Uvažena predsedavajuća, gospodo iz Vlade, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednoj vrlo važnoj temi. Danas nam se iz Vlade sugerira da treba da ovde pokažemo da smo jedinstveni, ali isto tako moram odmah da kažem da licemerje koje traje mesecima u ovoj Skupštini traje i danas.
Na samom početku zasedanja imali smo predlog SRS da o ovako važnom pitanju raspravljamo u dvostrukom vremenu. Kao i sve što dolazi sa strane opozicije, to je glatko odbijeno. Nama iz SRS nije važno da li ćemo o ovom pitanju raspravljati pet ili pedeset sati. Važno je samo kakav će biti krajnji rezultat, pa smo zbog toga i rekli unapred da ćemo glasati za ovu deklaraciju.
Već duže vreme u ovoj ovde sali poslanici SRS traže raspravu o KiM. Samo pre nekoliko dana, ovde u Skupštini smo kažnjavani opomenom na samo pominjanje KiM, a danas tražite našu podršku i jedinstvo za vašu propalu antidržavnu politiku na KiM. Predsednica Skupštine, gotovo trijumfalno, pre neki dan saopšti medijima da opozicija nema potreban broj potpisa da otvori raspravu o KiM. Potom, poslaničkim grupama šalje dopis da se ne može raspravljati, jer nema izveštaja Vlade, kao da KiM zavisi samo od Vlade i kao da poslanici ne mogu sami napraviti deklaraciju nego je moraju dobiti, kao što je i ovaj put to učinjeno, od Vlade.
(Predsednik: Gospodine Deliću, molim vas nemojte dezinformisati građane. Poslanici mogu diskutovati o dokumentu koji je predložen. Prema tome, radilo se o tome da sam vas samo poučila šta treba da učinite da bi vam predlog bio valjan.)
Kada sve ovo uzmem u obzir onda bi se moglo zaključiti da je KiM samo problem jednog dela opozicije i da to ne interesuje vladajuću većinu, odnosno da ona nema saznanja i procene u kom pravcu će se razvijati ova situacija ubuduće. Krajnje je vreme gospodo iz Vlade da odustanete od vaše sulude politike koja nema alternativu, jer sve što nema alternativu danas je suludo, jer to ugrožava ne samo suverenitet Srbije na KiM, već i opstanak same Srbije.
Meni je drago što je danas ovde sa nama predsednik Srbije. Mi smo ga koliko pre 15-20 dana pozvali da prisustvuje jednoj sednici koju je inicirala SRS. I tada sam rekao predsednici Skupštine da ona nema pravo da govori u ime predsednika. Baš bi me zanimalo da gospodin predsednik samo kaže da li je naš poziv da prisustvuje sednici Skupštine primio, jer mislim da niko umesto njega ne može da odgovara da li može da dođe ili ne može da dođe? Pitanja su bila takve prirode da na njih može da odgovori praktično samo predsednik države. Svi oni koji su došli iz Vlade jednostavno nisu kompetentni da raspravljaju i odgovaraju na takva pitanja.
Ono što zameram gospodine predsedniče, što je već danas rečeno, a to su praktično dve stvari. Obični ljudi, pa i ja kao poslanik bih možda mogao to da kažem, ali vi kao predsednik države svakako ne. Srbija je u 20. i 21. veku bila izložena genocidu i pretrpela je velike žrtve. Niko se nije izvinio Srbiji. Vi ste se izvinili, gospodine predsedniče, mnogo puta i više nego što je to trebalo, ali ono što me posebno pogađa gospodine predsedniče to što ste vi poručili da Srbija neće ratovati. Gospodine predsedniče, Srbija nikada i nije ratovala. Srbija se uvek samo branila i nikada nije bila agresor i nikada se nije borila na nečijoj drugoj teritoriji. Pa, kada vi kažete da Srbija neće ratovati, onda to znači da se Srbija neće braniti. Ministar odbrane takođe kaže da Vojska Srbije neće ratovati, što opet u prenesenom smislu znači da vojska neće braniti Srbiju.
Zašto će nam onda takva vojska? Poznato je da mi iz SRS svake godine, kada se govori o budžetu, posebno govorimo o budžetu vojske i zalažemo se da ona ima veći budžet i dovoljno sredstava da može da izvrši svoje misije. Danas ova vojska od tri misije koje ima može da izvrši samo onu jednu – učešće u međunarodnim misijama. Ako vojska postoji samo zbog toga, onda nam takva vojska nije potrebna.
Da li vi, gospodine predsedniče i ministar odbrane, znate da ono što je, na kraju krajeva, kompetencija ove skupštine, a u određenim situacijama i vaša, da li vi znate da je na delu Srbije juče uvedeno vanredno stanje? Umesto preventivnih mera predsednika Vlade ili ove skupštine, nama je na delu naše teritorije vanrednu situaciju uveo NATO, da bi nekažnjeno mogao da puca na goloruki srpski narod.
Ljudi na KiM, posebno u severnom delu, nalaze se u vanrednom stanju. Sve ovo vreme, otkad mi danima pokušavamo da iniciramo raspravu o ovoj skupštini, običnim ljudima na KiM, pa i u Srbiji, je jasno da se zločinačka NATO organizacija 1999. godine pojavila kao agresor, zatim kao okupator, a sada se pojavljuje kao realizator i utemeljivač kvazi države Kosovo, i to sada u severnom delu, u četiri opštine koje su naseljene gotovo isključivo sa srpskim življem.
KFOR je, gospodo, uvek bio NATO i nikada, za sve ove godine, od agresije 1999. godine, nije bio neutralan. Da je bio neutralan, gospodo, pa valjda ta Rezolucija 1244, posebno Aneks 1. i Aneks 2. bi bili sprovedeni. Sve ono što je bila dužna da uradi Srbija, ona je to uradila do poslednjeg slova i tačke, a samo dve stvari u toj Rezoluciji su bile važne za Srbiju, a to je povratak našeg stanovništva i drugo, povratak dela naše vojske i policije. To je za svih ovih 11 godina, gospodo, bio vaš posao i vi na tom poslu niste uradili gotovo ništa.
Ono što je, gospodo, najgore i što morate promeniti, možda i večeras već na ovoj sednici, gospodine predsedniče, premijeru, pa i svi drugi državni organi, to je naše ponašanje koje posebno ovaj put slama otpor srpskog naroda na KiM. Moral srpskog naroda nikada ne može slomiti NATO i KFOR, ali moral ozbiljno ugrožava naše ponašanje i naša priča da nećemo, na kraju krajeva, da nećemo braniti KiM, odnosno naš narod.
Postoji mnogo načina i, gospodo, da mi ne biste sad rekli i prigovorili da se zalažem za nekakve druge opcije, postoji 30 opcija. Mi iz SRS se zalažemo, gospodine predsedniče, pregovarači, članovi Vlade, da upotrebite sve, prvenstveno mirnodopska sredstva. Ali onaj 30. način, gospodine predsedniče, njega se ne možete odreći i to od vas traži srpski narod na KiM jer ako Priština zna da ne postoji, znači, taj 30. način, oni će nastaviti da rade ono što su radili i ovih dana.
Jedna velika sila koja vam je, inače, napravila sve ove probleme na KiM i njeni predstavnici kažu – nosači naših aviona su prsti naše diplomatije. Srbija nema nosače aviona, ali ima ponos i dostojanstvo i mora da ima jednu crtu ispod koje ne sme da dozvoli dalje ponižavanje. Mora se reći – ako ne zaštitite srpski narod na KiM, ako to ne učinite vi koji ste preuzeli međunarodnu obavezu da to radite, onda to mora učiniti Srbija, jer je to obavezna prema delu svog naroda. Kažem, to je 30. način da se pomogne srpskom narodnu na KiM.
Uradite sve da do tog 30-og načina ne dođe, ali ga nikako, gospodine predsedniče, ne možete isključivati. Najbolje je da uvek kažete da će Srbija svim sredstvima braniti svoj integritet i svoj suverenitet na teritoriji KiM. Reći da Srbija nikad neće ratovati, smatram da je apsolutno pogrešno. Hvala.