Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 77 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, koji su sa svojim identifikacionim karticama prisutni u elektronskom sistemu za glasanje, molim vas da ubacite kartice u elektronski sistem.
Konstatujem da je u elektronskom sistemu prisutno 85 narodnih poslanika i da je određeni broj narodnih poslanika prisutan u sali bez identifikacije u elektronskom sistemu za glasanje.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji u svom prvom stavu kaže – narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, a iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, i to obaveštenja i objašnjenja koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana da ostvari na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju, u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici i pre prelaska na dalju raspravu.
Pitam, da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine? (Da.)
Molim vas da se prijavite u elektronski sistem sa zahtevom za reč.
Narodna poslanica Smiljana Milisavljević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da sam u dilemi kome da postavim pitanje, da li Ministarstvu pravde, da li Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, da li Ministarstvu zdravlja ili Ministarstvu za lokalnu samoupravu, pa ću pitanje postaviti celoj Vladi, zato što je situacija komplikovana i zahteva hitno rešenje.
Svedoci smo da Srbi i nealbanci već deceniju žive na KiM u veoma teškim, nehumanim i necivilizacijskim uslovima. Činjenica je da Vlada Republike Srbije čini sve što je u njenoj moći da se situacija na terenu poboljša i treba reći da bez te pomoći Srbi, i pored dobrog samoorganizovanja, sasvim sigurno ne bi opstali na tim prostorima. Oko toga zaista ne bi trebalo da bude polemike.
Međutim, zalaganje i predusretljivost Vlade, nažalost, nije garancija da će srpske institucije funkcionisati, čak ni u opštinama na severu Kosova gde Srbi imaju apsolutnu vlast. Moram da informišem i Vladu i narodne poslanike da sam se privatnim poslom zatekla u srpskom Višem sudu, koji je danas smešten u Zvečanu, i imala sam šta da vidim. Dakle, sud se nalazi na drugom spratu stacionara. Sudije rade u nehumanim uslovima, nemaju čak ni ceo sprat, već samo dve kancelarije. Dakle, sudije stoje, nemaju gde ni da sednu, i to je nešto što je zaista nedopustivo.
Čudima nikad kraja. Baš na tom spratu se nalazi vešeraj i lekar specijalista ima ordinaciju, i pored činjenice što se na samo dvadeset metara odatle nalazi dom zdravlja. Nezamislivo je da neko zbog samo jednog dana rada u nedelji uzurpira pet kancelarija. Meni to liči na plan da se sudijama ne dozvoli da zauzmu ceo sprat. Znate, neki predstavnici vlasti na lokalu su veoma glasni kada traže jačanje srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, a kada su u prilici da daju svoj doprinos, oni u sud ubave vešeraj i lekarsku ordinaciju.
Podsećam da se zgrada suda nalazi u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali od 1999. godine u njoj je prvo bio UNMIK, a sada je Euleks, tako da Ministarstvo pravde ne raspolaže svojom imovinom i nikako n može da snosi deo odgovornosti. Ne smemo dozvoliti da sudije ovaj sled nesrećnih okolnosti shvate kao poruku da njihov učinak nije bitan na Kosovu i Metohiji, da je nekako logično da budu u kafiću i ne rade ništa, pošto u kancelariji nemaju gde ni da sednu, i da svako pod izgovorom da ide na lekarski pregled može da zakuca na njihova vrata i ugrozi njihovu bezbednost.
Napominjem da je reformisano pravosuđe itekako dalo rezultate na Kosovu i Metohiji. Posle deset godina se zakazuju i rade krivični predmeti. Sudije rade čak i u smenama. Zato je neophodno da ohrabrimo njihov rad, a to ćemo učiniti ako im obezbedimo adekvatne uslove za rad. Dakle, uslove koji sa jedne strane neće kompromitovati njihovu profesiju, da ne rade pored vešeraja, i, najvažnije, uslove koji će garantovati njihovu bezbednost.
Moje pitanje je sledeće – da li Vlada može da izvrši pritisak na lokalnu samoupravu i sudijama obezbedi adekvatne uslove za rad? U današnje vreme svaka ozbiljna nevladina organizacija i svako sportsko udruženje imaju svoje prostorije, a o značaju pravosuđa mislim da nema potrebe posebno da govorim. Pošto živim na Kosovu i Metohiji, dobro poznajem situaciju na terenu, a ne volim da kritikujem a da istovremeno ne nudim rešenja. Ja predlažem rešenja. Prošle godine je završena zgrada namenjena Centru za socijalni rad, iz razloga koji nisu objektivni. Prolongira se preseljenje. Mišljenja sam da je rešenje da radnici Centra za socijalni rad što pre pređu u novu zgradu a sudijama ustupe staru. Obavila sam razgovor i sa predsednikom pomenutog Višeg suda i mogu da kažem da će sudije biti veoma zadovoljne ovakvim rešenjem. Zahvaljujem.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da)
Ima reč narodni poslanik Milan Dimitrijević. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Pre nego što postavim pitanje nadležnom ministarstvu, moram da izgovorim sledeće: danas se navršava tri godine od formiranja ove vlade. Razloga za obeležavanje ovog datuma u posebnom smislu nema. Čini mi se da postoji razlog za sve veću zabrinutost građana Srbije za materijalnu egzistenciju, za teritorijalni integritet države Srbije i za puki opstanak u ovakvoj vlasti.
Moje pitanje upućeno je ministru poljoprivrede, šumarstva, veterine, lova, ribolova, vodoprivrede, trgovine, usluga i možda još po neke aktivnosti – već nekoliko dana u medijima se pojavljuje informacija da su konstatovani katastrofalni rezultati kontrole useva u AP Vojvodini. Moram da podsetim da je Skupština Republike Srbije 29. maja 2009. godine usvojila Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Član 2. tog zakona jasno definiše šta su genetski modifikovani organizmi, kako se sa njima postupa i čije su kakve odgovornosti.
Moje pitanje glasi – da li u Republici Srbiji postoje površine zatrovane genetski modifikovanim organizmima? Kolike su te površine i gde se nalaze? Kakvo je seme genetski modifikovano dospelo u Srbiju? Ko je uvoznik? Ko je prodavac genetski modifikovanog semena? Ko je kupac genetski modifikovanog semena? Koje su količine genetski modifikovanog semena uvezene u Srbiju i kome su distribuirane? Ako je nastala šteta, kako će biti sanirana? Iz kojih izvora će biti nadoknađena nastala šteta?
Dakle, pitanje je upućeno ministru poljoprivrede, šumarstva, veterine, lova i ribolova, vodoprivrede, trgovine, usluga i još po neke delatnosti.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, u ime poslaničkog kluba NS tražim obaveštenje i informacije od gospodina Olivera Dulića, ministra za zaštitu životne sredine, prostornog planiranja i tako redom. O čemu se radi?
Ovih dana smo, kako u elektronskim, tako i u štampanim medijima, dobili, po meni, jednu nepotpunu informaciju o jednoj krajnje neprijatnoj i neprimerenoj situaciji. Radi se o preseljenju groblja u opštini Lazarevac, tačnije u mestu Vreoci na kolubarskim kopovima. Dakle, svima nama je jasno da Srbija mora da ima dovoljnu proizvodnju struje, da su neki rokovi možda u zakašnjenju, da je neko trebao možda to pre da uradi, ali one scene koje smo mi videli na televiziji, gde je groblje praktično zauzeto od strane 500 nekih žandarma, specijalaca, gde su navodno stavljeni neki zastori i tkanine, da se ne vidi šta se u stvari tamo radi, stvarno izazivaju jednu averziju, jedan stvarno neprijatan i mučan utisak kod gledaoca, a mogu da zamislim kod ljudi u Vreocima, čiji su preci sahranjeni na tom groblju.
Ne želim da budem maliciozan, ja shvatam neku neminovnost da se to selo i ta groblja presele, ali to mora da se uradi, po meni, i zato reagujem i kao čovek i kao narodni poslanik, u dogovoru sa građanima koji tu žive i čiji su preci sahranjeni na tom groblju. Na jednom snimku, na jednoj televiziji videli smo, između ostalog, da su tu i grobovi kolubarskih ratnika, kolubarskih heroja naših i mučenika koji su izginuli za slobodu i slavu Srbije sa kojom se mi toliko ponosimo. Čak dobijamo informaciju da nekoliko stotina građana će zatražiti čak i azil u stranim zemljama. Ponavljam, oni nisu Romi, nećemo to moći ovoga puta da svalimo na jednu nacionalnu manjinu, da su lažni azilanti.
Prema tome, tražim od ministra Olivera Dulić pod hitno, ne u roku od 15 dana kako Poslovnik kaže, nego odmah za utorak da pruži informaciju, kako meni, tako i svoj javnosti, svim narodnim poslanicima i svim građanima Srbije, o čemu se tu radi. Želim ponovo da naglasim da niko nije protiv proizvodnje uglja, jer tu su, na sreću ili nesreću tih ljudi, stotine miliona tona rezerve uglja, od kojih će Srbija da ima struju, pošto Srbija za sada nema drugi izvor energije i energenata za proizvodnju struje. To nije sporno. Ali, po meni je kao čoveku sporno na koji se način to radi, pogotovo kada se radi o jednom groblju.
Neki koji nas možda ne vole kažu da Srbi imaju odnosno gaje kult mrtvih. Ja to ne bih rekao na taj način. Rekao bih da Srbi, osim mnogo divnih osobina koje imaju, imaju i tu osobinu da svoje očeve, đedove, prađedove, nikad ne zaboravljaju i da jednom, dva puta ili ne znam koliko puta godišnje najmanje izlaze na groblje da se sete svojih predaka. Sada kada imamo situaciju da neko na silu izmešta groblje, ja pitam svakog od nas ovde šta bi radio da je nečiji otac ili đed tamo i da neko to radi, kako smo videli u medijima, ako je za to potrebno 500 žandarma, onda je to na silu, onda ti ljudi nisu pristali da se to uradi na takav način. Kako bi svako od nas reagovao? Da se ne lažemo, reagovao bi vrlo žestoko. Ja lično bih branio životom grobnicu gde leži moj otac i moji đedovi.
Prema tome, tražim odgovor od ministra Dulića. Ovo nije za 15 dana, ovo nije formalnost. To je vrlo osetljivo. Ne optužujući nikoga, niti njega, samo da pruži pravu informaciju o čemu se tu zapravo radi u selu Vreoci na kolubarskim kopovima u opštini Lazarevac. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pitanje koje želim da postavim tiče se aerodroma "Car Konstantin Veliki" u Nišu, odnosno zbog čega taj aerodrom ne radi punim kapacitetom? Pitanje je kompleksno i zato želim da ga uputim predsedniku Vlade, Mirku Cvetkoviću, ministru za infrastrukturu, gospodinu Mrkonjiću i ministarki Verici Kalanović.
Zašto je pitanje kompleksno? Napraviću sada digresiju. Mi se setimo da iz Srbije sa još nekog mesta koje se ne zove Beograd može da se leti kada dođe sezona godišnjih odmora. Kada prođe sezona godišnjih odmora, onda niški aerodrom opet ostane prepušten samom sebi, odnosno ljudima koji pokušavaju da ga održe u životu.
Najpre pitanje za ministra za infrastrukturu, konkretno za odgovorne iz Agencije za kontrolu leta: zbog čega se ne potpisuju potrebni papiri za postavljanje dodatnih uređaja za omogućavanje bezbednog sletanja? Da podsetim, stručnjaci Saobraćajnog fakulteta u Beogradu izradili su studiju u kojoj je detaljno dato obrazloženje da sa niškog aerodroma može da se bezbedno poleće i sleće u svim vremenskim uslovima, uz postavljanje određene dodatne opreme. Već duže vreme Agencija za kontrolu letenja se oglušuje o tu studiju. Da li se iza toga krije nešto što mi Nišlije ne smemo da znamo?
Nadovezujem se na ovo pitanje koje sam postavio, pitanje za ministarku Kalanović – šta je sa sredstvima NIP koja su pripala Niškom aerodromu na osnovu sporazuma koji je dotična ministarka potpisala sa gradonačelnikom Niša? Da li se po pitanju Niškog aerodroma vodi politika G 17 plus, koja se zove dvostruki aršini?
Mi jesmo za decentralizaciju kada to ide u prilog kupovini cenzusa, a nismo za decentralizaciju kada to nekim ličnim, pojedinačnim interesima ne odgovara.
Da podsetimo, bila je čak inicijativa ljudi iz G 17 plus, da se i poslovanje Niškog aerodroma kontroliše iz Beograda, odnosno da se sve što se tiče letenja iz Srbije centralizuje u Beogradu, da li je to u sklopu opšte akcije decentralizacije i regionalizacije koja treba da bude slika politike G 17 plus?
Ovo je, rekao bih, goruće pitanje, pogotovo što se ponovo na dugačkom štapu građanima Srbije nudi nešto što se zove Aerodrom u Kraljevu. Zašto na dugačkom štapu? Zato što lepo izgleda kao obećanje, a biće realizovano u dalekoj budućnosti, a postoji aerodrom sa koga crnogorske firme i te kako uspešno lete i sa koga se može čekirati prtljag za sve destinacije u svetu, kako to Crnogorcima odgovara da lete sa Niškog aerodroma, JAT-u ne odgovara i kome to u Beogradu smeta da Niški aerodrom radi punim kapacitetom? Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi da koristi svoje pravo iz člana 286?
Narodna poslanica Stojanka Petković.

Zahvaljujem.
Danas nisam imala nameru da postavim ovo pitanje. Planirala sam da to postavim u danu kada zaseda Vlada Republike Srbije poslednjeg četvrtka svakog meseca. Očekivala sam jedan papir koji treba da dobijem, ali me je koleginica Smiljana Milosavljević koja dolazi iz istog mesta, odnosno iz Zvečana sa KiM, podstakla da neke stvari pojasnim i istovremeno postavim pitanje koje mene interesuje. Pre svega, da pojasnim da se Osnovni sud koji radi u Zvečanu nalazi u zgradi Doma zdravlja. Dom zdravlja je napravio ustupak i uslugu Osnovnom sudu i dao im je na korišćenje, koliko je u mogućnosti dve kancelarije i toliko o tome kakvi su uslovi Osnovnog suda na spratu i koliko je u mogućnosti institucija bila da im da na raspolaganje.
O njihovim uslovima rada treba da odlučuje Ministarstvo pravde, jer je zaduženo za svoje institucije širom Srbije, pa i na prostoru KiM. Dok istovremeno 50 ljudi iz suda u Gračanici štrajkuje glađu zato što su otpušteni sa posla i zato što nemaju posao, mi danas slušamo da neko traži uslove rada za dve kancelarije u opštini Zvečan. Reći ću vam jednu stvar – Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, zapravo u Zvečanu, ne radi ništa ili bolje rečeno radi selektivno. Zašto to kažem? Iz razloga što ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije – kada će da se procesuira slučaj mog napada na kuću i zašto do danas nije to procesuirano?
Podsetiću, 16. novembra 2007. godine na moju kuću je izvršen napad, gde je bačeno pet molotovljevih koktela, kojom prilikom mi se zapalio deo kuće, garaža, auto i dete. Svi počinioci su uhvaćeni i od strane UNMIK policije, a uviđaj je radila i srpska policija. Sve je dato istražnim i sudskim organima na uvid i pokrenut je postupak. Počinioci su uhvaćeni, priznali su teroristički napad. Pošto su bili maloletni pušteni su na slobodu, da se brane za slobodu. Nažalost, kako UNMIK-ov sud, tako ni srpski reformisani sud do dana današnjeg nisu pokrenuli postupak.
Naravno da sam se zainteresovala kod novog reformisanog regionalnog javnog tužioca gospodina Bigovića, da pitam lično – zbog čega moj predmet sedi u fioci, iako se mnogi drugi rešavaju? Dakle, selektivno se rešavaju predmeti. Dobila sam odgovor da je moj predmet počeo da rešava UNMIK sud i da srpski sud nije u stanju, u mogućnosti da se meša, što apsolutno nije tačno i to ću i da dokažem. Čekam papir, jer sam ga zamolila da mi to u pisanoj formi dostavi, da na osnovu tog papira mogu da postavim dalje pitanje nadležnim organima.
Ovog puta postavljam Vladi Republike Srbije – zašto se pojedini procesi u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, u sudu procesuiraju selektivno, a da neki predmeti koji možda iz političkih razloga nisu podobni do dana današnjeg nisu procesuirani ili se možda čeka da ti predmeti zastare?
Podsetiću, počinioci se nalaze na slobodi. Moja porodica je i dan danas neobezbeđena i živi u strahu i u neizvesnosti šta se može u budućnosti dogoditi. To je razlog zašto sam se javila i da javnost bude obaveštena pod kakvim uslovima sud u Zvečanu radi i da li treba da ima bolje uslove, obzirom da je moj zaključak da taj organ tamo bukvalno i ne funkcioniše. Zahvaljujem.