Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2011. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.
Konstatujem da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da je 85 narodnih poslanika ubacilo svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje, te da imamo, Poslovnikom Narodne skupštine, utvrđene uslove za početak rada.
Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, pre prelaska na dalju raspravu, tok sednice odvija se na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže u prvom stavu da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacija, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koje su mu potrebne za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika i to izuzetno u 2. stavu člana 286. kaže se da ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ili predsednik poslaničke grupe ima pravo iz stava 1. ovog člana da ostvari na sednici Narodne skupštine usmeno, u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji su prisutni u elektronskom sistemu za glasanje ili u sali, te pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa da koriste svoje pravo iz člana 286.
Narodni poslanik Željko Tomić ima reč. Izvolite.

 Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na predsednika Vlade, gospodina Mirka Cvetkovića, a u vezi je sa pregovorima o Kosovu i Metohiji.
Iz medija saznajemo da je Vlada Srbije, odnosno njen pregovarač, gospodin Borko Stefanović, postigla sporazum sa kosovskim Albancima 2. jula u Briselu, a tekst Sporazuma ovaj narod i ova skupština nisu imali prilike da vide ni da raspravljaju o njemu.
Žalosno je što smo taj tekst sporazuma dobili pod sredstvom medija i to prištinskog lista "Ekspres", odakle ga je prenela beogradska "Politika". Toliko o ozbiljnosti ove vlade, toliko o ozbiljnosti pregovaračkog tima na čelu sa Borkom Stefanovićem i kako kaže da je prištinski dnevnik "Ekspres" objavio tekst sporazuma dajući skeniran original na engleskom jeziku, doduše, bez ikakvog zaglavlja.
Na poslednjoj sednici Odbora za Kosovo i Metohiju gospodin Stefanović nas je upoznao sa stavom Vlade da nikakvog teksta neće biti, da ništa ne može biti u formi teksta da se ne bi došlo u situaciju, ne daj bože, da srpski parlament to treba da ratifikuje jer bi time, bože moj, priznao nezavisnost Kosova. Veću besmislicu odavno nismo čuli i želimo i tražimo da se rasprava o Kosovu i Metohiji i o pregovorima dovede u ovaj parlament, jer jedino je ovaj parlament vlastan da o tome odlučuje.
Pregovarač Stefanović je, optužujući opoziciju da nema nikakvu ideju o Kosovu, izjavljivao u medijima kako je sporazum napravljen na korist kosovskim Srbima, ali nije dao argumente za to. Čak ni ti Srbi sa Kosova, u čiju korist je donet ovaj sporazum, ne znaju i nisu znali ni šta se sprema, ni šta u tom sporazumu piše, iako je to ustavna obaveza. Ponavljam, Skupština je izbačena iz odlučivanja o Kosovu.
Sudeći prema reakciji kosovskih Srba, odnosno tamošnje skupštine srpskog naroda, jedinog izabranog srpskog tela na Kosovu u čiji legitimitet ne možemo da sumnjamo, kosovski Srbi su na stanovištu da tim sporazumom ne samo da ne mogu da budu zadovoljni nego tvrde, citiram, da je počinjena izdaja i izvedeno drastično kršenje srpskog Ustava.
Zaista srpski narod i uopšte građani Srbije moraju da znaju šta je i o čemu je raspravljala i odlučila velika skupština srpskog naroda Kosova i Metohije. Oni su odbacili sve dogovore i pregovore pregovarača Borka Stefanovića, odnosno ove Vlade Republike Srbije. Između ostalog, mnogo toga ima, osam tačaka su naveli.
Od Narodne skupštine Republike Srbije zahtevamo da otvori raspravu o pitanju Kosova i Metohije, da se na javan i na transparentan način utvrdi i definiše nacionalna i državna politika prema južnoj srpskoj Pokrajini.
Zaista, da li neko razuman postoji u Srbiji koji bi bio protiv ovakvog predloga, odnosno protiv predloga da se u institucijama rešava ovako važno pitanje, a ne da se na bazi raznih usmenih dogovora sa Editom Tahiri ili sa nekim drugim pregovaračem sa albanske strane dogovara nešto o čemu niko od građana Srbije ne zna o čemu se radi.
Bruka i sramota i za ovaj parlament, ali i za Vladu Republike Srbije.
Dalje, velika skupština srpskog naroda na KiM poziva, zamislite, na složnost i jedinstvenost, da stanemo iza jedne politike utemeljene ovde u parlamentu. Samo pitam – da li ste svesni da ne obaveštavate o tome ni građane, a ni parlament, da drastično, i predsednik Vlade i predsednik države krše Ustav. Da li vam je jasno da će zbog tog čina jednog dana neko morati da odgovara, ne samo pred istorijom, već i pred zakonom. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, stara praksa – postavite pitanje, ali kao da to uradite u vetar. Apsolutno nema nikakvog odgovora od strane Vlade. Na oko je to jednostavno pitanje, da se istakne Vlada sa odgovorom i da pokaže kako nešto stvarno radi, ali nijednog jedinog slova nema.
Prošle nedelje sam postavio pitanje – šta Vlada preduzima da se izuzetno težak položaj malih i srednjih preduzeća u Srbiji olakša, jer je to jedna od motornih snaga koja drži Srbiju? To je najvitalniji deo Srbije, seljaci i mala i srednja preduzeća. Oni su u tako teškom položaju, da se ozbiljno postavlja pitanje, da već na jesen počinje polako da se ostvaruje ona sumorna prognoza, da će veliki broj ljudi morati da ode na ulicu, zato što je poslovanje malih i srednjih preduzeća apsolutno dovedeno do apsurda, odnosno nemoguće je više poslovati u ovim uslovima.
Sad se postavlja jednostavno pitanje – zašto nema odgovora? Zašto iz Ministarstva finansija, odnosno od strane predsednika Vlade, nije stiglo bar par rečenica? Zato što nema ničega. Jer, da su napisali bilo šta, imali bi nešto konkretno. Mogli bi da vidimo da li to stvarno može da se ostvari ili ne može da se ostvari. To je osnovni razlog. Vlada, apsolutno, niti ima nameru, niti radi da uradi bilo šta da se predupredi izuzetno veliki problem sa kojim će se država suočiti već u toku jeseni. To je najveći problem sa kojim se ova država suočava.
Uslovi poslovanja su nemogući po svim elementima. Apsolutno nemogući, u svim segmentima. Omogućili ste, iako imamo Zakon o monopolu, velikim trgovačkim lancima apsolutni monopol. Po nekim istraživanjima kažu da oni svoje obaveze izmiruju tri puta kasnije nego što naplaćuju svoja potraživanja. Čak se pominju određeni trgovački lanci koje svoje obaveze izmiruju za 120 dana, za šest meseci. Vi znate da je kamata na mesečnom nivou oko 2,4%. To je potpuno besplatan novac. To će kratko trajati. U jednom momentu, doći će do apsolutnog sloma.
Takođe, postavio sam pitanje, s obzirom na nespornu činjenicu, da ovoj državi jedan određen broj, ne veliki broj preduzeća duguje pet milijardi evra. Pet milijardi evra, ljudi moji. Znate li koliko ova država dobija od MMF? Mislim da je ukupan dug države nešto oko 15-16 milijardi evra. Unutar Srbije, ove male i jadne, jedan određen broj ljudi, odnosno preduzeća duguje pet milijardi evra.
Tražio sam i imena tih preduzeća i osnov po kome duguje – porezi, doprinosi za socijalno i penziono i ostale te obaveze koje imaju? Ni jedno jedino slovo. Kako i da napišu onima koji ih finansiraju, koji suštinski upravljaju ovom državom. To je najbolja slika da se vidi kakvo je stanje u Srbiji i šta se sve dešava u Srbiji.
Takođe bih postavio danas još jedno pitanje našim državnim organima, pre svega predsedniku Republike, ali i Vladi Republike Srbije. Šta će uraditi kada je u pitanju imovina izbeglih lica, posebno u Hrvatskoj? Šta je sa povratkom izbeglica, posebno u Hrvatskoj?
Vi znate da Hrvatska treba da uđe u EU, ali za razliku od svih drugih država, izgleda da će Hrvatskoj biti mnogo lakše nego ostalih državama. Jednostavno, ona izgleda da neće morati da ispuni one obaveze koje sve ostale države moraju da ispune.
Postavljam pitanje – zašto naša država olako preko toga prelazi? Znate li vi koliko milijardi evra Hrvatska duguje Srbima za otetu imovinu, za stanove? Znate li koliko se desetina hiljada izbeglica nalazi u Srbiji, a Hrvatska treba da uđe u EU? Postavljam pitanje predsedniku Republike dok se šeta Brionima, da postavi pitanje – šta je sa izbeglicama? Kada će im biti omogućeno da se vrate? Šta je sa njihovom imovinom? Hvala.

Pet minuta.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić. Izvolite.

Želim da postavim pitanje MUP, odnosno nadležnom ministru – dokle se stiglo sa istragom povodom napada narodnog poslanika Esada Džudževića? Kao narodni poslani, želim da ukažem na to, da je ovaj problem poprimio jednu konotaciju koja je upravo posledica toga da MUP nije uspeo u najkraćem roku da otkrije napadače na ovo vozilo. Stvorena je jedna situacija da se moraju davati razna objašnjenja i razna tumačenja. Da se to dalje ne bi događalo molim nadležne organe da što pre i u najkraćem roku izađu. Ako već nisu otkrili počinioce neka izađu i neka kažu dokle se stiglo sa ovom istragom, kako bi se sve spekulacije izbegle. Mislim da je to interes javnosti, naročito političke javnosti u zemlji.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, LDP se pridružuje osudi napada na vozilo poslanika Esada Džudževića. Takođe želim da postavim pitanje Vladi Srbije dokle je došla istraga koja govori i koja treba da nam kaže ko je odgovoran za napad na vozilo gospodina Džudževića.
Međutim, pored tog napada, pažnju javnosti su izazvale i poslednje izjave gospodina Džudževića i predstavnika koalicije Bošnjačke liste Za evropski Sandžak. Te izjave, mogu slobodno da kažem, su izjave koje su malo iritirale javnost sa jedne strane. Sa druge strane, te izjave su još dodano unele nestabilnost na području Sandžaka.
Danas kada pojedini političari i mediji govore o stanju Sandžaka, često govore o zapaljivim izjavama muftije Muamera efendije Zukorlića. Međutim, sadržinski, te izjave nisu ni približno jednake onoj izjave koju smo čuli od predstavnika bošnjačke liste, koji su za taj napad direktno optužili državni vrh i rekli da je to politički napad.
Mislim da Vlada Srbije, a prevashodno mislim na vladajuće stranke, odnosno na DS, moraju da reaguju i da jasno kažu javnosti da li ima istine o tome što je rekao gospodin Džudžević i predstavnici Bošnjačke liste Za evropski Sandžak ili je to početak predizborne kampanje jedne vladajuće koalicije. Građani Sandžaka vam ne veruju i smatraju da je to jedna vaša zajednička ujdurma, kako bi osvojili što veći broj glasova na sledećim izborima.
Vladajuće stranke, tu prevashodno mislim na DS mora da ima, kao i Vlada Srbije, jasan stav, jer optužbe dolaze od članice vladajuće koalicije, od poslanika koji podržavaju Vladu Srbije i to od one stranke one koalicije koja je zajedno sa vama učestvovala u referendumskoj prevari prilikom usvajanja Ustava Republike Srbije, koja je Bošnjake i ostale nacionalne manjine faktički gurnula u građane drugoga reda. Dolazi od stranke, odnosno koalicije koja je svojim ucenama u ovoj i u prethodnoj vladi učestvovala u kreiranju paralelnih institucija na području Sandžaka, kako prosvetnih, vjerskih tako i institucija od značaja za nacionalnu manjinu Bošnjaka.
Takođe dolazi od strane ili koalicije čiji su lideri pre samo godinu dana kada su bili problemi oko konstituisana nacionalnog saveta Bošnjaka rekli da nema kršenja prava Bošnjaka u Sandžaku. Dolazi od stranke ili koalicije koja već šest godina na direktan ili indirektan način učestvuje u kreiranju državne politike. Na kraju dolazi od stranke ili koalicije čiji su poslanici ovde od 2008. godine često podržavali one predloge vladajuće koalicije, odnosno Vlade Srbije, koji su direktno išli na štetu građana Sandžaka.
Liberalno demokratska partija pozdravlja, takođe, poslednje izjave poslanika i funkcionera Bošnjačke liste za evropski Sandžak koja govore o kršenju ljudskih prava na području Sandžaka. Na taj način oni potvrđuju ono što je LDP govorila poslednjih godina. Drago nam je sa jedne strane, ali sa druge strane ne osećamo zadovoljstvo jer smo izgubili vreme, ono vreme koje je neophodno da ti problemi koji zaista postoje u Sandžaku konačno se rešavaju. Hvala.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, želim da postavim pitanje Ministarstvu za infrastrukturu i Agenciji za bezbednost saobraćaja na putevima, zbog sledeće razloga. Ova Skupština je usvojila Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je samo tokom kampanje za javne rasprave koja je trajala oko Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima uspeo i uz medijsku kampanju, pre svega postavljanjem bilborda upozoravajućih poruka itd, da smanji broj saobraćajnih nezgoda za 30% na našim drumovima. Godinu posle primene zakona smanjen je u značajnoj meri broj saobraćajnih nezgoda, a ja ću vas podsetiti da je od 1990. do 2010. godine na godišnjem nivou u Srbiji ginulo negde između 800 i 1.000 ljudi.
U proteklih 30 godina u Srbiji je poginulo negde oko 40.000 ljudi u saobraćajnim nezgodama, što je veličina grada poput Jagodine ili Sremske Mitrovice. Pored nemerljivog gubitka ljudskog života veliki je i trošak za državu, i on se ceni po jednom poginulom na nivou oko milijarde evra, a da ne pričamo o duševnim patnjama rodbine, o gubitku, o velikim troškovima koje nikada niko nije izračunao u pogledu izgubljenih radnih dana, socijalnih prinadležnosti, troškova lečenja, plaćanja invalidnine itd.
Ono što je zabrinjavajuće, bez obzira što je novim zakon smanjio broj stradalih u saobraćajnim nezgodama, to je da se u zadnjih šest meseci ove godine, od janura do juna povećao broj saobraćajnih nezgoda u kojima stradaju pešaci, čak za 67,5%. Podsetiću vas da dinar uložen u bezbednost saobraćaja na putevima je najisplativija investicija jer se vraća desetostruko. Naravno, ovo nije samo stvar Ministarstva za infrastrukturu, Agencije za bezbednost saobraćaja itd, jer najveći broj stradalih lica su pešaci. Pešaci nisu do sada bili obuhvaćeni obukama, bez obzira što je novi zakon doneo mnoga dobra rešenja po kojima su i deca u predškolskim ustanovama, obrazovnim ustanovama itd, sistemski obuhvaćena edukacijom i preventivom i svojesvrsnom mini obukom radi učešća u saobraćaju na putevima.
Moje pitanje je, šta će s obzirom na zabrinjavajući trend porasta broja saobraćajnih nezgoda preduzeti Agencija za bezbednost saobraćaja na putevima, donošenjem nacionalne strategije i nacionalnog programa za sprovođenje te strategije? Već jednom sam upozorio da je potrebno nastaviti medijsku kampanju u pogledu smanjenja broja saobraćajnih nezgoda, jer je očigledno da sa prestankom neke medijske kampanje mi imamo trend povećanja saobraćajnih nezgoda. Hvala.