Počinjemo sa radom u popodnevnom delu današnjeg zasedanja zajedničkim jedinstvenim pretresom o redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu, sa Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu i Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2010. godinu, sa Predlogom zaključaka Odbora za kulturu i informisanje i Predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da je predsednica Skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima akata iz tačaka 7. i 8. dnevnog reda, pozvala da sednici prisustvuju gospođa Nevena Petrušić Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, gospođa Kosana Beker, pomoćnik poverenika za zaštitu ravnopravnosti, gospodin Milovan Batak, pomoćnik poverenika za zaštitu ravnopravnosti i gospodin Rodoljub Šabić, Poverenik za informaciju od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje pozdravljamo ovom prilikom.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet sati, konstatujem da je vreme poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije (G17 plus i ZZŠ) - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Đuro Perić, poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Saša Dujović, poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Željko Ivanji, poslaničku grupu URS (G17 plus i ZZŠ) i narodni poslanik Zoran Krasić, poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu i Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2010. godinu, sa predlogom zaključaka Odbora za kulturu i informisanje i predlogom zaključaka Odbora za pravosuđe i upravu.
Da li žele reč predstavnici podnosilaca izveštaja? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za kulturu i informisanje narodni poslanik Jelena Trivan, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima gospodin Zoran Krasić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS.

Gospodine Novakoviću, bila bi bruka i sramota da se ne diskutuje o ovim izveštajima, zbog toga smo i menjali Poslovnik pre pola godine i utvrdili posebnu proceduru kako Narodna skupština u plenumu razmatra izveštaje raznih agencija, nezavisnih regulatornih i drugih paradržavnih organa na povodom kojih je Narodna skupština donela zakona i ovlastila ih da nešto rade u interesu javnosti.
Mislim da bi bilo dobro da smo dobili neko uvodno izlaganje, a pošto se neki od tih podnosilaca već brčkaju, ipak moram u ime SRS da uzmem učešće i da objasnim javnosti o čemu se radi. Krenuo bih prvo od ove institucije na čijem je čelu gospodin Šabić.
Nesumnjivo je da postoji interes javnosti, građana da dođu do informacija šta rade državni organi, kako rade, kako sprovode zakon. To može iz različitih uglova da se posmatra, ne samo izvršavanje zakona nego i kakav je odnos državnih organa prema građanima, prema pravnim licima, kakvi su ti odnosi, šta se dešava, ali u suštini možemo da kažemo da ova dva zakona i ove dve institucije poverenika su pre svega u funkciji kontrole izvršnih funkcija Vlade i svega onoga na čijem čelu se nalazi Vlada.
Neki kažu da smo to morali da radimo zato što strmoglavo idemo prema EU, pa to je standard tamo. Koliko je to standard, koliko nije, ne bih ulazio u to, pošto ne pričamo o tim zakonima, nego pričamo o izveštaju o radu.
Šta ne smemo da zaboravimo kada razmatramo izveštaj? Ne smemo da zaboravimo da oni koji su predložili ta dva zakona, koji su se zaklinjali u te dve institucije, koji su se hvalili da obrazovanjem tih institucija ispunjavaju se još neki uslovi, u stvari su na početku blokirali te institucije.
Samo da podsetim, verovatno 200 informacija postoji u medijima gde su gospodin Šabić i sve ove druge paradržavne organizacije, i Zaštitnik građana i DRI itd, obaveštavale javnost da Vlada kao najvažniji državni organ u izvršnoj vlasti ne pokazuje baš veliko interesovanje za funkcionisanje tih institucija, počevši od prostorija pa nadalje. Onda imao situaciju da se neko hvali da je napravio neku instituciju, da je formirao neku instituciju, da je omogućio da se institucija napravi, da ta institucija treba da bude blagodet svim građanima, a onda u praksi vidimo da oni sputavaju te institucije.
U međuvremenu Poverenik za informacije je rešio to svoje, ako mogu da tako kažem, pitanje poslovnog prostora, a za ravnopravnost i dalje se nalazi u staroj zgradi Narodne skupštine sa skromnim kapacitetima itd.
Ma koliko smo imali principijelnih zamerki na ovaj zakon o ravnopravnosti zato što je nepotrebno izdvajati kao posebnu oblast u odnosu na ono što je izvorna nadležnost Zaštitnika građana, kod ove institucije na čijem čelu je gospodin Šabić, situacija je potpuno drugačija. Treba da se omogući svakome iz javnosti da dođe to tih informacija koje su potrebne, koje nekoga interesuju.
U tom izveštaju gospodina Šabića nalaze se podaci o tome koliko je puta ta institucija morala da interveniše kod državnih, paradržavnih i drugih organa i organizacija, upozoravajući ih da na zahtev zainteresovanog lica moraju da dostave podatke. Zahvaljujući tom zakonu koji možda nije završen veliki broj, kako novinara tako i drugih zainteresovanih lica je manje ili više uspešno u nekom postupku dolazilo do značajnih informacija. Ako se pogledaju te informacije do kojih se došlo na osnovu ovog postupka i ovog zakona i uz pomoć Poverenika moramo da konstatujemo da crno nam se piše jer Vlada kao centralni organ poprilično izbegava da podnosi izveštaj o svom radu.
Da sada ne ispadne kao neka EPP reklama za gospodina Šabića, ali on je u nekoliko slučajeva, ne samo nekoliko, već podosta slučajeva, morao oštro preko medija da interveniše, da upozori ministre, Vladu i druge neke institucije da ne mogu da imaju tako ignorantski odnos prema jednom zakonu koji je donet u Narodnoj skupštini.
Zahvaljujući tome, moram da kažem kakvo je naše iskustvo, iskustvo SRS. Vidite i sami u ovom našem listu "Velika Srbija", malo, malo pa se objave zvanični podaci koji su obezbeđeni na bazi ovog Zakona o dostupnosti informacijama. U nekoliko slučajeva je i gospodin Šabić morao da interveniše, pošto je on drugostepeni organ u ovom postupku.
Onda dolazimo do stvarno zapanjujućih podataka. Zašto zapanjujućih podataka? U redovnom postupku vi se obratite nadležnom organu, tražite neku informaciju. Ili vam daju, ili vam ne daju neke podatke, što usmeno, što pismeno. Kada na osnovu ovog zakona tražite, gde postoji ipak neka forma, dobijate poprilično drugačije podatke. Ukoliko se po odredbama ovog zakona javite višem organu, koji kontroliše ili ima evidenciju o tome šta radi niži organ, onda dobijate treće podatke.
Pokazaću vam to na jednom primeru kako to izgleda. Neko je pokušao da nam otme stranku, pa su napravili posebnu novu stranku, pa su nam pokrali mandate itd. Znate i sami da lokalna samouprava finansira sve političke stranke srazmerno broju odbornika. Mi smo u Rakovici imali dvadesetak i nešto odbornika imali i tražili smo da vidimo koliko treba da nam se da prema tom broju. Kažu – sve je u redu. To je predsednik opštine – maksimalno poštujemo zakon. Pitamo – koliko je to? On kaže – nije bitno koliko, mi poštujemo zakon.
Kada smo na osnovu ovog zakona pitali Upravu za trezor, da nam zvanično dostavi listing tih isplata, potpuno je sve drugačije. Ono što pripada nama, oni su dali ovima, proevropskim. Naravno, sada nam je lako i možemo na bazi zvanične dokumentacije da tužimo, i krivično, i parnično itd.
Znači, da ovakvog zakona nije bilo, on ima svojih manjkavosti i neću sada o tome da pričam, ali i minimalne mogućnosti ovog zakona su nam omogućili da javnost sazna šta se radi. Na osnovu ovog zakona i ovih minimalnih mogućnosti, da vam ne pričam šta smo saznali oko javnih nabavki. To je rak rana, moram da kažem, finansijskog sistema Republike Srbije. Onda ne čude podaci, da vrednost svih javnih nabavki, znači ono što mora po zakonu da se o javnim nabavkama obavi, otprilike je negde oko četiri milijarde evra, a 20% završi i nema opravdanja, nema papira za neke druge stvari.
Izvinite molim vas, 800 miliona evra. 800 miliona evra. Na ovaj način možemo na neki način da izvršimo kontrolu, makar i samom činjenicom što ćemo da dobijemo informaciju. Ali, prema ovom izveštaju o radu poverenika, vidimo da, glavni zaključak jeste da vlast poprilično blokira primenu ovog zakona. Načini, modaliteti kako da se izvrši ta blokada, to je prebogato i moram da vam kažem. Smišlja se na razne načine kako to treba da se uradi.
Jedna od dobrih stvari jeste to, što na sajtu svake od ovih institucija imate i obrazac, proceduru kako možete doći do tih podataka. Negde se manje ili više uspešno stavlja i informator o radu, koji takođe pomažu da se dobiju neke informacije, ali to je sve unutrašnje. Što se ono kaže – ja sam pišem u sebi.
Mislim da je ovo značajno da se kaže, bez obzira na te nedostatke zakona i bez obzira na svojevrsnu razruđenost ovog sistema, jer ipak, poverenik ne može neograničeno da krene od mesne zajednice, pa do NBS. Ima tu i nekih drugih pomoćnihi institucija ITD.
Za ovaj izveštaj je važno da se Narodna skupština upoznaje sa vrlo važnom činjenicom, da ono što je vlast, poprilično blokira mogućnost građana i javnosti, kao i zainteresovanih da dođu do pravih i tačnih podataka. Blokira. Danas u ovoj raspravi, povodom ovog izveštaja, po meni, morali bi da donesemo jedan zaključak gde tražimo od Vlade da upozori, obavesti, naloži svim organima ispod te kape koja se zove Vlada, da mnogo revnosnije, efikasnije omogući pristup važnim informacijama, za čiju potrebu pokazuju interesovanje i druge institucije, i građani, i fizička i pravna lica.
Mislim da je to dovoljno za ovaj prvi izveštaj i plenumsko razmatranje Izveštaja o radu poverenika.
Što se tiče gospođe Nevene Petrušić, pošto je i ona poverenik, ima tu mnogo zajedničkih stvari. Međutim, moram da konstatujem da, u nekim trenucima ona izlazi izvan okvira ovog zakona, pogotovo u nekim njenim javnim nastupima. Ona izlazi izvan okvira ovog zakona.
Moram da kažem da smatram da je njen zakon i njena funkcija potpuno nepotrebni, jer to suštinski jeste u okviru zaštitnika građana Saše Jankovića. Ovo je sve zabrana diskriminacije. I zaštitnik građana radi na tome, da spreči diskriminaciju, da obezbedi ravnopravnost, političku jednakost svih građana. Jednostavno da se ta ustavna načela o ravnopravnosti i jednakosti poštuju.
Sada, kada se ovo izvuče što se gospođi Petrušić daje kao posebna neka oblast, onda je to radi zadovoljavanja nekih igzibicionističkih potreba nekih grupa ili nečega. U praksi je prosto i nemoguće da to funkcioniše kao samostalno, jer je to deo jednog šireg pitanja – zaštititi ljudska prava građana.
Verovatno će njena služba biti suočena sa tim problemom, jer u mnogim detaljima se prepliće ta nadležnost, i posao zaštitnika građana i poverenika za ravnopravnost. Prepliće se. Nemoguće ih je razdvojiti. Kao što se prepliće nadležnost Ministarstva za zdravlje, Ministarstva za rad i socijalna pitanja, jednostavno se prepliću ti poslovi. To bi trebalo da bude na jednom mestu, a ne da bude razruđeno i razdvojeno.
Samo se plašim zbog ovoga, da taj zakon omogućava slobodnu interpretaciju svega i svačega. Nisam voljan da ulazim u neke detalje i nadležnosti tog poverenika, sa gledišta tog zakona, jer je to klopka tema i to moram da vam kažem. Zašto je klopka tema? Zato što u osnovi njenih intervencija treba da bude obezbeđenje jednakosti i tamo gde smo po rođenju nejednaki. Dobro je što nismo jednaki.
Na nivou države mi pričamo, u političkom smislu, o jednakosti. Ne pričamo o nekim drugim vrstama jednakosti koje je nemoguće obezbediti. Zato vam kažem da je to široka tema. Ona je toliko široka da možete kritikovati čak i situaciju, da 60, 70 ili 80% ljudi koji rade u pravosuđu su žene, kao što na isti način možete kritikovati situaciju da 99% muškaraca su vozači – gradskog saobraćaja itd. Čim uđete u tu temu, svi su u pravu i niko nije u pravu. To je jedna retorička tema i hipotetičko pitanje, što je bez veze. Ono toliko može da se devalvira, o tome i pričam, koliko to može da se devalvira, i da u zavisnosti od neke interesne grupe, neko potegne ceo zakon i neke nadležnosti i iz toga izvuče neku medijsku priču koja onako u medijima lepo zvuči, a ovi marginalni jedva čekaju to da se pojavi.
Ovim marginalni jedva čekaju da se pojavi, te marginalne grupe oni preferiraju to. Znate, malo pre sam vam pričao, postoji kod muškaraca muška lepota i ženska lepota. Muška lepota muškarca je da je grub, poprilično, a kad je ženski lep muškarac, on može da ide i na bilborde, lepotica, ko devojčica lep. Znate, moram malo da vas nasmejem da vidite koliko je besmisleno šta se sve donosi u Narodnoj skupštini, a znate koliko je sve to besmisleno kad treba u praksi da se primeni. To je katastrofa, pazite vi možete nerešeno stambeno pitanje neke gospođe koja radi u nekoj školi da postavite kao i pitanje rodne ravnopravnosti. Možete, u jednoj situaciji to će da se raspravi po tom propisu, a u drugoj situaciji ima da se kaže, izvinite nismo nadležni neka se obrati sudu. Toliko je to besmisleno, znači, ceo zakon je besmislen. Onda ne možete očekivati neke spektakularne rezultate i naravno da izveštaj od tačke do tačke nudi različita rešenja i različite zaključke, o tome se radi.
Kažem, dobro je što u plenumu možemo da razmatramo te izveštaje, do pre nekoliko meseci to nije bilo čak moguće, već su se svi izveštaji zatvarali na sednicama nekih od nadležnih odbora. Meni je drago što na ovom zasedanju imamo nekoliko tih izveštaja, a zašto mi je drago? Zato što želim da vas podsetim da smo i pre godinu i po dana tražili od Narodne skupštine da se, recimo, razmatra prvi izveštaj DRI i onda su, ne gospodin Novaković, nego gospođa Slavica Đukić-Dejanović, nisu ispunjeni poslovnički uslovi, a mi smo se pozvali na Zakon o DRI itd. Čak u Odboru za finansije je rečeno ne može to da ide na dnevni red. Tražili smo da se uvrsti kao posebna tačka, ne može da ide na dnevni red. E, sad može da ide na dnevni red, a u međuvremenu se ništa nije promenilo, suštinski se ništa nije promenilo. Jeste promenjen Poslovnik, ali to što je promenjeno u Poslovniku je pratilo neku praksu koja je postojala, tako da promena Poslovnika koja znači prihvatanje neke prakse, suštinski nije promena tog Poslovnika.
Za ove naše rasprave, o ovim našim izveštajima bilo bi dobro, a mislim da je čak i po Poslovniku, postoji i kao obaveza, gospodine Novakoviću, s obzirom na jedan oktroisani stav kako ovde mogu da budu prisutni ti poverenici, itd. Da predstavnici nadležnih odbora, oni koji su praktično inicirali ovu raspravu budu prisutni u sali i da se makar dekorativno obrate sa deset minuta po jednom izveštaju, po drugom izveštaju, da naprave odgovarajući uvod u ovu temu, najave temu, da ispričaju šta je zaključak njihovog odbora, jer to je sastavni deo ove tačke, jer ukoliko toga nema onda ovde stvarno možemo da pričamo neke slobodne sastave koje nikoga ne obavezuju.
Ako rasprava po izveštajima paradržavnih organa treba da bude rasprava bez ikakve obaveze, onda molim vas, nema ni potrebe da se sve to stavlja na dnevni red. Znači, mora da se izvuku neki zaključci, mora posle ove rasprave da bude nešto obavezujuće, kako za poverenika, tako za Vladu, tako za druge nadležne organe.

Hvala.
Mogao bih da se složim sa vama u pogledu zaključaka koje ste izneli.
Reč dajem gospodinu Saši Dujoviću, ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS-JS. Izvolite.

Hvala predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, predstavnici, poverenici u razmišljanju kako danas započeti razgovor na ovu temu, prosto nametala se činjenica kada sam pročitao ova dva izveštaja koja su danas na dnevnom redu, da možda nema šta da se kaže, da je možda sve rečeno u samim izveštajima, da je dosta toga rečeno i u samoj javnosti.
Međutim, nije baš tako i iz toga sam danas ipak osetio obavezu da prvo pred građanima Srbije a onda pred kolegama poslanicima a i pred vama uvaženi poverenici kažem nešto pre svega kao predsednik Odbora za prestavke i predloge Skupštine Srbije koji proteklih godinu i po dana, od kako radi u tom sazivu, prosto suočen sam sa velikim brojem predloga sa kojima ste i vi sami u svom radu suočeni. Nekako građani osete potrebu da se obrate i vama i zaštitniku i svim nezavisnim telima, ali onda i Skupštini i Vladi itd. Kako to obično biva svi mi njih saslušamo, porazgovaramo, međutim, vrlo malo možemo tu da im konkretno pomognemo. Onda naravno pogledam i vaš izveštaj Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka od ličnosti i uverim se da i u tom pravcu nastaje isti problem tj. nastaje problem kada mi na potrebu građanina ili više građana od reagujemo prema institucijama izvršnih vlasti i u velikoj meri nailazimo zidove. Nekad su ti zidovi premostivi, lako, ali u velikom broju slučajeva oni su za nas nepremostivi.
Pojedini činovnici daju sebi za pravo da jednostavno ignorišu probleme sa kojima su suočeni građani, da ignorišu načine na koji građani iskazuju svoje probleme i tada dovode kompletnu instituciju države jedno pitanje, da li država uopšte funkcioniše?
Naravno, hoteći da svemu tome pomognemo i sebi i građanima, mi smo ovde izabrali i usvojili predloge koje ste imenovali nas kao nezavisna regulatorna tela, kao predstavnike, kao nezavisne predstavnike koji moraju da sasvim nezavisno tj. kako bi se to obično reklo, "ni po babu ni po stričevima", sude o onome što je problem i o onome na šta građani nailaze kad iznose nešto što se zove – njihov problem.
U vašim izveštajima jasno stoji da ste određivali niz aktivnosti, dosta vidim tri i po hiljade predmeta ste dobili i veliki broj obradili, prosledili državnim institucijama, pojedincima, ministarstvima, agencijama, itd, itd. Veliki broj njih je i dao nekakve odgovore na ono sa čime su suočeni, da li su možda neke podatke, možda ne celovite, ali u svakom slučaju opet ostaje pitanje, bar nama se u odboru jave ljudi koji su prošli sve institucije od vas, od gospodina Jankovića, itd. Koji se na kraju obrate i nama jer nisu rešili ono što se zove problem sa kojim su počeli da rade.
Naravno, vi ste vaš deo onako kako vam je propisano uradili, vi ste svoje uradili. Javnosti ste izuzetno dostupni u smislu davanja saopštenja o pojedinačnim slučajevima, generalno učestvujući u panel diskusijama, okruglim stolovima i svemu onome što se tiče upravo materije koju vi predstavljate, gospodine Šariću.
Sa te strane zaista ne bih imao ništa posebno i epohalno, niti da vam kažem niti da vam dodam, ali, uzimam za pravo kao predsednik Odbora da vam stavim zamerku na, nazvaću ga odbijanje, možda nije odbijanje, jednostavno ne odazivanje Odboru za prestavke i predloge, da zajednički podnesemo neku aktivnost u interesu građana. Mi smo pozvali sva nezavisna i regulativna tela, jedino ste vi odbili. Uzimam da ste bili sprečeni, uzimam da niste mogli da se odazovete, ali mi taj kontakt nismo ostvarili
No, u svakom slučaju i dalje ćemo nastaviti da prema vama idemo i prema vašem telu idemo u potpunosti onako kako smo i do sada išli a to je da sve ono što imamo iz domena rada vašeg tela onako kako je propisano mi vama prosledimo ili vi Skupštinskom odboru.
Što se tiče godišnjeg izveštaja poverenika za zaštitu ravnopravnosti, izveštaj kao jednostavno sadrži zaista dosta podataka u osnovi je rekapitulacija rada poverenika, jednostavno opisan je kompletan, kompletna problematika od samog nastajanja, od sami kancelarija koje su dugo, dugo bile problem za rad gde građani nisu mogli da dođu, nisu mogli da se jave. Gde smo pronalazili načina kako da premostimo u donjoj zgradi a sada već objektivnije da može i konkretnije da se posveti radu.
Gospodin Krasić je malopre dosta toga rekao i stavio kao primedbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. No, problem s kojim se on suočava u ovom segmentu i u ovom izveštaju nije baš do kraja dorečen, postavljeno je dosta stvari ovo je samo, znači, malo grublje onako stavljeno u izveštaj, ostavljeno je dosta stvari. Diskriminacija je nešto što u našem društvu zaista još uvek postoji i to postoji u velikom obimu. Svi zajedno treba da radimo na tome da ta diskriminacija, jednostavno ne bude više prisutna ili bude barem prisutna onoliko koliko je to podnošljivo za sve države ili za sva društva sveta.
Navešću jedan primer diskriminacije, klasične diskriminacije, gde prosto niko ne može da pomogne, a to je zauzimanje stava pravosudnih organa. Pravosudni organi su nezavisni i u to, zaista, ne treba niko od nas da se meša. Međutim, imate diskriminaciju u pravom smislu te reči kada u jednoj grupaciji ljudi sudite po ovoj istoj osnovi, dosuđujete presude, a onda odjednom stavom Kasacionog suda jednostavno to se preseca i više se ne dosuđuje po istom osnovu. To jeste jedna vrsta diskriminacije, to jeste jedan veliki problem i taj problem će se u narednom periodu rešavati u međunarodnim sudskim organima. Ostavlja gorak ukus da ni Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ni mi kao Skupština, ni bilo koji izvršni ili zakonodavni organ nije uspeo da reši nešto što je, eto tako stav, nečiji stav, nekog organa koji sebi uzima za pravo da diskriminiše građane Srbije, na takav najgrublji način.
Potrebno je još dosta toga uraditi u ovom društvu. Potrebno je odbaciti dosta predrasuda sa kojima smo svi komplet kao društvo i kao pojedinci obuhvaćeni. Ne ide sama tranzicija promenom samo na način da smatramo da smo u pravu, moramo da vidimo i kad nismo u pravu. Sve to nije tako lako i znam da je vaš problem najviše fokusiran na izvršne organe, da se izvršni organi, kao i nama iz Skupštine, jednostavno često prenebregnu činjenicu da se od njih nešto traži. Ostavljaju to po strani i puste da prođe neko vreme, a problemi su sve veći i veći. Naravno, u smislu samih izveštaja nema ništa posebno dodati, vidi se jedna velika štedljivost u budžetu ova dva današnja predmeta, da ste vi skoro 50% projektovanog budžeta za prošlu godinu, a što je u svakom slučaju za pohvalu, a verovatno je to tražilo još veći napor vaš i vaših saradnika da date što veći napor na tolikom broju predmeta, kako biste ih rešili, ali da ne potrošite sav novac. To je za jednu veliku pohvalu. Isti je slučaj i sa Poverenikom za ravnopravnost, te u tom smislu svi trebamo tako da se ponašamo i Parlament i nezavisna tela, ali i izvršni organi Vlade Srbije, a što će u svakom slučaju doneti uštede drastičnih u budžetu, do ušteda sredstava koje možemo možda upravo prema onim građanima da usmerimo, onim građanima koji su se obratili za pomoć koju imaju, bilo da je po osnovu dobijanja informacije ili po osnovu neka diskriminacija.
Sve u svemu, naša politika evropskog puta, naše tendencije i težnje da dovedemo naše društvo posle dve decenije onog što smo svi zajedno prošli kao negativne situacije, prosto da postanemo jedno dobro oplemenjeno, pre svega, ljudsko društvo i da se okrenemo oko sebe i da svi zajedno idemo napred. Naravno, poslanički klub će podržati ovaj izveštaj u svakom slučaju i neće staviti nikakve drastične primedbe. Ostaje i dalje gorak ukus, kažem, da treba malo bliže da sarađujemo ili kao nezavisna regulatorna tela ili kao najviši organ i zakonodavni organ i odbori, kao najvišeg zakonodavnog organa. Kad su u pitanju izvršni organi, a pogotovo nižeg intenziteta, a tu mislim na direktore raznih agencija koji su sebi zaista uzeli veliko pravo da gazduju u tim agencijama, kao da im je to ostalo u nasledstvo, a ne da su dobili zadatak da rade u interesu građana. Imamo raznih direktora agencija koji su završili na sudovima, još uvek se procesuiraju, a neki su u zatvoru itd. Svi zajedno moramo da postanemo jedna savest tih ljudi da oni, zajedno sa nama, radimo u interesu građana.
U tom smislu, izveštaj ćemo podržati. Nadamo se boljoj saradnji i verujemo da ćemo svi zajedno doprineti da Srbija i građani osete boljitak nekog evropskog puta i borbe za prava svih građana. Hvala.

Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, prijave za reč, u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, da je podnela poslanička grupa SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku gospođi Lidiji Dimitrijević.

Hvala gospodine predsedavajući, evo na dnevnom redu vanredne sednice Narodne skupštine su izveštaji o radu pojedinih tela. Danas govorimo o redovnom godišnjem Izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu i Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2010. godinu. Sutra će se govoriti o Izveštaju DRI, Agencije za borbu protiv korupcije itd.
Danas ću nešto reći o Izveštaju koji je podneo Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Kako i u samom Izveštaju stoji, ovo je prvi Izveštaj Poverenika, jer je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ustanovljen usvajanjem Zakona o zabrini diskriminacije tokom 2009. godine. Prilikom rasprave o tom zakonu SRS je iznela stav da mi zaista ne vidimo problem da se poštovanje načela jednakih prava i obaveza, koje je garantovano Ustavom, ostvaruju u okviru postojećeg državnog organa. Naravno, bez obzira na to što smo tad izneli, vladajuća struktura je uspostavila ovaj organ i 5. maja prošle godine je izabran Poverenik pa se ovaj izveštaj, koji je pred nama danas, odnosi na period od 5. maja do kraja 2010. godine. S obzirom da ovaj organ postoji i da su mu opredeljena sredstva iz budžeta RS, tako da malo proanaliziramo kao stoje stvari i šta je to što stoji u Izveštaju.
Ono što na samom početku Izveštaja dominira jesu uslovi za rad za koje podnosilac Izveštaja konstatuje da su neadekvatni. Najpre izražava nezadovoljstvo zbog prostorija, a zatim i brojem zaposlenih. U Izveštaju stoji da je u Stručnoj službi Poverenika zaposlena jedne osoba, a da četiri osobe rade po ugovoru o delu. Vidimo kasnije da je angažovano još 15 saradnika, da je raspisan konkurs za popunjavanje osam radnih mesta u Stručnoj službi, da je propisano da Poverenik ima dva pomoćnika, danas je njih dvoje sa nama itd.
Zatim, imamo deo koji govori o stanju u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti, gde piše da Republika Srbija pridaje veliku važnost suzbijanju diskriminacije i ostvarivanju ravnopravnosti i nastoji da poštuje i primenjuje najviše međunarodne i evropske standarde u ovoj oblasti i da je zaokružila nacionalni antidiskriminacioni normativni okvir, usvojila i učinila delom svog zakonodavstva najvažnije sporazume. Sad je dobro proanalizirati deo koji govori o tome kakvi su efekti svega ovog u praksi, mada svi zajedno znamo kakva nam je svakodnevnica. Sad ću možda ponoviti neke stvari koje sam iznela danas u prepodnevnom delu sednice, a govore o tome kako nadležni organi kroz donošenje određenih zakona direktno vrše diskriminaciju pojedinih grupa. Krenuću redosledom koji je dat u ovom Izveštaju, diskriminacija po osnovu pola. U Izveštaju stoji da je to jedan od najraširenijih, najrasprostranjenijih vidova diskriminacije. Poverenik u Izveštaju kaže da istraživanja pokazuju da su žene u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života. Negativne posledice, strukturalne i indirektne diskriminacije žena, evidentne su u svim oblastima društvenog života, a od kojih se posebno izdvajaju sledeći.
Diskrminacija žena u domenu učešća u odlučivanju, diskriminacija žena u ekonomskoj sferi i obrazovanju, rodno zasnovano nasilje i rodna nejednakost u medijima. Diskriminacija žena je evidentna i u ekonomskoj sferi. Stopa nezaposlenosti žena je za polovinu veća od stope nezaposlenosti muškaraca. Razlika u visini plate između muškaraca i žena je 15%, a udeo žena u vlasništvu uknjiženih objekata je 29,7%. Žene učestvuju sa 30,5% na upravljačkim mestima u društvu i privredi, a od toga na direktorskim mestima sa 20,8%, dok na čelu upravnih odbora sa 14,3%. Posebno je visok nivo ekonomske nejednakosti koja je posledica višestruke diskriminacije, tako su na primer žene izbeglice za 15% više nezaposlene, raseljena lica za 32%, dok Romkinje 39% u odnosu na opšti prosek nezaposlenosti žena.
Bilo bi dobro da sve ovo čuje predlagač zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je predložio odredbe koje su nepovoljne za majke koje se bave samostalnom delatnošću. Već sam rekla danas da, podaci koje je iznela unija poslodavac govore da se skoro 5.000 ovih majki susrelo sa problemom da se za njih moraju duplo da plate obaveze kada odu na porodiljsko bolovanje, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, a u slučaju kada delatnost poveri ovlašćenom poslovođi, kako bi radnja ili preduzeće nastavilo sa radom. Od jedne žene se očekuje da vodi svoje preduzeće, da rađa i neguje decu, a pri tom ne može da ostvari prava koja su garantovana prilikom odlaska na bolovanje, a natalitet u Srbiji u konstantnom padu.
Ovom prilikom pozivam poverenika za zaštitu ravnopravnosti, gospođu Petrušić, koja nažalost danas nije prisutna u Narodnoj skupštini, da iznese svoj stav o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje o članovima 14. i 11. Ovo možete shvatiti i kao poslaničko pitanje, a ukoliko u Poslovnikom predviđenom roku ne stigne odgovor, onda ću iskoristiti neke druge poslaničke mogućnosti, kada poslanici imaju pravo da postavljaju pitanja pojedinim institucijama i ponoviću ga još jednom.
Sledeći deo odnosi se na diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti. Ovde je izdvojena romska populacija, kao najčešće diskriminisana grupa, a kao jedan od problema istaknut je problem ličnih dokumenata i to Roma koji su prisilno raseljeni sa KiM. Moram da kažem da je to generalni problem, ne samo pripadnika romske populacije, već svih.
Sledeća stavka odnosi se na diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Kratko ću samo ponoviti stav, da je svako slobodan da svoj lični život organizuje na svoj način, ali je problem u tome što je sve prisutnije preveliko promovisanje intime ljudi da mi u SRS to smatramo neopravdanim.
Sledeći oblik diskriminacije na osnovu invaliditeta. Zar je potrebno još nešto dodati onome o čemu sam takođe govorila u prepodnevnom delu sednicu. Danima lica sa invaliditetom protestvuju ispred Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i beogradske Gradske skupštine tražeći da se reši problem DES-a preduzeća u kome je 52% zaposlenih, 52% čine lica sa invaliditetom. Njima nije isplaćeno 32 zarade, a bivše rukovodstvo je pod istragom. Svi su oni roditelji koji treba da čuvaju i školuju svoju decu, a postoji mogućnost da se u DES-u zaposleni još 30% lica sa invaliditetom. Takođe, ovom prilikom tražim od poverenika mišljenje o članu 10. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim se uskraćuju već ustanovljene povlastice za lica sa invaliditetom. Poslanički klub SRS smatra da te olakšice ne treba ukidati, jer je potrebno u Srbiji još mnogo napora uložiti da se poboljša i olakša život lica sa invaliditetom. Jedan od najefikasnijih način je ekonomske prirode naravno, kada se ti ljudi ekonomski osnaže, to je direktan preduslov, znači to je baza da im lakše bude dostupno i lečenje i učešće u svim drugim oblicima društvenog života. Mislim da je bespredmetno neprekidno govoriti o zaštiti ljudskih prava i time što će se usvojiti razne deklaracije i ispoštovati propisi i ugraditi u naše zakonodavstvo i potencirati ravnopravnost, kada se ovde u Narodnoj skupštini, a na Predlog Vlade usvajaju zakoni čije su pojedine odredbe čisto diskriminatorske. Samo zakon o kome smo danas u prepodnevnom delu govorili, diskriminiše dve grupe: žene, majke koje se bave privatnim preduzetništvom i lica sa invaliditetom, a svi smo dobro videli šta piše u zvaničnom izveštaju poverenika. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč dajem narodnom poslaniku Mirku Munjiću. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, u svom izlaganju uglavnom ću se osvrnuti na ovaj izveštaj o sprovođenju zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i izveštaju o primeni Zakona o zaštiti podataka. Gospodine Šabiću, uglavnom sva moja kritika, eventualna, koja će biti upućena posredno ili na neki način neposredno ovom izveštaju je u stvari principijelne, na neki način i institucionalne prirode. Dakle, sva ova kritika neće biti upućena vama i vašim saradnicima, ali biće upućena onim centrima moći, onim centrima koji treba da omoguće vama sprovođenje, na prvom mestu Ustava Srbije, a na drugom mestu Zakona o pristupu informacija od javnog značaja, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Dakle, kritika će biti uglavnom upućena Vladi Republike Srbije, koja vama daje ili bar trebalo bi da vam daje okvire za sprovođenje ovih zakona i punu logističku, i ne samo logističku, već i svaku drugu podršku za sprovođenje u život, dakle za implementaciju ovih zakona. Odmah mogu da kažem da je krivica ove Vlade u pogledu ovoga što sam rekao najveća. Rekao bih da je čak to i isključiva krivica ove vlade. Zašto je isključiva? Zato što se svi ostali propusti, svi ostali eventualni propusti koji mogu nastati u krajnjem slučaju mogu na neki način ispraviti kroz individualnu odgovornost pojedinih učesnika u ovom poslu.
Međutim, krivica ove vlade, a o njoj ću govoriti kroz konkretne podatke, i kroz konkretne stvari, jeste ustvari jedna krivica koja se može ispraviti na jedan od dva načina, a to je , i oba su bezbolna, ostavkom vlade ili smenom ove vlade.
Dakle, pošto su oba načina deo, ostaje na Vladi, da se odluči koji će način da primeni. Postavlja se suštinsko pitanje, ali vrlo važno pitanje, ko je to ustvari ko čuva, i ko koristi i ko obrađuje podatke, o našim životima o životima naših porodica. Da li je dovoljna zaštita koja nam se u ovom trenutku garantuje. Reći ću nešto o toj ekspanziji nasrtaja i nasilja na ličnost i porodicu.
Organizator, dakle, promoter je egzekutor tog nasrtaja, na ljudsku ličnost i na porodicu u celini i to je taj tzv. svetski poredak i to je ono, siguran sam, sa čim se i vi u svom poslu svakodnevno susrećete, zbog toga što ti organizatori imaju svoje promotere u svim državama, u svim vladama. Njihov cilj jeste stvaranje jedne i jedine svetske vlade, u kojoj će biti dominantna samo jedna stvar, a to je da čovek bude pretvoren u jednu ekonomsku, potrošačku životinju i ništa više.
Tu nema ni ličnosti, ni zaštite ličnosti, ni zaštite porodice, ni ničeg drugog. Dakle, promoteri tog novog svetskog poretka ubijaju, faktički, u toj ličnosti sve što je nacionalno, sve što je tradicionalno, sve što je porodično i, jednom rečju, sve što je lično.
Nisam siguran da poverenik u svom poslu može u potpunosti i da ostvari ono što mu pozitivni zakonski propisi nalažu. Čini mi se da je u mnogo slučajeva i vaša borba predstavlja, u stvari, borbu sa vetrenjačama. U toj borbi, u kojoj se predstavnici EU koji se i rukama i nogama zalažu da dođemo navodno u tu EU, oblast zaštite prava ličnosti svedena je samo na, koliko ja znam, jedan međunarodni ugovor, odnosno Konvenciju iz 1981. godine. Dakle, to je tzv. Konvencija o zaštiti pojedinaca iz 1981. godine. Toliko o tome koliko ta zaštita, koju nam na neki način promoviše EU, u stvari može da bude pravi primer kako će se štititi ličnosti kod nas, kako će se štititi naša privatnost, kako će se štititi privatnost naše porodice i uopšte svake ličnosti u ovoj državi. Cilj i ove kritike jeste da građani u potpunosti saznaju na neki način koja vrsta podataka o njihovoj ličnosti se prikuplja, kao i da budu svesni toga da neke stvari, eventualno, prilikom toga svesno prihvataju.
Nešto ću da kažem, a i vi ste se par puta osvrnuli, gospodine Šabiću, o odnosu banaka i klijenata. Poverenik je, siguran sam, u mnogome ušao u ovu problematiku i spoznao je probleme. Mada, negde sam pročitao, da su po vama osnovni problemi u ovoj oblasti i najozbiljniji problemi oni koji se tiču podataka o verskoj i političkoj pripadnosti, koje banke uzimaju od svojih klijenata prilikom obrade njihovih, eventualno, zahteva za ugovore o kreditima itd. Međutim, postoje i drugi isto tako važni i značajni podaci koje banke uzimaju od klijenata, a koji su, siguran sam, u suprotnosti i sa našim Ustavom i sa pozitivnim zakonskim propisima.
Postavlja se jedno prosto pitanje – kakav je odnos banaka i njihovih klijenata? Naravno, u svetlu ove problematike o kojoj govorimo. Da bi čovek došao do svog cilja u tom odnosu sa bankom, uglavnom da bi došao do tog kredita koji traži, on je prosto prinuđen da banci daje sve podatke koje mu ona traži - kad je rođen, gde je rođen, što je rođen, ko mu je supruga i tašta, koje je devojačko prezime, koje je veroispovesti, koje je političke pripadnosti itd. Šta se dešava? Umesto da se preko institucija sistema, npr. preko vaše institucije, omogući bolja zaštita ovih ljudi kao klijenata banaka, šta radi država? Evo, na primer, Vlada predlaže, a skupštinska većina donosi propise kojima se, u stvari, na pravi način i ponovo štite te banke ili ti poverioci, a ne građani. Donosi propise kojima će i vama kao povereniku dodatno vezati ruke. Predviđa privatne izvršitelje koji opet mogu da angažuju treća privatna lica radi naplate duga.
Dakle, šta se time želi dobiti? Dozvoljava se mogućnost da oni što su pre bili, da tako kažem, u kapuljačama sada iste skinu, jer će u stvari imati institucionalnu zaštitu za tzv. uterivanje dugova. Vama će tu, siguran sam, još više ruke biti vezane nego do sada. Zašto? Stavite se vi, gospodine Šabiću, kao poverenik u odnos ovih propisa sa propisima o zaštiti ličnosti, koje vi sprovodite. Hoće li onaj koji je legalno skinuo kapuljaču, kome je ova država to omogućila kroz propise koje je donela u ovoj skupštini, voditi računa o zaštiti klijenata tih banaka? Hoće li onaj koji je praktično uterivač dugova voditi računa o ličnosti onog koji duguje banci? Briga njega za zaštitu ličnosti. Briga njega za nečiju privatnost, za Ustav koji garantuje tu privatnost i za zakone koji garantuju tu privatnost. Njegov osnovni cilj biće da naplati pare, da naplati onaj novac koji taj mučenik duguje. Ako on nema mogućnosti da taj dug plati, evo nam ponovo kršenja zakona, evo nam ponovo nečega što će apsolutno biti skriveno i od vaših očiju. Ma koliko vi bili u mogućnosti i hteli da to izvedete na čistac, nećete moći.
Dalje, osvrnuću se i na broj predmeta koje Poverenik za informacije ime. Mislim da ste vi to skoro izjavili, da je u obradi negde oko 2.000 podataka. Da li je tako? Kao i da svaki mesec priliva negde oko 400 podataka. Već sam broj za tako kratko vreme ovih predmeta nam govori u kojoj situaciji se Srbija nalazi i gde se ona nalazi na toj, da tako kažem, evropskoj lestvici koja se tako često pominje, a izgleda ponovo na dnu, kao u ostalom i u mnogim drugim prilikama koje su određeni pokazatelji.
Dakle, broj onih koji se obraćaju povereniku jeste činjenica da je u ovoj oblasti stanje zaista alarmantno, kao uostalom i u mnogim drugim oblastima. Ne kažem ja da je ova oblast izuzetak od drugih oblasti. Ako do sada imate 2.000 predmeta i svakog meseca priliva još 400 predmeta, to nam pokazuje gde se Srbija sada nalazi kada je zaštita ličnih podataka konkretno u pitanju, odnosno gde se Srbije nalazi faktički kada je zaštita njenih građana u pitanju – na dnu lestvice.
Dalje, reći ću nekoliko reči o korupciji i javnim nabavkama u svetlu ovih propisa koje vi u svom izveštaju pominjete. Kada je u pitanju ova oblast u svetlu zaštite podataka i poverenik ne nekim mestima nužno konstatuje da je veliki problem u uskraćivanju informacija o različitim oblicima raspolaganja javnim dobrima, a posebno kada su u pitanju javne nabavke i raspolaganjem novcem. Dakle, ima se utisak, i to opravdano, gde god je novac, tu je tabu tema. To je izgleda merilo ove vlasti.
Zato nije ni čudo, na primer, što je Srbija zemlja u kojoj četiri-pet ljudi kontroliše 200 hiljada hektara najplodnije vojvođanske zemlje. Zašto? Pa to je bila tabu tema u nekim periodima, jednostavno nismo ni mi, a ni vi kao poverenik, mogli da dođemo do nekih informacija. Šta se desilo? Desila se situacija da su prodavani kombinati poljoprivredni uglavnom po Vojvodini i uz kombinate prodavana je i zemlja.
Da nesreća bude veća, prodavana je zemlja strancima, što po pozitivnim zakonskim propisima u ovoj zemlji nije dozvoljeno. Pogledajte sad gde će se Srbija naći zbog toga što u nekom periodu nismo mogli da dođemo do pravih i relevantnih informacija šta se u ovoj zemlji radi. Jednostavno, mislim da je to jedan scenario koji ni malo nije dobar, pogotovo za građane Srbije. To su informacije i podaci zbog kojih se žestoko treba zabrinuti.
Reći ću još samo nešto što ste i vi pomenuli par puta, a vezano je za određene zaštite podataka kada je u pitanju doniranje organa i zaštita podataka prema davaocima krvi. Sa jedne strane, ova vlast apeluje na sve njene građane da daju krv i da dobiju karticu donora, dakle, da pokušaju sutra nekom kome ti organi budu neophodni spasu život. U osnovi, to je dobro i zaista mislim da nema toga koji u principu ne podržava ovakve neke ideje. Međutim, ono što ste i vi zaključili, jeste da ova oblast umnogome ima nekih isto tako tabu tema. Nešto se tu valja, nešto tu nije dobro.
Mislim da ste na jednom mestu rekli da ste vi ili vaši saradnici da ste pokušali u ovoj oblasti i ovim trima ustanovama koje se bave izdavanjem donatorskih kartica za davaoce organa da ste izvršili neke kontrole i da ste i vi konstatovali da stanje u ovoj oblasti ni malo nije dobro. Stanje nije dobro, čini mi se, kako ste rekli, zbog toga što postoji jedan, slobodno ću interpretirati to što ste vi rekli, izvestan nesklad između tih ustanova i Ministarstva zdravlja. Tako sam ja to razumeo. Ministarstvo zdravlja nije donelo još neke podzakonske propise kojima će se na bolji, adekvatniji i sveobuhvatniji način izvršiti ta zaštita odnosno omogućiti ta zaštita ovih davaoca krvi a posle i ovih donatora organa.
Dakle, konstatuje se da oni nisu maksimalno zaštićeni, a morali bi da budu. To znate vrlo dobro i vi, kao i mi svi. Njihova ličnost, njihov integritet, apsolutno mora da uživa zaštitu. I nema opravdanja kada se kaže da to nije zbog toga što nisu doneti neki podzakonski propisi ili šta ja znam. A ko treba da donese te propise? Jednostavno, naterajte ih da donesu te propise. Žigošite javno one koji te propise nisu doneli. Dakle, taj nesklad bi trebalo da se ukine. Jer, ne možete očekivati da neko dobrovoljno prihvati da u slučaju moždane smrti donira svoje organe kako bi se spasili nečiji životi, a da ovamo nije zaštićen njegov lični integritet ili ličnosti i integritet članova njegove porodice.
Ovde zaista hitno treba preduzeti najozbiljnije korake ukoliko ova država misli na pravi način da ovo uradi. Ako se iza ovoga nešto drugo valja, onda je jasno što se ovako radi.
Mislim da u ovoj oblasti zaista ima dosta problema, to ste i vi konstatovali. Na vama je, jer vi ste prvi među onima koji treba da žigošu te probleme, koji treba da ukažu na te probleme, a mi smo tu, bez obzira što smo opozicija, da podržimo ono što je dobro ali i žestoko da kritikujemo sve ono što ne valja i u ovoj oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Kao poslednji prijavljeni, gospodin Krasić. Izvolite.

Neću ja dugo, treba da jurite u EU pa da vas častim.
Gospodine Novakoviću, za ovaj deo naše današnje rasprave ja sam uzeo Godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2010. godinu. Radi javnosti i ovih kolega koji to nisu poneli od kuće, a znam da su svi pročitali, kad bi se šalili, moram da vam skrenem pažnju da ovo što je gospođa Petrušić napisala ima ukupno 66 strana. Formalno-pravno, izveštaj mogu da budu samo ovi tekstovi koji se nalaze od 25. do 52. strane. Ovo drugo je trošenje papira i treba joj naknaditi štetu, jer je neopravdano izazvala trošak Narodne skupštine. Da krenemo redom.
Ne znam zašto bi u ovom izveštaju moralo da bude – pravni status, nadležnost, postupanje poverenika, saradnja, izveštavanje, ustanovljavanje, obezbeđivanje uslova za rad, stanje u ostvarivanju zaštite ravnopravnosti, dokumenti se ovde navode, itd? Ne znam zašto bi mogla da bude saradnja, međunarodna, pa sa državnim organima, pa sa medijima, pa medijska pokrivenost? Potpuno je nepotrebno i izlazi iz okvira izveštaja o tome šta je radio Poverenik za zaštitu ravnopravnosti tokom 2010. godine. To je prvo.
Jel me slušate vi, gospodine Novakoviću? Moram da vas upozorim da me slušate, da mi ne koknete opomenu i da kažete da sam izašao iz okvira teme. Zato vas molim da me saslušate.
Na 20. strani, vi koji ste zaboravili kući ovaj dokument, moram da vam kažem da se nalazi nešto što je potpuno neprihvatljivo. S kojim se pravom se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti poziva na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU? Kakve veze ima taj sporazum sa ravnopravnošću? Vidite, sad vas vraćam na septembar 2008. godine, kada smo bili protiv onog sporazuma. Vidite da ovaj sporazum u svim porama društva, u svim oblastima, i ravnopravnost, i ekonomija, i saradnja, itd, i ja ne znam sa kojim se pravom ona poziva na izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2008, 2009. i 2010. godinu? Kako to može biti pravni osnov za izveštaj Poverenika? To je potpuno neobavezujući dokument. To je dokument Evropske komisije kojim nas pritiskaju, gledaju kako da nam otmu KiM, kako da razbiju Srbiju do Dorćola. Kako se Nevena poziva na ovo? Ja mislim da jedan od zaključaka treba da bude da ubuduće se ne mlati prazna slama na ovim dokumentima, jer ovo je papir koji košta.
Dalje, gospodine Novakoviću, mora da se skrene pažnja Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, citiram, strana 31, poziv na fus note: "Nama povlačenja, nema predaje, izveštaj o stanju ljudskih prava LGBT u Srbiji 2009. godine". Ko su ti? Kako oni mogu da budu kreatori mišljenja nadležnog državnog organa? Objasnite mi, molim vas. Neformalna grupa se skupi sa ulice i ona sad diktira mišljenje Mirku Cvetkoviću šta treba da bude njegov državni stav. Izvinite molim vas, to je potpuno neprihvatljivo. Ja bih joj koknuo opomenu zbog ovoga, samo da znate.
Strana 33, vi koji ste zaboravili, kad odete kući obavezno okrenite 33. stranu - izvor podataka, Ministarstvo spoljnih poslova SAD, Godišnji izveštaj o međunarodnim verskim slobodama 2010. godine. Kako može neko ministarstvo tamo, preko bare, da bolje zna šta se dešava u Srbiji nego mi? Nevena još prihvati njihov stav i taj njihov stav obavezuje nju da u svom izveštaju pametuje šta su oni radili. Ili ispitivanje "Stratedžik marketinga"?
Kakve veze ima ispitivanje "Stratedžik marketinga" sa onim što je radio Poverenik? Nije valjda Poverenik radio prema istraživanju. Prosto neverovatno. Ne znam kako je moglo da prođe ova naša radna tela? Gospodine Novakoviću, da vam kažem, mi u Odboru za finansije kada razmatramo te izveštaje nadležnih državnih organa, svi koji podnose nama izveštaje ne mogu da se pozovu na strani dokument ili šta je pisala novina "Kurir", "Politika", "Glas javnosti", "Alo" itd, to je neozbiljno.
Ovakvim pisanjem nama Poverenik priznaje da on nema svoje mišljenje, nego mora da citira nekog drugog. U politici su najgori oni ljudi koji u svakoj trećoj rečenici citiraju tuđa mišljenja, da li je u pitanju Bodler, Dostojevski, Ajnštajn itd. Zašto imamo na državnim funkcijama ljude koji nemaju svoja mišljenja, koji se hvale da po mišljenje idu tako što čitaju novine? To je katastrofa.
Na početku sam ovo planirao da pričam, ali vidim da nećete da se javljate, pošto želite da idete na letovanje što pre, pa rekoh da vam zagorčam letovanje sa jednom ozbiljnom kritikom. Kako ovo može, ili da je razrešimo ili da ovaj zakon stavimo van snage? Nemamo nikakve koristi od ovog zakona.
Sada da vam pročitam ono što bi moglo da bude materija izveštaja o radu. Kaže ovako, 3.2. – opis stanja u ostvarivanju i zaštiti ravnopravnosti, diskriminacija po osnovu pola. Neću da čitam ovo što je napisano, jer mnoge stvari su pogrešne. Ne postoji bolji primer za diskriminaciju po osnovu pola, a to je zapošljavanje. Hajde preduzetnici, mali privrednici, ali državni organi, državna javna preduzeća, komunalna javna preduzeća od lokalnog značaja, gde se javljaju partijski direktori, ne treba da vas ubeđujem, valjda se to podrazumeva. Ako žensko dete treba da se zaposli, mora na neki način da da garanciju da neće da bude trudno nekoliko sledećih godina.
Kod nas u zemlji se ide iz minus beskonačno u plus beskonačno. Tu mi je Mile Jelić, pa mi je napravio neku asocijaciju. Dok smo Mile Jelić i ja bili studenti bila je atrakcija u Mašinskoj industriji Niš, 40 žena su primili da rade na kranu, nijedna nije radila na kranu, naravno, bile žene direktora itd. Sada se otišlo u drugu krajnost, mora da se na neki način garantuje da neće da zatrudni ili da neće da sklopi brak ili neće da odsustvuje s pola, jer ovaj ima potrebu da izrabljuje na radnom mestu. Gde je naša Nevena da juri po firmama, da to sprečava? Nema je. Ona čita izveštaje Ministarstva spoljnih poslova, a to je sada gospođa Hilari Klinton. Šta ima da pročita šta je napisala Hilari Klinton? Šta Hilari Klinton može lepo da napiše o Srbiji? Ili čita ove izveštaje, kako se zovu, ne znam, ovi što su preponosni. Šta oni mogu da napišu? Preponosni mogu samo da napišu što pate što nisu u normalnim odnosima, bračnim i komunikativnim itd. Naravno da njima sve smeta i njima će uvek sve da smeta.
Idemo dalje. Ovde nema ni pomena, jednostavno, da se napiše jedan teorijski rad, da se pokrije 39,3 miliona dinara, doduše, potrošili su samo 19,1. Makar su pošteni pa su prikazali da nisu hteli sve pare da potroše, jer nisu mogli da opravdaju. Diskriminacija na osnovu nacionalne pripadnosti. Kako je ovo ovde napisano, neću da vam pričam, ali ako ovaj naš poverenik za zaštitu ravnopravnosti deluje na teritoriji Republike Srbije, onda ne postoji lokacija sa većim stepenom diskriminacije nego što je KiM. Šta je ona uradila da se ta diskriminacija tamo prekine? Nije ona morala da ide kod Bogdanovića, ovog Tačijevog ministra za KiM. Ona je morala da razgovara sa UN, jer UN su guverneri. Da li je ostvarila kontakt? Nije. Zašto? Ne sme, ne interesuje je.
Među nama rečeno, gospodine Novakoviću, stvarno se osećam diskriminisanim po tom osnovu ovde u Beogradu. Gde god se okrenete latinica, strani nazivi, strani programi. Koju god televiziju okrenete – bekstejdž, stajling, in, aut, sve nešto bez veze. Evo, i gospodin Šabić i ja se osećamo kao nacionalna manjina u centru Beograda, sve stranci oko nas. Uništava se tradicionalno nešto za šta smo školovani i vi i ja. Moramo na neki način da intervenišemo.
Nevena je bila mnogo dobar student na mom fakultetu, ali je pokvarili ovi vodinelići, da znate. Kako je sa njima počela da se druži sve je otišlo u aut. Nemojte da se sekirate, to joj i u lice kažem, tako da nema nikakvih problema.
Diskriminacija na osnovu seksualne orijentacije, meni to nije jasno, to moram da vam kažem. Ne znam odakle gospodin Novaković zna kakva je seksualna orijentacija bilo kog poslanika. To nema u rubrici za poslanike. Da li je tako, gospodine Novakoviću? Još nas niko ne tera da pričamo o seksualnoj orijentaciji.
Međutim, ovde ima velikih zloupotreba, jedno puritansko, tradicionalno, klasično društvo, a to važi za srpsko društvo, koje se odlikuje po tome što mi našu decu volimo i kada imaju 35 godina, pa im ne činimo baš mnogo dobro, ali volimo našu decu, našu porodicu. Ono se razbija sa ovakvim temama, pisanjima itd. Tu ću da stanem, samo ću da kažem da sam protiv bilo kakvog nasilja. Ne treba nikakvo nasilje u Srbiji da postoji. Međutim, treba da se nađe mera. Ne sme da se baš nešto toliko potencira što ne zaslužuje toliku pažnju. Ali, oni su vrlo aktivni i oni često menjaju partnere itd, tako da ima tu razloga zašto su toliko aktivni. Ali, ne znam zašto se toliko blagonaklono, prosto se ljudi plaše kada se oni pojave. Nemate potrebe da se plašite. Treba samo istina da se kaže i rešen je problem.
Diskriminacija na osnovu invaliditeta, moram da vam kažem da je to najopasniji vid diskriminacije, jer mi više gotovo da nemamo propisa kao što smo nekada imali, pa se znalo – onaj ko je slabovid, telefonska centrala, obezbeđeno mesto. Nažalost, materijalne mogućnosti su toliko slabe da ova grupa jeste ugrožena i njihova ugroženost ne zavisi od aktivnosti države. Koliko god država shodno svojim materijalnim mogućnostima da interveniše, to je u suštini nedovoljno. To jeste problem, ali mislim da to ne bi čak trebalo da bude nadležnost ovog.
Verska diskriminacija. Moram da vam skrenem pažnju da verska, ako mogu da upotrebim reč orijentacija, je individualna stvar svakog pojedinca. Ovde se kod verske diskriminacije mnogo više udara na sveštenstvo i tradicionalne crkve i verske zajednice, pa čak u onom delu gde religioznu dogmu promovišu, a to je obaveza sveštenika. Tu imamo paradoksalnu situaciju. Postoji nešto što je verska dogma, nešto što je osnova za propovedanje. Ovde se kod nas javlja civilno društvo koje kritikuje dogmu. To je to što sam na početku rekao da se izlazi izvan okvira.
To otprilike ovako znači: sveštenik može da pročita neko jevanđelje ili da pročita nešto što piše u Starom zavetu, Novom zavetu i onda izađe grupa slobodoumnih građanskih inicijativa i oni kažu – ma, to je govor mržnje. Onda dohvate ovi B92, kad to napumpaju ispade da vladika ne zna kanonska pravila, ne zna liturgiju, ne zna ništa. To je ta tanana granica koju, jednostavno, civilno društvo nameće. Verovatno to polazi od neke protestantske vizije života – koliko sam bogat u ovom životu, toliko ću biti bogat i u onom drugom životu, moj položaj danas kao živog omogućava mi da znam kako će biti u onom zagrobnom životu, uzmi sve što ti život pruža, važno je da sutra budem u boljoj poziciji nego danas, grabi, otimaj. To je jedna škola individualizma koja nikad ne može da se zaledi u Srbiji.
Kada krene pelcovanje te ideologije u Srbiji, nastane sušenje. To vam je otprilike kada bananu hoćete da nakalemite na Hrast, pa neće biti ni banana ni Hrast nego ima da se osuši. Što pre to budete shvatili vi promoteri ove vrste pogleda na život to će biti lakše i vama i svima u Srbiji.
"I diskriminacija po drugim osnovima". Po drugim osnovima može da bude diskriminacija u svakom obliku. Leglo diskriminacije je Narodna skupština.
Gospodine Novakoviću, da vam to stručno objasnim. Podnesem amandman i onda me u hodniku svi sačekate i kažete – super ti je amandman. Kad dođe vreme za glasanje, svi glasate protiv amandmana. Mene diskriminišete po političkoj osnovi. Ne, ne, po političkoj osnovi vi mene diskriminišete.
Po političkoj osnovi diskriminacije ste imali i krađu mandata i promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti itd, itd. Zašto? Zato što smo mi jedini borci protiv ovog samoubilačkog puta ka Evropskoj uniji i NATO paktu.
Doći će na dnevni red i neke druge teme, zato se samo poslanicima Srpske radikalne stranke navodno predlaže oduzimanje mandata. Doduše, to je napredak, ranije je to bilo helikopterom, pa Desimir Tošić, pa Žarko Jokanović, pa tako dalje. Helikopter dođe pa se napravi, navodno, većina u Administrativnom odboru, da se skine mandat Vojislavu Šešelju koji je u Gnjilanu, jer prvi sudija nije hteo da ga osudi, a onda kad mu se skine mandat, onda promenjeni sudija, onda će tri meseca zatvora da dobije.
Ovde se pokazuje ta vrsta diskriminacije. Kada konstruktivno pričam o nekom predlogu zakona, vi mene prekidate, pa mi koknete jednu opomenu, pa drugu opomenu. Zašto? Zato što niste navikli na milozvučne tonove mog izlaganja, a neki se plaše da njegovo veličanstvo, predsednik Republike, ne bude nervozan, jer obaveštavam javnost o tome šta se dešava.
Ta vrsta diskriminacije i svojevrsnog nasilja u Skupštini daje za pravo i ulici i školi i kafiću i fudbalskom stadionu da je došlo do promene pojma tolerancije i demokratije.
Samo da vas podsetim, vas demokrate, nekada davno, kada je Dragoljub Mićunović pravio DS, onda je rečeno - demokratija je mogućnost da se čuje i neka druga alternativa, pa je onda i demokratija i pravo manjine, pa je onda bila demokratija poštovanje forme. Pa, videli ste, do pre nekoliko meseci, sad smo dobili novi oblik, novu definiciju demokratije - demokratija je ono što odluči većina. Znači, nije bitan Ustav, nije bitan zakon, nije bitna elementarna logika, nije bitno mentalno zdravlje, bitno je šta kaže većina, tako će da bude.
Znači, leglo diskriminacije je nažalost ova prelepa sala, koju ste zapalili 5. oktobra 2000. godine, pa je reonovirana itd. Ne postoji bolji primer te vrste diskriminacije.
Naravno, postoji u ovoj našoj zemlji i diskriminacija po osnovu socijalnog stanja. O tome nećete da pričate. To se dešava od obdaništa do radnog odnosa, pa omladina čiji su roditelji na položaju, ili ne mora da su na položaju nego su dobro stojeći, biraju društvo. Ne može njihovo društvo da bude dete iz prigradskog naselja, čiji roditelji ne radi.
Zatim imamo diskriminaciju u školi ko gde sedi. Sa ponosom ističem, kada sam bio u osnovnoj školi da je pored mene sedeo drug Ćalamande koji je uspeo i nikakve diskriminacije nije bilo, a danas imate situaciju da neka deca neće da upišu školu, poput onog priloga u Leskovcu zato što ste promovisali novi sistem vrednosti. Taj sistem vrednosti se zasniva na principu i lep si i pametan si koliko imaš para u džepu. Ukoliko nemaš para u džepu, ružan si, bre, po definiciji, nisi pametan po definiciji, nisi obrazovan, nisi poželjan za društvo.
To je sistem vrednosti koji ste ugradili za ovih 11 godina i sada očekujete da će Nevena vas da kastrira? Pa, neće. Ne bi ona bila ni postavljena da nije bilo vas. Zašto je izmišljen ovaj zakon? Tresla se gora, rodio se miš. Formalno smo sve ispunili, kako vi to kažete, prema EU, a suštinski blokiraj ovamo, onamo.
Gospodin Šabić zna za vas, pa se nije povinovao tome što vi hoćete, nego na momente demonstrira veće poštovanje prema svojoj profesiji i svojoj časti nego što ste mogli da očekujete. Zato vam smeta.
Stepen informisanosti i stavovi građana – ne znam zašto bi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti o tome uopšte razmišljao. Računam da je on okrutni državni službenik koji ima zakon, Ustav i propise i sprovodi ih. Šta će njemu ti sporedni uticaji?
Sada idemo na ove kompjuterske pogače. Podnosioci pritužbi, došli smo do ukupnog broja od 124. Sada oni prave tu neku statistiku šta su radili itd, po osnovu državljanstvu malo, etnička ili nacionalna pripadnost, tu je nešto ispod 20, seksualna orijentacija – 32. Gospode Bože, najvažnije pitanje diskriminacije u Srbiji je seksualna orijentacija, tako ispada ovde. Druga na toj listi se nalazi druga lična svojstva. Znači, da li ima veliki ili mali nos.
Dalje, oblast društvenih odnosa na koje se pritužbe odnose, pa kaže – radni odnosi skoro 45, drugo, javan sfera, govor mržnje.
Gospodine Novakoviću, zamolio bih vas da poslanicima i novinarima koji izveštavaju iz Narodne skupštine zakažete jedan sastanak. Krstite ga javno slušanje. Nadam se da će gospodin Dejan Mirović da prihvati to. Evo, Dejan Mirović, a moram i ja da se uključim, održaćemo vam predavanje o govoru mržnje. Krenućemo od 1949. godine, pa Nirber, pa Savet Evrope 1993. godine, pa sve moguće presude Evropskog suda za ljudska prava, da vam održimo predavanje, da znate šta znače te dve reči "govor mržnje", da li one postoje ili ne postoje.
Ovde kod nas, ne sviđa mi se kako me je Nikola Novaković pogledao i za to mogu da kažem da je konkludentna radnja govora mržnje. Kod nas je govor mržnje istina. Znači, gospodin Novaković kaže – gospodine Krasiću, imate bradu, to je govor mržnje. Imam bradu, mrzi me da se brijem.
Znate, kod nas sve može da bude govor mržnje, ne sviđa se itd. Da li se sećate 2006. godine kada ste me napadali zbog one Ivane Dulić-Marković. Već 2007. godine G 17 plus je izbacio iz stranke, a ona je prva koja je uvezla genetski modifikovanu soju i dozvolila da uđe genetski modifikovana soja. U ovoj sali 2000. i 2001. godine je vođena borba. Ne, tada ste rekli, genetski modifikovano, ako je dobro u Americi, još bolje ima da bude u Srbiji, da bi ste prošle godine palili po selu Ratkovu sve parcele gde se nalaze tragovi genetski modifikovane soje.
Niste vi meni kriterijum kada se smejete, ljutite ili kada glasate, zato što znam vašu definiciju demokratije, gospodine Novakoviću. Vi, većina.
Gde može većina uvek da bude u pravu? Ne može. Sada će većina da kaže da je najlepši Nenad Čanak. Nije najlepši. Aleksandra Jerkov je mnogo lepša od Nenada Čanka. Tu ćemo svi da se složimo. Ali, većina može da proglasi i Nešu, ni krivog ni dužnog, da je lepotan. Znate? Od njega je lepši, recimo, Aleksandar Šapić. Lep je kod devojčica.
Idemo dalje. Kaže – protiv koga su pritužbe podnete. Novakoviću, zapamtite ovo, zvanična crkva na prvom mestu. Znači, Nevena se borila protiv crkava. Zašto bre, ljudi moji? Zašto? Dok je bila student, naš Milan Petrović je držao predavanja iz crkvenog prava, ona bi verovatno drugačije gledala na to. Je li tako Mile? Jeste.
Zar je moguće da su crkve najveći krivci i da ona proizvodi najveću diskriminaciju? Zar je moguće, ljudi moji? Crkva je najpopularnija u našoj zemlji. Je li tako? I svi državni službenici i funkcioneri žele da se slikaju sa patrijarhom. Čak i ovaj nesretni JKV – "Aca gica". Neću da vam pričam šta je napravio, koji incident na Gazimestanu. To je onaj što nije znao da su Čačani, nego je rekao Čečeni, znate. Jeste, tako je – dragi moji Čečeni. Hteli su da umu od muke Čačani. Da ne kažem šta je rekao bezobrazno za svoju ženu na Gazimestanu.
Idemo dalje. Kaže – na drugom mestu su poslodavci. Verovatno. Na trećem mestu su državni organi. Gospodine Novakoviću, Nevena Petrović je zaključila da su državni organi na trećem mestu. To je 15 po ovoj skali, po učestalosti, naravno, u okviru ovih 120 i nešto koji dovode u pitanje ravnopravnost. To je opasno. To je već svetovna struktura. To je ona struktura koja mora da poštuje Ustav i zakon.
Sada ću vam dati nekoliko primera gde državni organi to besumučno rade. Kako se promeni lokalna vlast, tako se isteruju sa posla svi oni koji su pripadali, navodno, ili su članovi, navodno, neke stranke koja je prethodno bila na vlasti. Znate li vi to?
Sada ću vam dati jedan primer. Biće vam vrlo interesantan. Nadam se da Moma Marković neće da se naljuti, narodni poslanik. Moma Marković je bio direktor jednog javnog preduzeća u Zemunu. Došla je ova nova vlast 2000. godine. Šta će prvo da urade? Da proganjaju Momu Markovića. Kažu – zaposlio si toliko i toliko desetina ljudi. Prekršio si propise. Mora da odgovaraš. Preko vikenda su pozivali ljude koji su primljeni u radni odnos. Pretili su, saslušavali itd. "Kom si kom sa", šta se desilo? Pokrene se neki postupak protiv Momira Markovića. Otpustili su sve te ljude.
Za dva meseca, novi direktor iz DOS, primi 170 i nešto ljudi. Da li sam tačno rekao? I, gde je taj državni organ da pokrene postupak protiv tog novog direktora? Nema ih. Tako da ste se vi pre dva dana zaleteli malo, pojurili. Mislite – radikal, pa hajde da mu pričinimo štetu. Dva dana će biti u novina i biće nešto. Je li tako Nado? Kako je na Adi Ciganliji? Da li je dobro?
Znači, izvire neravnopravnost i izvire diskriminacija. Svojevrsni oblik diskriminacije jeste ovo jeftino postavljanje direktora javnih komunalnih preduzeća. To se u startu zna – koliko procenata pripada ovoj stranci, onoj stranci, onoj stranci, onoj stranci. Nema veze, možda taj čovek ni ne zna da postoje voda i kanalizacija, stavimo ga za direktora javnog komunalnog preduzeća vodovod i kanalizacija. Onda se čudimo što su negativni finansijski i ekonomski rezultati poslovanja itd.
U tom delu, poverenik nije prstom mrdnuo. Nije prstom mrdnuo, mislim na zaštitu ravnopravnosti, ne na vas, gospodine Šabiću. Zahvaljujući vama i vašem odnosu prema ovom zakonu, dobijamo podatke kako posluju ta preduzeća.
Idemo dalje. Vidite li kako je smešan ovaj izveštaj, kada nema šta da se napiše. Kaže – distribucija pritužbi po regionima. Ljudi moji, grad Beograd i okolina – 30 i nešto na ovoj skali. Nepoznato je 20 i nešto. Zamislite, KiM dva i po. Sada, kada bi se pročitalo ovo što je napisala ovde gospođa Petrušić, ispade da na KiM cvetaju ljudska prava. Poštuju se ljudska prava. Jadni Srbi ne mogu da se vrate svojim kućama. Po ovom izveštaju, poštuju se ljudska prava.
Idemo dalje i da vidimo još malo smešnih situacija. Tu nije citirala podatke Narodne skupštine, Ministarstva za KiM, MUP i nekih drugih državnih organa. Ne, nije to htela da citira. Ali, Hilari Klinton je napisala, Evropska komisija je napisala izveštaj o napretku. To mora da bude glavna fus nota ovog izveštaja. Kaže – u inostranstvu imamo malo. Pa onda – centralna Srbija, to je otprilike 17, to je Kragujevac. Sada ide i neka statistika.
Kaže onda – upozorenja i saopštenja. 28. jula 2010. godine, povodom sukoba u selu Jabuka. Da li ona zna šta je napisala u svom saopštenju? Koliko ćete da se iznenadite, ako čujete da je sudska presuda potpuno drugačija od saopštenja koju je dao poverenik.
Idemo dalje. 12. septembra 2010. godine, povodom predstojeće parade ponosa, znači, ona je preventivno delovala. Međutim, dok je bila parada ponosa, ženio se onaj vaš ambasador u Americi, onaj Petrović. Tamo su mu bili i Dačić i Tadić, tresli se jadnici kad su dobili izveštaj da je izbila frka, oni su počeli da trljaju ruke i kažu – super, još jedan plus ka EU.
Ljudi, sve se zna, kako vas nije sramota? Kaže – 15. septembra 2010. godine, upozorenje i poziv poslodavcima da ispune obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Dobro. Decembar 2010. godine – upozorenje javnosti na tipičnu i čestu diskriminaciju žena u medijima. Dobro, to sada neću da komentarišem, možda se to zasniva i na estetici, ali ono što se dešava sa pisanim medijima, kako se predstavljaju žene i naše kćerke, to moram da vam stavim do znanja je za zgražavanje. Pogotovo, kada se na naslovnim stranama nekih novina pojavljuju naslovi koji opisuju garderobu i drugi neki veš.
Da li ona može da utiče na glavne i odgovorne urednike? Može. Kada vidite Nevenu, kažite da sam joj preporučio, pošto sam ja njen drugar i prijatelj, neka pozove na sastanak Đilasa, Tucka, Krstića i Šapera, a može i Željka Mitrovića i neka ih oštro upozori na vizuelni i estetski izgled njihovih emisija i medija. Ali, oni drže sve u medijima. Sve u medijima oni drže.
Znate, danas možete da tražite neku reklamu. Televizija neće da vam da reklamu, nego će da kaže – javite se kod tog i tog od ove četvorke i oni će da vam obezbede mnogo jeftinije nego što bismo mi. Mi nemamo prostor, jer su oni otkupili sekunde, prostore itd.
To je jedan konstruktivan predlog. Njih četvoricu stavite u jednu prostoriju. Ako vam treba pomoć, pozovite mene. Imam iskustva, pošto sam dugo živeo u KPD Niš, 27 godina i znam kako sa kakvom kategorijom ljudi treba da se radi, kako se sa njima razgovara i završimo problem. Više nema problema, znate? Biće lepe naslovne strane, i špice za emisije. U lepom svetlu ima da se prikazuje cela Srbija bez obzira na osobine i karakteristike.
Naravno, 9. decembar 2010. godine, međunarodni dan ljudskih prava, gospođa Nevena nas je lepo podsetila, obavestila kako je to lepo – lepo, lepše, beše ona deviza JUL-a. Levo, lepo lepše itd.
Vidite iz ovoga, da u stvari ovaj organ nama nije potreban – poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Sve su ovo nadležnosti zaštitnika građana. Sve. I on se bori za ljudska prava, i on se bori protiv diskriminacije.
Vidite 124 predmeta, možete vi ovog poverenika da zatrpate sa dokumentacijom. Moram samo da vam skrenem pažnju da veliki broj ljudi koji su stvarno diskriminisani i ne obraćaju se nadležnim organima zato što nemaju poverenja da nadležni organi njihove probleme mogu da reše. Nije dovoljno da se priča o zaštiti ljudskih prava i o zabrani diskriminacije samo preko ovih izveštaja, već je potrebno napraviti klimu, napraviti atmosferu u društvu gde će ljudi međusobno da se poštuju i da znaju koje su to vrednosti koje promoviše ovo društvo. Danas, prosečan građanin Republike Srbije ne zna koje su to vrednosti koje su opšte prihvaćene. On ne zna kako da se odnosi prema pozivu državnog organa. Kad ga državni organ pozove da ispuni neku svoju obavezu on ne zna ukoliko ispuni obavezu na poziv državnog organa da li je dobro učinio je ili je loše učinio. Svi oni koji su na poziv države odazvali da brane ovu državu, vi ste ih omalovažili. Od 5. oktobra do danas. Gospodine Novakoviću, nadam se sam završio. Hvala.