Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim pitanje predsedniku Vlade i ministarki pravde, ali s obzirom da oni nisu tu, verujem da ćete vi, gospodo ministri, preneti ovo pitanje, a naravno pitanje će biti prosleđeno i onim formalnim putem, kako je već to predviđeno.
Zapravo, hteo bih da kandidujem jedno pitanje koje proizilazi iz onoga što je praksa ovde koju mi imamo već radeći ovde ovaj posao zajedno sa vama, gospodo ministri, da kada usvajamo određene zakone, posle određenog vremena često se ti zakoni vraćaju u smislu jedne dopune. Imamo pred sobom izmene i dopune zakona zato što praksa pokazuje u međuvremenu gde su slabosti i šta je to potrebno popraviti u tom zakonu i uskladiti sa onim što je život, što je praksa i što su potrebe i ljudi i delatnosti koja se pokriva tim zakonom.
Ovde je reč o zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava koji u Srbiji funkcioniše već godinu i po dana i smatram da, ne samo ja, nego i poslanici iz naše poslaničke grupe, a verovatno i drugi, ali i dobar deo javnosti da već možemo govoriti o efektima tog zakona, izvršiti određene analize i eventualno učiniti određene izmene i dopune u smislu poboljšanja ove materije koja je regulisana ovim zakonom.
Naravno, tu postoje mnogi aspekti koji idu u prilog tome, možda u dovoljnoj meri nisu uzeti u obzir i oni istorijski aspekti, recimo, prvostepeni sud u mlavskom kraju, u Petrovcu na Mlavi, već postoji 135 godina, od 1873. godine i trajanje jednog prvostepenog suda u tom vremenu, od preko jednog veka, od 135 godina, samo za sebe već nešto govori.
Drugi momenat koji je i te kako važan, to je teritorijalni aspekt. Da mi imamo npr. u opštini Žagubica selo Laznica, koje je sto, pa čak i više kilometara udaljeno od sedišta osnovnog suda u Požarevcu. To je jedna apsolutna nefunkcionalnost, koja se pokazuje kroz ono što…
(Predsedavajuća: Tri minuta.)
Molim prisutne ministre da bar daju neki komentar kako bi mi dali mogućnost da postavim dopunsko pitanje.
