Dakle, nisam obećao da ćemo mi da ukinemo potpise. Naravno da sam rekao da bi to bilo jako dobro, da bude jedna posledica ovog zakona, ali nemojmo, taj zakon o političkim strankama je zaista, prvo, bio neophodan, zbog haosa u kome se nalazila ta oblast.  Imali smo 620 stranaka upisanih u registar,  a nije se znalo, bilo je pokojnih, bilo je ovako, onako. Nije bilo evidencije i mogućnosti da razrešavate sporove. Prosto, bila je jedna nenormalna situacija. O nekoj transparentnosti, o obavezama koje su nametnute ovim novim zakonom nije bilo ni reči. Bilo je 100 neoverenih potpisa.
Ko zna ko je od nas osnivač koje partije. Možda je neko šale radi upisao Veroljub Arsić da je osnivač neke partije. Hoću da vam kažem kakvo je stanje bilo pre nego što smo doneli zakon. Tu ima sijaset stvari koje smo rešili i koje su jako dobre.
Ono što je najveća vrednost ovog zakona to je da je zakon proaktivan. Predvideo je sistem samoregulacije na svakih osam godina registra političkih stranaka, što nikada do sada nismo imali. Dakle, svakih osam godina ide pročišćavanje te političke scene i niko više posle nas ne mora da razmišlja o donošenju takvog zakona i šta će sa registrom. Znači, svakih osam godina se to prečišćava.
Kamo sreće da je moglo odmah da bude to da ukinemo potpise. Tu je ogromna finansijska ušteda koja je dobra za građane i za državu itd, ali nije moglo jer kriterijume koje smo postavili od 10.000 potpisa i 1.000 potpisa za stranke nacionalnih manjina očigledno nisu dovele do toga da se taj broj redukuje.
Možda je bilo preoptimistično misliti da će se redukovati sa 620 na 25. Priznajem, možda smo bili suviše optimisti. Danas imamo 45 stranaka nacionalnih manjina, ali to nije posledica toga zakona nego toga što u našem sistemu takva vrsta pozitivne diskriminacije postoji od ranije, a imamo ustavnu odredbu da onaj dostignuti nivo ne može da se smanjuje. Shvatate, nije vreme počelo od nas, neke stvari kao takve postoje. Sada, umesto da imamo kod prijavljivanja lista pozitivnu diskriminaciju, mi imamo pozitivnu diskriminaciju kod registracije stranaka. Dobro, šta da radimo, nisam ja to izmislio, to je nešto što je nasleđeno stanjem.
Možda će za sledeću preregistraciju taj broj pasti na 25 i onda će neko ko bude ministar moći da kaže – evo, ukidam potpise. Najsrećniji bih bio da sam to mogao da kažem, ali bilo bi neozbiljno da sam to rekao samo zarad svoje popularnosti. Zamislite ko bi se sve onda javio, pa to bi bio haos na biračkim mestima, bilo bi po 30, 40, 50 lista. Kada je besplatno svako bi se javio.
Još jedna stvar je jako važna. Svi mi znamo koliko postoji zloupotreba. Ne može se sve zakonom rešiti. Ne možemo zakonom rešiti šta će stranka koja je na vlasti iskoristiti resurse koje ne bi smela da koristi i napraviti da bude prva na listi. To smo promenili, sam redosled ide po azbučnom redu, što je takođe velika prednost. Nema više trčanja ja ću prvi, ja ću prvi, ja ću prvi i budete prvi na listi. Ne mogu sada da pamtim svaki detalj, ali mislim da smo mi baš stavili po azbučnom redu.
Generalno, ako nije, možemo to da rešimo, pa možemo na taj način da rešimo zloupotrebe, stvarno sada ne mogu da se setim kako dalje, kad tad, opet će neko nešto da zloupotrebljava. Pa, nećemo valjda da ukinemo overavanje potpisa zato što je neko sklon da zloupotrebi to? Mnogo su gore zloupotrebe kada nemate overene potpise, tada se tek dešavaju čuda, ovako bar imate overene potpise, pa ako je neko sklon da tog overivača zloupotrebi, da njemu overi potpise, šta da radimo, nešto je stvar i političke kulture, nešto je i drugih državnih organa.
Prosto, nemoguće je sve rešiti.
Neko je pomenuo pitanje ogranaka, a to sam zaboravio malopre da kažem. Hteo sam da se u registar vode registri ogranaka, jer su se stranke u Srbiji registrovane po teritorijalnom principu. To sam hteo zbog toga što, kada dođe do rascepa u jednoj političkoj stranci, vi vrlo jasno iz registra ogranka utvrđujete ko su ogranci koji daju delegate u skladu sa statutom da tvore neku skupštinu.
Sada smo imali pitanje DHSS u kome je, da vas obavestim, odlučeno tako što su odbačene obe prijave. Jednostavno, i jedna i druga imaju značajne manjkavosti zbog kojih ni po jednoj ne može da se postupi. Suštinski, imamo jedan vrlo ozbiljan i krupan problem.
Vi ne možete da utvrdite koji je to skup iz koga treba da utvrdite šta je većina. To sam zbog toga i hteo. Ali, poslanici su ovde smatrali da je to zadiranje u privatnost stranaka. Pazite – privatnost stranaka. Šta su stranke? Kakvo zadiranje? Mislim, to je jedna besmislica. To nisu tajna udruženja pa da ne može u registru da se zna ko je predsednik kog odbora. To se kao krije od države, jer države ne može da zna. Mislim da je to potpuno besmisleno.
Ovde Narodna skupština onda nije htela to da usvoji. Amandmanom je skinuto to što sam predlagao. I danas imamo to što, ne znam kome to mnogo šta znači, ali imamo i situaciju da nikada države neće moći da odluči o nekim predmetima kao što je taj predmet DHSS, ili možda sutra nekoj budućoj stranci u kojoj dođe do nekog spora na izbornoj skupštini o izboru predsednika stranke itd. Ali, kako da vam kažem, tu ne mogu ništa. Žao mi je što to tada nije usvojeno, jer bi to taj zakon zaokružio u potpunosti i dalo jednu dobru osnovu da nemamo to.
Cilj svega toga je to, opet kažem, što smo predlagali da se te neke sumnje, degradacija političkog života i ljudi koji se bave politikom, institucija, otklone. Mi zadnjih 20 godina non-stop imamo sumnje, te u biračke spiskove, te neko uzme cd biračkog spiska i nosi u VC, toga su pune novine bile. To i dan danas pročitam. Kaže – on je poznat po tome što je Robin Hud. Zove se Robin Hud zato što je uzeo birački spisak i odneo. To je naš politički sistem.
Kada sam predložio tu reformu, cilj je bio da sve takve stvari eliminišemo koje degradiraju politički život ove zemlje, kao i ljude koji se bave politikom. Sve to generalno utiče na jednu opštu atmosferu društva, manjak entuzijazma, manjak odgovornosti, manjak poverenja itd. U tom smislu je i ta overa potpisa. Jer kud ćete gore, kada imate i takve stvari, pa čitate novine, a ovi se zafrkavaju ko je koga potpisao itd.
Po meni, trebalo je to uradi i zaokružiti ceo taj sistem. Narodna skupština to nije prihvatila, odnosno većina nije bila za to da se prihvati. Opet kažem, jednog dana će se to rešiti.
Vi ste u pravu. Matematika je čudna i ona je neumoljiva. Mi kada smo stavili to do 20 hiljada, preko 20 hiljada, naravno da nije svugde isto, ali kako drugačije rešiti to pitanje? Drugo, postavlja se i pitanje – zašto u proporcionalnom izbornom sistemu neko insistira na toliko velikom broju odbornika u tako maloj sredini? Pogledajte i tu situaciju, Kikinda ima tri puta više birača, a ima jednak broj odbornika ili dva odbornika više. Ali, to je sad stvar tih lokalnih elita.
Prosto, ne možete zakonom propisati političko ponašanje tih lokalnih elita ili uopšte političara. Ne možete to zakonom propisati, i da li će predsednik opštine da natera načelnika opštinske uprave da otvori 07,01 časova i da kaže – čekaćete te taj i taj, uzmi overe potpisa. To nema zakonom da se propiše. To je realan život u kome živimo i niti to može biti.
Našim zakonom smo o lokalnoj samoupravi išli u toliko detaljisanja da smo se dosta smejali kada smo ga radili. Bila je šala da samo još propišemo da kada predsednik skupštine uđe i kaže – dobar dan. Maltene, da je samo i to moralo da se kaže. To šta se to po našim lokalnim samoupravama dešava je katastrofa. Zato smo morali sve da propišemo. Bukvalno smo sve propisali – i kada može da prekine sednicu, jer je bilo, krene nezgodna tačka. Predsednik vidi da će da ga smene i kaže – boli me stomak. On ode i ne zakazuje sednicu tri meseca.
Mislim, bilo je svega. Zato smo morali sve te situacije da zakonom sprečimo. Naveli smo, recimo, da o prekidu sednice mora da odluči većina itd. Zato smo dobili jedan poprilično stabilan i dobar sistem lokalne samouprave, što se i videlo kada je došlo do problema u tada SRS, kada su odbornici otišli i na jednu i na drugu stranu. Praktično, taj je sistem i preživeo. Ukupno, mislim, ceo mandat ovaj koji se bliži kraju, završna je godina, mislim da imamo sedam ukupno raspuštanja, ako se ne varam. U ovoj godini mislim da imamo samo dva ili jedno. Ne znam tačno. To su jako dobri rezultati. Kada pogledate, to je jako malo. U prethodnim godinama smo imali po pet, a u ovoj godini po jedan. Kada pogledate, da ne verujete.
Bilo je sporno 620 mandata. Zamislite sada 620 mandata sporno, a iz svega toga ne izađe ništa i ništa se ne desi, nego imate 5:5:1. U principu, mislim da je to fenomenalno i to je prosto nezamislivo.
Što se tiče pitanja vraćanja mandata, odluka Ustavnog suda i Zakona o Ustavnom sudu je potpuno jasan. Organ koji je doneo odluku je morao isto tako i da je realizuje. Vraćanje mandata, nažalost, neki to nisu uradili. Tu je onda nastupilo malo i pogrešno tumačenje od strane nekih odeljenja tog upravnog suda. Ali, potpuno je jasno da je mandate, u slučaju kada je oduzela SO, morala da vrati. Kada nije ona, trebao je Ustavni sud to da vrati, ali je to sada neka druga tema.
Inače, po obećanju, doneo sam za Golubac, ako vas bude zanimalo. Nisam ni ja znao, zaboravio sam predmet, ali sam tada rekao da garantujem da je dobro urađen i stajao sam iza toga, iako se uopšte ne sećam predmeta. Prosto, princip rada kod nas u ministarstvu je takav, da od kada sam ministar, svaki predmet se isto radi i smeo sam da garantujem, iako se ne sećam predmeta.
Konkretno, kada je u pitanju Golubac, imamo dve presude upravnog suda, i pre toga, presude višeg suda tadašnjeg. Sve te presude su tvrdile koji je broj odbornika, ko je odbornik, a ko nije, da Denić nije, a da ova gospođa jeste. Mi kao ministarstvo smo prosto sabrali matematiku – 15 plus jedan je 16 i tih 16 koji su bili na tom skupu, rekli smo da su odbornici.
Dakle, ministarstvo je radilo isključivo na osnovu odluka sudova, a sudovi su svi doneli odluke u skladu sa zakonom. Greška one većine je bila ta, što je uporno sa kandidatom za odbornika, oduzimala mandat, a to je potpuno nezakonito, umesto da, u slučaju kada treba da se oduzme mandat, obrati se sudu koji bi preuzeo tu ulogu, oduzeo mandat, a onda bi oni sa kandidatom za odbornika mogli da proglase novi mandat. To je ono što sam kasnije rekao u nekom neformalnom razgovoru. Setio sam se, donekle, da je bila neka greška u samom postupanju predsednika skupštine. Ne znam zašto, ali nisu dobro radili. Dakle, tu je bila greška, a što se tiče ministarstva, isključivo smo radili onako kako je bilo po odlukama upravnog suda.
Kažem – četiri odluke, dve više, dve upravnog suda. Sve četiri kažu jedno – ovaj gospodin nije odbornik, a ova gospođa jeste odbornik. Mi kao ministarstvo smo nakon te četiri sudske odluke uzeli i sabrali gde je 16, gde je 15. Tamo gde je bilo 16, tu smo rekli da je to nova skupština.
Onda smo u skladu sa Zakonom o pečatu državnih i drugih organa, licu koje je ta skupština ovlastila da raspolaže pečatom, po njenom zahtevu, izdali pečat i to u skladu sa zakonom za koji ste vi tvrdili da ne može da se da pečat. Taj zakon lepo kaže u članu 14, da se nestalim ili izgubljenim pečatom smatra i pečat koji nije dostupan licu ovlašćenom za čuvanje i upotrebu pečata. To je odredba koju sam ja uneo, jer sam ranije imao iskustva sa tim, da ljudi uzmu pečat i odnesu , pa neće da ga daju i da tada država nije mogla da reaguje.
Ovo su sve promene koje smo napravili poznajući praksu i ono što se kod nas u Srbiji dešava u realnom političkom životu.
Ako budete hteli za Golubac, opklada i dalje stoji. Prema tome, samo sam se postarao da donesem, da ne bude da sam zaboravio. Šalu na stranu, ne mislim da to treba sada da bude tema.
U svakom slučaju, žao mi je što nismo mogli da ukinemo potpise. Pretpostavljam da na mom mestu, niko to ne bi uradio u ovom momentu. To ne znači prilikom sledeće etape za prečišćavanje tog stranačkog spiska, neće ostati toliki broj stranaka, da će moći da se izvrši ukidanje tih potpisa. U svemu drugom, taj zakon je ispunio sva naša očekivanja. Zaista sve.
Samo sam se nadao da će možda biti manje stranaka. Očigledno da ta nadanja nisu bila zasnovana i nisam očekivao da će 45 stranaka nacionalnih manjina da se registruje. Registrovale su se. To je sa druge strane i dobro. To je dokaz kako naša država gleda na nacionalne manjine i kolike su afirmacije političkih stavova nacionalnih manjina u Srbiji u odnosu na, možda čak, rekao bih da su to ti najviši standardi kada je u pitanju politički život koji postoji u zemljama u okruženju. Hvala vam.

Narodni poslanik Jovan Palalić ima reč. Izvolite.

Hvala. Gospodine ministre, otvorili smo zaista sada jednu ozbiljnu raspravu i suštinsko pitanje na osnovu svog vašeg izlaganja jeste kako vi uopšte vidite ulogu političkih stranaka na osnovu predloga koji ste ovde nama izneli? Šta za vas znače političke stranke u situaciji kada ih izjednačavate sa grupom građana, potpuno izjednačavate? Zašto su političke stranke skupljale potpise, registrovali se ako ne mogu da učestvuju u političkom životu. To što sada imate bojazan da će sve to političke stranke učestvovati u lokalnim izborima, znate šta neke političke stranke nemaju ni jedan ili dva opštinska i gradska odbora, a ne da skupe jednu trećinu liste.
Prema tome, degradirali ste političke stranke samom činjenicom da ih tretirate kao grupe građana. To je činjenica i grupe građana i političke stranke imaju isto pravo i istu stvar moraju da rade da skupljaju potpise. Znamo mi da smo imali obavezu da skupljamo potpise, ali znamo da smo doneli Zakon o političkim strankama. Prema tome, treba usaglasiti i vaše izjave kad je bila raspravo o tom zakonu, a i tu činjenicu. Zanimljiva je konstatacija u kojoj zemlji mi imamo u ovom trenutku blanko ostavke.
Pitam vas gospodine ministre u kojoj zemlji na svetu imamo ovakav izborni sistem kojim vi nama nudite? Kombinaciju blanko ostavke, zatvorene liste i redosled koju zemlju na svetu? Molio bih vas da date odgovor ovde, jedan primer kojim ste se vi rukovodili kao pozitivan primer, nadam se da takav postoji u svetu i da Srbija treba na njega da se ugleda. Koji je to primer?
Znači, govorite o vrhovima političkih stranaka, znate šta gospodine ministre, vrhovi političkih stranka će u ovom trenutku imati samo ulogu da izaberu odbornike na listama i to da ih poređaju onako kako vrh političkih stranaka hoće. Posle toga, političke stranke nemaju nikakvu ulogu u političkom životu. Hajde, molim vas recite na koji će način političke stranke da utiču na procesu u jednoj ovako, lokalnoj samoupravi kada odbornici ni na koji način, osim moralnog integriteta ili političkog uverenja žele da pripadaju toj političkoj stranci. Znači, na drugi način političke stranke nemaju uvid.
Vi ste ovde pomenuli da Zemun ima 20 poslanika. Da li je teoretski moguć, na osnovu vašeg predloga zakona, da svi odbornici budu iz Zemuna? Govorim teoretski. Da sve političke stranke stave u vrhove liste, samo, isključivo kandidate iz Zemuna, da ne bude recimo ni jedan iz Batajnice. Da li je to teoretski moguće ovim zakonom? Moguće je gospodine ministre, moguće je da dobijemo celu skupštinu, recimo naveli ste primer Zemuna, da svi budu iz Zemuna, ni iz jednog drugog naseljenog mesta na teritoriji Zemun i vi to jako dobro znate i sada vi ovde, pričamo ovde neku priču, a jako dobro znate o čemu sada ja govorim. Govorim o suverenitetu građana. O kom suverenitetu građana vi gospodine ministre pričate? Koga će građanin da bira, šta on bira, kog on odbornika bira?
Naveo sam vam primer, odbornik koji je drugi na listi može da kaže, predsedničke odbora idem na odmor, odoh da putujem, imam nekih obaveza, ne moram da se pojavim i to odbornik. Ako stranka prođe censuz, odbornik sam 100%. Mi sada možemo da pričamo da li je to moralno, da li je to tačno, ali je to činjenica da on ne mora da uloži nikakav napor da bi postao odbornik jer je lista zatvorena, jer je morao da ide redosled kako je ovde planirano.
Ono što sam govorio 60 dana, govorio sam da ste se pozvali na Ustav, da Ustav definiše tu stvar, ali Ustav tu stvar ne definiše, govori o izborima narodnih poslanika i zaista ako mi danas ovde raspravljamo o zakonu o lokalnim izborima kao zakonu koji je prepisao rešenja o zakonu o narodnim poslanicima, onda to nije dobro, to su dve različite vrste izbora i možda baš izbori za lokalne samouprave zahtevaju više vremena, imamo više kandidata za odbornike nego što imamo kandidate za poslanike. Sasvim sigurno da to možda sem činjenice da govorimo o nekom spajanju izbora, može da bude argument da ti izbori traju duže.

Reč ima ministar. Izvolite.

Ne mogu da odolim, vidim da će trajati. Nego kad govorite Zemun, vidim osmehuje se kolega, nekome baš odgovara Zemun da bude najviše odbornika, poslanika. Mislim da niste u pravu, nisam vas razumeo najbolje.
Šta imamo sada? Sada imamo da mi građanima ponudimo listu sa 250 imena ili sa 55 imena u lokalnoj samoupravi i na mesto broj jedan stavimo naše najuglednije članove kojima ne pada na pamet, ljudi neće nikada biti odbornici. To je do sada uvek bilo tako. Poređamo ugledne ljude, a onda kada prođu izbori, onda mi u odbornike uguramo one sa dna što su lepili plakate, zar nije istina?
Gospodine Palaliću, oni su napravili rezultat lepljenja plakata ali oni nisu, građani nisu glasali za njih što su dobri lepači plakata, to nisu bili izbori za lepača plakata to su bili izbori da vas neko predstavlja u nekom lokalnom parlamentu. Onda ćemo mi kao DS da stavimo a onda da ubacimo dole omladinu koja je kao što i vi ili bilo koja druga stranka radila. To je vama sada poštenije prema građanima nego ovo. Ovako građanin bar zna, to je ta lista, a ovaj ako ide i podnosi ostavku bar će se obrukati što je podneo ostavku.
` Dakle, ne razumem šta je lošije od onoga što je bilo do sada, ovo je samo bolje. Da li je ovo najbolje? Nije, najbolje po mom uverenju je bilo ono što sam ja predlagao. Svako svoje hvali, a ja mislim da je to bilo najbolje, bar nisam čuo zbog čega to nije valjalo, ali ovo je ipak bolje od onoga što smo imali do sada. Do sada smo imali potpuno, građanin izađe na izbore ubaci papir i kaže ja sam za XXY partiju i onda ta partija raspolaže naredne četiri godine njegovim glasom kako god hoće, radi šta hoće. Danas je predstavnik ovog, tvoj poslanik nije ovaj nego onaj. Mogla je partija da radi šta hoće, bar smo toliko promenili.
Prema tome, ako je smanjena moć političkih partija po logici stvari nečija moć se povećala, povećala se moć građana, ona se povećala u ovom smislu. Smanjena je moć političkih stranaka, političkih partija i nemojte da žalimo nad našim strankama, dobro je njima kako god.
E sad, vi mene pitate kako ja doživljavam ulogu političkih partija i čemu služe političke partije? Pa političke partije, sad ulazite u temu o kojoj ste vi mnogo čitali i ja i verovatno svako ovde, uloga političkih partija, ljudi sličnih ideja, razmišljanja se okupe imaju određenu ideologiju, hoće da se to sprovodi kao javna politika, kao državna politika, smatraju da će kroz to ostvariti neke državne ili lične interese i to je otprilike u nekom najširem smisli definicija, sa ovom strukturom, sa pravnim subjektivitetom to je politička partija registrovana i takmiči se na izborima da dobije poverenje građana. Dakle, politička partija je ta koja oblikuje neku politiku, a kasnije kada dođe na vlast ona putem predstavnika koja je ona predložila, tu politiku i sprovodi i to je dragi moj kolega, to je tako svuda, a tako je i kod nas.
Dakle, to je neka umerena i normalna uloga političkih partija, ne znam šta bi tu nešto više trebalo da bude. Nije normalno da politička partija bude gospodar mandata, nije normalno jer onda je pitanje šta je narodni poslanik, sa kojim pravom nosi taj prefiks narodni, taj prisvojni pridev narodni. Pa nije narodni, onda je to poslanik političke partije. Ako politička partija misli umesto njega, raspolaže njegovim glasom, raspolaže njegovom pozicijom poslanika. Sad sam raširio temu ali ovo je kontra pitanje vašem pitanju, šta je u našem dosadašnjem sistemu bio narodni poslanik.
Sve u svemu, mislim prosto, još ovaj poslednji put da je aktuelno pitanje ostavki, ovako najiskrenije. To je stvarno nešto što odlazi u istoriju, govori o blanko ostavkama, a sada da li je ovo sistem koji ima ozbiljnih izazova za same političke stranke. Jeste, po pitanju motivacije ljudi, po pitanju pravljenja kandidatura, niz pitanja se ovde otvara za same političke stranke, ali prosto budimo iskreni, političke stranke nisu bile u Srbiji u stanju da dogovore drugačiji izborni sistem i ovo je izborni sistem koji smo mi ustanovili pre izvesnog broja godina, koje sada samo razlika u odnosu na sve na to što su mu izuzeta dva atributa, zbog kojih mi se čini da je on i napravljen, a to je da politička stranka uzurpira celokupnu moć.
Praktično sada je ta sadržina bila razmišljanja političkih stranaka kada smo pravili svi zajedno ovaj izborni sistem, sada je ostala samo ljuštura. Ostalo je puki depersonalizovani proporcionalni sistem sa izvučenim onim što smo hteli da postignemo tada smatrajući da ćemo postići stabilnost političkog života da ne bi neko, kao što se desilo u onom mandatu. Kada smo videli da se to dešava, da se ta dva glavna instrumenta izvlače, onda je po logici stvari trebalo da se sedne i da se vidi, u redu ova ljuštura ne ide više moramo da menjamo sam izborni sistem i da idemo u susret tim događajima.
Nismo bili sposobni to da uradimo i to je velika šteta. To je odgovornost vladajuće koalicije, ali opet kažem delimično i drugih stranaka. Kako da donosite izborni sistem sami, morate sa nekim dogovoriti taj izborni sistem, jer i druge partije učestvuju na tim istim izborima i potrebno je da ga prihvate kao nešto potpuno legitimno. Niko ovde to nije bio spreman. Niko. Kao da još uvek ne verujemo da blanko ostavke ne postoje. Kao da još uvek ne verujemo da postoje. Čuo sam jednog lidera političke stranke koji i dan danas priča kako to nekako mora da se vrati. To je neverovatno, ja ne mogu da shvatim. Prosto, to je prošlost. Nema više. Završili smo sa tim i našli smo se u situaciji u kojoj smo se našli.
Pitali su me da li je moguće da bude, pa sve loše što je bilo do sada, u tom smislu, proporcionalna raspoređenost postoji i sada. Znači, moguće je da 20 poslanika bude iz Zemuna. Bilo je i do sada moguće, moguće je i u buduće, i do sada je to bilo moguće, šta je to do sada bila neka razlika. Kako inače ima ovde 20 poslanika iz Zemuna, ako nije bilo moguće? Jedan izborni sistem koji smo imali, koji je imao te dve krupne manjkavosti sa stanovišta stručne javnosti, suverenosti građana, međunarodnih standarda itd., taj izborni sistem je prošlost. Krenule su promene tih izbornih sistema. Sad se nalazimo u jednom među periodu. U tom među periodu su najviše pogođene same političke stranke, ali na neki način i one plaćaju ceh svoje nespremnosti da uhvate korak sa vremenom i šta da radimo, tako nam je kako nam je.
Građani ovde trpeti neće, nemojte da pričamo da građani nešto trpe. Neće ovde trpeti građani, ovde će u suštini trpeti malo političke stranke, ali generalno dobićemo sigurno kvalitetnije odnose u samoj politici, odnose u izvršnoj vlasti itd., jer ćete prosto morati da ubeđujete sada i one koji su vas izabrali da zaista nešto ispravno radite. Nećete moći da ih ignorišete. Do sada ste bar mogli da ih ignorišete kako vam je volja, a sada više toga nema, nego bez obzira što neko komanduje opštinskim odborom i što je stranački vrh tamo u nekom mestu, moraće da vodi računa da svojim postupcima naredne četiri godine zaslužuje podršku onih koji su ga izabrali prvog dana, kada je postao predsednik opštine. Mislim da je to jedna jako dobra stvar, jako veliki kvalitet.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku da sa uvaženim ministrom polemišem o nekim tezama koje je on ovde izneo. Prvo, gospodine ministre, Republika Srbija će biti kuriozitet u svetu, ukoliko se usvoje ove vaše intencije, zato što ćemo mi biti jedina država, ne samo u Evropi nego i u svetu, gde Ustavni sud kreira izborni sistem. Važeći Ustav Republike Srbije, kad je reč o izborima, sadrži samo dve odrednice, da su izbori slobodni i da su neposredni. Iz te dve odrednice da su izbori slobodni i neposredni Ustavni sud je izveo neverovatan zaključak da je u skladu sa Ustavom RS samo to da imamo proporcionalni izborni sistem sa zatvorenim izbornim listama. Izvinite, to u Ustavu RS ne piše. Dakle, mi sad imamo jedan izborni sistem koji će biti kreiran odlukama Ustavnog suda, ne zato što tako piše u Ustavu, jer u Ustavu piše samo to da su izbori slobodni i neposredni, ne zato što to piše u zakonu, nego zato što je Ustavni sud protumačio kao u vreme starih Grka, ona proročica u Delfima, da je jedino što je ustavno, a to je da imamo sistem zatvorenih izbornih lista, iako to u Ustavu ne piše nigde.
Dalje, gospodine ministre, upućujem vas na čitanje, kako to kaže gospođa Čomić, ona voli da koristi tu sintagmu, da upućuje na čitanje. Evo ja sad vas upućujem na čitanje osmog dela Ustava RS u kome je definisano pitanje ustavnosti i zakonitosti, koji su izvori prava u RS. Ustav, potvrđeni međunarodni ugovori, zakoni i podzakonski opšti akti, odluke Ustavnog suda, gospodine ministre nisu izvor prava i ne mogu da obavezuju ni Vladu RS, a pogotovo Narodnu skupštinu RS koja je najviši ustavotvorni i zakonodavni predstavnik građana RS. Narodna skupština je slobodna da donosi zakone, gde postoji samo jedno ograničenje, da budu u skladu sa Ustavom RS. Odluke Ustavnog suda imaju pojedinačni karakter i proizvode pravno dejstvo samo u slučaju za koji su donete i ne mogu da imaju pravno dejstvo van tog slučaja.
Mi smo sad došli u situaciju da donosimo zakone zato što je Vlada procenila da zakoni moraju da budu usklađeni ne sa Ustavom nego sa odlukama Ustavnog suda. Vi kažete, gospodine ministre, blanko ostavke treba ukinuti, to je loše, to nije evropski princip itd. Godine 2007., gospodine ministre, donet je Zakon o lokalnim izborima, vi ste ga obrazlagali u Narodnoj skupštini. Te 2007. godine institut blanko ostavki, odnosno stavljanje mandata na raspolaganje političkoj stranci bio je zakonska kategorija, nije niko izmislio blanko ostavke. Vi ste sad hteli da predstavite građanima kao seli šefovi političkih stranaka, pa se dogovorili da postoje blanko ostavke, ne, pisalo je u zakonu. Sad vas ja pitam, u kom vremenskom momentu 2008., 2009., 2010. ili 2011. godine ste vi shvatili da blanko ostavka nije evropski standard? 2007. godine ste rekli da jeste i to ste uneli u zakon, odjedanput 2011. godine to nije evropski standard. Kažite mi, koja je to godina od kad blanko ostavke u Srbiji nisu evropski standard, pri čemu imamo rok od 2007. do 2011. godine. Kažite mi, koja je to godina u kojoj definitivno blanko stavka više nije evropski standard.
Kažete, sad će moći u ovom sistemu zatvorenih izbornih lista da se poštuje volja građana, zato što navodno više nema blanko ostavki. Sad vas ja pitam, gospodine ministre, kako ću ja, kako građanin, moći da zaštitim svoju suverenu političku volju od onog odbornika kome sam poverio svoj glas na lokalnim izborima i koji mi je obećao da će da se bori za jednu politiku, za jednu ideologiju i zajedan program i nakon što sam mu ja svojim glasom omogućio da sedi u nekoj lokalnoj skupštini, on promeni svoje ponašanje i odjedanput zastupa neku drugu politiku, neku drugu ideologiju, neki drugi politički program. Kako ću da se zaštitim od odbornika, od poslanika, na kraju krajeva, koji mi je obećao da će da se bori za veliku Srbiju, za ideologiju srpskog nacionalizma, za ujedinjenje srpskog naroda u jedinstvenu državu, a nakon toga, nakon što sam ga poslao u Parlament kažete da je za EU po svaku cenu, da treba izručiti Ratka Mladića i da on nikad nije govorio o velikoj Srbiji, a i što se tiče KiM spreman je da prihvati realno stanje na terenu, a to je tzv. nezavisnost republike Kosovo.
Kako ću ja, kao birač, kao građanin da se zaštitim od takvog čoveka? Nikako. Jednostavno ću biti prevaren. Da li postoji pravni mehanizam da se zaštiti moja suverena politička volja, jer ja nisam glasao za pojedinca, nego sam na izborima glasao za jednu političku stranku koja je u političkoj obligaciji sa mnom, kao sa biračem, jer mi je obećala da će da se bori za jedan program i jednu politiku. Sutra kad predstavnici te političke stranke uđu u Parlament, bez obzira da li je Narodna skupština ili je neki lokalni parlament, on odjedanput preko noći vodi neku drugu politiku. Kako ću da zaštitim svoju političku volju? Nikako. Biću namagarčen.
Ovo što vi sad radite, to je omogućavanje sistema gde će birači biti namagarčeni. Uopšte nije bitno što si ti glasao za neku političku stranku, bitno je da je taj pojedinac, ta persona odjedanput postala slobodna. Kad on počinje da konzumira svoju slobodu, gospodine ministre? Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament. Izvinite, što nije počeo da konzumira svoju slobodu u toku izborne kampanje, pa neka on sam, kao čovek od ličnog integriteta, ugleda, velikih stručnih, moralnih vrednosti, sam sprovede izbornu kampanju, sam organizuje sve ono što je neophodno i neka na svoj lični ugled odeo u Parlament, a ne sakrije se iza imena političke stranke, iza političkog lidera, onda ne misli o svojoj slobodi, onda je on poslušni vojnik partije i onda sve izvršava. Kad ga ja, kao birač, pošaljem u Parlament, onda on odjedanput shvati da je slobodan i da više ne može da uvažava nikog, već da može da se ponaša kako mu je volja.
Izvinite, gospodine ministre, političke stranke su delovi organizovanog ljudskog društva. U svakom organizovanom ljudskom društvu imate nešto što se zove disciplina. Zašto te discipline ne bi bilo i u političkim strankama? Što političke stranke moraju da budu neki ekskluzivni deo društva, gde ne postoji disciplina, gde svako može da se ponaša kako hoće. Šta bi bilo sa državom, vojskom, policijom, zdravstvom, školstvom, kad bi takva apsolutna sloboda bila moguća? Jednostavno, institucije ne bi mogle da postoje. Vi nam kažete da je to evropski standard i mi smo sad na putu za EU, pa ukidamo blanko ostavku. Država koja je rodonačelnik parlamentarizma, država koja je, da kažem kolokvijalnim jezikom izmislila i parlament i parlamentarizam, Velika Britanija, ima jednu vladu, jako glomaznu vladu u kojoj sedi preko 120 ljudi, pri čemu vlada nije isto što i kabinet.
Članovi te britanske vlade su četiri vladina biča, tako se zovu – bičevi, zato što kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu. Sada, odjedanput u Velikoj Britanije je to demokratija, to je parlamentarizam, a u Srbiji poslanik je slobodan, odbornik je slobodan. Pa kako to da niko ne uputi iz Venecijanske komisije primedbu Velikoj Britaniji, pa joj kaže – čekajte, bre, ljudi, kako je moguće da u vašoj vladi sede nekakvi bičevi koji kontrolišu ponašanje poslanika u parlamentu Ujedinjenog Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske? Nikom ne pada napamet. Zašto? Zato što Velika Britanija drži do svog integriteta. A mi? Mi smo jedna opitna stanica gde kojekakvi, nazovi stručnjaci iz EU, vrše eksperimente nad živim ljudima.
Godine 1963, gospodine ministre, u SAD čuveni američki politički teoretičar Semior Lipser objavio knjigu koja se zove "Politički čovek". Čovek egzaktno kaže – nema demokratije u kojoj, po tadašnjim tržišnim vrednostima, nema bruto nacionalnog dohotka od najmanje 500 dolara po stanovniku. Gde je to ispod? Nema demokratije. Dakle, vi ste krenuli potpuno suprotnim smerom. Najpre napravite snažno društvo u ekonomskom i u socijalnom smislu, da ljudi ne moraju da se bacaju sa prozora, da sebi zakivaju eksere u dlan, da ko zna šta rade, ne bi li se neki ministar setio njihovih muka.
Obezbedite ljudima da rade, da od svog rada mogu pristojno da žive, da mogu da kupe stan, da školuju svoju dece, da leče svoje roditelje, pa onda ukidajte blanko ostavke, onda dajte slobodu odbornicima i poslanicima, a u jednoj ruiniranoj državi, gde je sve na prodaju… Evo, idite, gospodine ministre, auto-putem, jeste li videli vi, koji pričate o rodnoj ravnopravnosti, na stotine mladih devojaka koje prodaju svoje telo, jer nemaju gde da rade? U takvoj državi vi ukidate blanko ostavke i pričate o nekakvoj slobodi. Sloboda u sirotinji ne postoji. Sloboda u nemaštini ne postoji. Sloboda postoji za bogate nacije, za razvijene nacije, za nacije koje imaju određeni standard života. Vi, umesto da krenete u tom pravcu, da ojačate srpsku ekonomiju, da ojačate socijalni status svakog građanina u Republici Srbiji, vi ste ga ojadili, vi ste ga opljačkali, vi ste ga pustili na milost i nemilost raznim tajkunima, raznim ljudima poput Beka, Miškovića, Karića, ko zna koga sve ne, i onda u jednom takvom društvu, siromašnom, jadnom, očajnom, setili ste slobode, slobodnog mandata itd.
Zamislite, vi se sad podsmešljivo meni obraćate, smeškate se, kao da ne znate kakvi odbornici, kakvog društvenog statusa, sede u lokalnim parlamentima. Ne mislim da su oni loši ljudi, daleko od toga, ali vam kažem da čovek koji nigde ne radi, da je takvog čoveka lako kupiti. Ne za 2000 evra, kao što ste vi rekli, gospodine ministre, za 100, 200, 500 evra se danas kupuju odbornici, da bi glasali za određene predloge vladajuće stranke ili koalicije vladajućih stranaka. Tu nema nikakve slobode. Ovde se radi o tome da vi ovim zakonom omogućavate na jedan brutalan način zloupotrebu činjenice da ogromna većina građana u Srbiji teško živi i da čovek koji teško živi, koji ima 1001 nerešen ekonomski i socijalni problem, može objektivno da dođe u situaciju da ga neko ucenjuje. To se u Srbiji dešava. To što vi to ne želite da priznate, to što se vi sad meni smejete, to je nešto sasvim drugo. Kažem vam da je realna društvena situacija u Srbiji takva.
Vi ste počeli da zidate kuću od krova. Zidajte je od temelja. Temelj svake dobro uređene države je jaka ekonomija, građani koji imaju pristojne uslove za život i koji mogu da žive životom dostojnim čoveka. Vi to niste obezbedili. Vi ste obezbedili to da su građani danas u Srbiji izjednačeni sa građanima Albanije i Moldavije. Danas su nas prestigli i Crnogorci i Makedonci, još malo i ovi u BiH. U takvom jednom društvu vi uvodite slobodnu odborniku i slobodu poslanika. Ta sloboda ne postoji. To što vi zovete slobodom, to je manipulacija građanima, manipulacija pojedincima koji danas u Srbiji izuzetno teško žive. Bilo bi dobro, gospodine ministre, kada pričate o tim navodnim evropskim standardima, o toj tzv. stručnoj javnosti, nisam čuo ni jedno ime, vi kažete - mnogi stručnjaci, da mi kažete jedno ime. Evo, ja sam, kao i vi, iz sveta pravne nauke, kažite mi jedno ime tog nekog famoznog stručnjaka, koji je rekao da ovo što ste vi, sem vas, naravno, vi ste najpoznatiji pravni stručnjak, ali nekog drugog koji je rekao da ovo što ste vi stavili na papir da je to najveće dostignuće prava u 21. veku. Nisam čuo ni jedno ime.
Drugo, kada je reč o tim famoznom evropskim standardima, nemojte da se informišete, ministre, iz novina i nemojte da se informišete sa televizije. Nemojte da verujete sve što vam kaže tamo neki sekretar u nekoj stranoj ambasadi ili gospodin Bensan Dežer, koji je prošle godine na gej paradama marširao pod transparentom – smrt državi. Uzmite malo knjige, uzmite malo udžbenike, ima sjajnih knjiga iz ustavnog prava, iz komparativnih političkih sistema, pa pogledajte šta je zaista standard u tim državama, a ne - čuli ste na televiziji da je evropski standard da nema blanko ostavki, i onda papagajski to ponavljate godinu dana, a pri tome nećete da kažete narodu da, recimo, u Velikoj Britaniji sede bičevi. Kada taj bič tri puta podvuče crvenom olovkom da mora da se dođe na sednicu parlamenta, hajde da vidim tog majčinog sina u Velikoj Britaniji, parlamentarca, koji neće da dođe na sednicu britanskog parlamenta.

Ministar Marković.

Gospodine Martinoviću, sve ste vi to lepo rekli i to možda lepo zvuči, ali ja mislim da upravo vi zavodite javnost načinom na koji govorite i svojom elokvencijom. Prvo, da treba da postoji neka disciplina i neki red, treba. Da li je neko sposoban da organizuje red u svojim redovima ili nije, to je pitanje tog nekog. Onaj ko nije sposoban, njemu se raspadne stranka. To je samo stvar, kaže se – palo je jer je bilo sklono padu. Da nije bilo sklono padu, ne bi ni palo nešto. Tako je to slučaj i sa tom disciplinom.
Vi govorite o bičevima u engleskom parlamentu, ali ne kažete da niko nikom u engleskom parlamentu ne može da oduzme mandat, zato što se ovaj udostojio da ima svoje ime, odnosno da narodni poslanik ima svoj stav. Ko to kome oduzme mandat u bilo kom britanskom parlamentu zato što predstavnik ima svoj stav?
(Aleksandar Martinović, s mesta: Ko ima svoj stav?)
Svako može da ima svoj stav. Ne znam ime i prezime, valjda, poslanika tamo.
Dakle, to je prva stvar. Nemojte manipulisati, blanko ostavke ne postoje nigde. Drugim rečima, recite vi meni zemlju u kojoj postoje blanko ostavke. Jednu jedinu mi recite. Ja nikada nisam čuo da postoje blanko ostavke nigde. To je tek zamena teza. Evo o čemu se radi, vi sada govorite – nemojte ovde da menjate, da vršite reformu političkog sistema, ovde je beda, ovde je siromaštvo, ovde je ovako itd. Pa možda je baš zato što ne reformišemo politički sistem. Možda je baš zato. Politika je kreator svega. Od političkog sistema zavisi koji će ljudi sedeti u kojoj opštini, u kom gradu, u kojoj pokrajini ili republici. Upravo zavisi od političkog sistema.
Dvadeset godina negujemo jedan politički sistem, negujemo partokratiju. Dvadeset godina imamo rezultate te koje imamo. Zašto biste da reformišemo sve, samo da ne reformišemo političke stranke i njihovu moć? Hajde sve da reformišemo, ali slučajno da se ne drznemo da pipnemo političke stranke. Zašto ne krenemo obrnuto? Zašto ne kažemo – čekajte, političke stranke su nosioci političkog života, one su kreatori ovoga što imamo, pa hajde da vidimo da se one reformišu. Hajde da vidimo da li u političkim strankama važi neka kompeticija. Da li je sistem takav da tera političke stranke da budu sve bolje i bolje ili je sistem takav da političke stranke postaju sve lenje, lenje, neodgovornije, neodgovornije i neodgovornije?
Uvođenjem blanko ostavki uveli smo to da je politička stranka potpuno neodgovorna, može u parlament da ubaci koga hoće i baš je briga, jer zna da ukoliko je pogrešila zameniće tog nekoga nekim drugim, pa ako i taj drugi ne valja zameniće tog drugog nekim trećim. Za to se zalažete. To je jedna potpuna neodgovornost političke stranke. To je potpuno jedna lagodna pozicija političke stranke, da ne razmišlja o kvalitetu ljudi, da ne razmišlja ko će to predstavljati građane. To je prvo što vam zameram. Dakle, potpuno ste okrenuli red stvari. Početak svega jesu političke stranke, kao što je bila 90-tih rasprava da li nam treba politički pluralizam. Gde sad politički pluralizam stranke kada nam napadaju ovo, napadaju ono i kada se raspada Jugoslavija? To je ta stalna zamena teza. Gde ste baš sada našli da pričate o tome kada imamo probleme ovde ili onde?
Prema tome, možda je baš rešenje da imamo kvalitetniji politički život koji će dati kvalitetniji rezultat, jer politički život, institucije jednog sistema čine ljudi. Ljudi tu dolaze procedurama koje osmisli politički život, odnosno osmišljeno ovim zakonima. Od tih zakona zavisi u kojoj meri će kvalitet odrediti koji će to ljudi popuniti tu sadržinu tih institucija koje odlučuju o našim životima. Možda je baš rešenje da menjamo izborne zakone. Možda je baš rešenje da napravimo drugačije procedure koje će napraviti jedan sistem selekcije, a ne da selekcija zavisi od moje dobre volje kada dođem u neki opštinski odbor i kažem – vidi, ovaj mi se dopada, dobar je dečko, aplaudirao mi je četiri puta kada sam govorio i on će sada odlučivati o privredi ove opštine. Mislim da to nije rešenje.
Dakle, jednostavno, nemojte menjati tezu – da pravimo kuću od krova. Mislim da nije tako. Temelj svega jeste politički sistem. Što pre njega reformišemo i učinimo ga delotvornijim, politički sistem će pre dati bolji rezultat u realnom životu. To je moje mišljenje o tome.
Vi kažete – uloga političkih stranaka. Svi znamo da je ideal neposredna demokratija, pa onda, pošto nas ima u jednoj državi šest miliona, u drugoj 60, u nekoj ima i 200 miliona, onda je predviđeno da građani imaju neke svoje predstavnike u parlamentu. To je to načelo narodne suverenosti koje se, prema našem Ustavu, ostvaruje preko slobodno izabranih predstavnika a ne preko političkih partija. Ne piše tamo da mi svoju suverenost prebacujemo na glavni odbor DS, DSS ili SRS. Tamo piše da mi našu suverenost ostvarujemo preko svojih izabranih predstavnika. Ko je moj izabrani predstavnik u opštini Novi Beograd? Ko? Ne znam, gospodine Martinoviću, nemam ideju a bavim se politikom. U opštini Novi Beograd je na vlasti moja stranka i ja ne znam ko je moj predstavnik. Jer, izborni sistem je takav da mi onemogućava da znam ko mi je predstavnik. To je taj suštinski problem.
Vi se zalažete da mi našu suverenost prenesemo na stranke, a onda stranke zatvore vrata i u mraku, figurativno, bez očiju javnosti, odluče ovako, onako, itd. Čemu 250 poslanika ovde ako ste vi u pravu? Dovoljno je vi, rečiti, obrazovani, da kažete šta imate, dovoljan je gospodin Palalić, dovoljan je Arsić. Ali, piše i u Ustavu da je narod suveren i da ostvaruje svoju suverenost preko sopstveno izabranih predstavnika. U čemu je onda problem, ako koren toga tražite u Ustavu? Ja vas pozivam da ne čitate, kako kažete – čitajte. Za razliku od vas, ja ne čitam. Vi ste jedini koji čitate. Vaš običaj je da druge odmah omalovažite. Dakle, vi ste jedini koji čitate, mi ostali ništa ne čitamo, ali neka zdrava logika, zdrav razum mi nalaže da je ipak dobro da se stranke ne pitaju u Srbiji ovoliko koliko se pitaju, nego da se nešto pitaju, da postoje neki poslanici, neki odbornici koji imaju svoje ime i prezime i mogu nešto da kažu. To je stvar zdravog razuma.
Opet kažem, ne obmanjujte, nema ni u Velikoj Britaniji, nigde nema institut da vi oduzmete čoveku koji je izabran mandat. To je standard. Da li ima svoje mane? Sve ima svoje mane. Nije demokratija sistem bez mana. To je kao kada kažu – da li je demokratija sistem? Nije, ali je najbolji koji postoji. Niko još nije rekao da postoji neki bolji sistem. Da li neki izborni sistem ima manu? Ima, ali vam opet kažem, nemojte tako da gledate stvari.
Sada vi meni kažete – kojeg to datuma je nama sinulo da je bolje nemati nego imati blanko ostavke? Gospodine Martinoviću, 2007. godine je to bio dogovor političkih stranaka, sada je dogovor većine u parlamentu da bude ovako. Nema to kad je sinulo. Generalno mislim, i tada sam mislio da ovaj proporcionalni, depersonalizovani sistem koji smo imali sa blanko ostavkama je doveo do pada kvaliteta politike. To je moje mišljenje. Ne znam od kada se bavite politikom, ali ko je stariji od vas može da kaže kako je izgledalo 1995, 1996. i 1997. godine po opštinskim odborima svih stranaka u Srbiji. Tamo su, gospodine Martinoviću, sedeli ozbiljni ljudi, stariji ljudi, obrazovani, profesori, doktori itd, bilo je i mladih, bilo je i ljudi koji se bave zanatima. To je bilo to vreme. Vama je to smešno, ali tako je izgledalo i bavila se neka politika i tim lokalnim odborima. Lokalne skupštine su izgledale drugačije i bilo je diskusije.
Bio sam predsednik opštine gde odbornici nisu imali nikakve blanko ostavke. Ni jedan jedini mi nije uskratio poverenje, četiri godine sam bio predsednik opštine bez ijednog problema. Nije mi trebala blanko ostavka. Da stvar bude gora, bio je većinski sistem i ništa mi nije smetalo, ali sam ih ubeđivao u ispravnost onoga što radim. Vi ubeđujete, ubeđujete i nemate problem nikakav.
Nemojte po definiciji da kažemo ta potkupljivost. Skoro sam pročitao, neki naš kolega poslanik, političar je rekao da valjda ima normalnih ljudi u političkim strankama. To mi je bilo simpatično, pretpostavljam da je to bilo u nekom afektu. Gospodine Martinoviću, valjda ima poštenog i normalnog sveta širom Srbije, da ne morate da brinete. Ako vi kažete – ja, Aleksandar Martinović, garantujem za nekog kolegu da će zastupati te i te interese, predložite ga, zašto se plašite toga? Kako se kažnjava u zapadnim demokratijama to verolomstvo? Ono se uvek kažnjava na sledećim izborima. Kažu da čovek, konkretno u Velikoj Britaniji, koji jednom napravi taj preokret, koji jednom bude veroloman, da je završio političku karijeru. Da li će to biti u Srbiji, ne znam, ali tamo ne možete jedan dan ovako, drugi dan onako. Javnost tamo je osetljiva na takve stvari i kažnjava vrlo strogo. Slažem se da u Srbiji nije slučaj da se kažnjavaju različite izjave i stavovi, ali možda i ne treba još u Srbiji da bude tako.
Možda je i dobro da još uvek razvijamo naše stranke i naša razmišljanja, možda i da se menjamo kroz sve ovo vreme, jer se dramatično menjaju okolnosti u kojima živimo. Možda je zbog toga i dobro da se menjamo, da ne ostanemo zarobljeni u nekoj prošlosti, u nekim stavovima koje smo imali možda pre deset godina.
Što se tiče Ustavnog suda, kako pojedinačne odluke Ustavnog suda za pojedinačni slučaj? Kada Ustavni sud rešava po ustavnoj žalbi, to je pojedinačno, ali kada rešava i stavlja van snage jedan opšti akt ili deo opšteg akta, normu, to je odluka koja deluje prema svima. Ako je Ustavni sud rekao to što je rekao, sa čime se duboko slažem, a vi duboko ne slažete, vi meni hoćete da kažete, da ste vi ministar, vi bi tu istu normu koju je Ustavni sud stavio van snage ponovo izglasali u parlamentu? Gospodine Martinoviću, to je kolac u srce države. Posle toga nismo država, ne znam na šta bismo ličili? Nepopularno je pomenuti neku državu, odmah ide neki demarš. Kako možemo mi uopšte da razgovaramo kao političari i kao pravnici o tome da li posle odluke Ustavnog suda, koji je stavio van snage jednu normu, takvu istu normu ponovo unesemo u ovaj zakon?
Da se vratim opet na amandman kolege Nemanje Šarovića, koji je dobro primetio. Ne uvodi se, gospodine Martinoviću, ništa novo ovim zakonom. Ovaj zakon samo prati stanje koje imamo odlukom Ustavnog suda i to moramo da poštujemo. Uopšte ne mogu da shvatim, vi kao nastavnik na fakultetu da propagirate ideju da Ustavni sud jedno, a mi kao političari, mi smo svemoćni i možemo drugo. Nismo valjda svemoćni, valjda postoji nešto što i nas kao političare ograničava? Valjda postoji neka vladavina prava, neki zakon? Pošto ništa ne čitam, ali negde u novinama sam pročitao, postoji ta neka objektivna volja prava koja je iznad svih naših volja, kojoj svi moramo da se podvedemo. Prema tome, to je vladavina prava.
Pozivam vas da se bacite na čitanje ove šarene štampe, i tamo se da nešto pročitati, možda tumačiti karikature i časopise. Hvala vam na savetu da ponekad nešto pročitam, ali i bez toga verujem u ovo što sam rekao, da je potpuno ispravno. Razmislite o tome da je možda reforma političkog sistema uslov svih drugih reformi. To je dobra ideja za razmišljanje. Ovo je ono što imamo kao odluku Ustavnog suda i spremnost parlamenta da izgradi. Ukidanje blanko ostavki je preduslov i najkorenitija stvar koja je mogla da se uradi u nekoj reformi političkog sistema. To je ono što otvara vrata reformi političkog sistema. Ne kažem da ćemo odmah bolje živeti, ali to je preduslov da nakon toga budući predsednik opštine, bilo koje u Srbiji, dobro razmisli šta će da radi, dobro razmisli da li će uspeti da ubedi i da četiri godine drži pažnju vladajuće većine za ono što radi. Moraće, to je odgovornost i to je šansa za veći kvalitet politike.
U krajnjem slučaju, kada imamo jednopartijski sistem, pa je reforma tog sistema dovela do višepartizma, pa je dovela do takmičenja, pa je dovela do boljih rezultata, prema tome, reforma sistema je, po mom dubokom uverenju, uslov svih drugih reformi u jednom društvu. Da nije bilo reforme 90-ih i promene političkog sistema Srbije, ne bismo mi danas verovatno imali drugačiji sistem ,nego bismo ovde sedeli i birali sudije kad se kome svidi, opštine bi birale svoje sudije i sve bi to bilo tako. Dakle, uslov svake reforme je reforma političkog sistema, reforma svesti itd.
Opet kažem, ne razumem jednu stvar, pošto ćemo se mi, daće bog, živi smo, zdravi smo, svi smo ovde relativno mladi ljudi, sretati ubuduće, ne mogu da shvatim da ne možete da razumete da je blanko ostavka institut koji je toliko daleka prošlost u civilizovanom svetu da je potpuno irelevantno da mi ovde već dva sata lamentiramo, branimo ili napadamo blanko ostavke. Potpuno je deplasirano pričati o blanko ostavkama i zbog čega čovek treba da bude slobodan da razmišlja kao predstavnik građana, a da ne bude vezan tom blanko ostavkom?

Zahvaljujem, gospodine ministre.
U više navrata ste nam tendenciju izmena i dopuna objasnili i šire od toga.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.