Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, jedan sam od retkih poslanika, ako nisam i jedini, kome mi nije žao kada vi ne budete u sali kada ja govorim. Možda je i za vas dobro da ne budete u sali. Dobri ste kao pravnik, ali očigledno u želji, odnosno u potrebi da odbranite onaj minimum konsenzusa koji ste postigli u vladajućoj koaliciji, ovde govorite o stvarima koje ne idu ni vama u prilog.
Podsetiću vas. Vi kažete da su se potpisi do sada prikupljali. Pa i do sada su bile blanko ostavke, u nameri da se zaštiti izborna volja glasača, pa neka ostanu i u budućnosti. Rekli ste da vama nije žao maltretiranja stranaka, ali vam je žao maltretiranja građana. Narodni poslanik mr Aleksandar Martinović vam je rekao šta bi trebalo da bude obaveza Vlade – da stvori preduslove za zaposlene, za školovanje, za lečenje, na kraju krajeva, ne da se kupi novi stan, nego da ljudi ne dođu u situaciju da moraju da prodaju one stanove, ili da ih ne prodaju oni koji imaju od njih potraživanja na ime komunalnih usluga. To ostvarite, pa onda može da se govori i o ozbiljnijoj reformi političkog sistema i izbornog sistema.
Dobra platforma za nešto bolji politički sistem vezano za Zakon o lokalnim izborima, jesu amandmani koji su podneli poslanici SRS i ono u čemu je u nekoliko navrata govorio gospodin Aleksandar Martinović. Na bazi toga bi se trebalo kretati i onda bi se sigurno mogle popraviti odredbe ovog zakona koji ste vi predložili.
Moj amandman se odnosi na član 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, a tiče se člana 43. zakona, gde se kaže – izborna komisija jedinice lokalne samouprave će najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Znači, nadležna komisija je imala do sada jednu tehničku ulogu. Sada ima jednu suštinsku ulogu, da ona umesto podnosilaca izbornih lista odredi, ne kandidate, nego da odredi ko će biti odbornici. Član 34. stav 2. Zakona o lokalnim izborima kaže – birač može glasati samo za jednu od izbornih lista sa glasačkog listića. Izborna lista je posledica aktivnosti političke stranke ili grupe građana, a nije došla sama po sebi.
Ako du politička stranka ili grupa građana formirale određenu izbornu listu i napravile kao polaznu osnovu ko će biti kandidati za odbornike, nema više ni jednog načina da se motivišu građani, kada izlaze na izbore, za koga da glasaju. Uporno pričate – opredelite za one koji će biti najbolji. Evo, vaša politička stranka će biti u situaciji da dobrog kandidata, koji će možda biti 10 na listi, ne glasaju uopšte za njega zato što znaju da nema šanse u toj lokalnoj jedinici da osvoji 10 odborničkih mandata. Sigurno je da će po ovom predlogu zakona na sledećim lokalnim izborima u opštinskim parlamentima imati nekvalitetnije odbornike nego što je to bio slučaj do sada.
Naravno, verovatno će se nešto i popraviti u kvalitetu, ali zbog ovog načina izbora, zbog toga što je nadležna komisija imaće zadatak da utvrdi, zavisno od broja osvojenih odborničkih mandata, koji će kandidati postati odbornici.
Dalje se kaže da je jedan od razloga za izmene i dopune ovog zakona na lokalnim izborima i Ustav. Kako može da bude Ustav? Ustav je proglašen Odlukom ovog parlamenta 8. oktobra 2006. godine, a Zakon o lokalnim izborima je donet 2007. godine. Znači, to prosto nije tačno. Zatim se pozivate na neke odredbe Ustava koje se apsolutno ne odnose na izbor odbornika, nego se odnose na izbor poslanika. Zatim, sudska zaštita je potrebna u izbornom sistemu, ali pitanje je da li će Upravni sud moći da postigne u vreme izbora i da donese sve one odluke koje se odnose na pritužbe, odnosno žalbe koje budu podnosila lica čija su prava povređena?
Evo, SRS je podnela žalbu Ustavnom sudu 16. marta 2011. godine, gde je mandat odbornika SRS pogrešno oduzet i dodeljen drugom članu. Upravni sud posle pet meseci nije doneo odluku i to sad u vreme kad se ne sprovode izbori, u vreme kada je potreba da se obraća Upravnom sudu možda pojedinačni slučaj, šta će se dešavati u vreme kada budu održavani izbori. Onda pogotovu Upravni sud neće moći da odgovori ovim zahtevima.
Član 102. Ustava Republike Srbije, još uvek važeći, stav 2. kaže da postoje blanko ostavke, da je trebalo doneti zakon na osnovu koga je moguće poveriti pravo raspolaganja sa mandatom koji je i dodelila politička stranka. Ali, iz već važećih odredaba zakona o lokalnim izborima koji se ne menjaju stoji pogrešna pretpostavka da se može sada donositi ovakav zakon. Mislim da bi gospodinu Markoviću bilo dobro još samo da predloži jedan zakon, a to je ukidanje izbora i ukidanje političkih stranaka, jer obesmišljava se i izlazak na izbore i izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima na ovakav način kad nema mogućnosti da se zaštiti aktivno biračko pravo građana.
O tome vam je detaljnije govorio Aleksandar Martinović, pa nema potrebe sada da ponavljam kako i na koji način zaštititi aktivno biračko pravo građanina koji zbog nekog kandidata koji obećava u vreme izborne kampanje da će zastupati određenu politiku, a nakon izbora i nakon dodeljivanja odborničkog mandata i to od strane nadležne izborne komisije, promeni politiku. Učini mu se da ono što Boris Tadić radi je sasvim ispravno i dobro, nego on radi nešto malo sporije, a ovaj bi mogao to da ubrza i radi brže. Kako i na koji način da se zaštite građani posle tih izbora? Nema mogućnosti.
Dakle, ministar bi mogao da prihvati ovaj predlog. Još jedan zakon da predloži, skupštinska većina bi verovatno to izglasala. Čemu bi to i čemu će to dalje voditi, to ćete videti i sami. Da se ukinu izbori, Venecijanska komisija ili EU možda, protiv koje je SRS svakako, i to sa razlogom. Neka kažu oni koji se sada nalaze na vlasti, ili već neki drugi sistem neka izabere i neka te odluke budu merodavne, ali samo za onu političku elitu kako vi volite da kažete, a to sigurno niti je dobro, niti građani Srbije podržavaju takve vaše predloge. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite gospodine Munjiću.

Hoćete mi samo reći koliko vremena ima poslanička grupa?

Petnaest minuta.

Amandman koji sam podneo na član 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, odnosi se, u stvari na član 48. osnovnog zakona. Naime, u članu 8. vi predlažete da ako je odborniku prestao mandat pre vremena na koje je izabran, on se dodeljuje prvom sledećem kandidatu sa iste odborničke liste kome nije dodeljen mandat.
Dalje, u ovom članu 8. vi predviđate da za odbornike sa koalicione liste, tako da mandat dobija odbornik te političke stranke i na kraju predlažete ovim članom i vraćanje mandata predsednicima opština, odnosno gradonačelnicima, tj. zamenicima predsednika opštine, odnosno zamenicima gradonačelnika pod određenim uslovima. Svojim amandmanom sam tražio brisanje celog člana 8. Predloga ovog zakona.
Dakle, smatram da vi ovim članom, u stvari uspostavljate, ne samo što uspostavljate tzv. zatvorenu odborničku listu, već ćete u stvari napraviti ogromnu štetu celokupnom izbornom procesu. Malopre, ministar reče, oko komentara na Odluku Ustavnog suda, kao da je zabranjeno komentarisati odluku Ustavnog suda. Poštujemo mi sve odluke, normalno, i Ustavnog suda, ali mi ovde u stvari kritikujemo čitav vaš koncept ovog izbornog zakonodavstva. Normalno, kritikujući koncept vašeg izbornog zakonodavstva moramo se osvrnuti i na tu odluku Ustavnog suda. Gospodo iz vladajuće većine, nije ovo 1948. godina. Pročitao sam neke odluke tadašnjih sudova donete tobože u ime naroda, koje su osuđivale te mučenike zbog toga što su komentarisali odluke tih narodnih sudova. Hoćete li sada i to da uvedete, da ne možemo da komentarišemo nikakvu odluku.
Međutim, tvrdim, izdržaće ovaj narod i pod vašom vladom, izdržaće ovaj narod baš kao što je i te pomenute 1948. godine, nakon jedne presude koju je doneo taj narodni sud, jednom mučenom srpskom seljaku, gde ga je osudio na 20 godina robije zbog toga što je bio na kontra strani, zbog toga što nije bio na strani pobednika tadašnjih. Ovaj su svojoj završnoj reči kaže, dobro, sudija vi ste me osudili, ja jesam bio na kontra strani, nisam bio na vašoj strani pobednika, ali imam samo jednu primedbu, mnogo ste me osudili, ne mogu to da izdržim, star sam čovek. Sudija mu kaže, izdrži čiča ti koliko možeš.
Za razliku od toga izdržaćemo mi do kraja vašeg mandata, a posle toga videćete vi šta će biti. Ovo načelo zatvorenog mandata, vi pravdate evropskim vrednostima. Vi pravdate i pokušajem da se pravni i politički sistem uskladi sa nekim evropskim principima i nekim evropskim standardima. Međutim, potpuno je ovo suprotno. Postavlja se jedno suštinsko i fundamentalno pitanje, da li je ova izmena primerena političkom, ekonomskom, socijalnom i svakom drugom trenutku u kome se ova zemlja nalazi. Kaže se negde da je Danska menjala svoje izborno zakonodavstvo kad god je za to imala potrebu.
Tačno, gospodo, iz vladajuće većine, ali zapamtite kad god je imala za to potrebu i kad je to bilo u interesu njenih građana i njene države. Dakle, pametni ljudi, ne uvek i po svaku cenu, pogotovo ne zbog toga što vam to neko diktira već samo onda kada postoji trenutak pravi zato i kada je to u interesu njihove države i njihovog naroda. Kome u Srbiji u ovom momentu odgovara ovakvo izborno zakonodavstvo i ovakva izborna pravila? Kome odgovara ova zatvorena lista?
Ipak, vi pokušavate da nas ubedite da to odgovara građanima Srbije, međutim to apsolutno nije tačno. Čak, to može biti kontraproduktivno i veoma štetno za građane Srbije jer to je apsolutno neprihvatljivo obzirom na nivo političke, socijalne, moralne i svake druge svesti i prilika u kojima žive građani Srbije. Ne kažem da su građani Srbije loši.
Ministar je malo pre hteo da okrene tezu pa da kaže da, zašto se vi bojite da su građani Srbije potkupljivi. Ne! Ali čuli ste malo pre izlaganje gospodina Martinovića, pa vi se igrate u stvari na ivici, vi se igrate na žiletu nemaštine i bede ovog naroda, u tome je stvar. Vi dozvoljavate da primenom ovih pravila koje uspostavljate u ovom zakonu lokalnih izbora, da neki lokalni moćnik u stvari i pre izbora faktički može da kupi i ostvari većinu u nekom lokalnom parlamentu. Znate, kada se uspostave i objave te odborničke liste, pa on može onog časa da krene u kupovinu mandata. I sve ovo što vi radite, dame i gospodo, sa ovim izbornim zakonodavstvom, sve ovo što radite sa promenom izbornih pravila uči izbora podseća najviše na ona sveže ofarbana jaja ali koja su nažalost mućak. Znate, ofarbana fino i lepo izgledaju, kad ih razbijete ono mućak.
To se dešava sa ovom promenom izbornog zakonodavstva, sa ovom promenom izbornih pravila, kako ih vi ovde radite. Zašto je to tako? Ova zatvorena izborna lista u potpunosti depersonalizuje funkciju odbornika, u potpunosti. Oni po ovome jednostavno nisu predstavnici naroda. Odbornici po ovome, kako vi predlažete, nisu ono što piše u Ustavu. Građani glasaju za jednu zatvorenu odborničku listu bez mogućnosti da neko ko je zbog svoje prepoznatljivosti, na primer, dobio više glasova od onog prvog, drugog, trećeg, petog sa liste, jednostavno ne može da bude odbornik zbog ove zatvorene liste i zbog ovog načina kako ga vi predlažete.
Dalje, posebno pitanje jeste i zainteresovanost kod zatvorene izborne liste, šta se tu događa? U lokalnom parlamentu, dakle, koji ima na primer 75 odbornika, kao što je to lokalni parlament u Čačku, iz kojeg ja dolazim, onaj koji je 40-ti, 50-i, 65-i, 75-i na listi, može teorijski da postane odbornik samo u jednom slučaju, da ta njegova odbornička lista jedina pređe cenzus. Jel tako? Znači, samo u tom slučaju, onaj 60-i, 70-i i 75-i, može da bude odbornik, a priznaćete to je u domenu teorije, to nema teoretske šanse ni u jednom lokalnom parlamentu. Kakva je onda zainteresovanost za lokalne izbore? Kakva je onda zainteresovanost i onih ljudi koji su na nekim mestima pozicionirani na toj izbornoj listi, od 30-og, 40-og, 50-og mesta? Nikakva. Da li ste to hteli sa ovim namerno da uradite ili ne, ja to ne znam.
Dalje, govoreći u načelu rekao sam da je ovaj zakon loš. To tvrdim i sada. Smatram da ste ovim zakonom, kao uostalom i Zakonom o izboru narodnih poslanika, od nečega što je bilo relativno dobro, napravili nešto što je apsolutno loše. Dakle, od nečega što je, da kažem, bilo belo, napravili crno. Onda sam rekao ministru da to najbolje i najbrže, dakle da napravi od belog crno, mogu advokati i slikari. Znate, slikari potezom četkice od belog naprave crno odmah, a advokati znate kako? Sada, pošto je gospodin ministar, saznao sam vrstan advokat, onda sam sve više ubeđen da je u stvari ovim zakonom i ovim predlogom zakona zaista od nečeg belog napravljeno nešto krajnje crno.
Još nešto bih hteo da kažem. Dodela mandata po sistemu zatvorene liste, dakle sledećem kandidatu sa liste koji mandat nije dobio, ovlastiće izbornu komisiju da to čini po jednom automatizmu. Ne mogu da priznam da će se time na neki način eliminisati jedna vaša demokratska tekovina ili bolje reći dve tekovine, da se odbornički mandati dodeljuju predlogom neovlašćenog lica i da izborne komisije same dodeljuju mandate onima koji hoće, ali jednostavno to će se raditi po jednom automatizmu, na kraju aplikacije i sve ono negativno što smo mi iz SRS pričali, po ovom predlogu zakona, tek će se videti kada dođu sledeći izbori, a verovatno će se to sutra i vama vratiti kao bumerang. Hvala.

Gospodo narodni poslanici sa potpredsednicom Čomić ste dogovorili da ćete raditi negde do 15 do osam, međutim, ako bi iskoristili vreme svi prisutni i ako bismo radili do kraja, to je još pola sata.
Da li se slažete da završimo večeras? (Možemo.)
Zahvaljujem.
Narodni poslanik Veroljub Arsić. Vama je ostalo 17 minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, vaš protokol za vođenje sednice se malo razlikuje od mišljenja Vlade na koje se mi oslanjamo po redosledu amandmanu pa bih ja pričao o svom amandmanu na članu 8. od vremena poslaničke grupe, ne treba meni dva minuta, kao podnosioca.
Znači, članom 8. reguliše se, kako se dodeljuje mandat odborniku, ukoliko nekom odborniku prestane mandat pre vremena na koje je izabran i uvodi se jedna novina, ne samo po pitanju zatvorenih lista, nego i o tome da određena lica kojima
(Predsednik: Gospodine Arsiću, izvinite, ali prosto javnosti radi, a i radi istine, vi niste bili u vreme kada sam pročitala vaš amandman. Znači, možete govoriti. Ne, ne, niste bili u sali. Možete naravno govoriti po amandmanu gospodina Munjića. To jeste na član 8. Znači, još uvek smo na tom amandmanu, ali vaš amandman kada sam čitala, niste bili tu. Izvolite. Nastavite.)
Nije problem uporediti vaš protokol sa mišljenjem Vlade. Malo se razlikuje
(Predsednik: Molim vas, na strani 9. na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo i to je bio prvi amandman na član 8. koji sam pročitala.)
U mišljenju Vlade 3. i 4. zato sam bio malo iznenađen. Ništa više. Nije ni važno.
Znači, članom 8. reguliše se način kada se ponovo dodeljuje mandat odborniku, a na osnovu prestanka mandata odbornika kome je mandat prestao pre vremena na koje je izabran i osim te zatvorene liste, odnosno dodeljivanja mandata novim odbornicima uvodi se jedna novina, a to je da u Predlogu zakona određene kategorije a to su gradonačelnik, odnosno predsednik opštine i njihovi zamenici mogu ponovo da budu birani za odbornike u jedinicama lokalnih samouprava, pod uslovom da nekom drugom odborniku sa njihove liste prestao mandat i pod uslovom da podnesu zahtev opštinskoj izbornoj komisiji.
Međutim, sad imamo i malo se razlikuje republička vlast od lokalne, dosta se razlikuje i lokalna vlast od velikih sredina i velikih gradova, do onih opština koje su u većini i koje su manje i koje su često slabo razvijene i nemaju nikakvu privredu, pa imaju strahovit odliv kadrova ka većim centrima da bi možda tamo ostvarili neki svoj boljitak. Sve političke stranke, bez izuzetaka gledaju da svoje najbolje i najsposobnije ljude kandiduju na izborima. Međutim, ako mislite da po unutrašnjosti Srbije ima stranaka koje mogu da naprave izvršnu vlast i kvalitetnu listu kandidata za odbornike, da to ne budu isti ljudi, grdno se varate. To je skoro nemoguće. Imate opština gde ima samo jedan pravnik koji hoće da bude načelnik opštinske uprave, koja god vlast da dođe ona ga bira. Često i obavlja posao sekretara skupštine, jer nemaju koga drugog da postave. Slična je situacija i sa javnim preduzećima i da ne nabrajam, itd.
Cilj ovog amandmana je bio da kad neka politička grupacija napravi određenu većinu, naravno je da će ljudi koji se tad nalaze kao odbornici, jedan deo njih da prelazi u izvršnu vlast odlukama te iste jedinice lokalne samouprave. Svrha mandata je bila ne samo da ponovo može mandat da bude dodeljen gradonačelniku, odnosno predsedniku opštine i njihovim zamenicima, već svim licima kojima je mandat prestao preuzimanjem funkcije koja je nespojiva sa funkcijom odbornika u jedinici lokalne samouprave, a na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave da je na tu funkciju postavlja.
Znate, kad se promeni vlast, nažalost, imamo jednu praksu, da svi direktori budu smenjeni, svi zamenici budu smenjeni. Postavlja svaka stranka najčešće postavlja svoje kadrove u javnim preduzećima i ustanovama. Sad imamo jednu situaciju da baš zbog toga sad već nova opozicija ima slabiji kvalitet za svoju političku borbu u okviru lokalnog parlamenta zato što su najbolji i najsposobniji preuzeli neke druge funkcije i ne mogu da se vrate da budu ponovo odbornici.
Smatram lično, a i mi iz SNS, da nijedna vlast ne može da bude dobra ukoliko nema kvalitetnu opoziciju. Tad se vlast malo i uljuljka i ubedi sebe da je najbolja, ubedi sebe da niko ne može da je pobedi i da je komotno skupštine jedinice lokalne samouprava, gde se donose odluke bez nekog ozbiljnog, ne bez neke ozbiljne
debate i predlažu se često neozbiljne odluke bez straha da će postojati bilo kakve političke posledice, zato što nema ko da se suprotstavi.
Takođe smo svedoci ovde u Narodnoj skupštini da je određenom broju narodnih poslanika prestao mandat narodnog poslanika a da nisu bili ministri u Vladi i da im je opet na nekoj od narednih sednica taj isti mandat ponovo dodeljen. Ako se već usaglašavamo sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, utvrđujemo rokove i prilagođavamo sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, zašto ne bismo, makar u jednom ograničenom delu, prihvatili da odborniku kome je prestao mandat preuzimanjem dužnosti koja je nespojiva sa dužnošću odbornika, kada ta dužnost prestane, da se njemu mandat vrati, a ne samo gradonačelnicima, predsednicima opština i njihovim zamenicima?
Mislim da neprihvatanje ovog amandmana će najveću štetu da nanese razvoju višestranačja i kvalitetu u radu jedinica lokalnih samouprava kada dođe do tih promena vlasti, zato što, kao što rekoh, oni po manjim opštinama su već bili u izvršnoj vlasti, ne mogu nazad a ostaju odbornici koji možda neće biti u stanju da se suprotstave novoj koalicionoj većini u nekoj drugoj političkoj opciji.

Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 9. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo, ovim amandmanom SNS je želela da konačno odredi rokove po kojima bi Upravni sud postupao. Svi ste bili svedoci jedne polemike između mene i ministra, da su ovi rokovi bili određeni, možda se ovakva situacija u pojedinim opštinama ne bi ni razvijala.
Činjenica jeste i to mnogi od vas znaju da Upravni sud često po nekoliko meseci zadržava predmet i ne odlučuje o tome da li je nekom odborniku prestao mandat u skladu sa zakonom ili nije, pa se to reši tek kada neka nova većina uspe da navuče još dva, tri odbornika i da na taj način više im taj mandat jednostavno nije ni bitan.
Prihvatanjem tih rokova, odnosno određivanje rokova zakonom, ja sam mislio i mi iz SNS, da možemo nešto da uredimo. Međutim, kad malo pogledam kroz neku našu praksu, vidim da je to izuzetno teško u jednom ovakvom političkom okruženju i jednom ovakvom političkom sistemu. Verovatno će sudsko veće da donese odluku u roku od 30 dana da se nekom odborniku vraća ili oduzima mandat, ali, koliko će dugo da stoji to rešenje u pisarnici Upravnog suda? Koliko će da mu treba vremena da prođe razne komisije i da kaže – e, to je to što smo trebali da napišemo, to tako treba da bude i možete slobodno da pustite u pravni promet.
I taj Ustavni sud koji treba da izvrši svoju odluku, jer smo došli dotle da nijedan drugi državni organ neće da izvrši, i Ustavni sud sabotira izvršenje svoje odluke. Znači, baš onako kao što smo tvrdili. Polako, ova zemlja postaje besudan i bespravan sistem, zato što gospodin predsednik Ustavnog suda, džabe mu je da se on hvali kako je Ustavni sud efikasan, kako radi, kako je povećao broj odluka koje donosi, kako brže rešava po opštim aktima, pojedinačnim aktima, itd, kad imamo situaciju da za svaku odluku koju donese Ustavni sud moramo da čekamo tri, četiri, pet ili šest meseci da je utvrdi redakciona komisija. I šta je to drugo nego sabotiranje odluka organa koji sam donosi svoje odluke?
Meni ne može da bude shvatljivo da sudije izvestioci, sudije Ustavnog suda, njihovi stručni saradnici koji moraju da se udube u suštinu problema, utvrde koliko je neki akt u skladu sa zakonom, sa uporednim pravom, sa uporednim pravom iz zemalja u okruženju sa kojima smo potpisali razne međunarodne sporazume, da njima treba manje vremena nego nekom stručnom saradniku koji treba da napiše gde će da stoji zarez a gde tačka u rešenju i obrazloženju neke odluke koju donese Ustavni sud. Onda možemo mi da određujemo rokove ovde u Skupštini, ali dok ne izvršimo jedan temeljni, potpuno reformisani sistem, od Ustavnog suda do najnižih sudova opšte nadležnosti, mislim da mi ovde možemo samo da pokušavamo na jedan bled i neuspešan način da rešimo ovaj problem. Hvala lepo.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite.