić i poslanička grupa koju on predvodi u Vladi vodi ekonomiju i regionalni razvoj, pa ću da iskoristim priliku da govorim o nečemu što je, zapravo, suština ekonomskog razvoja.
Ovo je jedna mera koja će ublažiti neke probleme u društvu, a s obzirom da je ova ideja i deo programa stranke Demokratske akcije još od 1990. godine, otkad smo formirali stranku, i zagovaramo jednu decentralizovanu, regionalizovanu, što se tiče vlasti, dekoncentrisanu vlast i, da je sreće, mi bi danas ovde imali, kao što imamo primere u Evropi, evo, gospodin Dinkić je ovde napravio jednu uporednu analizu, neki zakon koji bi rekao da u Beogradu ne treba da budu sva ministarstva, kao što u Nemačkoj nisu sva ministarstva. Ako već nemamo zapošljavanje u nekoj opštini možda je bilo rešenje da neko ministarstvo sa hiljadu zaposlenih bude u Novom Pazaru. Zašto ne bi bilo? Ministarstvo poljoprivrede u Nemačkoj nije u Berlinu. Neka bude u Novom Sadu, neko treće ministarstvo neka bude u nekom drugom regionalnom centru, pa neka tih hiljadu zaposlenih tamo koji, s obzirom da u Novi Pazar, pored 10 hiljada evra, ne možemo da dovedemo ni jednu stranu firmu, obzirom da ovim merama koje smo predvideli da povećamo stopu zaposlenosti, ne možemo da mnogo u regionu Sandžaka uradimo. Gospodinu Ćiriću, ministru, prošlog puta kada je preuzimao mandat ministra ovde sam rekao – jedan je problem što u Novom Pazaru i Sandžaku ne zapošljavamo ljude, veći je problem što otpuštamo već zaposlene. Ako već nemamo program da ih zaposlimo dajte da napravimo program, odnosno neku vrstu finansijske podrške da već ljudi koji rade ne napuštaju radna mesta i tu imamo mnogo primera u Evropi. Zato sam mu predložio da se napravi program podrške preduzetnicima u Sandžaku da, na primer, do 31. decembra, to mu govorim od onog dana kada je izabran, napravimo jedan fond, jedan program koji će usvojiti Vlada i da, ako dajemo strancima 10 hiljada evra da zaposle jednog, dajte da damo ljudima u Sandžaku hiljadu evra da ne otpuste jednog, jer nama svakog dana i dok danas ovde raspravljamo neko je u Sandžaku otpustio 20 ili 30 ljudi.
Mnogo puta postavio poslaničko pitanje - da li Vlada ima jasan koncept zapošljavanja u Sandžaku, ove mere nisu dale rezultate? Zato i sada pozivam gospodina Dinkića, s obzirom da njegova stranka drži taj resor, kako mi podržavamo ovaj zakon, podržaćemo sve što je na evropskom putu da uradimo nešto i vezano za zapošljavanje u Sandžaku. Imaćete podršku Bošnjačke liste za Evropski Sandžak i stranke Demokratske akcije, ali mislimo da gospodin Ćirić mora već konačno da izađe sa tim programom, da pomognemo zapošljavanje u Sandžaku.
Što se tiče evropskog puta Srbije, daću vam primer iz EU, ali u Švajcarskoj imate najbolji primer zato što je regionalizovana kroz kantone. Kada je Švajcarska htela kanton u Juri, ona je uzela i rekla svako ko registruje firmu ili premesti firmu iz Ciriha i iz drugih regiona, plaćaće porez od 1% na dobit, oslobodiće se gotovo svih ostalih poreza, pa su ostale firme u Cirihu sa 20 hiljada zaposlenih ili pet hiljada ali su tamo bili poreski obveznici pa su se slile milijarde franaka.
Beograd se odriče 10%, ali će dobiti 70%, i to je u redu, neka dobije. Zahvalan sam i za ovih 10% što će dobiti nerazvijene opštine, ali kineska poslovica kaže: "Ako hoćeš nekome da pomogneš, ne daj mu ribu da jede, daj mu štap i udicu i nauči ga da lovi, sam će se brinuti o sebi". Suština je da zaposlimo ljude. Tri puta više iz budžeta da pošaljemo, ljudi će napraviti još četiri, pet kanalizacija, neki vodovod, neku deponiju, ali suštinski pitanje nezaposlenih u Sandžaku ovom merom nećemo rešiti, olakšaćemo malo socijalnu situaciju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana javnosti Srbije, dobili smo predlog izmena i dopuna zakona oko kojih smo danas čuli mnogo razložnih komentara zašto ovaj zakon neće doneti mnogo dobrobiti građanima Srbije, bez obzira što je šifra koja se tu nudi kao povećanje vrlo impresivna i vrlo primamljiva.
Analizirajući sve ono što prati ovaj zakon i analizirajući kao neko ko je politički aktivan događaje u političkom životu Srbije poslednjih nekoliko meseci, a koji su prilično uzburkali scenu i koji su danas rezultirali i ovom raspravom i ovim predlogom, moram da kažem samo jedan zaključak – sukob jedne kolerične i jedne flegmatične sujete je doveo do ovoga. To je moja konstatacija iza koje stojim.
Nismo država koja sebi sme dopustiti bilo kakav luksuz da se bilo šta lično prevodi na polje društvenog i opšteg interesa. Dakle, to sebi nismo u situaciju da dopustimo. I kao narod i kao država smo dužni da ovim građanima mnogo toga objasnimo. Dužni smo da ih zaštitimo pre svega od svojih sujeta i od svih drugih štetnih koraka u politici po njih. Dakle, oni su nas za to birali, a ne za to da bismo mi, kada namirimo svoje prve i osnovne biološke motive, krenuli sa onom sledećom grupom motiva koji su poznati, a to su socijalni motivi, među kojima je na vrhu hijerarhije motiva motiv samopotvrđivanja. Dakle, to je ono što je naša obaveza.
U ekonomskim efektima ovog zakona su govorili mnogi, ali ne bih zanemarila ono što je o tome rekao MMF od koga smo mi i te kako zavisni, a koji prema ovome ima jedan kritičan stav i to su građani ovih dana vrlo jasno čuli. To se u žargonu običnih građana kaže "dobiti po ušima".
Takođe, obećanja i impresivne cifre u tim obećanjima, a imamo jedno jasno iskustvo da BDP iz koga treba da se izdvaja 1,7 za lokalne samouprave, nije ispoštovan u poslednje dve godine i ne znam kako će uopšte biti ispoštovano ovo što nudi daleko više. Bojim se da imamo ponuđeno duplo ništa građanima.
Ako me neko pita kako ću izaći pred građane u svom gradu, da im objasnim zašto nisam za ovo, imam mnogo više problema da građanima objasnim. Moram vam reći da su me češće pitali, a zaista ne znam ni to da im objasnim, zašto nisu dobili onih 970 evra, koliko im još dođemo. Mogu da vam kažem prostom matematikom tih istih građana koji se ne bave visokom ekonomijom nego običnom životnom ekonomijom i to od jutra do večeri, pa preko noći da prežive do sledećeg dana, da su dobili te pare, da im neko garantuje ovog momenta da će im biti isplaćeno, oni bi imali negde oko 3.880.000.000 evra koje bi odmah utrošili, jer moraju da plate sve pristigle račune i sve ostalo što moraju. To bi se odmah kao ozbiljan zamajac uvilo privredne tokove ove zemlje.
Dakle, sad dolazimo do jednog vrzinog kola, gde mi nemamo odgovore na ono što im ranije nismo ispunili, a već imamo nešto sledeće što im nudimo, što im takođe niko neće ispuniti. Zbog toga što im ono ranije nije ispunjeno, ja ne mogu da im objasnim da mogu da podržim nešto što im se nudi na isti način, a što takođe verujem da im neće biti ispunjeno.
Ono što je čista fizika, ne ekonomija, čista fizika života, to je da ako imate jedan budžet, inače Srbija ima budžet, to je za mene nedavno bila jedna nova informacija isti koliko i grad Dortmund. Mi moramo o tome vrlo ozbiljno da razmišljamo kako ćemo ga rasporediti.
Dakle, ako imamo jedan budžet i sve ono što se u taj budžet sliva, imamo i budžetski deficit, kako ćemo uzeti sa jednog mesta po principu spojenih sudova, preliti iz jednog na drugo mesto, a da ovde ne ostane manje, a da tamo bude više i da to sve učinimo bez novih zaduživanja, odnosno da ne učinimo na štetu nekih drugih? Bojim se da je to nemoguće.
Ako govorimo o najsiromašnijim opštinama Srbije koje su zaista za ozbiljnu brigu, i o kojima zaista treba ozbiljno brinuti, nemojte zaboraviti da je privreda u tim opštinama umrla, ili gotovo umrla, ili je u tragovima, a da jedine sigurne plate koje tu dolaze, tu su prosveta, zdravstvo, policija, neki tamo poreski službenici, tako neke sitne službe dolaze, uglavnom, iz republičkog budžeta. To će biti gotovo alhemiji, ta vrsta presipanja. Gotovo ne izvodljivo.
Zbunila me je onda jedna informacija koju sam dužna da kažem građanima Srbije. Naime, mi smo 13. juna, a danas je 15. jun, dobili u poslanički klub jedan dopis stalnih konferencija gradova i opština. Znači, direktno iz lokalnih samouprava, gde se oni nama obraćaju, a obratili su se svim poslaničkim klubovima. Oni izražavaju zabrinutost zbog toga što se veoma važan zakon za lokalnu samoupravu kroz zakon o izmenama i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave predlaže na usvajanje u Narodnoj skupštini bez prave javne rasprave. To je bilo prekjuče. Dalje se kaže – upravo zato, stalna konferencija gradova i opština traži od narodnih poslanika Narodne skupštine, kao i od predlagača zakona, da za kratko vreme odloži raspravu o predloženim zakonima, u cilju otvaranja široke javne rasprave i otklanjanja nedoumica vezanih za predložena rešenja. Oni imaju te svoje predloge i mi to moramo da poštujemo i moramo da ih čujemo.
Međutim, u međuvremenu ih je neko podsetio da, ovo što je ovde rečeno, da će oni birati, da će građani birati sami svoju upravu i da više nikada neće Vlada tu da se meša, onda je tu njih neko podsetio da su, za manje od 90 dana u, čini mi se, 66 opština srušeni izborni rezultati i volja građana i potpuno prepakovana u cilju vladajuće koalicije i da ta volja nije ispoštovana i da im se to ponovo može desiti. Opet smo došli do fenomena da se dobije po ušima. Oni, sledeći dan, ipak prihvataju ovo, sa nemuštim i kraćim pismom – da se preživi do izbora.
To je nešto o čemu moramo da čitamo i da razmišljamo i u redovima i između redova. Imamo nešto što doživljavamo kao političku trgovinu, kao demonstraciju određene moći i uticaja, ali ne dopustivo je to da to ide preko leđa građana na ovaj način.
Ono što je uvredljivo i za mene kao građanina, to je kada se računa da je Srbija, ili da se u Srbiji, ili da se narod i građani u Srbiji neko ko ima kraće pamćenje od jedne ribe. Poznato je da riba pamti devet sekundi, jer posle devet sekundi je spremna da zagrize istu udicu. Dakle, ta kategorija kratkog pamćenja, bojim se da u Srbiji ne može ponovo da upali. Bojim se da su građani počeli ozbiljno da razmišljaju o onome što im se nudi.
Znate, mnogo toga su oni čuli, mnogo toga oni nisu kaznili. Ako pokažete tu vrstu drskosti da izađete pred svoje građane i kažete da jedno obećanje, ozbiljno obećanje od 1000 evra, sad se to svelo na 970 evra, pošto je 30 evra čak i isplaćeno za ovo vreme, ste morali da date u cilju kampanje dobijanja izbora, onda zaista neko mora da podnese konsekvence. Ako posle toga smatrate da zaista imate kredit da se ozbiljno bavite politikom i da se preporučite u drugom sličnom obećanju, i ako Srbija bude ostala na to i nedovoljno je spremna da kazni onako demokratski, olako i izbornim listićem, onda se bojim da će nam se desiti ono prokletstvo – imamo vlast kakvu zaslužujemo. Srbija ne zaslužuje da dalje tone.
Očekujem od građana Srbije da prepoznaju prazna obećanja, a mislim da su u ozbiljnoj meri počeli to da prepoznaju, jer taj potpis od petsto i nešto hiljada u odnosu četiri miliona koji su potpisali u poštama, govori ozbiljno o osvešćenosti Srbije u ovom trenutku. Hvala.