Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, ovim amandmanom SNS je želela da konačno odredi rokove po kojima bi Upravni sud postupao. Svi ste bili svedoci jedne polemike između mene i ministra, da su ovi rokovi bili određeni, možda se ovakva situacija u pojedinim opštinama ne bi ni razvijala.
Činjenica jeste i to mnogi od vas znaju da Upravni sud često po nekoliko meseci zadržava predmet i ne odlučuje o tome da li je nekom odborniku prestao mandat u skladu sa zakonom ili nije, pa se to reši tek kada neka nova većina uspe da navuče još dva, tri odbornika i da na taj način više im taj mandat jednostavno nije ni bitan.
Prihvatanjem tih rokova, odnosno određivanje rokova zakonom, ja sam mislio i mi iz SNS, da možemo nešto da uredimo. Međutim, kad malo pogledam kroz neku našu praksu, vidim da je to izuzetno teško u jednom ovakvom političkom okruženju i jednom ovakvom političkom sistemu. Verovatno će sudsko veće da donese odluku u roku od 30 dana da se nekom odborniku vraća ili oduzima mandat, ali, koliko će dugo da stoji to rešenje u pisarnici Upravnog suda? Koliko će da mu treba vremena da prođe razne komisije i da kaže – e, to je to što smo trebali da napišemo, to tako treba da bude i možete slobodno da pustite u pravni promet.
I taj Ustavni sud koji treba da izvrši svoju odluku, jer smo došli dotle da nijedan drugi državni organ neće da izvrši, i Ustavni sud sabotira izvršenje svoje odluke. Znači, baš onako kao što smo tvrdili. Polako, ova zemlja postaje besudan i bespravan sistem, zato što gospodin predsednik Ustavnog suda, džabe mu je da se on hvali kako je Ustavni sud efikasan, kako radi, kako je povećao broj odluka koje donosi, kako brže rešava po opštim aktima, pojedinačnim aktima, itd, kad imamo situaciju da za svaku odluku koju donese Ustavni sud moramo da čekamo tri, četiri, pet ili šest meseci da je utvrdi redakciona komisija. I šta je to drugo nego sabotiranje odluka organa koji sam donosi svoje odluke?
Meni ne može da bude shvatljivo da sudije izvestioci, sudije Ustavnog suda, njihovi stručni saradnici koji moraju da se udube u suštinu problema, utvrde koliko je neki akt u skladu sa zakonom, sa uporednim pravom, sa uporednim pravom iz zemalja u okruženju sa kojima smo potpisali razne međunarodne sporazume, da njima treba manje vremena nego nekom stručnom saradniku koji treba da napiše gde će da stoji zarez a gde tačka u rešenju i obrazloženju neke odluke koju donese Ustavni sud. Onda možemo mi da određujemo rokove ovde u Skupštini, ali dok ne izvršimo jedan temeljni, potpuno reformisani sistem, od Ustavnog suda do najnižih sudova opšte nadležnosti, mislim da mi ovde možemo samo da pokušavamo na jedan bled i neuspešan način da rešimo ovaj problem. Hvala lepo.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo, u ime SRS podneo sam ovaj amandman na član 10, s tim što sam predložio da se umesto reči: "opštinska komisija" u zakonu označi kao jedinica lokalne samouprave. Zašto to? Zato jer opštinska nije jedina u Srbiji, jer imate i gradsku skupštinu, a ne samo opštinsku. Prema tome, potrebno je, da bi ovaj zakon bio primenjiv i za gradske opštine i za gradske opštine koje imaju u sastavu opštine kao što je to Beograd, Niš, Novi Sad, itd, mislim da je bilo delotvornije da se ovaj amandman prihvati.
Ono što sam želeo da dodam, to je da česte izmene i dopune zakona ne vode ničemu. Nema nekih vrednosti. Brojni zakoni koje ovaj parlament donosi i ova koalicija nemaju veliku vrednost. Sve je to sračunato da se zadrži vlast po svaku cenu, a da se izmisle nove evropske vrednosti i da mi kao usklađujemo naše zakonodavstvo sa evropskim vrednostima.
Interesantno je to da se predlagač zakona nije pozvao u kojim zemljama EU postoje ovakvi uporedni sistemi koji se predlažu u Srbiji. Nemate nikada mogućnosti, jer to i ne smete da uradite. Kada biste vi sada od 25 zemalja EU uporedili pojedinačno zakonodavstvo, koje se odnosi na lokalne izbore i lokalnu samoupravu, videlo bi se da vi zaista samo pričate o EU, a o tome ni govora nema, da se evropske vrednosti mogu primeniti u Srbiji. Ovo je Srbija, zemlja koja ima svoju istoriju, zemlja koja ima svoj mentalitet, zemlja koja ima svoje običaje, zemlja koja je od moderne Srbije, od Karađorđa 200 godina usklađivala svoje zakonodavstvo za evropskim zakonodavstvom. Ove evropske vrednosti koje vi u zakonu prezentujete i pišete ne znače apsolutno ništa.
Ova vlada predlaže izmene i dopune zakona, a još zakon nije ni stupio na snagu. To je sramota jedne ozbiljne vlade. Kada bi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Belgiji, Holandiji, kada bi došlo do izmena ovolikog broja zakona koji još nisu ni zaživeli, a idemo na izmene i dopune zakona? Znate zašto? Zato što nemate one koji treba da napišu dobar zakona. Nemate dobre stručnjake da napišu dobar zakon. Vama zakone pišu pripravnici u ministarstvima. Vama zakone ne pišu ljudi sa stručnim iskustvom.
Kada je u pitanju lokalna samouprava, vi se borite sada da lokalnu samoupravu ponovo osvojite, da dođete na vlast. Ali, dosada smo imali trgovinu na malo, a sada ovim predlogom zakona otvaraju se mogućnosti, bez obzira koja partija gde pobedi, otvaraju se mogućnosti da će biti trgovine na veliko.
To se pokazalo čak u praksi. Posle izbora 2008. godine, u velikom broju opština trebalo je da dođe do raspada lokalnog sistema, ali se koalicije na vlasti na lokalu dogovore kako će putem trgovine da obezbede većinu, da ne bi došlo do raspisivanja novih izbora.
Šta se dešava? Oni odbornici koji su u nekoj stranci, koji su lošeg materijalnog položaja, olako prelaze u stranku koja je na vlasti, ali istovremeno, postavljam pitanje – da li je to korupcija? Čista korupcija. Zašto? Kad deset odbornika u jednoj opštini pređe u drugu stranku i svih 10 odbornika odmah se zaposle, ili u javno-komunalno preduzeće "Zelenilo" ili u Direkciju, ili u grejanje, ili idu kao volonteri, ljudi sa 50 godina zapošljavaju se kao volonteri u gradskoj upravi.
Drugo, osnivaju se poljočuvarske službe i odbornici u toku zime postaju poljočuvari. Nema šta da čuvaju, ali je zato potrebno da ti odbornici glasaju na sednicama skupština i da bi se na taj način donosile odluke o budžetu itd.
Javna komunalna preduzeća su vrlo interesantna za ovu vlast. Sledeća vlast ako bi ovako radila, bez obzira koja politička stranka došla, to je sramota, zlo i naopako. Inače u narodu je veliko nezadovoljstvo. Putujem i sa ljudima kontaktiram. Narod je nezadovoljan, narod nema od čega da živi, narod se žali na dažbine velike, na velike cene, na nezaposlenost, na korupciju i kriminal, od brojnih tih institucija, a evo moram da kažem složićete se, ja neću da vas obmanjujem od 2000. godine do današnjeg dana u lokalnoj samoupravi nije izvršena kontrola, budžetska kontrola od strane budžetske republičke inspekcije lokalnog budžeta u opštinama.
Vidite, potrebna je kontrola korišćenja budžeta na lokalu. Bez toga nema apsolutno vlasti. Ta je vlast pre svega uzela za pravo da ona vlada i da se skupe tamo 20, 30 ljudi i oni odlučuju o milijardama gde će da se ulože sredstva na lokalu, da li će na puteve, ulice, zdravstvo, školstvo ili kanalizaciju, vodovod, a od zapošljavanja nema ni reči. Svi trče u javna komunalna preduzeća, svi su tamo zadovoljni. E to su feudi političkih stranaka. U jednoj opštini gde je bilo tri stranke koje su bile na vlasti, jedna stranka je izgubila mandat, jer su ove dve stranke kazale – pa nećemo mi sa ovima, ovi zloupotrebljavaju službeni položaj, ovi su kriminalci, pa kažu – evo nađosmo jednog direktora potrošio je u kafanama za šest meseci četiri i po miliona dinara na ćevape i na piće.
To građani više ne mogu da izdrže. Zato lokalnu vlast mora neko da kontroliše. Vlada ne kontroliše ni te institucije, ne kontrolišu lokalnu vlast. Ko kontroliše lokalnu vlast? Niko. Sami sebe kontrolišu, ali građani se ne pitaju uopšte. Koji su to prioriteti na lokalu da bi se morali rešavati u interesu građana. Građanstvo je nezadovoljno, bez obzira gospodo, usvojićete vi ovaj Predlog o izmenama i dopunama Zakona. Neće proći dugo vremena, tražićete ponovo da bude izmenama i dopuna Zakona, ali te izmene i dopune neće doneti nikakav boljitak građanima koji žive na lokalu, koji žive u selima, koji žive u opštinama, u gradovima. Njima neće biti bolje sa ovakvim predlozima – evropske novotarije. Ono što je najveće zlo, hajde da se ugledamo na modernu Srbiju, kako je ona od vožda Karađorđa do današnjeg dana usvajala, pre svega imala svoje principe, svoje metode, svoju politiku, ali je usvajala nešto i od drugih razvijenijih zemalja. Šta ćemo mi sada da usvajamo – američke novotarije? Zamislite, američke novotarije, recimo, u Pančevu, u Jagodini, u Čajetini ili u Surdulici. Kakve američke novotarije više? Pokrenimo se mi. Šta ima Srbija? Srbija ima dobre građane, ima dobru zemlju, ali se plašim da će ova zemlja da bude prodata…
(Predsednik: Gospodine Jojiću, vreme.)
Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pratio svu raspravu o amandmanima i nisam se uključivao u raspravu do sada. Samo da odgovorim na nekoliko nedoumica koje su se pojavile kod nekih opozicionih poslanika.
Prvo, nije tačno da neće biti motivacije da građani učestvuju na izborima, da se ljudi kandiduju i da političke stranke imaju kandidate za odbornike u lokalnim sredinama. Ako neko bude na poslednjem mestu, to ne znači da će biti odbornik, ali postoji toliko javnih funkcija u nekom opštinskom organu, postoje mesta u opštinskom veću, postoje mesta u institucijama, u kulturama. Primera radi, samo u gradu Kruševcu, iz koga dolazim, po preuzimanju vlasti vrši se imenovanje preko 350 opštinskih funkcionera. Možete te ljude staviti na listu, pa ne moraju da budu odbornici. Ako neko ostvari dobar rezultat, neka bude član veća. Stavite ljude koji su dobri kandidati za članove veća da budu na listi za odbornike, neka budu poslednji. Ja ću kao poslanik biti poslednji kandidat za odbornika u gradu Kruševcu, nemam taj problem, radiću kao da sam prvi. Vi izvolite i budite na svojoj listi poslednji i imaćete mnogo manje problema.
Kada je reč o eventualnoj korupciji i kupovini odbornika, kupovinu poslanika i odbornika nije sprečilo ni zaklinjanje u crkvi, na Jevanđelju. To prelaženje poslanika nije sprečilo ni zaklinjanje na delima stranačkog lidera. Samo da podsetim da smo imali prilike da vidimo u ono vreme, kad nisu bile te evropske novotarije na sceni, scenu da je 11 poslanika glasalo, postoji video snimak gde uzimaju 100.000 nemačkih maraka za glasanje. Tužilac iz tog vremena je kazao da baš nije siguran da su oni zbog tih 100.000 maraka glasali i nije podigao krivičnu prijavu. Podsetiću da je bila korupcija mnogo izraženija nekada nego što je to danas.
Kada pozivamo da se ugledamo na modernu Srbiju iz doba Karađorđa i doba Obrenovića, znate da ja često idem u biblioteku, u biblioteci sam našao ovaj dopis iz vremena Obrenovića, gde se naređuje seoskom kmetu da uradi 25 batina drugom seoskom činovniku. Nije to moderna Srbija, nemojte se pozivati na te tradicionalne vrednosti. Imamo mnogo drugih tradicionalnih vrednosti na koje treba da se pozivamo. Ima mnogo toga iz naše istorije na šta treba da se pozivamo,
Ovde ponekad čujem besmislene i smešne konstatacije, poređenja da treba da se ugledamo na evropsku Srbiju iz vremena cara Dušana. Kakva evropska Srbija i kakva Evropa u vreme cara Dušana! Car Dušan je vladao Srbijom i postao car 1346. godine do 1356. godine. Evropa danas više nije geografski pojam, Evropa je politički pojam. Srbija geografski jeste u Evropi, politički smo izopšteni iz tog velikog članstva civilizovanih naroda. Mi tu težimo da bismo dostigli te evropske standarde, ne da bi se nekome dodvorili, već zbog boljitka naših građana. Mi prvo hoćemo Evropu da napravimo ovde, a onda će građani odlučiti na referendumu da li žele da idu u EU ili ne. Te standarde koje namećemo, to su svakako dobri standardi.
Kada već govorite o kritikama na račun ovog zakona, nije ovo savršen zakon, odmah da vam kažem, ali je mera političke volje u parlamentu ovaj zakon. Verovatno će ga neka druga parlamentarna većina na neki drugi način upriličiti i upodobiti. Samo da podsetim da je gospodin Milan Marković uradio jedan drugačiji predlog zakonskih rešenja, da je gospodin Milan Marković vodio javnu raspravu o tim zakonskim rešenjima, da je uložio ogroman trud i energiju. Svakako će ta zakonska rešenja koja je on tada ponudio, naći svoje mesto u političkom životu Srbije.
Ovo je verovatno neko prelazno rešenje, ali je nužno i neophodno da bi se određeni standardi na putu ka EU ispunili i zadovoljili. Za kraj, iako Milan Marković nije tu, želim da kažem da je on uradio jedan ogroman posao, ne samo sa ovim zakonom nego i kada je reč o drugim stvarima, ali nije tačno da u nijednoj opštini u Srbiji nije izvršena budžetska kontrola. Ako neko ne zna da se to desilo, ako je ta konstatacija plod neznanja, ne informisanosti ili zle namere, to ne znači da se nije desilo. Preko pet stotina budžetskih kontrola se uradi za mandata jedne vlade. Budžetska kontrola je sprovedena u svim gradovima.
Ovoga trenutka se sprovodi u gradu Kruševcu. Sprovođena je u gradu Kuču, gde je bila na vlasti SRS i nema nikakvih problema da budžetska kontrola radi svoj posao niti postoje političke implikacije da neko može da kaže – koristim poziciju ministra, državnog sekretara iz stranke na vlasti da sprečim dolazak budžetskih inspektora. To je nezavisna kontrola, koja radi nezavisno, znači, nezavisnu analizu budžetskog poslovanja. Opštine su obavezne da urade i angažovanje nezavisnih revizorskih institucija, tela da sprovedu sami sopstvenu kontrolu opštinskog budžeta ili gradskog budžeta, a Republika Srbija ima kroz Ministarstvo finansija i druge institucije mogućnost da uradi vanredne kontrole.
Na kraju ovog svog izlaganja, opet ću da vas pozovem da glasate za ovaj zakon, jer mi hoćemo da ovde napravimo standarde koji ovu zemlju približavaju velikoj porodici evropskog naroda da nemate nikakvog straha od tog posla što ga radimo svi zajedno kao skupštinska većina. Da vam kažem da ne postoji nikakva teorija zavere i da se niko ni u Briselu ni u Rimu ni u Madridu ni u Atini ne budi samo sa jednom jedinom mišlju šta ću danas da radim onim Srbima, ti ljudi imaju dovoljno sopstvenih problema, nemaju potrebe da sami nama stvaraju probleme niti da nam nameću probleme. Ova zemlja počiva na partnerstvu sa državama EU. Koliko god to nama smetalo i ne smetalo to partnerstvo će se obavljati na ravnopravnim osnovama bez da se odreknemo svog nacionalnog identiteta, svog verskog identiteta, svih onih osobenosti koje Srbija nosi. Naprotiv, to će predstavljati bogatstvo za EU, a neće EU osiromašiti.
Sa druge strane, za kraj mogu da vam kažem da ste izneli mnogo strahova koji nisu argumentovani ni u činjenicama ni u stvarnom stanju i da ste izneli mnogo optužbi na račun aktuelne vlasti koje nisu utemeljeni činjeničnom stanju, pogotovo optužba za organizovani kriminal. Organizovani kriminal je zahvaljujući zakonskim rešenjima koje nažalost niste podržali, kao što je recimo Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom doživeo ozbiljan udarac i organizovani kriminal u ovoj zemlji je poražen, a to ne kažem ja, to kažu bezbednosne službe Rusije, Amerike, evropskih država, međunarodnih organizacija, institucija i organizacija UN i Srbiji upućuju sve reči pohvale na presecanju organizovanih narko-trgovinskih lanaca širom sveta. To su činjenice i o tome govore činjenice, argumenti, a ne ja. Ovo iznosim pre svega zbog građana Srbije, ne zbog vas jer sam apsolutno uveren da i vi to znate i osećate u svakodnevnom životu.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
(Petar Jojić, sa mesta: Replika.)
Javite se, gospodine Jojiću.

Gospođo predsedniče, dobro sam razumeo mog kolegu koji je prethodno govorio i izneo i osporio neke činjenice o kojima su poslanici SRS govorili.
Ali, ne mogu se složiti da je državni revizor izvršio budžetsku kontrolu u mnogim institucijama ove države. Koliko znam, od 2001. godine do današnjeg dana ni završni račun budžeta Republike Srbije nije urađen, nije izvršio revizor kontrolu.
Šta je problem? Da bi sprečili korupciju i kriminal, zašto nije zaživeo rad DRI? Sećate se pre tri, četiri godine da smo mi tragali po Beogradu, angažovali brojne ljude da nam kažu ima li negde državnog revizora i jedva ga nađosmo u jednoj gore prostoriji na spratu ove skupštine. Njih je bilo četvoro, a niko, Poslovnik o radu i Pravilnik o sistematizaciji stajao je kod ranijeg predsednika Skupštine godinama i nije bio stavljen na usvajanje pred Narodnu skupštinu.
Došlo je do formiranja DRI. Gospodin Sretenović je izabran za direktora te institucije, ali nisu stvoreni uslovi zašto država, odnosno Vlada beži da organizuje bolji rad DRI i da DRI obuhvati 8.500 korisnika budžeta, to nedostaje…i samo DRI treba da izvrši kontrolu…

Vreme.
Prvi put imamo izveštaj gospodina Sretenovića, revizora, ove godine i naravno da će biti na dnevnom redu.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine određujem sredu 20. juli 2011. godine sa početkom u 17,00 časova kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Zahvaljujem na učešću u radu.
Vidimo se sutra u 17,00 časova.