Gospodine ministre, sa ovim vašim podsećanjem na te devedesete godine podsećate me na jednog ministra u Vladi Milana Stojadinovića. U to vreme je bila praksa da svaka nova vlada i svaki član vlade za "Politiku" napiše neku kratku biografiju. Pošto je njegova biografija bila jako tanka onda je napisao u zvaničnoj biografiji da se bavio političkim i privrednim pitanjima od najranijeg detinjstva. Otprilike ste takvi i vi. Jeste malo stariji od mene, ali baš da mi držite lekcije kako je bilo 1990. godine, gde ste vi, navodno, bili neposredni protagonista političkih događaja, u to malo teže mogu da poverujem.
Ono što je stav SRS i ono što sada želim da vam kažem to je da sve ono što ste maločas rekli, apropo ekonomske stabilnosti i političkom sistema da vas demantuje politička praksa, navedite mi jednu državu u svetu koja je ekonomski siromašna, koja je socijalno ruinirana, a koja ima stabilan politički sistem. Takva država, gospodine ministre, ne postoji. Velika Britanija je postala snažna i uspešna nacija ne zato što je najpre stvorila politički sistem kakav ima, nego što je najpre postala ekonomski izuzetno moćna, zahvaljujući svojoj mornarici, zahvaljujući svojim kolonijama, zahvaljujući velikim zemljišnim posedima, zahvaljujući svom geografskom položaju jer je prosto izolovana od evropskog kopna i bila je zaštićena od mnogih stranih invazija, upada stranih vojski, rušenja svoje teritorije itd. i takva jedna bogata država je vekovima gradila jedan politički sistem kakav sada ima. Nijedna država u svetu, ma koliko da se trudila, gospodine ministre, o tome postoji jedna sjajna knjiga Sidnija Loa, gde je predgovor napisao Slobodan Jovanović još 1929. godine, "Engleski parlamentarizam", nije uspela da potpuno do kraja podražava sistem koji je postojao i koji još uvek postoji u Velikoj Britaniji. To nikome na svetu nije pošlo za rukom. Zašto? Zato što Britanci svoj politički sistem nisu gradili u kabinetima i nisu ga gradili odlukama sudova, nego su ga gradili vekovima političke prakse. Dakle, to što pričate jednostavno nije tačno.
Šta hoće SRS da vam kaže? Sprečite sve one ružne pojave koje se dešavaju u ekonomskom i u socijalnom životu Srbije. Omogućite ljudima da rade. Omogućite ljudima da od svog rada mogu da žive, da mogu da kupe stan a da se ne zadužuju pod zelenaškim uslovima kod stranih banaka. Omogućite svakom čoveku u Srbiji koji pošteno živi i radi da može makar da kupi novi automobil po nekoliko hiljada evra da ne mora da se zadužuje po zelenaškim uslovima kod, pre svega, stranih banaka. Omogućite i vašoj i mojoj deci, ako su talentovana, da mogu da se školuju, a da ne moram da budem bogataš da bi ih školovao. Kada to budete imali onda ćete imati dobar politički sistem, onda ćete imati kvalitetne poslanike i kvalitetne odbornike. U uslovima kada sve to nemate ne postoji sloboda.
Monteskje je jedanput lepo rekao – demokratija je sistem punoletnih naroda, ne naroda koji grcaju o ovakvim problemima kakve imamo, ne naroda koji ne zna gde su mu granice, ne naroda gde njegova vlada pregovara sa jednim delom teritorije kao sa susednom državom, ne naroda gde pripadnici tog naroda moraju da skaču sa višespratnica, da sebi zakucavaju eksere, da leže na šine od tramvaja i od vozova. Postoji sasvim druga situacija. To SRS hoće da vam kaže. Ono što vi nazivate slobodom mi nazivamo kupoprodajom mandata na lokalnom nivou.
Pokušali ste da ubedite i narodne poslanike i građane kako su do sada manje više političke stranke, maltene, svakog dana izvlačile iz fioka neke blanko ostavke, menjale poslanike, odbornike itd. Znate i sami da vas praksa demantuje. Kada se dešavalo da neka politička stranka aktivira blanko ostavku? Pa, ne zato što je mene tamo neki odbornik SRS popreko pogledao ili mi nije rekao dobar dan pa je sada povređena moja sujeta pa sam mu rekao – e sada nećeš više da budeš odbornik. Ne, u slučajevima naročito teške povrede stranačke discipline i to je nešto što je sasvim normalno.
Gospođa Nada Kolundžija, recimo, kada smo pričali o izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika je rekla – blanko ostavke su se aktivirale da bi se vršio pritisak na poslanike da glasaju na određeni način. Izvinite, kada se to desilo? Nije se desilo nikad. Mene kao ozbiljnog punoletnog čoveka ne mora niko da tera da glasa na određeni način. Pa, svi mi glasamo na određeni način zato što pripadamo određenim političkim strankama, glasamo u skladu sa svojim uverenjem, u skladu sa svojim političkim programom. Ne mora mene niko da tera da ne glasam za, recimo, ovaj vaš zakon.
Nikad se blanko ostavka nije podnosila iz tog razloga što neko nije hteo ili je glasao na ovaj ili na onaj način nego u slučaju kao što smo mi hteli da uradimo, kada je Tomislav Nikolić od 1990. godine do 2008. godine tvrdio da je za veliku Srbiju, da nikad nećemo da uđemo u uđemo u EU ako nam oduzimaju Kosovo i Metohiju i odjedanput rekao – da, podržavam Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nekoliko mesečni nakon što je tri četvrtine članice EU priznalo nezavisnost Kosova i Metohije. Šta smo mogli da uradimo? Pa, da zaštitimo program i politiku SRS. Vi to niste dozvolili. Legalizovali ste krađu mandata.
Skupština Srbije je jedini parlament u Evropi gde sedi politička stranka koja nije učestvovala na izborima. Izvinite, kakav je to evropski standard? Nije nikakav standard, to je brutalna trgovina mandatima, to je gaženje i to ono najbezočnije gaženje izborne volje građana. To hoćemo da zaustavimo.
Da li je blanko ostavka najsrećnije rešenje? Nije. Da li bi mi svi voleli da su građani potpuno savesni, moralni, odgovorni, dakle oni građani koji sede kao narodni predstavnici u Skupštini Srbije ili u skupštinama lokalnih zajednica? Voleli bismo. Da li postoje odstupanja od toga? Pa, postoje.
Vi sada kažete – evo sada neka Aleksandar Martinović garantuje za ovog ili onog poslanika ili odbornika da će uvek biti veran SRS. Pa, u uslovima u kojima danas građani u Srbiji žive ko može da vam da takvu garanciju?
Evo, neki dan se desilo u Surdulici da je jedan odbornik za ne znam koliko stotina evra prešao na stranu vladajuće koalicije sa obrazloženjem – volim svoju stranku i verujem u njenu politiku, ali nemam prebijenog dinara u džepu, morao sam to da učinim jer sutra svojoj deci nemam da kupim hleb. U takvim uslovima vi navodno reformišete politički sistem, a da prethodno niste obezbedili građanima Srbije elementarne uslove za neki normalan život.
Mislite da je sada građanima Srbije glavna preokupacija da li je zatvorena ili otvorena izborna lista, da li postoji ili ne postoji blanko ostavka? Nije, to vi pokušavate da stvorite iluziju da je to jedina opsesija i preokupacija građana Srbije. Njih 90% građana Srbije gleda kako će da plati račun za struju, da li će sutra da dobije platu, da li će moći da plati, evo, ide novi upisni rok, deci školarinu na fakultetima itd. O tome ljudi razmišljaju. Da li ste te probleme rešili? Niste. Šta im nudite kao rešenje tih njihovih problema? Evo, ukinućemo blanko ostavku.
Pitam vas, gospodine ministre, sada kada ukinete blanko ostavke, da li će vaši predsednici opština tamo gde je na vlasti DS, G17 plus ili ko zna koliko vas ima prestati da nameštaju tendere, da li više nećete da kradete, hoćete li opštinske lokale izdavati po tržišnoj ceni a ne po ceni koja je tri puta niža, hoće li vas ukidanje blanko ostavki konačno učiniti moralnijim ljudima nego što ste sada? Neće, to je ono što smo mi poručili sa mitinga podrške Ratku Mladiću. Sada, Borise Tadiću, kada si uhapsio Ratka Mladića, isporučio ga u Haški tribunal, da li tvoji ministri više neće da kradu, nećete više da nameštate postupke javnih nabavki, nećete više da zapošljavate svoje partijske članove? Sada vam je jedan veliki teret pao sa leđa. Sada nema prepreke na putu u EU. To vas sada isto pitamo, gospodine ministre, da li će predsednici opština iz vladajuće koalicije konačno početi da poštuju Ustav i pravni poredak Republike Srbije? Da li je moguće da u jednoj opštini jedan vaš koalicioni partner je i predsednik opštine i vlasnik građevinske firme? Šta mislite, ko dobija sve poslove? Pa on, odnosno njegova firma. Koji je to evropski standard?
U takvoj državi, gde je korupcija legalizovana, gde se korupcija podstiče, vi građanima kao rešenje svih njihovih problema nudite zatvorenu izbornu listu i blanko ostavku. To je smešno, gospodine ministre. To je jasno i vama. Ali vi iz nekog razloga hoćete da stvorite iluziju kako su najveći neprijatelji građana Srbije političke stranke.
Mi smo se 90-te godine borili da se uvede višestranački politički sistem, jer je bolji od jednopartijskog. Vi sad hoćete da vratite točak istorije unazad. Vi kažete – da, evo političke partije su dobre da kandiduju, političke partije su dobre da učestvuju na izborima, političke partije su dobre da skupljaju potpise, jer te potpise neće sakupljati pojedinci nego političke stranke, ali politička stranka nije dobra kad se osvoji mandat. Onda je odbornik slobodan. Onda je poslanik slobodan. Onda nema politička stranka šta da se pita kako ću ja da se ponašam. Izvinite, u kojoj to ćeliji ljudskog društva je tako nešto moguće?
Zamislite kad bi potporučnik u vojsci rekao majoru – šta mene briga što si ti major, ja ću da radim kako ja hoću. Koja vojska na svetu bi dobila rat pod takvim pravilima? Ni jedna. Kako mislite da uvedete stabilan politički sistem, kad sad ukinete te famozne i nesrećne blanko ostavke? Kamo lepe sreće da nikad nismo morali da ih uvodimo, ali je to bio mehanizam zaštite, kakav takav, izborne volje građana. Sad tog više mehanizma nema. Sad od lokalnih skupština pretvarate buvlju pijacu. Sad će biti moguće da u lokalnim skupštinama sede predstavnici političkih stanaka ili grupa građana, koje uopšte nisu učestvovali na izborima. To je ono što je realna opasnost. Toga su svesni i poslanici DS i SPS i G17 plus, toga su svesni svi, ali zbog te partijske discipline, glasaće za ovaj zakon.
Kako da niko od njih ne pokaže svoju slobodu? Da li je moguće da svi poslanici vladajuće koalicije veruju da je ovo dobro? Pričam ja sa njima i kad popijemo kafu i kad ručamo itd, drvlje i kamenje svaljuju na ovaj zakon i na Zakon o izboru narodnih poslanika. Što neko od njih ne pokaže svoju slobodu? Ne sme, zbog partijske discipline.
Drugo, one vaše opservacije uopšte nisam razumeo - ja sad kao ministar imamo blanko ostavke poslanika. Otkad to ministri imaju blanko ostavke u džepu? Vi ste čitavu priču o blanko ostavkama pokušali da banalizujete, da učinite smešnom da bi opravdali ukidanje tog jednog jedinog mehanizma zaštite izborne volje građana. Sad kad ga ukinete, šta može taj običan čovek na lokalu koji je glasao? Daće svoj glas da zatvori izbornu listu i ko te pita posle kako će taj odbornik da se ponaša i da li će on mene da sluša, koji sam ga poslao u parlament, jer mi je obećao jednu politiku, a on odjedanput, preko noći i zbog novca, počne da vodi neku drugu politiku. Gde je tu mehanizam zaštite? Nema ga.
Vi kažete - političke stranke su do sada bile lagodne. Imale su blanko ostavke, mogle su da menjaju odbornike, poslanike kako su hteli. Prvo, to se nije dešavalo. Dakle, učestalost primene blanko ostavke je bila jako mala. Drugo, pa da su se političke stranke baš tako olako koristile blanko ostavkama, bile bi kažnjene na izborima. Ko bi tolerisao da se svaki dan menjaju poslanici i odbornici? To nijedna ozbiljna politička stranka nije radila. To nije radila, na kraju krajeva, ni SRS. Ali, smo radili u onim izuzetnim slučajevima, kad se više nije moglo izaći iz jedne situacije gde poslanik i odbornik, jednostavno, postupa suprotno programu političke stranke. Mi smo na taj način štitili izbornu volju građana.
Da li postoji neki bolji mehanizam zaštite izborne volje građana? Ne postoji. Kada ga izmislimo, ja ću se zalagati za taj bolji sistem. Ali, dok ne izmislimo bolji sistem zaštite izborne volje građana, te tzv. blanko ostavke treba da postoje. Ovako, vi i taj jedan jedini kakav takav mehanizam zaštite ukidate, i od lokalnih skupština, umesto da budu institucije gde će se na autentičan način predstavljati interesi građana u lokalnim zajednicama, vi od tih skupština pretvarate ih jednostavno u buvlje pijace, gde će sve biti na prodaju, jer većina odbornika su ljudi koji danas izuzetno teško žive, koji su silom ekonomskih i socijalnih prilika vrlo često u situaciji da svoj mandat prodaju za novac.