TREĆE VANREDNO ZASEDANJE, 27.06.2011.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Uvodna Reč

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
Četvrto vanredno zasedanje
27. jun 2011. godine
(Prvi dan rada)
(Sednica je počela u 11,10 časova. Sednicom predsedava Slavica Đukić-Dejanović, predsednik Narodne skupštine.)
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 108 narodnih poslanika, a podsećam da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad prilikom usvajanja Zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji, ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika, pa vas molim da bismo utvrdili kvorum da kartice stavite u poslaničke jedinice elektronskog sistema

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema ustanovljeno da nas ima 126, te da ima uslova za rad, saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam da sam ovu sednicu pozvala izuzetno za ponedeljak, kao i u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge zakona iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu Vlade za održavanjem vanrednog zasedanja.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača magistra Božidara Đelića, potpredsednika Vlade, magistra Verice Kalanović, potpredsednika Vlade i Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja pozvala da današnjoj sednici prisustvuju i Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija i Višnja Kuzmanović, savetnik u Ministarstvu finansija, Uprava za javni dug.

Dostavljeni su vam Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini i Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2011. godini, Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, Zapisnik Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini i Zapisnik sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.

Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica, što je u skladu sa članom 88. stav 5. Poslovnika.

Obaveštavam da je proverom u Službi za poslove Administrativnog odbora utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike, pa prelazimo na odlučivanje.

Stavljam na glasanje Zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 2, 3, 7, 8, 14, 15, 16, 17, 22, 23, 24, 29, 30. i 31. marta 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od 127 poslanika za Zapisnik se izjasnilo 119.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Prv sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 2, 3, 7, 8, 14, 15, 16, 17, 22, 23, 24, 29, 30. i 31. marta 2011. godine,

Stavljam na glasanje Zapisnik sa Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 31. marta, 5, 6, 7, 12, 13, 14, 19, 20, 28. aprila i 5. maja 2011. godine.

Molim da pritisnete odgovarajući taster.

Od 127, 121 za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 31. marta, 5, 6, 7, 12, 13, 14, 19, 20, 28. aprila i 5. maja 2011. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, održane 27. aprila 2011. godine.

Molim da se izjasnimo.

Od ukupno 127 narodnih poslanika, za se izjasnilo 122.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, održane 27. aprila 2011. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 5, 10, 11, 17, 18, 19, 23, 24. i 25. maja 2011. godine.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.

Od ukupno 128 narodnih poslanika, 120 je glasalo za.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 5, 10, 11, 17, 18, 19, 23, 24. i 25. maja 2011. godine.

Stavljam na glasanje Zapisnik sednice drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 7, 8, 9. i 14. juna 2011. godine.

Molim da se izjasnite.

Od 128 narodnih poslanika, za Zapisnik je glasalo 122.

Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik sednice drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, održane 7, 8, 9. i 14. juna 2011. godine.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, koje je sazvano na Zahtev Vlade, saglasno članu 106. stav 3. Ustava republike Srbije i članu 248. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je Zahtev za održavanje Četvrtog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom Zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Četvrto vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini, određen je sledeći

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija,

2. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

3. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke,

5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Narodni poslanik Suzana Grubješić, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2. i člana 170. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstven pretres o:

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, i

- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Da li narodni poslanik Suzana Grubješić želi reč? (Ne.) Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Od 133 poslanika za predlog gospođe Grubješić glasalo je 124.

Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.

D n e v n i r e d:

1. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija,

2. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

3. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke,

5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Prelazimo na rad po dnevnom redu - zajednički jedinstven pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o predlozima zakona po tačkama od 1. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam da prema članu 170., a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, te da se raspodeljuje na sledeći način: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 12 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Ivan Andrić, poslaničku grupu LDP, Miloš Radulović, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, Dragan Stevanović, poslaničku grupu SRS.

Saglasno članu 170. shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o:

- Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija;

- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/A) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

- Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora (Apeks zajam za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje težine kapitalizacije II/B) između Republike Srbije i Evropske investicione banke i Narodne banke Srbije,

- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, i

- Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji Fiat kompakt automobili Srbija/D između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Da li želi reč predstavnik predlagača? Gospodine Ćiriću, izvolite. Ministar Ćirić ima reč.

Nebojša Ćirić

Zahvaljujem. Poštovana predsednice Skupštine, dragi narodni poslanici, dame i gospodo, zahvaljujem. Iskoristiću priliku na početku da se vama, narodnim poslanicima, obratim vezano za ono što je danas na dnevnom redu, a to su takozvani Apeks krediti, odnosno kreditna linija koju je država omogućila i koja, što se tiče Apeks kredita od Evropske investicione banke, iznosi 250.. Da li može malo samo da?
(Predsednik: Gospodo poslanici, zamolila bih za tišinu.)
Zahvaljujem. Evo, ponoviću uvodni deo da pozdravim sve narodne poslanike koji su sad u sali i one koji nisu u sali. Danas je pred vama, na dnevnom redu, zakon kojim se potvrđuje finansijski ugovor između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Radi se o kreditnoj liniji od 250 miliona evra, koja će biti realizovana u sledećoj dinamici 150 miliona ove godine i 100 miliona evra sledeće godine. Sto miliona evra će biti stavljeno na raspolaganje preko komercijalnih banaka srednjim i malim preduzećima, a 50 miliona preduzećima, odnosno preduzećima koji imaju veći broj radnika i veći obim poslovanja.
Konkretno, pre nego što pređem na konkretnije uslove po kojima će se država zadužiti,odnosno po kojima će i moći krajnji korisnici,odnosno srednja i mala preduzeća i velika da uzmu ove kredite. Samo bih rekao da je sektor srednjih i malih preduzeća najvitalniji i najdinamičniji sektor naše ekonomije, da će na ovaj način naša srednja i mala preduzeća moći da povuku kredite, a što je bio jedan od zahteva, rekao bih i molbe koju bi sektor srednjih i malih preduzeća, odnosno imali su prema vladi, kredite koji će imati kamatnu stopu otprilike oko 5,5%. To su kreditni uslovi, dakle, srednja i mala preduzeća preko regularnih kreditnih linija od poslovnih banaka ne mogu da dobiju. Za ove kredite država daje, naravno, garanciju, ali kažem, stavlja na raspolaganje našim srednjim i malim preduzećima kredite koji imaju dve godine grejsa i pet godina otplate. Znači, omogućavaju poslovnim bankama da plasiraju sredstva našim srednjim i malim preduzećima po izuzetno povoljnim kamatnim stopama, koji će omogućiti nove investicije ili proširivanje postojećih proizvodnih kapaciteta. Jednostavno, radi se o izuzetno povoljnim izvorima finansiranja, kakvi zaista trenutno ne postoje na tržištu.
Konkretno, kao što sam rekao, ovi krediti će se odobravati na period od sedam godina, uključujuću i dve godine grejs perioda sa kamatnom stopom koja može biti varijabilna ili fiksna. Varijabilna Euribor plus 0,48 ili fiksna 3%. Još jednom da ponovim, to znači da će krajnji korisnici, odnosno srednja i mala preduzeća imati kamatnu stopu koja će biti na nivou oko 5,5%.
Što se tiče većih, odnosno velikih preduzeća, period otplate do 12 godina sa tri godine grejsa. Kamata je Euribor plus 0,6%, a što je otprilike negde malo jače od 5.5%, ali i dalje izuzetno povoljno. Agent u celoj priči će biti Narodna banka Srbije i neka vrsta naravno supervizora. Ovi krediti će se, još jednom kažem, odobravati, ove kreditne linije će se realizovati preko poslovnih banaka, a poslovnim bankama je da se prijave i da učestvuju u ovom programu. Kažem, ovi izvori finansiranja koji su izuzetno povoljni će nakon ratifikacije vrlo brzo biti na raspolaganju našim srednjim i malim preduzećima. Mi smo insistirali da se ova Apeks linija, koja će sledeće godine, kao što sam rekao, sa 150 biti proširena za još 100 miliona, ponovo aktivirati. Podsetiću vas da je ona bila aktuelna iz prostog razloga što smo u kontaktima sa realnim sektorom, sa našim preduzećima, sa našim privrednicima i preduzetnicima došli do zaključka da je potrebno da se obezbede jeftini izvori finansiranja, pogotovo u situaciji kad imamo i dalje krizu, odnosno problem nelikvidnosti. Kad imamo situaciju da neka preduzeća jednostavno ne mogu da dođu do jeftinih izvora finansiranja.
Sa druge strane imamo takođe danas na dnevnom redu Zakon o potvrđivanju ugovora o garanciji između "Fijat kompakt automobili Srbija", odnosno Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Projekat "Fijat automobili Srbija" koji treba da se faktuira u martu, aprilu sledeće godine, podrazumeva, između ostalog, zaduživanje zajedničke kompanije "Fijat automobili Srbije" u iznosu od 500 miliona evra, od čega će 300 miliona obezbediti "Fijat", 200 miliona će takođe biti kredit "Fijat automobili Srbija", uz garanciju države od 200 miliona. Ukupna investicija u novoj fabrici će iznositi oko milijardu evra, oko 960 miliona evra, da budem precizniji.
Zašto je ovaj projekat važan i zašto smo mi se odlučili da obezbedimo ovu garanciju? Iz prostog razloga što će ova fabrika, kada počne da radi, imati kapacitet od 200.000, za početak, automobila, sa mogućnošću proširenja na 300.000. Ono što je možda najvažnije, osim radnih mesta koja će se otvoriti ili su već otvorena u ovoj fabrici, imaćemo izvoz koji će biti reda veličine, prema biznis planu "Fijata", u nivou od oko 1,3 do 1,5 milijardi evra, od čega 80% tog izvoza će biti neto izvoz. U Srbiji će se proizvoditi potpuno novi model. Jedino mesto gde će se proizvoditi jeste Srbija, a sa dolaskom "Fijata" kao što vidite, počelo je i traje veliko interesovanje tzv. komponentaša, odnosno proizvođača auto delova koji rade za "Fijat", veliki deo njih koji su došli u Srbiju izvoze. Daću vam primer "Leonija", "Blekfermajera", "Jure" i ostalih koji ne rade za "Fijat", ali je važno da su odlučili da svoju investiciju lociraju u Srbiji.
Ova dva zakona, s jedne strane kreditna linija od "Apeksa" sa druge strane garancija koju dajemo predstavlja, po mom ličnom mišljenju, kao ministra ekonomije, pravu podršku završetka projekta "Fijat automobili Srbija", a sa druge strane omogućava i našim srednjim i malim preduzećima i velikim preduzećima da, za one koji smatraju da treba i koji hoće da se zadužuju pod kamatnim stopama koje su apsolutno ispod svake tržišne kamatne stope koju danas mogu dobiti od bilo koje poslovne banke u Srbiji. Mislim da će to omogućiti dalji razvoj sektora srednjih i malih preduzeća i velikih preduzeća. Ne trebamo zaboraviti ni velika preduzeća koja zapošljavaju veliki broj ljudi. Zaista sam uveren da će ova kreditna linija biti iskorišćena na pravi način.
Zahvaljujem i tu sam da odgovorim na vaša pitanja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora, žele reč?
Ako ne, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa?
Ako da, da se prijavite.
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
U kratkom izlaganju gospodina Ćirića nisam čula da je nešto mnogo, čak ni da je pomenuo, ali moguće da mi je od buke promaklo, kredit, odnosno sporazum o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, drugi programski zajam za razvoj javnih finansija.
Hoću upravo od njega da počnem priču o tome da smo dobili, neposredno posle usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji dovodi u pitanje fiskalnu održivost i stabilnost u našoj zemlji, dobili predlog dnevnog reda gde govorimo o dve nazovi garancije, ali ja ih ne bih nazvala baš garancijama, nego možda malo i kreditima, obrazložiću zašto. Dobijamo dva nova zajma koja jedino mogu da pohvalim kao nešto što može privredi da pomogne, to je ono što se zove finansiranje malih i srednjih preduzeća i ovo nije prvi put, da usvajamo ovakav zakon, ovo je kontinuitet jedne vrste pomoći našoj privredi.
Da li bi konačno moglo da počne dolaženje u Skupštinu sa novim zaduženjima u jednu najmanju moguću projekciju opterećenja za budžet u smislu javnog duga. Da li mi, kao građani Srbije, kao poslanici, imamo pravo da znamo da li će Srbija biti u stanju da vraća obaveze koje stvaramo danas na ovoj sednici novim zaduživanjima. Ovaj za održavanje javnih finansija je meni posebno zanimljiv, ali i dve garancije koje dajete za "Fijat" i garancije za "Srbijagas" koja će se pojaviti na sledećoj sednici.
Zaintrigiraću javnost vašim podacima. Na primer, pošto govorimo o dve garancije za "Fijat", kada na teret budžeta ono što ne bi smelo da bude isplaćeno, jer je samo garancija, pa je u krajnjem slučaju onaj ko garantuje dužan da plati za onog za koga garantuje, u Srbiji je u stvari postala praksa da garant unapred isplaćuje garanciju koja bi eventualno mogla da padne na teret Republike Srbije. Dokaz za to je da ste za Puteve Srbije u 2010. godini iz javnog preduzeća "Železnice Srbije", a sa obrazloženjem kako bi izbegli troškove prouzrokovane kašnjenjem kao i sve potencijalne troškove koji se mogu javiti u vezi sa aktiviranjem garancija, vi unapred platili obavezu po kojoj niste prvi dužnik. Dovodite u pitanje opšti smisao garancija ili varate nas kad kažete – ovo je garancija, a odnosite se prema tim garancijama kao da ste dužni po kreditu. Znači, nije svejedno da li sami podižete kredit ili garantujete za nekoga. Kako vi to veštom upotrebom reči obrazlažate javnosti Srbije?
Kad vas pita neko – da li vi imate dospele garancije koje su pale na teret budžeta, pa ste nesolidnom dužniku koji nije sam platio obavezu po kreditu vi morali da izmirite obavezu, vi ovako kažete – Republika Srbija je iskoristila pravo da izmiri dospele obaveze. Prave reči za ovo su – bila je prinuđena Republika Srbija da izmiri obavezu za garanciju koja će pasti na teret. Nemojte da zovete garancijom ono što će ići direktno na teret budžeta, jer nas iskustvo uči da ste, samo u slučaju koji pominjem, u 2010. godini, za puteve Srbije i železnice Srbije platili 143,2 miliona evra. Za 2009. i 2010. godinu po dve tranše i to je podatak koji je došao iz Vlade Republike Srbije.
Zašto kažem da ste u ovaj dom morali da dođete sa procenom da li možemo da vraćamo ove obaveze?
Na pitanje – koji su izdaci za otplatu državnog duga u 2011. godini koji obuhvataju izdatke za otplatu glavnice za emitovane hartije od vrednosti i za izdatke za otplatu glavnice primljenih kredita, obaveze Republike Srbije u 2011. godini iznose 410.046.018.000 dinara. Znači, 410 milijardi dinara bez kamate, 4,1 milijardi evra treba u 2011. godini vratiti po već dospelim glavnicama uzetih kredita i za troškove emitovanih hartija od vrednosti. Takođe, vaš podatak. O kamatama ne govorite. O troškovima zaduživanja ne govorite. Budžet Srbije je nešto preko osam milijardi dinara. Polovina od budžeta je samo za dospele glavnice u ovoj godini. To je razlog zašto pitam.
Imate Upravu za javni dug, čemu služi? Da li krije od nas podatke da li ćemo moći da vraćamo i ove što smo do sada uzeli ili će ovo što danas radite, mimo ova dva kredita za mala i srednja preduzeća, zaista dovesti u pitanje održivost duga koji ima Republike Srbija?
Dalje, Republika Srbija se u 2009. godini kod međunarodnih finansijskih institucija za finansiranje budžetskog deficita, znači, za već stvorene i nepokrivene troškove koji su usvajanjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave uvećani zadužila u 2009. godini 124,5 miliona evra a neto primanja po osnovu aukcijskih zapisa 89 milijardi, itd, su iznosile. Kažete neto primanja da nam bude nešto malo lakše da ne znamo koliko koštaju ti zapisi. U 2010. godini radi finansiranja budžetskog deficita i duga zadužili ste se kod stranih vlada, kod komercijalnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija 454,7 miliona evra. Dalje, na osnovu emitovanih aukcijskih zapisa Republike Srbije u 2009. godini na ime kamata, znači samo ono što je direktan trošak budžeta platili ste 4 milijarde 107,3 miliona dinara. U 2010. godini na osnovu realizovanih državnih zapisa Republike Srbije platili ste na osnovu kamata iz budžeta Srbije 9.284.971.000 dinara. Znači, u 2009. godini, emitovanje zapisa je koštalo 41 milion evra, a u 2010. godini, znači samo troškovi emitovanja za kamate su iznosili 92 miliona evra. Ovo su najpouzdaniji podaci koji dolaze iz Vlade Republike Srbije. Pored ovoga zaduženost lokalnih samouprava kojima želimo da pomognemo drugačijim rasporedom u smislu finansiranja podataka o njihovoj zaduženosti na dan 31. decembar 2010. godine iznosi 663 miliona evra. Zaduženost lokalnih samouprava. Krenula sam prvo od toga koji su troškovi, odnosno dospeli krediti u ovoj godini koji iznose preko četiri milijarde evra, o preciznom podatku koliko treba da platimo za kamate za već uzete kredite, nemam podatak, izdala sam deo koji ste vi dostavili, iznosim podatak o zaduženosti lokalnih samouprava i postavljam pitanje – da li postoji u Republici Srbiji jedno mesto na kojoj su evidentirane sve obaveze koje ima Republika Srbija u smislu javnog duga, unutrašnjeg prema građanima, staroj deviznoj štednji i ostalo. Ono što ima kao obaveze prema inostranstvu u smislu sopstvenih obaveza za koje garantuje direktno, za one koje garantuje indirektno i da li ste konačno vi kao Republika Srbije i Ministarstvo finansija uspeli da usaglasite podatke sa NBS koja u ovom trenutku raspolaže najširim obuhvatom tih obaveza. Znači, zašto zavaravate javnost Srbije? Da nam je održiv dug i da se on još uvek kreće u podnošljivim granicama oko 40-45% vrednosti bruto društvenog proizvoda, odnosno blizu 80% bruto društvenog proizvoda kada posmatramo čitav dug.
Čitavu godinu dana ste nas zamajavali, nema lepše i kulturnije reči, da se kredit od MMF nigde ne može knjižiti da o njemu ne možemo da glasamo, a on se vodi u knjigama Narodne banke kao kredit po kome se plaća kamata, a odakle nego iz budžeta Republike Srbije i osnov da je ta naša tvrdnja bila sve vreme argumentovana je potvrđena i Narodnoj banci gde se na kraju krajeva priznalo da time što država Srbija jemči za obaveze Narodne banke ona jemči i za taj kredit i za obaveze po njemu. Ako bi se bilo ko od vas usudio da to dovede u pitanje, mene kao i uvek nije mrzelo da pročitam sve zapisnike sa sednica Saveta guvernera Narodne banke Srbije gde se o tome vodila jedna sadržajna i argumentovana rasprava i gde je konačno zaključeno da mora da postoji jedno mesto na kojem se vode sve obaveze koje ima Republika Srbija prema svim međunarodnim institucijama, komercijalnim bankama, stranim ili domaćim i svim ostalim poveriocima da bi znali da li možemo sebi da dozvolimo luksuz dalje zaduživanja.
Zašto kažem luksuz daljeg zaduživanja? Evo, ovaj kredit za održivost javnih finansija, je vrlo maglovit kao namena, održivost javnih finansija. Da li su te javne finansije održive, vi ne možete ovde da to iznesete, zato što nemate procenu koju bi vam dala Uprava za javni dug, koja je na naše insistiranje prilikom donošenja Zakona o budžetskom sistemu, a onda i Zakona o budžetu, za 2010. godinu, konačno ustanovljena. Evo upravo u uslovima da dobijete ovih 100 miliona dolara od Svetske banke preko Međunarodne banke za obnovu i razvoj, jeste upravo taj, zajmoprimac, a to je republika Srbija u čije ime je Vlada Srbije potpisala ovaj kredit mora da obezbedi, da bi koristila ovaj novac, da obezbedi adekvatnu popunjenost radnih mesta u Upravi za javni dug, i da završi sledeće aktivnosti, da uspostavi sveobuhvatnu bazu podataka, da formuliše strategiju za upravljanje javnim dugom, da banci, dajte nama, ako ne zbog nas, a ono zbog njih, spisak garantovanih obaveza Republike Srbije, uključujući i kvalitativnu analizu rizika aktiviranja garancija.
Vi taj problem nemate, vi ne čekate da garancija padne na teret, vi odmah iz budžeta plaćate, bogat je ovaj narod, iz PDV na kupovinu osnovnih životnih namirnica se najviše taj budžet puni, a vi iz njega tako olako plaćate obaveze za koje ste garantovali. Šta me brine?
Vi ste kao zajmoprimac, za ovaj kredit o kome niste hteli reč da kažete, se obavezali da ćete po Zakonu o budžetu za 2011. godinu, koji je objavljen u Službenom glasniku, 29. decembra, izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ustanoviti i utvrditi i pridržavati se Memoranduma o budžetu i ekonomske i fiskalne politike za 2011. godinu, gde ćete posebno voditi računa o svim prihodima i izdacima opšteg nivoa vlasti.
Zaključujem, da vi ovaj kredit po ovom Sporazumu ne možete da koristite, s obzirom na to da je fiskalni savet, čije je mišljenje obavezivalo i Upravu za javni dug, posredno i Ministarstvo finansija i Vladu, da kaže, a gde će se naći nedostajuća sredstva koja su se usvajanjem ovakvog zakona otvorila već u ovoj godini, time što će zakon stupiti na snagu, kako čujem po amandmanima, od oktobra meseca.
Šta ste vi dužni još po ovom zakonu da uradite? Da usvojite predlog o socijalnoj zaštiti, prihvatljiv za banku, koji poboljšava mogućnost ugroženim grupama da dobije adekvatnu novčanu pomoć na osnovu primene tzv. sistema skale ekvivalencije, u skladu sa dominantnom praksom EU i OECD, i da prilagodite način za izdvajanje sredstava.
Evo ovo što bi retko ko umeo da ponovi kao jednu prosto proširenu rečenicu, traži objašnjenje da li ste za povlačenje ovih sredstava, obezbedili ovaj uslov iz tačke 5, da nam se ne ponovi situacija sa raseljavanjem romskih porodica u Beogradu, kada je jedna ovakva rečenica u Sporazumu, stajala, onda se ispostavilo da to raseljavanje jeste bilo uslov za potpisivanje tog sporazuma, za korišćenje sredstava po tom osnovu, ali da na brzinu pretrčan, i samo ispričane dobre strane jednog Sporazuma, ovu državu Srbiju i sve nas, kasnije dovede u pitanje, kada krene provera da li se zajmovi koriste u skladu sa predviđenim uslovima?
Ovakvo ponašanje jednostavno mogu da nazovem samo ponašanjem nekoga ko je potpuno slučajno seo u odgovornu fotelju, koja se zove obavljanje vlasti u nekom dugom roku, gde nije dovoljno da kažete – ovaj kredit se uzima na 15 godina, taj za održive finansije, odnosno na 20 godina, i poček će biti 15 godina. Ali, svakog 15. aprila i 15. oktobra pristižu kamate i one teku odmah. Znači, uslovi, koliko god deluju u prvom momentu primamljivi, ovo košta. Ovaj kredit od 100 miliona dolara se neće ni povući ceo odmah, jer 250 hiljada odmah ide za troškove pristupne provizije, pristupni troškovi na koje se, takođe, od ukupnog iznosa plaća kamata.
Govorite o garanciji za "Fijat" i kažete – novo otvorena radna mesta, oni će kao "Fijat" garantovati mnogo veći iznos nego mi, ali ne kažete da se od ukupnog projekta prvo u realizaciju stavljaju ovi za koje upravo treba država Srbija da garantuje. Projekat "C" i projekat "D" po kojem država Srbija treba da da dve garancije, jednu od 50 miliona, a drugu od 150 miliona evra. Ovaj od 50 miliona evra ima 10 godina trajanja i uključuje četiri godine počeka, a ovaj od 150 miliona evra garancije za "Fijat" je na osam godina, uključujući u ovih osam dve godine počeka. Pa da li zaslužujemo da, makar zbog toga što četiri godine slušamo priču o "Fijatu", izađete pred građane Srbije, a koliko je to ukupno dosad u "Fijat" uloženo? Koliko koštaju tamo ta nova radna mesta, kroz ono što se zove Zakon o kontroli državne pomoći, koji vas nato obavezuje? Koliko je pogodnosti dato za dolazak te fabrike, u smislu oslobađanja od budućih obaveza, koje su inače trebale da uđu u budžet lokalne samouprave? Koliko je iz budžeta Republike Srbije u više navrata već prebačeno tamo sredstava, a koliko se od toga uplatilo od strane onog drugog osnivača i da li je od toga i koliko dugo ćemo čekati neki prihod, jer ja ne verujem da je on već ostvaren?
Znači, najmanje što zaslužujemo kao građani, i ono na šta ste vi obavezni kao jedna odgovorna Vlada, koja ima minimum fakultetskog obrazovanja i koja želi da izađe na sledeće izbore koji su skori, pa da izađete sa prostom računicom kao što se domaćin u kući zadužuje, pa kaže - plata mi je ovolika, ovoliko od ovog mogu da živim, ovo će mi preostajati da izmirujem ove obaveze, zato što ću od kredita koji uzimam danas za proizvodnju nečega imati u dogledno vreme ovoliki prihod, pa da vidim da li mogu da se stisnem, da prištedim neko vreme dok ne počnu da stižu ti prilivi. Vi sa takvom analizom niste izašli i ne zaslužujete da se za ove zakone glasa, a o ostalim detaljima ću kasnije u načelnoj raspravi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
 Reč ima ministar Nebojša Ćirić.

Nebojša Ćirić

Zahvaljujem.
Kao i uvek, gospođo Tabaković, postavili ste dosta pitanja. Ne znam da li sam uspeo sve da popišem, ali, ako ne, javiću se drugi put da vam odgovorim. Kao što znate, pokušaću da odgovorim apsolutno na sva pitanja.
Prvo samo da se vratim na vaše pitanje vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, odnosno drugi programski zajam za razvoj javnih finansija. Da bismo uopšte potpisali ovaj ugovor, pa onda ga poslali Skupštini, morali smo da ispunimo određene uslove. Pa ću vam ja sada taksativno reći šta smo sve morali da ispunimo da bi Međunarodna banka za obnovu i razvoj potpisala ugovor, odnosno rekla – da, slažemo se da on bude ratifikovan, a on će biti na raspolaganju odmah nakon ratifikacije, odnosno nakon što ga vi, narodni poslanici, izglasate.
Pod jedan, zajmoprimac je doneo zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju prihvatljiv za banku. Zajmoprimac je, sada mogu da vam kažem u kom službenom glasniku, ali da ne trošim vreme, sproveo nominalno zamrzavanje plata za zaposlene u javnom sektoru na svim nivoima vlasti do kraja 2010. godine i usvojio politiku za indeksiranje plata nakon odmrzavanja. Sada imate članove, da ih ne čitam. Zajmoprimac je usvojio memorandum o budžetu o ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2011. godinu, sa projekcijama za 2012. i 2013. godinu, koji uključuje sve prihode i izdatke opšteg nivoa vlasti, identifikaciju fiskalnih razlika, uključujući uslovne obaveze, srednjoročne projekcije direktnih budžetskih korisnika za tri naredne godine.
Četiri, zajmoprimac je preduzeo neophodne mere da se obezbedi adekvatna popunjenost radnih mesta u Upravi za javni dug i izvršio sledeće aktivnosti. Uspostavljena je sveobuhvatna baza podataka o javnom dugu. Upravo da odgovorim na vaše pitanje da li postoji centralizovano mesto - normalno je da je to u Upravi za javni dug, odnosno u Ministarstvu finansija. Takođe, formulisana je sveobuhvatna srednjoročna strategija za upravljanje javnim dugom, pripremljen i dostavljen banci kompletan spisak prihvatljiv za banku garantovanih obaveza Republike Srbije, uključujući kvalitativnu analizu rizika aktiviranja garancija. Pripremio je procedure za glavne aktivnosti u vezi sa upravljanjem javnim dugom. Pet, zajmoprimac je podneo Narodnoj skupštini na usvajanje Predlog zakona o socijalnoj zaštiti prihvatljiv za banku, koji poboljšava mogućnost ugroženim grupama za dobijanje adekvatne pomoći itd.
Ovo je spisak, on je malo i detaljniji, ja sam samo glavne stavke pročitao, uslova koje je ova država i ova vlada morala da uradi da bi Međunarodna banka za obnovu i razvoj potpisala ugovor, odnosno da bi on bio prosleđen Narodnoj skupštini.
Druga stvar, što se tiče javnog duga, podsetiću vas, mi smo početka prošle decenije imali javni dug koji je bio negde na nivou oko 120 ili 130% BDP, a on se sada u uslovima krize nalazi na nivou oko 42-43% BDP. Ako je za svrhe diskusije, a mislim da jeste, dobro spomenuti, spomenuću standard u EU, oko 60% BDP može biti javni dug. To je nešto što je održivo.
Što se tiče vašeg pitanja vezano za aktiviranje garancije i "Putevi Srbije", niti je moja nadležnost, niti sam se bavio time, ali kao neko ko predstavlja Vladu imam obavezu da kažem da su obaveze, da je Republika Srbija bila solidarni dužnik zajedno sa "Putevima Srbije". Podsetiću vas da su neke obaveze koje je preuzimao "Putevi Srbije" dospele na naplatu, da nisu mogle da budu vraćene i zato je država dala garancije. Ako se dobro sećam, i jedan bivši direktor "Putevi Srbije" je u zatvoru upravo zato što nije na pravi način upravljao tom kompanijom, odnosno očigledno je kršio zakon pa je zbog toga u zatvoru, on i još neki drugi.
Što se tiče projekta "Fijat", nadam se da ne stavljamo znak jednakost između "Puteva Srbije" i "Fijata". "Putevi Srbije" su javno preduzeće, a priča sa "Fijatom" je komercijalna priča. Za garanciju, što je jako važno, koju dajemo, mi dajemo garanciju, kredit vraća "Fijat – automobili Srbija", gde smo mi manjinski vlasnici, se država obezbedila, stavljena je hipoteka, odnosno biće stavljena hipoteka na nove proizvodne hale i na novu opremu. Bolje obezbeđenje od toga nemate.
Što se tiče toga da uvek mi prvi dajemo, tu grešite iz prostog razloga što je ugovorom predviđeno da se sve dešava tako što prvo "Fijat" ili da garanciju ili povuče sredstva ili da novac, a onda Republika Srbija prati. To je uvek prorata, odnosno uvek je u odnosu 33 prema 64. Znači, "Fijat" je prvo uložio 100 miliona keša, ako mogu tako da se izrazim, u gotovom novcu na račun, pa smo mi uneli imovinu koja je procenjena na 50 miliona.
Sledeći korak, "Fijat" ulaže još 100 miliona evra u kešu, mi dajemo 50 miliona u kešu. Uvek je "Fijat" prvi, a mi drugi. To je važno. Dešava se skoro i simultano, istovremeno, ali uvek prvo oni, pa onda mi. Mislim da su kolaterali, odnosno obezbeđenje koje je Republika Srbija tražila i dobila od "Fijata" najbolje moguće. Što se tiče toga koliko košta, košta onoliko koliko je predvideo zakon i uredba.
Što se tiče Ministarstava ekonomije i izdataka koje mi imamo, mi na mesečnom nivou dostavljamo podatke o tome da li smo se uskladili sa Zakonom o državnoj pomoći. Svaki novac koji ode sa našeg razdela ide tamo gde treba da ide, da bude provereno da li smo mi usklađeni sa zakonom ili nismo. To govorim u ime mog ministarstva, neću govoriti u ime ostalih ministarstava. Sav novac koji se daje, jedan deo novca, podsetiću vas, ide i za lokalnu infrastrukturu, ide i za auto-put. Taj auto-put neće služiti samo "Fijatu" nego će služiti svim građanima i Kragujevca, na kraju krajeva i Srbije i omogući će privredni razvoj celog tog kraja, ne samo "Fijat automobili Srbija". Lokalne saobraćajnice takođe će služiti građanima Kragujevca i okolnih mesta i sela, ne samo "Fijat automobili Srbija".
Postoji, takođe, vezano za infrastrukturu gasovod koji će proći, takođe će osim "Fijata" koristiti i drugi,kanalizacija itd. mostovi koji će se uraditi u okolni Kragujevca ili u samom Kragujevcu. Znači, priču o velikoj investiciji uvek treba da posmatramo kroz direktne efekte koje sam vam malopre spomenuo, ali i indirektne efekte: kreiranju radnih mesta u sektoru usluga, podizanje infrastrukture, podizanju privrednog ambijenta. Dokaz da jedna multinacionalna korporacija kao što je "Fijat" odlučila da ovde pravi novi model i samo ovde, a ne u Mijafjori u Italiji ili u Poljskoj gde već prave 600 hiljada automobila, govori da su procenili da je ovde dobro investirati.
Moram da kažem nešto vezano za podsticaje. Nikada podsticaji sami po sebi nisu jedini razlog da neko dođe i investira u zemlju Srbiju. Tu se uzimaju u obzir i radna snaga, kvalifikovanost, raspoloživost, atraktivnost poreskog sistema, infrastruktura itd. Gro zaduživanja koja je država imala i zašto smo sada 42, 43%, se odnosi na zaduživanje od Svetske banke, i IBAD za razvoj infrastrukture, za završetak Koridora 10. Drugo je pitanje zašto neki delovi rada na infrastrukturi teku sporo. Da li je moglo brže? Moglo je, ali je činjenica da je gro zaduživanje išlo upravo na razvoj infrastrukture.
Takođe, još jednu stvar da kažem za javni dug. Prema podacima koje ja imam, a ako grešim, izvinjavam se, vi ćete me ispraviti, uveren sam, ne postoji zemlja u Evropi koja u uslovima krize nije imala budžetski deficit. Budžetski deficit nemaju Saudijska Arabija, Kuvajt, zemlje koje imaju naftu, pa imaju ogromne prihode od nafte ili gasa ili nekih rudnih bogatstava. Znači, ne znam za primer jedne zemlje EU, koja u uslovima krize nije finansirala svoje bitisanje kroz zaduživanje, odnosno kreiranje budžetskog deficita. Mi smo na nivou od oko 4%. Imate zemlje EU koje imaju budžetski deficit 6, 7, 8, 9% zato što je to u uslovima krize jedini način da vi finansirate, ako tako mogu da kažem, funkcionisanje države.
Kao što znate, mi smo usvojili Zakon o fiskalnoj odgovornosti, koji predviđa nivo budžetskog deficita, kako će se on kretati ove godine, sledeće godine itd, smanjivanje za po 1% godišnje. Ne želim da govorim u ime Ministarstva finansija, ali uzeću sebi tu slobodu da kažem da se u Ministarstvu finansija precizno vode podaci o tome za šta se izdaju garancije, za šta se uzimaju krediti i, na kraju krajeva, za šta se troše.
Garancija koju dajemo za realizaciju ovog kredita za "Fijat" je dug. Ona postaje javni dug onog momenta ako se aktivira. Uveren sam da neće, ali vi morate, kao manjinski vlasnik u ovom slučaju "Fijat automobili Srbija", da preuzmete neku obavezu na sebe i da kažete – da, uveren sam da će priča "Fijat automobili Srbija" biti uspešna i spreman sam da stanem iza te priče. To govori o odgovornosti i ozbiljnosti u ovom slučaju Republike Srbije kao manjinskog vlasnika.
Mislim da sam, barem sam probao da odgovorim na većinu vaših pitanja koja ste imali, a tu sam da odgovaram i dalje. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, dva minuta replika.
...
Srpska napredna stranka

Jorgovanka Tabaković

Napred Srbijo
Zahvaljujem se.
Zaista je neophodno za repliku. Rekli ste da se sve vreme treba očuvati odnos 33 prema ostatak do 100 posto. Ne znam da li ste napravili lapsus, ali u obrazloženju ove garancije lepo kaže – uslov za povlačenje tranše, da odnos povučen iz tranši po finansijskom ugovoru po elementima ugovora i a) i b) nikada ne bude više od 35%, 33, 35, 2% u vlasničkom udelu jeste značajno.
Ne bih da na osnovu ove preciznosti sudim i ostalom, ali moram da kažem još makar dve stvari. Da li će ova garancija da se pretvori u kredit? Iskustvo nas uči da te garancije padaju na teret budžeta i da se odatle isplaćuju. Iskustvo nas uči da je DRI utvrdila nesaglasnost između stanja javnog duga kod Narodne banke i Ministarstva finansija, gde je Narodna banka imala širi, ispravniji obuhvat, a Ministarstvo finansija nije prikazivalo, na strani 43. tog izveštaja Saveta guvernera, zaduženost lokalnih samouprava i različito je tretirala javni dug javnog sektora i onog što se zove javni dug.
Sve ukupno, kada vam ta i takva preduzeća, koja su na budžetskoj kasi naprave gubitak pa se on sanira ovakvom garancijom preko budžeta sve to na kraju ovde padne na teret i jeste jedna masa ukupnog javnog duga. Kažete da ste morali da ispunite uslove da biste dobili ovaj zajam od 100 miliona, ne za infrastrukturu. Za infrastrukturu, samo se pitamo da li se pare troše tamo gde su namenjene: rokovi, dinamika, uslovi. Ovo je za održivost javnih finansija. Potpisan je 27. maja, vi ste danas usvojili zakon kojim remetite uslov na koji ste ovde pristali, remetite fiskalnu održivost. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ministar Nebojša Ćirić. Izvolite.