Dame i gospodo ja vam se pre svega zahvaljujem na pažnji, zahvaljujem se i matičnim odborima za izveštaje poverenika za samoprisutnih informacija od javnog značaja podataka ličnosti na ovakav predlog zaključaka. Čini mi se prilično očiglednim da ako Skupština ove zaključke usvoji to će objektivno biti na liniji podrške naporima mojih saradnika i moj. Ne bih govorio o sadržini izveštaja. O tome je dosta bilo ovde reči, dosta uostalom izveštaji su bili predmet rasprave čak dva odbora. A što se tiče javnosti, medija, novinari oni su na osnovu do tog trenutka kada su upućeni Skupštini na elektronskoj prezentaciji.
Dakle, ne bih o sadržini. Ono što mislim da je umesno to je da skrenem vašu pažnju, dakle, ponovo se zahvaljujući ovakvim zaključcima, na to da reč je o potpuno dva različita izveštaja. Dakle, da mi u jednoj oblasti koja predmet izveštaja o primeni zakona o slobodnom prisustvu informacijama iako uz evidentne postojanje problema o kojima izveštaj govori imamo rezultat. Dakle, ako je ova skupština usvajajući Zakona o slobodnom pristupu informacijama htela da aktivira mehanizam demokratske kontrole vlasti ona je u tome uspela. Danas u Srbiji hiljade i hiljade građana svakodnevno pozivaju na taj zakon i koriste i dobijaju informacije, oni koji ne dobijaju žale se povereniku i koriste svoja pravna sredstva. Konačno je otvoren jedan proces, još mnogo važniji od toga, to je proces relativnog objavljivanja informacija.
Dakle, odlično se sećam nekih vremena od pre pet godina kad nam je poverenik, otprilike, bio jedini državni organ koji je imao informator o radu, danas je jako mnogo. Meni je zadovoljstvo što mogu da kažem da je Narodna skupština neko ko daje apsolutno pozitivan primer u tom smislu. Dakle, informator o radu našeg parlamenta je takav da bilo ko iole objektivan mora da kaže da se tu sada, onlajn, dakle, za anonimnog posetioca nalazi mnoštvo informacija koje su recimo pre nekoliko godina nisu mogle tražiti, niti čak nikome nije padalo na pamet da ih traži.
Apelujem na vas da insistirate na tome da ono što je Narodna skupština uradila, uradi svako. Ako to može da uradi parlament onda to i može i mora da uradi svaki drugi organ vlasti. Uradimo li to imaćemo i mnogo žalbi, mnogo manje intervencija poverenika itd.
Druga oblast je nažalost stanje bitno drugačija i vašoj pažnji ponovo podržavajući ove zaključke preporučujem dve stvari. jedna je vezana za ono što je redovna aktivnost ovog parlamenta, a to je moje podsećanje da u ovom trenutku mi nemamo do kraja sa evropskim standardima, govorim o standardima koji su formalna obaveza, dakle, koje smo preuzeli kao obavezu usvajanjem odgovarajućih međunarodnih javnih dokumenata, usklađen Zakon o zaštiti podataka ličnosti, da nemamo zakon o birometriji a da se bavimo birometrijom, da nemamo zakon o video nadzoru, da nemamo zakone kojima uređujemo privatan sektor bezbednosti i što je mnogo važnije da nemamo mnoštvo podzakonskih akata koje Vlada ili ministarstva nisu donela iako su rokovi za donošenje odavno protekli.
U tom, takvom kontekstu teško je govoriti o kvalitetnoj zaštiti podataka i to je neki napor koji zajednički treba da usmerimo u tom pravcu. Verujem da će ti zakoni koje sam spomenuo biti, nadam se da će biti prioriteti u zakonodavnoj aktivnosti parlamenta u narednoj godini i u ovoj. Tu bih završio, apelujući još jednom na Skupštinu da usvoji predložene zaključke. Ali dozvoliću sebi da se osvrnem samo na još dve stvari. Naravno, nisam ovde da bih ja diskutovao o vašim stavovima nego vi o mojim, ali na dve stvari ipak moram da se osvrnem.
Jedna je reč o lapsusu koji je napravio gospodin Krasić, narodni poslanik SRS, govoreći o uslovima za rad. On je u jednom trenutku rekao da je poverenik za slobodan pristup informacijama rešio prostorne uslove, a da poverenik za ravnopravnost još nije. Nažalost, situacija je upravo obrnuta. Dakle, to govori istine radi i da bih dao smisao zaključku koji ste dali. Dakle, parlament će ako usvoji ove zaključke dati podršku uslovima za samostalnost poverenika, jedan bitan uslov su, dakle, i uslovi za rad u ovom trenutku poverenik radi sa dvostruko manje zaposlenih od onog broja koji mu je Narodna skupština dozvolila, da zaposli još pre dve godine, zato što nema prostorne uslove, a konsekvenca cena toga je ogroman broj predmeta koji predugo čekaju na rešavanje. To je jedna stvar.
Druga stvar je za mene neprijatnija. Znate, od kad ste me izabrali za poverenika, nastojao sam i to ljubomorno nastojao da taj organ u komunikaciji sa celim okruženjem postupa na najbolji mogući način. To moji zaposleni znaju i na tome sam insistirao nekad, jako strogo. Taj organ komunicira sa najobičnijim, ne govorim to u pežorativnom smislu – građaninom, na način koji je krajnje korektan i ne dozvoljava, dakle, u pogledu ekspeditivnosti, kulturnog odnosa, odziva na poziv na bilo kakva nekorektnost.
Malo pre je predsednik Odbora za prestavke i žalbe prozvao poverenika zbog nekakve neuspostavljene saradnje sa tim odborom. Odgovorno kažem na bilo koji poziv, svestan činjenice da me ovaj parlament izabrao, bilo koji poziv Skupštine ili bilo kog radnog tela, institucija poverenika odgovarala je uvek. Dakle, ja imam dva zamenika birana u parlamentu, nikada nisam dozvolio da me zameni jedan zamenik. Bio sam prisutan na obe sednice Odbora, na svaki poziv iz ovog parlamenta došao sam i garantujem da ću doći. Dakle, pozivam gospodina predsednika da mi kaže kada je to Odbor pozvao poverenika, na koju to sednicu ili ako to ne može da potvrdi, da mi se izvini.
