Dan za odgovaranje na poslanička, pitanja u vezi sa aktuelnim temama, 30.06.2011.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dan za odgovaranje na poslanička, pitanja u vezi sa aktuelnim temama

30.06.2011

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

  • TAGOVI

  • Postavljanje poslaničkih pitanja (jun 2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Ministar Žarko Obradović ima reč, samo se prijavite.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Žarko Obradović

    Žao mi je što kolega Jugović sluša samo sebe. Da ste slušali malo što sam ja pričao, čuli biste ono što sam rekao, a rekao sam – nisam ni ja kao pojedinac, niti bilo koji ministar u Vladi, neko ko piše udžbenik. Pišu ljudi koji se bave istorijom na osnovu činjenica i suviše ste mladi da znate sve to što se zbivalo i da izvedete tako sigurno sve te jake zaključke.
    Ne verujem takvim stvarima više. Tražim više izvora i tražim više podataka. Svojim očima sam gledao kako izgleda 9. mart 1991. godine, a znam šta se sad piše i to je kao istorija. Učestvovao sam u tome, kao i vi, a imamo verovatno različit ugao gledanja na ta zbivanja i to je, ako hoćete, normalno.
    Niste me slušali, još jednom vam kažem, u raspravi koja je vođena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslanička grupa kojoj sam ja pripadao nismo navodili domaće izvore, da ne upotrebim naziv koji ste vi upotrebili, nego strane. Ako gospodina Čerčila smatrate ubicom, onda recite to – slušajte, on je izneo stav koji se nama ne dopada, pa ćemo ga zbog toga mi imenovati za jednog ili drugog.
    Moja obaveza, kao ministra prosveta i ministra u Vladi Republike Srbije, je da poštujem zakone koji se donesu iz sudske presude, ali vam kažem, ministri i sudovi ne pišu istoriju. Pisali smo svoju istoriju na određen način, pa smo doživeli da u Moskvi, prilikom obeležavanja Dana pobede pre nekoliko godina, budemo u zapećku u odnosu na ostale zemlje koje su učestvovale u borbi protiv fašizma, najvećeg zla sveta 20. veka. Zašto? Zato što smo izneli neke stavove. Mislite da je za druge to bilo prihvatljivo? Pokazali su nam gde nam je mesto u odnosu na to što je za druge prihvatljivo.
    To su suviše velike teme za ovaj dnevni red Skupštine i za ovde prisutne poslanike. Istoriju pišu činjenice i ljudi koji se time bave, a ne ljudi koji se bave politikom. Ako vam je namera da promovišete politički program svoje stranke, i to je legalno. Ovo je parlament i služi jednim delom za to, ali nemojte danas i ne preko ove priče, a pogotovo što procedura pisanja udžbenika isključuje apsolutno bilo kog pojedinca, bar u liku ministra. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Aleksandar Jugović, dva minuta.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Aleksandar Jugović

    Za evropsku Srbiju
    Nisam rekao da vi pišete istorijski udžbenik, jer smatram da bi on bio pristrasan. Pitao sam vas da li smatrate da treba u istorijskom udžbeniku da bude revidirana istorija i da se otkrije istina o Drugom svetskom ratu, svim dešavanjima nakon Drugog svetskog rata. Da li vi smatrate, kada pominjete izvore, da je 100.000 ljudi pobijenih i pobacanih po masovnim grobnicama širom Srbije, da li je to činjenica, da li su to žrtve? Naravno da jesu.
    Kada govorimo o 9. martu, hajde od 1990. godine na ovamo da otvorimo dosijee, da vidimo šta se sve dešavalo, čija i kakva uloga je bila od 90. godine do 2000, pa i posle toga, u svim dešavanjima i u svemu onome u čemu ste učestvovali i vi kao politička partija ili član političke partije i sam SPO. Zbog toga je potrebno otvoriti dosijee.
    Da li, kada pogledate ubistvo Ivana Stambolića na Fruškoj Gori i kada pogledate ubistvo Draže Mihajlovića na Adi Ciganliji, ista ruka, isti rukopis, ista služba ubila je i jednog i drugog na isti način, ubijen, bačen u tajnu grobnicu, posut živim krečom i jedan i drugi. Ima sličnosti, doduše, i između sahrane prijatelja i neprijatelja od strane komunista, to se obično radi noću, po mraku, krišom, pa je tako i bivši lider SPS u dvorištu svoje kuće u Požarevcu, krišom, po mraku sahranjen, a neprijatelji su ubijani po mraku, krišom, na Adi ili, recimo, na Fruškoj Gori. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslanik Milan Nikolić ima reč, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.
    ...

    Milan M. Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Poštovani građana, poštovani predstavnici Vlade, želeo bih da postavim nekoliko pitanja, mada struktura predstavnika Vlade ne odgovara oblasti koje su u pitanju. Građani Srbije su zadnjih dana i godina suočeni sa raznim nepogodama, prirodne nepogode, zemljotresi, poplave itd, one se ne mogu sprečiti ali se mogu umanjiti njihove posledice.

    Imamo i nepogode koje su oličene u aktuelnoj vlasti koja zadnjih desetak godina nanosi neprocenjivu štetu građanima Srbije. Zadnje nevreme, nepogoda, oluja zadesilo je više opština u Srbiji, među njima opština Arilje, Lučani, Ivanjica, Čajetina i druge opštine u Srbiji.

    Šteta je procenjena na oko 40 miliona evra, a Vlada je zadnjom svojom odlukom namenila da tim opštinama pomogne sa 35 miliona dinara. To je minorno i beznačajno. Arilje i okolina predstavlja centar proizvodnje maline, tu se proizvodi 5% ukupne svetske proizvodnje. Arilje je brend u svetu po proizvodnji malina. Ariljska opština je oštećena, maline su oštećene sa oko 50%, oštećeni su voćnjaci, zasadi šljiva, objekti, putevi itd. Naneta je šteta negde oko 10 miliona evra, i to je procenjena šteta. Vlada je u ovoj svojoj odluci odredila pomoć Arilju od 14 miliona dinara i to izuzetno malo. Šteta je na nivou pet budžeta, pet godišnjih budžeta, a vi ste namenili samo 14 miliona dinara i to je stvarno ponižavajuća ponuda.

    Zato tražim i pitam da li Vlada ima nameru da to što planira da pomogne ugroženim i oštećenim opštinama na bilo koji način, da ne govorim o protivgradnoj odbrani. To je problem više godina, koji je tu lobi i zbog čega se tu ne rešava na jednom organizovanom nivou, jer znamo da protivgradne stanice treba da imaju najmanje organizacione formacije oko 14 raketa, a one imaju uvek dosta manje, a u ovom slučaju su na tom prostoru imali od 2-4 i to je ispaljeno, međutim nije imalo efekta, a trebalo je da bude 14.

    Jedna raketa košta oko 250 evra, a za 10 hiljada raketa bilo je potrebno izdvojiti oko dva i po miliona evra, a imali smo štetu u jednom satu za oko 40 miliona evra procenjene štete.

    Sledeće pitanje bi bilo pitanje cene malina, da li predstavnici Vlade ili Vlada znaju da je trenutno cena malina u Arilju 60 dinara druga klasa, a 80 dinara prva klasa. To je cena koja uništava malinjake i proizvodnju isto kao nevreme, kao cunami.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li neko od ministara želi reč? Izvolite ministre Stankoviću.
    ...

    Zoran Stanković

    Na ovo vaše prvo pitanje mogu da kažem da je to samo bila prva pomoć Vlade, a očekujemo u narednom periodu da nakon procene štete sagleda sve to i saglasno svojim materijalnim mogućnostima i da u narednom periodu nakon procene štete Vlada sagleda sve to i saglasno svojim materijalnim mogućnostima sigurno u znatno većem materijalnom iznosu učestvuje u saniranju štete koje su nastale kao posledica elementarne nepogode.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima Milan Nikolić, tri minuta.
    ...

    Milan M. Nikolić

    Srpska radikalna stranka
    Ovakve stvari se ponavljaju iz godine u godinu, kada je u pitanju cena maline i ja sam pomenuo da je trenutno 80 dinara, a prošle godine je bila 150 dinara. Vi se sećate pre dve godine da su bili protesti malinara, da su dolazili pred Skupštinu i tada su prevareni, vođeni su razgovori u Arilju, Užicu, u septembru 2009. godine. Dogovoreno je da Vlada za 15 dana izađe sa celovitim predlogom za rešavanje tog problema, da u budućnosti nemamo ovakvih padova dispariteta cena, jer to uništava proizvodnju malina.

    Hteo bih da se osvrnem na subvencije, država daje dosta subvencija za poljoprivredu, to i treba, međutim kako se te subvencije troše, to je pod znakom pitanja. Samo primera radi, subvencije za veštačko đubrivo za prošlu godinu bile su na nivou 210 hiljada tona, to je negde 20 hiljada dinara po toni, a to je oko dve milijarde i 100 miliona. Postoji uredba, odnosno kako se može koristiti, gde je ograničeno, da fizička lica, odnosno gazdinstva mogu koristiti subvenciju, ali ne manje od 20 tona, a ne više od 150 tona. Sada postavljam pitanje ko je to smislio da 20 tona bude donja granica, a kod mene u Arilju, u Užičkom okrugu, niko od gazdinstava i poljoprivrednih proizvođača, ne treba ta količina nije potrebna.

    Postavljam pitanje kako oni mogu doći i iskoristi subvenciju za veštačko đubrivo? Primera radi, subvencije u 2010. godini su preko tih firmi, tako su korišćene, za prolećnu setvu firma "Fertil" je iskoristila 551 milion, a "Grupa Viktorija" 402 miliona, "Promist" iz Novog Sada 32 miliona itd. Za jesenju setvu, "Viktorija" je iskoristila 774 miliona, a "Promist" 328 miliona. Postavljam pitanje kako se te subvencije koriste i da li one dođu do onoga kome su stvarno potrebne?