Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj direktan prenos, tražim informaciju od Ministarstvu za ekonomiju, od Agencije za privatizaciju i od predsednika Vlade, dakle informaciju o sudbini dva čačanska preduzeća. Radi se Fabrici hartije i "Čipsari" u Čačku, nekada slavnoj "Čipsari" koja je širem građanstvu Srbije poznata bila kao Poljoprivredno industrijski kombinat "Čačak" dakle PIK Čačak.
Danas u Čačku će radnici izaći na ulicu, to znači da ih je velika muka i nevolja naterala da po ovoj vrućini izađu i zatraže svoja prava. Želim da podsetim kolege narodne poslanike i sve građane i sve radnike koji se nalaze u sličnoj situaciji da je praktično kada se radi o ova dva kolektiva u gradu Čačku, kako se to kaže sportskim rečnikom, lopta u dvorištu Vlade Republike Srbije. Radnici su očajni, njihove porodice su na ivici egzistencije, bliži se početak školske godine, a oni nemaju bilo kakvu informaciju ili da se našao neko da ih udostoji, da ih primi. Valjda računa sa tima kada se radi o Poljoprivrednom industrijskom kombinatu "Čačak" ima negde oko 120 radnika, pa je njih šačica i šta nas briga za njih. U fabrici hartije ima nešto više radnika, ali ja cenim da će se radnička klasa, da će se radnici vrlo brzo, koliko na jesen dosetiti i ujediniti širom Srbije i zatražiti ostvarenje svojih prava.
Posebno insistiram na odgovoru od Ministarstava za ekonomiju Nebojše Ćirića da odgovori kakva je sudbina i kakav je namera njegovog ministarstva, dakle, resornog ministarstva i Vlade Republike Srbije s pram "Čipsare" u Čačku.
Sinoć su sindikalci iz ova dva kolektiva koja sam ja nabrojao, dakle, radi se o fabrici hartije i o "Čipsari" u Čačku, gostovali na jednoj lokalnoj televiziji i svi, regionalnoj televiziji, televiziji Čačak, i svi građani koji su gledali tu emisiju mogli su da vide jedan prilog koji je snimljen u septembru prošle godine. Tadašnji ministar za ekonomiju, gospodin Dinkić sa lokalnim čelnicima udruženja građana, zvano Ujedinjeni regioni Srbije, pompezno je najavio rešenje problema "Čipsare". Sve je uredu, zadržali ste radna mesta, biće vam upisan radni staž, a posle evo skoro godinu dana imamo situaciju da te jadne ljude niko neće da udostoji, da ih primi, da im makar kaže koja je njihova sudbina. Vlasnik privatizovane "Čipsare" je u zatvoru, ne zna se ni njegova sudbina, ne zna se ni sudbina malih akcionara, a kako sam ja čuo i video u sinoćnoj televizijskoj emisiji, neki delovi opreme, kamioni, kombiji, i šta tamo već ima se prodaju i niko ne zna kako i niko ne zna ko se namiruje iz tih sredstava koje se dobijaju prodajom tih sredstava.
Uglavnom radnici su po mojoj skromnoj proceni radničkog deteta izigrani od strane gospodina Dinikića i Udruženja građana Ujedinjeni regioni Srbije u svrhu jedne produžene političke kampanje. Prema tome, molim gospodina Nebojšu Ćirića koji, želim da kažem u par slučajeva i kod pitanja poslanika pa i u pitanjima moje malenkosti, pokazao kao korektan čovek.
Da izađe odmah sa odgovorom i informacijom na ova pitanja, koja sam zatražio, da ne čeka 15 dana, da ne stoje ljudi na 40 stepeni u centru grada, vapeći i moleći. Koliko shvatam, oni su u ovom trenutku zadovoljni, makar sa tim da ih neko primi u Beogradu i da razgovara sa njima. Mislim da je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za ekonomiju, zbog obećanja koja su dali, da su dužni da te ljude ispoštuju. Hvala.
