Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo četiri zakona o potvrđivanju sporazuma i memoranduma. Kao prvi zakon koji je stavljen na dnevni red, to je Predlog zakona o dopuni Zakona o ratifikaciji opcionog protokola, uz Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni i postupaka.
Što se tiče SRS, ovde ništa ne bi bilo sporno. Ovaj zakon ima samo tri člana. Međutim, ipak moramo skrenuti pažnju na upotrebu nekih rogobatnih termina, verovatno kod prevođenja. Nikako se ne bismo mogli složiti da naš Zaštitnik građana obavlja poslove nacionalnog mehanizma. Ipak je umesto ovog "mehanizma" trebalo u našem jeziku neki primereniji izraz da se upotrebi.
Sa druge strane, ovde su date neke cifre koliko će to i u ovoj i u sledećoj godini koštati građane Srbije. Slažemo se da Zaštitniku građana treba dati dovoljno sredstava da može da radi svoj posao. Pre nekoliko dana, kada je bio ovde, rekli smo kako od njega očekujemo da taj posao radi.
U izveštaju se na jednom mestu spominje angažovanje eksperata i predviđene su dnevnice za te eksperte. Mi se tome protivimo, jer ako će dobiti ovaj nacionalni mehanizam još četiri člana i, uz sve ono što ima Zaštitnik građana, angažovanje lekara, angažovanje psihologa itd, mislim da to nije dobro i da bi to bilo razbacivanje parama. Ali, imamo drugu, mnogo ozbiljniju primedbu kada je u pitanju ovaj zakon.
Razlozi za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, mi se uvek inače protivimo jer kod nas hitni postupak izgubio svaki smisao, jer kod nas je sve hitno u državi Srbiji. Srbija je 1. decembra 2005. godine ratifikovala opcioni protokol uz konvenciju protiv torture i drugih surovih neljudskih ponižavajućih kazni i postupaka. Kao i sve druge države potpisnice, bila je dužna da za godinu dana, najkasnije za godinu dana nakon stupanja na snagu tog protokola i njegove ratifikacije uspostavi ili odredi jedno ili više tela koja će vršiti praktično nadzor nad ovim. Ona to nije učinila.
Gospodo ko i svaki dan ovde govorite o ljudskim pravima i koji govorite o evropskom putu kako možete sebi da dozvolite da napravite takav jedan propust i da šest godina ne uradite jednu osnovnu stvar. U opcionom planu za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanog sticanja statusa kandidata preporukom 18 u poglavlju dva "Ljudska prava i zaštita manjina" takođe vam je skrenuta pažnja da je predviđeno i da treba da se izvrši osnivanje nacionalnog mehanizma prevencije. Tek kada je ove godine, posle dolaska ekspertske misije za ljudska i manjinska prava, koja je boravila u Srbiji od 14. do 18. marta ove godine, preporučeno, u stvari skrenuta je pažnja da nismo izvršili jednu tako važnu obavezu. Onda je to došlo na dnevni red.
Mislim da je ovakvo ponašanje nedopustivo da se šest godina ne uradi nešto što je tako jednostavno, što zahteva samo pisanje ta tri člana i naša najveća primedba je upravo u ovome, u načinu postupanja državnih organa koji su ovu problematiku trebali davno da stave na dnevni red.
Dalje, imamo dva zakona koji govore o sporazumu, odnosno memorandumu koji su između Vlade Republike Srbije i Republike Kipar i Republike Kuvajt. Prvo, kada je u pitanju Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra u saradnji u oblasti odbrane. Ovo izgleda da je gospodin ministar, jer ipak mislim da je ovo radilo ministarstvo za potrebe Vlade, uvažio sugestije SRS i imamo dva sporazuma sa državama koje nisu priznale KiM, koje su prijateljske države i sa kojima imamo zajedničke interese.
Moram reći za prvi zakon da je to dobar zakon, odnosno dobar sporazum, da je urađen i zasnovan na principima ravnopravnosti i reciprociteta zajedničkih interesa i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i principima međunarodnog prava. Voleli bismo i da su drugi sporazumi sa nekim drugim državama napravljeni na sličan način. Recimo, uvek se setim SOFA sporazuma. Kada uporedimo SOFA sporazum i kada uporedimo ovo, to je nebo i zemlja. U ovom sporazumu su zaštićeni interesi Republike Srbije i apsolutno sve je urađeno na ravnopravnoj osnovi. Oblasti u kojima će se ostvarivati član 5. apsolutno podržavamo. Navedene su praktično sve oblasti, ali je na kraju rečeno da u svim drugim oblastima koje su od zajedničkog interesa, takođe i način ostvarivanja saradnje je nešto što mi ovaj put pozdravljamo, jer smatramo da sa svim državama se to treba raditi na taj način.
Međutim, kada je u pitanju član 10, kada smo bili na Odboru za odbranu i bezbednost, tu nije bio gospodin ministar, verovatno da bi on još na Odboru dao odgovor na to pitanje, dao sam primedbu na stav 1, pa ću sada to pročitati: "Osoblje strane pošiljaoca je obavezno da poštuje zakone, procedure, propise i običaje strane pošiljaoca tokom njihovog učešća u aktivnostima koje se realizuju na teritorije strane primaoca u skladu sa ovim sporazumom". Smatramo da je ovde greška, da treba da bude kada se drugi put u tekstu pominje strana pošiljaoca u stvari treba da bude strana primaoca, jer ovo ako bi bilo ovako je nelogično. Ovako nešto ima u SOFA sporazumu gde se demonstrira snaga, itd, a ako radimo u obostranom interesu onda ovde mora da stoji strana primaoca. Ako se čitaju dalje tačke 2. i 3. logično se dolazi do toga da jedino ovako bi bilo ispravno.
Očekujem da će to gospodin ministar da ispravi, ali pošto mi to smatramo greškom, a ovo je suštinska, ipak ako ovo pogledate ovo nije samo tehnička greška, jer ako bi ovo ovako ostalo onda je to suštinska greška. Gospodine ministre, napominjem da gotovo u svakom dokumentu koji smo dobili u poslednje vreme svaki put smo ukazali na određene greške. Nedopustivo je da se u Skupštinu šalju dokumenti u kojima grešaka, jer, moja ocena, to je nepoštovanje Skupštine. Ako u prvom čitanju mi otkrijemo da se radi o greškama, to bi svakako vaši saradnici ili oni koji pišu ove zakone i druge akte morali više puta da pročitaju i na različitim nivoima i da se ostvari ubuduće više ne dešavaju.
Očigledno je, kada je u pitanju sporazum sa Kiprom, kada ga pogledate on je urađen i zbog toga što na toj teritoriji borave naši vojnici, tako da je i sa te strane dobro što odredbe ovog sporazuma rešavaju i sve te moguće koji mogu da se dese prilikom mirovne misije.
Što se tiče drugog zakona o potvrđivanju memoranduma, takođe smatramo da je on urađen onako kako bi inače trebalo da se radi, da je i ovde apsolutno na jednoj ravnopravnoj osnovi i u interesu obe strane, znači da su praktično svi članovi da su kroz ove ciljeve, ovde je jedan od kolega govorio o toj nekoj saradnji u oblasti vojne industrije, itd. Možda se kroz ovaj sporazum i vidi da sporazum daje određene osnove da se mogu zaključiti i ti ugovori i ide u tom pravcu, što je u svakom slučaju dobro. Takođe i način realizacije sporazuma smatramo, koji će se kroz zvanične posete, konsultacije, izvođenje obuke, seminare, radionice, itd, smatramo da je to takođe jedna od metoda, odnosno načina na koji se ovi ciljevi mogu ostvariti.
Osim ove jedne primedbe na prethodni zakon za koju smatramo da je suštinska i za koju očekujemo da mora biti ispravljena, ovaj put kažemo da pred sobom imamo memorandum i zakon koji su urađeni i na adekvatan način štite interese Republike Srbije. Uvek napominjemo da bi bilo dobro da kada su u pitanju i neke druge veće, moćnije zemlje imamo i sa njima slične sporazume.
Kad se radi o četvrtom zakonu, to je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji Srbije.
Mi smo na Odboru za odbranu i bezbednost postavili i pitanje o tome - koliko lica iz Republike Albanije boravi na teritoriji Republike Srbije, odnosno koliko je takvih lica uhvaćeno u tom nezakonitom boravku? Ali, gospodo mi teritorijom Republike Srbije smatramo i teritoriju KiM, i onda smatramo da je ovaj sporazum sa Republikom Albanijom preuranjen, pogotovo mi kad ovo kažemo imao u vidu da je 1999. godine, što naša aktuelna vlast nikada neće da spomene, na strani agresora i NATO pakta bila i Republika Albanija. Po međunarodnom pravu ona se svakako svrstava u agresore, a i bila je agresor, jer je albanska vojska direktno učestvovala u napadima na našu zemlju. I zbog toga što nismo na kraju krajeva dobili iz MUP odgovor na pitanje - koliko imamo lica iz Albanije. Mi znamo da vi ovde kroz ovaj zakon razmatrate samo lica koja su uhvaćena ovde na teritoriji Srbije, bez KiM.
Smatram da je nedopustivo, jer na taj način vi već teritoriju KiM ne smatrate teritorijom Republike Srbije, ali za mene bi bilo još interesantnije koliko je to u Albaniji uhvaćeno državljana Srbije u nezakonitom boravku?
Očekujem da ćete, posle ove moje diskusije, nam dati odgovore na ta pitanja. Ali, pošto nam na jedno pitanje nikako neće dati odgovor, a to je koliko državljana Albanije nezakonito boravi na KiM? Evo, neke moje kolege kažu 300.000, znam da ih je verovatno desetine i desetine hiljada. Onda smatramo da jednostavno ne možemo glasati za ovaj zakon. Smatramo da on nije trebao da se nađe na dnevnom redu.
S jedne strane, dobro je da u poslednje vreme mi o svim sporazumima, memorandumima, raspravljamo možda u vremenskom periodu od šest meseci do godinu dana kada se oni potpišu. Još koliko prošle ili pretprošle godine mi smo ratifikovali neke sporazume iz SFRJ, pa zatim iz SRJ, tako da su neki bili i po 15 godina stari, što je nedopustivo. Svakako podržavam da moramo na tom planu biti mnogo ažurniji, ali kada je u pitanju ovaj sporazum, ovaj sporazum bi trebao da čeka dok na adekvatan način ne rešimo pitanje KiM. Hvala.

Gospodine ministre, imate reč.
Izvolite.

Samo kratko. Imajući u vidu da imate zamerku za koju kažete da je suštinska, moram da kažem da je zaista tehnička greška, jer ako pogledate sporazum koji je potpisan, odnosno Memorandum sa Kuvajtom, videćete u istom  članu 10. na engleskom jeziku kako izgleda originalno potpisan sporazum. Svakako da je neko u prekucavanju ili prevođenju pogrešio, ali ne mislim da taj neko treba da sada strada zbog nekog suštinskog poremećaja prevoda sporazuma koji je na engleskom jeziku originalan i onakav kako vi kažete da treba da bude, takav već i jeste.
S druge strane, zbog manipulacije javnosti koju ste pokušali na početku napravite, moram da vam kažem da mi nismo podstaknuti vašim idejama o potpisivanju sporazuma sa nekim zemljama više ili manje. Pretpostavljam da ne znate kad su ovi sporazumi potpisani, 2010. godine sa Kiprom, sa Kuvajtom u aprilu ove godine. Ali takođe, pošto će doći na ratifikaciju i neki drugi sporazumi kao što je Brazil, Španija, Grčka, Kina, ima još zemalja koje nisu priznale KiM, mi smo uveliko sa tim zemljama u nekom prošlom periodu, pre nego što ste vi to pričali u parlamentu potpali sporazume i otvorili mogućnost naše saradnje.
S druge strane, nešto na šta bih želeo da skrenem pažnju, profesionalcima pre svega, ovi sporazumi se odnose na bilatelarnu saradnju, a ne na multilateralnu saradnju, odnosno ne odnose se na pripadnike naše vojske koji su na Kipru pod srpskim oznakama i zastavom UN. Mi imamo Sporazum sa UN preko koga smo mi prisutni u mirovnim misijama, a ne bilateralne sporazume sa zemljama u kojima smo prisutni sa mirovnim misijama. Tako da, ovaj sporazum ni na koji način ne tretira pitanje naših mirovnjaka.
Pitanje readmisije, mislim da je to za Srbiju izuzetno važno pitanje. Pitanje – koliko je ljudi ušlo na Kosovo neovlašćeno 1999. godine, verovatno znate najbolje, u to vreme ste bili visoko pozicionirani u državnom aparatu u to vreme i pretpostavljam da te podatke znate bolje. Ali, ovo pitanje tretira upravo one koji neovlašćeno borave na našoj teritoriji. Ako bi se analiziralo koliko boravi neovlašćeno državljana Srbije na teritoriji Albanije, onda bi ušli u situaciju da Nemačka ne potpiše ovakav sporazum sa nama, a njihov je interes da se oni koji borave na njihovoj teritoriji neovlašćeno vrate svojoj kući, mnogo veći nego što je naš interes da vratimo Nemce koji su došli u Srbiju, u Nemačku. Pretpostavljam da takvih slučajeva i nema.
Tako da, teško da to može da se upoređuje, čiji je veći interes, ali budite sigurni da sam ubeđen da je MUP našlo veliki interes u potpisivanju tog sporazuma, bez obzira što zahvaljujući Kumanovskom sporazumu mi nemamo policijsku bezbednost i autoritet na prostoru KiM i ne možemo da pristupimo bilo kakvom legitimisanju, na osnovu utvrđivanja koliki je tačan broj ljudi koji neovlašćeno borave na tom prostoru. To je jedno nasleđe iz 1999. godine, jedno nasleđe koje očigledno ne možemo da promenimo, pa ukoliko bi čekali da se to promeni, bojim se da bi u međuvremenu Srbija došla u velike probleme upravo na način na koje su neke druge zemlje bile u problemima.
Podsećam da u evropskoj perspektivi Srbija kao zemlja koja se ubrzanim koracima približava EU će biti zasigurno destinacija velikog broja upravo onih koji žele da idu u pravcu EU, mogućnost povećanja broja azilanata u Srbiji će biti mnogo veći nego što je sada, odnosno sigurno će se to desiti u budućem vremenu i što budemo više imali ovakvih ugovora o readmisiji sa zemljama od kojih pretpostavljamo da će njihovi građani dolaziti u Srbiju, u želji da produže dalje na zapadnu Evropu, to će nam biti lakše da rešavamo te probleme ljudi koji će se naći na našoj teritoriji, jer ovo je jedan legalni i legitimni način da se rešavaju ti problemi i svaki drugi način na koji, pretpostavljam, bi nekim radikalnim metodama ga vršili, naprosto nije prihvatljiv i ne može da se izvrši.
Imam razumevanje ukoliko za nešto ne glasate, ali samo nisam razumeo da li glasate za Memorandum za saradnju u oblasti odbrane sa Kuvajtom i da li glasate za Sporazum sa Kiprom, jer nama je izuzetno važno da znamo da li Srpska radikalna stranka podržava saradnju sa ove dve prijateljske i bratske zemlje našoj Srbiji. Hvala.

Gospodine Deliću, vama je ostalo još dva i po minuta. Možete u okviru tog vremena.

Gospodine ministre, kada je u pitanju ovaj Sporazum sa Kuvajtom, kada sam rekao suštinska greška, ona je suštinska, iako je, kako vi kažete, tehnička.
Mi ovaj put nismo imali englesku verziju, već smo imali samo srpski prevod. I sami morate da zaključite da je to suštinska greška, koja se desila tehničkom omaškom.
Kada vi to tako kažete, onda to prihvatamo i svakako nismo da neko ko je to samo prevodio ili kucao da njemu ide glava, ali taj poslednji filter ovih dokumenta, posebno dokumenata koji dolaze u skupštinu, pa posle toga kada neko nešto otkuca, valjda neko treba to da pročita i da vidi da li je to u redu. Makar u moje vreme je to bila praksa.
Što se tiče ovoga ostalog, posebno što se tiče Albanije, mi se celo vreme pitamo koliko to Srba tamo boravi bez dokumenata?
Znam da su mnogi Srbi boravili, ali da su svi završavali u žutoj kući, pa i taj podatak od MUP bi nama bio važan. Bilo je toliko Srba, ali nisu nam ih vratili ni u delovima.
Što se tiče ovog podatka, nama je važno da znamo koliko Albanaca je uhvaćeno da nezakonito boravi na teritoriji Srbije, ali tek kada budemo… vi pominjete 1999. godinu, pa da, mi smo 1999. godine sve činili na KiM da sprečimo da iz Albanije ulaze njihovi državljani i u tome smo imali, kao što znate, uspeh, iako su bili podržani NATO paktom, iako je to ona čuvena operacija "Strela".
Trebalo bi da pročitate "Njujork tajms" od 1. juna 1999. godine, pa ćete videti, naslov je "Operacija Strela pretvorena u kašu", a to je otprilike negde bilo u mojoj zoni.
Mislim da, ipak, razumete o čemu mi ovde govorimo. Govorimo, bez obzira što mi imamo problem sa Albancima koji dolaze na teritoriju Srbije da bi preko Srbije otišli u neku drugu evropsku zemlju i postoji način kako se to rešava, ali potpisivati ovakav jedan sporazum, kada između Albanije i KiM, kao dela naše teritorije ne postoji nikakva granica, mislim da je preuranjeno i da to treba da čeka neko drugo vreme.

Ministre, izvolite.

Samo kratko i jednostavno. Poslednji filter koji, u stvari, treba da proverava dokumente iz Vlade koja stižu u parlament, upravo je parlament i ovde se zato i okupljate da promenite ukoliko nešto nije u redu, ukoliko nešto ne valja.
Međutim, da bi pričali o suštinskim greškama morali bi da znamo koju suštinsku grešku bi nanela ta greška koja se nalazi na sudskom prevodu a koja ne bi bila tretirana između Kipra i Srbije, jer zvanični sporazum je potpisan na engleskom jeziku, u kome te greške nema, tako da suštinska greška ne postoji, ma ko je napravio.
Mislim da dovođenje u zabludu parlamenta kako vi ispravljate suštinske greške naprosto nije korektna, jer to je greška u kojoj je samo neko sticajem okolnosti pogrešio u kucanju ili u prevođenju.
Naravno, ukoliko želite da taj neko bude kažnjen, mislim da bi to bila velika šteta jer se svakome dešavaju takve greške.
(Božidar Delić, sa mesta: Replika.)

Nema osnova za repliku.
(Božidar Delić, sa mesta: Po Poslovniku onda.)
Izvolite, nemojte samo zloupotrebiti, molim vas, javljanje po Poslovniku.

Molim vas, treba mi samo pet sekundi.
Gospodine ministre, hoće li tekst na engleskom jeziku biti objavljen u "Službenom glasniku" ili na srpskom jeziku?

Prelazimo na raspored učešća u radu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Dajem reč narodnoj poslanici Milici Radović.