U kratkom izlaganju gospodina Ćirića nisam čula da je nešto mnogo, čak ni da je pomenuo, ali moguće da mi je od buke promaklo, kredit, odnosno sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija.
Hoću upravo od njega da počnem priču o tome da smo dobili, neposredno posle usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji dovodi u pitanje fiskalnu održivost i stabilnost u našoj zemlji, dobili predlog dnevnog reda gde govorimo o dve nazovi garancije, ali ja ih ne bih nazvala baš garancijama, nego možda malo i kreditima, obrazložiću zašto. Dobijamo dva nova zajma koja jedino mogu da pohvalim kao nešto što može privredi da pomogne, to je ono što se zove finansiranje malih i srednjih preduzeća i ovo nije prvi put, da usvajamo ovakav zakon, ovo je kontinuitet jedne vrste pomoći našoj privredi.
Da li bi konačno moglo da počne dolaženje u Skupštinu sa novim zaduženjima u jednu najmanju moguću projekciju opterećenja za budžet u smislu javnog duga. Da li mi, kao građani Srbije, kao poslanici, imamo pravo da znamo da li će Srbija biti u stanju da vraća obaveze koje stvaramo danas na ovoj sednici novim zaduživanjima. Ovaj za održavanje javnih finansija je meni posebno zanimljiv, ali i dve garancije koje dajete za "Fijat" i garancije za "Srbijagas" koja će se pojaviti na sledećoj sednici.
Zaintrigiraću javnost vašim podacima. Na primer, pošto govorimo o dve garancije za "Fijat", kada na teret budžeta ono što ne bi smelo da bude isplaćeno, jer je samo garancija, pa je u krajnjem slučaju onaj ko garantuje dužan da plati za onog za koga garantuje, u Srbiji je u stvari postala praksa da garant unapred isplaćuje garanciju koja bi eventualno mogla da padne na teret Republike Srbije. Dokaz za to je da ste za Puteve Srbije u 2010. godini iz javnog preduzeća "Železnice Srbije", a sa obrazloženjem kako bi izbegli troškove prouzrokovane kašnjenjem kao i sve potencijalne troškove koji se mogu javiti u vezi sa aktiviranjem garancija, vi unapred platili obavezu po kojoj niste prvi dužnik. Dovodite u pitanje opšti smisao garancija ili varate nas kad kažete – ovo je garancija, a odnosite se prema tim garancijama kao da ste dužni po kreditu. Znači, nije svejedno da li sami podižete kredit ili garantujete za nekoga. Kako vi to veštom upotrebom reči obrazlažate javnosti Srbije?
Kad vas pita neko – da li vi imate dospele garancije koje su pale na teret budžeta, pa ste nesolidnom dužniku koji nije sam platio obavezu po kreditu vi morali da izmirite obavezu, vi ovako kažete – Republika Srbija je iskoristila pravo da izmiri dospele obaveze. Prave reči za ovo su – bila je prinuđena Republika Srbija da izmiri obavezu za garanciju koja će pasti na teret. Nemojte da zovete garancijom ono što će ići direktno na teret budžeta, jer nas iskustvo uči da ste, samo u slučaju koji pominjem, u 2010. godini, za puteve Srbije i železnice Srbije platili 143,2 miliona evra. Za 2009. i 2010. godinu po dve tranše i to je podatak koji je došao iz Vlade Republike Srbije.
Zašto kažem da ste u ovaj dom morali da dođete sa procenom da li možemo da vraćamo ove obaveze?
Na pitanje – koji su izdaci za otplatu državnog duga u 2011. godini koji obuhvataju izdatke za otplatu glavnice za emitovane hartije od vrednosti i za izdatke za otplatu glavnice primljenih kredita, obaveze Republike Srbije u 2011. godini iznose 410.046.018.000 dinara. Znači, 410 milijardi dinara bez kamate, 4,1 milijardi evra treba u 2011. godini vratiti po već dospelim glavnicama uzetih kredita i za troškove emitovanih hartija od vrednosti. Takođe, vaš podatak. O kamatama ne govorite. O troškovima zaduživanja ne govorite. Budžet Srbije je nešto preko osam milijardi dinara. Polovina od budžeta je samo za dospele glavnice u ovoj godini. To je razlog zašto pitam.
Imate Upravu za javni dug, čemu služi? Da li krije od nas podatke da li ćemo moći da vraćamo i ove što smo do sada uzeli ili će ovo što danas radite, mimo ova dva kredita za mala i srednja preduzeća, zaista dovesti u pitanje održivost duga koji ima Republike Srbija?
Dalje, Republika Srbija se u 2009. godini kod međunarodnih finansijskih institucija za finansiranje budžetskog deficita, znači, za već stvorene i nepokrivene troškove koji su usvajanjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave uvećani zadužila u 2009. godini 124,5 miliona evra a neto primanja po osnovu aukcijskih zapisa 89 milijardi, itd, su iznosile. Kažete neto primanja da nam bude nešto malo lakše da ne znamo koliko koštaju ti zapisi. U 2010. godini radi finansiranja budžetskog deficita i duga zadužili ste se kod stranih vlada, kod komercijalnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija 454,7 miliona evra. Dalje, na osnovu emitovanih aukcijskih zapisa Republike Srbije u 2009. godini na ime kamata, znači samo ono što je direktan trošak budžeta platili ste 4 milijarde 107,3 miliona dinara. U 2010. godini na osnovu realizovanih državnih zapisa Republike Srbije platili ste na osnovu kamata iz budžeta Srbije 9.284.971.000 dinara. Znači, u 2009. godini, emitovanje zapisa je koštalo 41 milion evra, a u 2010. godini, znači samo troškovi emitovanja za kamate su iznosili 92 miliona evra. Ovo su najpouzdaniji podaci koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Pored ovoga zaduženost lokalnih samouprava kojima želimo da pomognemo drugačijim rasporedom u smislu finansiranja podataka o njihovoj zaduženosti na dan 31. decembar 2010. godine iznosi 663 miliona evra. Zaduženost lokalnih samouprava. Krenula sam prvo od toga koji su troškovi, odnosno dospeli krediti u ovoj godini koji iznose preko četiri milijarde evra, o preciznom podatku koliko treba da platimo za kamate za već uzete kredite, nemam podatak, izdala sam deo koji ste vi dostavili, iznosim podatak o zaduženosti lokalnih samouprava i postavljam pitanje – da li postoji u Republici Srbiji jedno mesto na kojoj su evidentirane sve obaveze koje ima Republika Srbija u smislu javnog duga, unutrašnjeg prema građanima, staroj deviznoj štednji i ostalo. Ono što ima kao obaveze prema inostranstvu u smislu sopstvenih obaveza za koje garantuje direktno, za one koje garantuje indirektno i da li ste konačno vi kao Republika Srbije i Ministarstvo finansija uspeli da usaglasite podatke sa NBS koja u ovom trenutku raspolaže najširim obuhvatom tih obaveza. Znači, zašto zavaravate javnost Srbije? Da nam je održiv dug i da se on još uvek kreće u podnošljivim granicama oko 40-45% vrednosti bruto društvenog proizvoda, odnosno blizu 80% bruto društvenog proizvoda kada posmatramo čitav dug.
Čitavu godinu dana ste nas zamajavali, nema lepše i kulturnije reči, da se kredit od MMF nigde ne može knjižiti da o njemu ne možemo da glasamo, a on se vodi u knjigama Narodne banke kao kredit po kome se plaća kamata, a odakle nego iz budžeta Republike Srbije i osnov da je ta naša tvrdnja bila sve vreme argumentovana je potvrđena i Narodnoj banci gde se na kraju krajeva priznalo da time što država Srbija jemči za obaveze Narodne banke ona jemči i za taj kredit i za obaveze po njemu. Ako bi se bilo ko od vas usudio da to dovede u pitanje, mene kao i uvek nije mrzelo da pročitam sve zapisnike sa sednica Saveta guvernera Narodne banke Srbije gde se o tome vodila jedna sadržajna i argumentovana rasprava i gde je konačno zaključeno da mora da postoji jedno mesto na kojem se vode sve obaveze koje ima Republika Srbija prema svim međunarodnim institucijama, komercijalnim bankama, stranim ili domaćim i svim ostalim poveriocima da bi znali da li možemo sebi da dozvolimo luksuz dalje zaduživanja.
Zašto kažem luksuz daljeg zaduživanja? Evo, ovaj kredit za održivost javnih finansija, je vrlo maglovit kao namena, održivost javnih finansija. Da li su te javne finansije održive, vi ne možete ovde da to iznesete, zato što nemate procenu koju bi vam dala Uprava za javni dug, koja je na naše insistiranje prilikom donošenja Zakona o budžetskom sistemu, a onda i Zakona o budžetu, za 2010. godinu, konačno ustanovljena. Evo upravo u uslovima da dobijete ovih 100 miliona dolara od Svetske banke preko Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jeste upravo taj, zajmoprimac, a to je republika Srbija u čije ime je Vlada Srbije potpisala ovaj kredit mora da obezbedi, da bi koristila ovaj novac, da obezbedi adekvatnu popunjenost radnih mesta u Upravi za javni dug, i da završi sledeće aktivnosti, da uspostavi sveobuhvatnu bazu podataka, da formuliše strategiju za upravljanje javnim dugom, da banci, dajte nama, ako ne zbog nas, a ono zbog njih, spisak garantovanih obaveza Republike Srbije, uključujući i kvalitativnu analizu rizika aktiviranja garancija.
Vi taj problem nemate, vi ne čekate da garancija padne na teret, vi odmah iz budžeta plaćate, bogat je ovaj narod, iz PDV na kupovinu osnovnih životnih namirnica se najviše taj budžet puni, a vi iz njega tako olako plaćate obaveze za koje ste garantovali. Šta me brine?
Vi ste kao zajmoprimac, za ovaj kredit o kome niste hteli reč da kažete, se obavezali da ćete po Zakonu o budžetu za 2011. godinu, koji je objavljen u Službenom glasniku, 29. decembra, izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ustanoviti i utvrditi i pridržavati se Memoranduma o budžetu i ekonomske i fiskalne politike za 2011. godinu, gde ćete posebno voditi računa o svim prihodima i izdacima opšteg nivoa vlasti.
Zaključujem, da vi ovaj kredit po ovom Sporazumu ne možete da koristite, s obzirom na to da je fiskalni savet, čije je mišljenje obavezivalo i Upravu za javni dug, posredno i Ministarstvo finansija i Vladu, da kaže, a gde će se naći nedostajuća sredstva koja su se usvajanjem ovakvog zakona otvorila već u ovoj godini, time što će zakon stupiti na snagu, kako čujem po amandmanima, od oktobra meseca.
Šta ste vi dužni još po ovom zakonu da uradite? Da usvojite predlog o socijalnoj zaštiti, prihvatljiv za banku, koji poboljšava mogućnost ugroženim grupama da dobije adekvatnu novčanu pomoć na osnovu primene tzv. sistema skale ekvivalencije, u skladu sa dominantnom praksom EU i OECD, i da prilagodite način za izdvajanje sredstava.
Evo ovo što bi retko ko umeo da ponovi kao jednu prosto proširenu rečenicu, traži objašnjenje da li ste za povlačenje ovih sredstava, obezbedili ovaj uslov iz tačke 5, da nam se ne ponovi situacija sa raseljavanjem romskih porodica u Beogradu, kada je jedna ovakva rečenica u Sporazumu, stajala, onda se ispostavilo da to raseljavanje jeste bilo uslov za potpisivanje tog sporazuma, za korišćenje sredstava po tom osnovu, ali da na brzinu pretrčan, i samo ispričane dobre strane jednog Sporazuma, ovu državu Srbiju i sve nas, kasnije dovede u pitanje, kada krene provera da li se zajmovi koriste u skladu sa predviđenim uslovima?
Ovakvo ponašanje jednostavno mogu da nazovem samo ponašanjem nekoga ko je potpuno slučajno seo u odgovornu fotelju, koja se zove obavljanje vlasti u nekom dugom roku, gde nije dovoljno da kažete – ovaj kredit se uzima na 15 godina, taj za održive finansije, odnosno na 20 godina, i poček će biti 15 godina. Ali, svakog 15. aprila i 15. oktobra pristižu kamate i one teku odmah. Znači, uslovi, koliko god deluju u prvom momentu primamljivi, ovo košta. Ovaj kredit od 100 miliona dolara se neće ni povući ceo odmah, jer 250 hiljada odmah ide za troškove pristupne provizije, pristupni troškovi na koje se, takođe, od ukupnog iznosa plaća kamata.
Govorite o garanciji za "Fijat" i kažete – novo otvorena radna mesta, oni će kao "Fijat" garantovati mnogo veći iznos nego mi, ali ne kažete da se od ukupnog projekta prvo u realizaciju stavljaju ovi za koje upravo treba država Srbija da garantuje. Projekat "C" i projekat "D" po kojem država Srbija treba da da dve garancije, jednu od 50 miliona, a drugu od 150 miliona evra. Ovaj od 50 miliona evra ima 10 godina trajanja i uključuje četiri godine počeka, a ovaj od 150 miliona evra garancije za "Fijat" je na osam godina, uključujući u ovih osam dve godine počeka. Pa da li zaslužujemo da, makar zbog toga što četiri godine slušamo priču o "Fijatu", izađete pred građane Srbije, a koliko je to ukupno dosad u "Fijat" uloženo? Koliko koštaju tamo ta nova radna mesta, kroz ono što se zove Zakon o kontroli državne pomoći, koji vas nato obavezuje? Koliko je pogodnosti dato za dolazak te fabrike, u smislu oslobađanja od budućih obaveza, koje su inače trebale da uđu u budžet lokalne samouprave? Koliko je iz budžeta Republike Srbije u više navrata već prebačeno tamo sredstava, a koliko se od toga uplatilo od strane onog drugog osnivača i da li je od toga i koliko dugo ćemo čekati neki prihod, jer ja ne verujem da je on već ostvaren?
Znači, najmanje što zaslužujemo kao građani, i ono na šta ste vi obavezni kao jedna odgovorna Vlada, koja ima minimum fakultetskog obrazovanja i koja želi da izađe na sledeće izbore koji su skori, pa da izađete sa prostom računicom kao što se domaćin u kući zadužuje, pa kaže - plata mi je ovolika, ovoliko od ovog mogu da živim, ovo će mi preostajati da izmirujem ove obaveze, zato što ću od kredita koji uzimam danas za proizvodnju nečega imati u dogledno vreme ovoliki prihod, pa da vidim da li mogu da se stisnem, da prištedim neko vreme dok ne počnu da stižu ti prilivi. Vi sa takvom analizom niste izašli i ne zaslužujete da se za ove zakone glasa, a o ostalim detaljima ću kasnije u načelnoj raspravi.
