Dakle, pre šest, sedam minuta smo završili konsultacije kad je reč o tekstu koji treba večeras usvojiti. Sa žaljenjem moram da konstatujem da te konsultacije kada je reč o kompromisu između dva teksta, dva predloga deklaracije koju ovde imamo nije urodio plodom.
Naime, u suštinskom delu se ti tekstovi razlikuju i to je praktično jedno jedino mesto na kom smo mi insistirali da ovaj aktuelni tekst bude izmenjen i moja dužnost je da u ovih nekoliko minuta opišem šta je to u pitanju, o čemu je reč i zbog čega postoji ovaj problem. Naime, tu je reč o tekstu o delu teksta deklaracije koju je predložila vladajuća većina koji kaže ovako, ja ću sada navesti nešto što je posledica ako smem, naravno, nekog razgovora na tim zvaničnim konsultacijama u ovoj pauzi. I taj tekst, koji će verovatno kasnije proći kroz Odbor za KiM predložen je od vladajuće većine zvuči ovako: "Narodna skupština Republike Srbije podržava Vladu Republike Srbije da nastavi dijalog koji se vodi sa Prištinom, sa ciljem da iznađe rešenje za konkretne probleme građana na KiM, kao i da dođe do trajnog kompromisnog rešenja".
Tekst koji smo mi bili predložili koji je drugačiji od ovoga, zvuči ovako: "Narodna skupština Republike Srbije insistira na otvaranju novih pregovora o svim osnovnim pitanjima u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti 1244, pod okriljem i u organizaciji Saveta bezbednosti". U našem predlogu postoji još nekoliko tačaka za koje smo mi insistirali da se uzmu u obzir od kojih je ova treća, ovde koja piše nju ću još samo pročitati još, izuzetno važna. To je da je neophodno da se odmah politika zemlje aktivno okrene međunarodnim činiocima koji su spremni da je podrže i podupru u različitim međunarodnim aktivnostima.
Dakle, ove dve tačke nisu našla mesto u ovom predlogu Vlade RS. Ono što je nama najspornije pitanje to je upravo ona tačka o kojoj smo govorili. To je, dakle, pitanje nastavka dijaloga.
Da se odmah razumemo, DSS nije protiv razgovora koji treba da reši probleme koje imamo sa Prištinom. Mi smo bili, i to smo do sada isticali u više navrata, protiv politike koja je rezultirala jednim dijalogom, pod pokroviteljstvom Brisela, koji se vodio na način takav da predstavlja kao jedan levak kroz koji se ide, gde su prolazi sve uži i uži i na kraju upada u grotlo. To grotlo je faktičko priznavanje nezavisnosti Kosova, kroz jedan sistem ucena koji se tokom dijaloga i na terenu javlja.
Zašto? Zato što se tu otvaraju faktička pitanja svakodnevnog života. Dakle, niko ne spori da je to bitno, ali svako od tih faktičkih pitanja podrazumeva jedno prethodno pitanje koje mi negiramo, a albanska strana separatistička ga podrazumeva, a to je da kad god progovorimo "a" ili "b" sa njima u tom dijalogu oni podrazumevaju da smo mi de fakto priznali njihovu statusnu neutralnost. Mi to negiramo do određenih granica verbalno, naša strana, ali u jednom trenutku kada to prema proceni albanske stane dođe u bilo kakvu krizu za njih oni će, kao i što sam tekst vašeg predloga rezolucije kaže, oni će potpomognuti delom Međunarodne zajednice, koji se između ostalog nalazi na samoj teritoriji KiM, u vidu pojedinih misija, oni će sami napraviti nešto što će blokirati taj dijalog.
Sad gledajte šta je tu igra. Video sam kod Mirka Cvetkovića, u njegovom izlaganju, i to je objavljeno u medijima danas, da je tu nameštaljka sledeća – da mi treba navodno da budemo navučenu na odustanak od dijaloga, pa da tako srpska strana bude okrivljena zato što je dijalog propao. Verujte mi da je to potpuno zamena teze i da se mi upravo krećemo u okvirima koje albanski separatisti nama nameću i vrlo interesantno kako mi to, ili iz neznanja, tj. Vlada Republike Srbije, ili iz neznanja, ili zato što ne vidi, ili iz trećeg razloga koji ne mogu ni da pomenem večeras, nije red, to radi.
Dakle, oni prekidaju dijalog da bi nas navukli u ponovo isti tunel u kome smo maločas bili, u isti levak, ali ovaj put sa gorim uslovima po nas, kamen spoticanja. U jednom trenutku se u tom dijalogu, za koji smo mi mislili od početka da nije uredan, da nije dobar i da je kontraproduktivan, pojavljuje pečat, carinski pečat. U Srbiji se najavljuje da to neće biti prihvaćeno. Taj dijalog biva odložen od strane posrednika u dijalogu, naravno, zato što mi nismo bili spremni, naša strana da uđe u tu priču kako su Albanci hteli. Odmah nakon toga sledi blokada. Dakle, faktička demonstracija moći albanske strane, potpomognute od strane dela Međunarodne zajednice na terenu.
Odmah nakon toga zauzimaju granične prelaze, spremnost na izvođenje nasilja sa nesagledivim posledicama i mi sada kažemo u ovoj deklaraciji, možda imate dobre namere što ste ovo pisali, ali verujte mi da je duboko pogrešno. Vi onda kažete njima – mi smo privrženi tom istom procesu, samo su oni bezobrazni. Verujte mi, mi se ovde ne nadmudrujemo između sebe, nije ovo nadmudrivanje političkih stranaka u Srbiji o pojmovima pred građanima da nekog pridobijemo za izbore, mi ovde razgovaramo sa ljudima koji vrlo dobro znaju šta se tamo dešava. To su predstavnici Međunarodne zajednice i to je albanska strana. Mi ih ne možemo prevariti na ovaj način. Jedini odgovor koji ova država mora da ima u ovom trenutku, to je da ako nešto ne uspeva, verujte mi, mi smatramo da je to zbog vas, mi iz DSS smatramo da ste vi napravili ceo plan pogrešan.
Nije u tome poenta, poenta je u tome da odavde kada izađe od vas i nas zajedno procena da je politika bila pogrešna i da je slom nastao, ne toliko zbog naše, nego zbog poteza albanske strane, između ostalog, da je moguće dati odgovor koji će da zabrine, mi nismo govorili o pretnji oružjem, mi nismo govorili o dolasku snaga na teritoriju Kosova, mi govorimo o tome da se jednom jasno i glasno kaže da ovo, gospodo, što smo pokušali prosto ne ide, jer je ptici na grani jasno da će prilikom svakog sledećeg momenta spoticanja doći do ovakvih ekscesa, tako da ovaj dijalog više neće biti moguć.
Gledajmo unapred, dajmo predlog za promenu politike. Promena politike nije vraćanje na staro, nego zahtev da se razgovara i pregovara o svim pitanjima, i ovim i osnovnim pitanjima, pod okriljem UN i okriljem Saveta bezbednosti. Da li to podrazumeva ponovno uključivanje Saveta bezbednosti? Da, ali to je okvir koji donosi zabrinutost, a mi time pokazujemo stav Srbije prema ovakvom ponašanju prema nama. Tu nema ničega opasnog, verujte mi. Ovo što će dalje ići, to je opasno. Znači, ono što je suština ovde, to je da ovakav tekst kakav je dat ne može biti osnov potpunog zajedništva, jer je po našem dubokom uverenju propast i mi ovo ne možemo podržati, a voleli bi da vi smognete snage još tokom večeri da ovo promenite u ovom smislu kako sam predložio.

Zahvaljujem.
Narodno poslanik Željko Ivanji ima reč.

Uvažena predsednice, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, uvaženi dame i gospodo narodni poslanici, ne bih ja govorio o levku u koji bi mi mogli da uđemo politikom koju vodimo, govorio bih o tome da imamo mali prostor u kome jedino možemo da vodimo politiku. Trenutna situacija na Kosovu ukazuje na deficit međunarodnog prava. Od Rezolucije 1244 do Rezolucije OEBS-a o trgovini organima na Kosovu imamo čitav niz donetih međunarodno pravnih normi. One ne govore o statusu, one govore o standardima. Ti standardi su bazirani na osnovnim vrednostima kao tekovinom civilizacije. Neki od njih su stubovi UN, a neki od njih stubovi EU. Od suvereniteta do ljudskog života bez koga sve gubi smisao sve je normirano. Svi ti pravni kati mogu biti promenjeni, ali isključivo odlukom tela koje ga je donelo.
Dakle, činjenica je da Savet bezbednosti može doneti novu rezoluciju, ali moramo imati u vidu da je 12 godina na snazi rezolucija koju ne podržava, odnosno krši jedna trećina članica UN. Šta bi se desilo ukoliko bi bila doneta nova rezolucija koju ne podržava dve trećine članica UN? Srbija želi da ravnopravno participira u doslednom poštovanju međunarodnog poretka, ali ne i u njegovom razaranju. Po ko zna koji put, zahvaljujući neodgovornosti pojedinih huligana, stvara se mit o Srbiji kao zemlji nasilnika. Neki od nas su nasilni, ali neki su nasilni samo na rečima, jer su nam samo reči ostale, zahvaljujući njihovoj politici koja nas je dovela do ruba egzistencije. Ali, imamo i različitih reči, pogotovo u diplomatiji i čitav jedan jezik koji zovemo diplomatskim, jedno oružje koje se zove aktivna diplomatija. Aktivna ili razvoja diplomatija je ona koja danas podseća Savet bezbednosti na kategoriju nečega što zovemo međunarodno pravo i to je činjenica.
Od Kosova kao mita do Kosova danas, čije smo temelje kao Srbi ovekovečili ustavnom preambulom, je dug put. Neki su se na Kosovu borili, nekada i sada, neki su na Kosovu mitingovali da bi Srbiju sveli na beogradski pašaluk, a mi smo Kosovo ovekovečili ustavnom preambulom kao porukom Srbiji koja će ostati iza nas. Od Kosova nismo pravili mit, nismo se borili parolama, ali se borimo na jedini mogući način, a to je reč i po prvi put o Kosovu razgovaramo, po prvi put u istoriji Srbije. Kosovo nismo koristili u predizborne svrhe. Na Kosovu želimo da živimo, ali i da ostanemo živi, jer sa mrtvima na Kosovu neće biti ni Kosova, a neće biti ni Srbije. Jedino što ne možemo da uvažimo je da međunarodne, vojne i administrativne snage budu izvršioci samozvane vlade Kosova. Nažalost, njihovo prisustvo ne uliva sigurnost.
Kada sam gledao snimak zabrinutog komandanta KFOR-a koji mobilnim telefonom traži instrukcije od svoje komande, od svojih pretpostavljenih, video sam zapravo pravi deficit međunarodnih snaga. To me je podsetilo na onu situaciju iz Srebrenice kada komandant holandskog bataljona takođe traži instrukcije i dok se to dešava imamo eskalaciju, imamo nešto što je bilo najstrašnije u istoriji moderne Evrope. General rešava situaciju, rešava je tako što odgovara saopštenjem NATO da će pucati na sve i svakoga ko se nađe na graničnom prelazu.
Videli smo da se autoritet KFOR-a tu izgradio na sili NATO-a. Moja teza zapravo glasi – da su znali šta će se dogoditi ne bi bili toliko trapavi u svojim akcijama i ne bi se pozivali na silu. Politika koju su svetske sile zvale Kosovo jedinstven slučaj, pa su zbog toga priznale njegovu nezavisnost ili politika taknuto – maknuto, predstavlja inspiraciju Hašima Tačija za akciju koja je trebala da bude kosovski bljesak i oluja. Računao je na ćutanje. Progovorili su najgluplji i na taj način označili države koje predstavljaju za prećutnog inspiratora. Dig Marti u svojoj čuvenoj Rezoluciji o trgovini ljudskim organima doslovce kaže da je podatke dobio od obaveštajnih službi određenih zemalja, što govori da su one znale za strašni zločin i ćutanjem ga odobravali zarad velikog cilja, a to je nezavisnost Kosova.
Naše glave šesto godina života nakon Kosova moraju ostati na ramenima. Prvenstveno mislim na naše sunarodnike koji žive na Kosovu. Njihovi životi su ugroženi dok žive u svojevrsnom getu, kao građani drugog reda. Ovaj parlament danas mora da im uputi jasnu poruku da smo sa njima i da smo uz njih svi zajedno.
Čestitam i pregovaraču Borku Stefanoviću, ministru Bogdanoviću, ministru Jeremiću na tome što odgovorno rade svoj posao. Njihovo ponašanje i poruke koje upućuju su jasne, iskrene i ljudske, a samim tim su i potpuno razumljive. Nisu mitološke, nisu velike reči, koje slušamo godinama bez ikakvog rezultata. Definitivno, ponašanje naše Vlade isprovociralo je Tačija. To je važno da svi znamo. Pogrešnom percepcijom koja krasi ovog zločinca je predvideo da će Srbija reagovati na uobičajen način koji nas je toliko puta u istoriji krasio. Zato moramo kao i do sada pregovarati. Zato je usled pregovora Tači krenuo putem frustriranog nasilnika očekujući da će u "Oluju" gurnuti Srbiju.
Jedini rezultat je gomila šuta na Jarinju i po ko zna koji put pokazan deficit KFOR-a i Euleksa. Navodno nije bilo rezultata pregovora i zato je Tačijeva Vlada preuzela stvar u svoje ruke. Šta bi se dogodilo da smo mi preuzeli stvar u svoje ruke? Jer jedino mi imamo pokriće za to u međunarodnom pravu od Rezolucije do CEFTA-e. Mi međunarodno pravo poštujemo, ali velike sile definitivno to ne čine. To jedino faktičko stanje i u tom uskom rascepu, o kome sam govorio na početku govora, moramo imati jasnu strategiju za naročite scenarije.
Nažalost, mi nismo u poziciji da kreiramo scenario i zato ne možemo dopustiti da umesto naše vlade u njegovom kreiranju učestvuju huligani. Zato je važno da ni jedan incident ne dođe sa naše strane, kako ne bi uređivali CNN-ove vesti. Srbija u rat neće ići i to zbog jedne proste činjenice - zato što bi taj rat izgubila, a onda bi nam istoriju kreirali pobednici, kao nažalost mnogo puta do sada. Naš poraz ne bi mogao da bude opravdan kao pobeda, jer nas više ne bi zapravo ni bilo. Mi ćemo živeti na Kosovu, iako bi nam Tači vrlo rado izvadio organe, i prikolice će ići ka Kosovu, a ne iz njega sve dok je Srba na Kosovu i Srba van Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Obaveštavam vas da je nastavak 33. sednice Odbora za KiM u sali II i molim poslanike koji su članovi ovog Odbora da odmah odu kako bi izvršili rad.
Narodni poslanik Božidar Delić ima reč. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodo iz Vlade, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednoj vrlo važnoj temi. Danas nam se iz Vlade sugerira da treba da ovde pokažemo da smo jedinstveni, ali isto tako moram odmah da kažem da licemerje koje traje mesecima u ovoj Skupštini traje i danas.
Na samom početku zasedanja imali smo predlog SRS da o ovako važnom pitanju raspravljamo u dvostrukom vremenu. Kao i sve što dolazi sa strane opozicije, to je glatko odbijeno. Nama iz SRS nije važno da li ćemo o ovom pitanju raspravljati pet ili pedeset sati. Važno je samo kakav će biti krajnji rezultat, pa smo zbog toga i rekli unapred da ćemo glasati za ovu deklaraciju.
Već duže vreme u ovoj ovde sali poslanici SRS traže raspravu o KiM. Samo pre nekoliko dana, ovde u Skupštini smo kažnjavani opomenom na samo pominjanje KiM, a danas tražite našu podršku i jedinstvo za vašu propalu antidržavnu politiku na KiM. Predsednica Skupštine, gotovo trijumfalno, pre neki dan saopšti medijima da opozicija nema potreban broj potpisa da otvori raspravu o KiM. Potom, poslaničkim grupama šalje dopis da se ne može raspravljati, jer nema izveštaja Vlade, kao da KiM zavisi samo od Vlade i kao da poslanici ne mogu sami napraviti deklaraciju nego je moraju dobiti, kao što je i ovaj put to učinjeno, od Vlade.
(Predsednik: Gospodine Deliću, molim vas nemojte dezinformisati građane. Poslanici mogu diskutovati o dokumentu koji je predložen. Prema tome, radilo se o tome da sam vas samo poučila šta treba da učinite da bi vam predlog bio valjan.)
Kada sve ovo uzmem u obzir onda bi se moglo zaključiti da je KiM samo problem jednog dela opozicije i da to ne interesuje vladajuću većinu, odnosno da ona nema saznanja i procene u kom pravcu će se razvijati ova situacija ubuduće. Krajnje je vreme gospodo iz Vlade da odustanete od vaše sulude politike koja nema alternativu, jer sve što nema alternativu danas je suludo, jer to ugrožava ne samo suverenitet Srbije na KiM, već i opstanak same Srbije.
Meni je drago što je danas ovde sa nama predsednik Srbije. Mi smo ga koliko pre 15-20 dana pozvali da prisustvuje jednoj sednici koju je inicirala SRS. I tada sam rekao predsednici Skupštine da ona nema pravo da govori u ime predsednika. Baš bi me zanimalo da gospodin predsednik samo kaže da li je naš poziv da prisustvuje sednici Skupštine primio, jer mislim da niko umesto njega ne može da odgovara da li može da dođe ili ne može da dođe? Pitanja su bila takve prirode da na njih može da odgovori praktično samo predsednik države. Svi oni koji su došli iz Vlade jednostavno nisu kompetentni da raspravljaju i odgovaraju na takva pitanja.
Ono što zameram gospodine predsedniče, što je već danas rečeno, a to su praktično dve stvari. Obični ljudi, pa i ja kao poslanik bih možda mogao to da kažem, ali vi kao predsednik države svakako ne. Srbija je u 20. i 21. veku bila izložena genocidu i pretrpela je velike žrtve. Niko se nije izvinio Srbiji. Vi ste se izvinili, gospodine predsedniče, mnogo puta i više nego što je to trebalo, ali ono što me posebno pogađa gospodine predsedniče to što ste vi poručili da Srbija neće ratovati. Gospodine predsedniče, Srbija nikada i nije ratovala. Srbija se uvek samo branila i nikada nije bila agresor i nikada se nije borila na nečijoj drugoj teritoriji. Pa, kada vi kažete da Srbija neće ratovati, onda to znači da se Srbija neće braniti. Ministar odbrane takođe kaže da Vojska Srbije neće ratovati, što opet u prenesenom smislu znači da vojska neće braniti Srbiju.
Zašto će nam onda takva vojska? Poznato je da mi iz SRS svake godine, kada se govori o budžetu, posebno govorimo o budžetu vojske i zalažemo se da ona ima veći budžet i dovoljno sredstava da može da izvrši svoje misije. Danas ova vojska od tri misije koje ima može da izvrši samo onu jednu – učešće u međunarodnim misijama. Ako vojska postoji samo zbog toga, onda nam takva vojska nije potrebna.
Da li vi, gospodine predsedniče i ministar odbrane, znate da ono što je, na kraju krajeva, kompetencija ove skupštine, a u određenim situacijama i vaša, da li vi znate da je na delu Srbije juče uvedeno vanredno stanje? Umesto preventivnih mera predsednika Vlade ili ove skupštine, nama je na delu naše teritorije vanrednu situaciju uveo NATO, da bi nekažnjeno mogao da puca na goloruki srpski narod.
Ljudi na KiM, posebno u severnom delu, nalaze se u vanrednom stanju. Sve ovo vreme, otkad mi danima pokušavamo da iniciramo raspravu o ovoj skupštini, običnim ljudima na KiM, pa i u Srbiji, je jasno da se zločinačka NATO organizacija 1999. godine pojavila kao agresor, zatim kao okupator, a sada se pojavljuje kao realizator i utemeljivač kvazi države Kosovo, i to sada u severnom delu, u četiri opštine koje su naseljene gotovo isključivo sa srpskim življem.
KFOR je, gospodo, uvek bio NATO i nikada, za sve ove godine, od agresije 1999. godine, nije bio neutralan. Da je bio neutralan, gospodo, pa valjda ta Rezolucija 1244, posebno Aneks 1. i Aneks 2. bi bili sprovedeni. Sve ono što je bila dužna da uradi Srbija, ona je to uradila do poslednjeg slova i tačke, a samo dve stvari u toj Rezoluciji su bile važne za Srbiju, a to je povratak našeg stanovništva i drugo, povratak dela naše vojske i policije. To je za svih ovih 11 godina, gospodo, bio vaš posao i vi na tom poslu niste uradili gotovo ništa.
Ono što je, gospodo, najgore i što morate promeniti, možda i večeras već na ovoj sednici, gospodine predsedniče, premijeru, pa i svi drugi državni organi, to je naše ponašanje koje posebno ovaj put slama otpor srpskog naroda na KiM. Moral srpskog naroda nikada ne može slomiti NATO i KFOR, ali moral ozbiljno ugrožava naše ponašanje i naša priča da nećemo, na kraju krajeva, da nećemo braniti KiM, odnosno naš narod.
Postoji mnogo načina i, gospodo, da mi ne biste sad rekli i prigovorili da se zalažem za nekakve druge opcije, postoji 30 opcija. Mi iz SRS se zalažemo, gospodine predsedniče, pregovarači, članovi Vlade, da upotrebite sve, prvenstveno mirnodopska sredstva. Ali onaj 30. način, gospodine predsedniče, njega se ne možete odreći i to od vas traži srpski narod na KiM jer ako Priština zna da ne postoji, znači, taj 30. način, oni će nastaviti da rade ono što su radili i ovih dana.
Jedna velika sila koja vam je, inače, napravila sve ove probleme na KiM i njeni predstavnici kažu – nosači naših aviona su prsti naše diplomatije. Srbija nema nosače aviona, ali ima ponos i dostojanstvo i mora da ima jednu crtu ispod koje ne sme da dozvoli dalje ponižavanje. Mora se reći – ako ne zaštitite srpski narod na KiM, ako to ne učinite vi koji ste preuzeli međunarodnu obavezu da to radite, onda to mora učiniti Srbija, jer je to obavezna prema delu svog naroda. Kažem, to je 30. način da se pomogne srpskom narodnu na KiM.
Uradite sve da do tog 30-og načina ne dođe, ali ga nikako, gospodine predsedniče, ne možete isključivati. Najbolje je da uvek kažete da će Srbija svim sredstvima braniti svoj integritet i svoj suverenitet na teritoriji KiM. Reći da Srbija nikad neće ratovati, smatram da je apsolutno pogrešno. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak.       

Zahvaljujem. Ovo je u ovoj sali već ko zna koja deklaracija ili rezolucija o Kosovu o kojoj se razgovara. Uvaženi profesor Mićunović pamti 15, a rezultati svega toga kao da ni izdaleka nisu zadovoljili potrebe trenutka.
Šta raditi danas? Ustav na to daje vrlo jasno objašnjenje – Kosovo je neotuđivi deo Republike Srbije i samim tim svi državni organi Republike Srbije imaju obavezu da uspostave teritorijalni integritet, suverenitet i ustavni poredak na celoj teritoriji Republike Srbije. Drugim rečima, samoproglašena Republika Kosovo je nešto što se smatra i mora se smatrati nasrtajem na teritorijalni integritet i suverenitet Republike Srbije. Tu ja ne vidim bilo kakav nesporazum.
Međutim, sve ovo o čemu sada govorim bi bilo tako pod uslovom da smo počeli od nule pred početak ovog zasedanja. Međutim, nismo počeli od nule i za nama je 99 godina Kosova u Srbiji, 99 godina uglavnom pogrešne politike, 99 godina u kojima postoji ogroman nesporazum oko toga šta i kako činiti dalje. Tvrditi da su ova vlada i predsednik Republike arhitekte politike danas kojom se, eto, nastupa na Kosovu je otprilike kao tvrditi da su vatrogasci arhitekti zgrade u plamenu koju gase. Zato što ovo nije početak, kažem, od nule.
Podsetiću, scenario koji gledamo danas na Kosovu zatrašujuće sve nas koji smo svedočili strašnim 90-im, podseća na ono što smo već videli, a to je: maskirane grupe koje, nošene patriotskim zanosom, uništavaju nebranjenu imovinu, posle toga barikade golorukog naroda, posle toga lavinu patriotskih busanja u grudi, posle toga ti isti patrioti zarađuju ogroman novac na švercu nafte, oružja i hrane i posle toga goloruki narod završava u Beogradu i Vojvodini na traktorima. To smo gledali već toliko puta, da je ovo zaista već otužno i terati da se još jednom ponovi tragedija koju smo gledali već toliko puta 90-ih znači biti zločinac prema svom rođenom narodu, biti zločinac prema svima onima koji trpe teror, nasilje i nepravdu na Kosovu.
Podsetiću da i ova današnja rasprava obiluje zloupotrebama kosovske tragedije, kao što smo imali prilike da vidimo, recimo, 17. marta 2004. godine, kada se pogrom na Kosovu pretvorio u demoliranje vojvođanskih gradova, u razbijanje Novog Sada, u paljenje džamija, u sve ono protiv čega se demokratska i proevropska Srbija bore sve ove godine. Imali smo danas priliku da slušamo kako je, bože moj, "Korijere dela sera", italijanski list, objavio mapu Srbije bez Vojvodine. Proveravao sam satima, to nije istina.
Došli smo u situaciju da je to još jednom zloupotreba kosovske tragedije da bi se razgovaralo o nečemu sasvim drugom, a to je o konceptu Srbije, kao takve, Srbije koja je nepokolebljivo zagazila na put evropskih integracija iz jednostavnog razloga, što ima samo jedan način da ne postoji problem sa carinom na administrativnoj granici između Kosova i Srbije. Ima samo jedan problem, da nema nasilja na toj granici, a to je da se i Kosovo i Srbija nađu u istom sistemu vrednosti, a to je EU jer EU je izbrisala granice, čak između istorijskih neprijatelja kao što su Francuska i Nemačka, a nas sa Kosovom povezuje mnogo, mnogo više.
Moram reći da oni koji pitaju – šta nam to EU donosi i šta to mi u stvari hoćemo od te EU? Reći ću im samo jedno – da, mnogo zemalja EU je priznalo nezavisnost Kosova, pa šta? Mi ovde nismo da rešavamo pitanje EU nego da raspravljamo pitanja boljitka svih građana Srbije bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i političku pripadnost. Mi ovde nismo da raspravljamo da li Evropska komisija misli ovo ili ono, nego da vidimo kako da građani u ovoj zemlji žive bolje, a građani su svi i Srbi i Albanci i Hrvati i Mađari i Slovaci i Rusini i Romi i Vlasi i Rumuni i svi oni koje nisam spomenuo. Tako piše u Ustavu ove zemlje. Tako piše u svim dokumentima na koje je ova zemlja ponosna.
Moram skrenuti pažnju onima koji sada koriste priliku da zveckaju oružjem i da kažu da izjava predsednika Tadića da Srbija neće ratovati eto ne štiti Srbe na Kosovu. Koji je to rat zaštitio Srbe? Koji je to rat doneo boljitak bilo kome osim ratnim profiterima i onima koji su lagali da će granice Srbije biti na Karlobagu, Ogulinu, Karlovcu ili Virovitici? Da li je tako? Da li vam je to granica? Pa što ne idete na tu granicu dragi prijatelji? Zašto ne odete na tu granicu? Zašto ne smete da maknete da ne bi zaglavili na robiji gde vas jedva čekaju za sve što ste napravili prošlih godina?
Zato što je ta vaša ideja o velikoj Srbiji i tu su ideju platile stotine hiljada ljudi glavom, a milioni sudbina su uništeni zbog vaše politike kosovskoga mita koji ničem ne služi osim da punite džepove novcem od švercovane nafte, od švercovanog oružja i svega što ste radili 90-ih. To što vi mislite da vam je to neko zaboravio, to ste se jako prevarili. Svi nastavljači politike 90-ih će morati to da plate. Tačno znam šta sam rekao. Nećete se izvući sa lažima i demagogijama. Nećete se izvući i jedini častan čovek od svih nas je dr Vojislav Šešelj, jer je otišao da se javi u Haški tribunal i da kaže – da li sam kriv, hajde da vidimo. Da li je moguće da je samo on bio taj koji je pravio zla 90-ih, a niko od vas nije ili ste se sakrili pod njegovu senku i sada sedite ovde i primate dnevnice? Sram i stid da vas bude.
Sve u svemu, ako bi mi neko objasnio koga sam spomenuo, gospođo predsedavajuća. Na osnovu čega se traži replika? Ko se prepoznao u reči zločinac? Molim ga da replicira. Ko se prepoznao u reči lopov? Molim ga da replicira. Molim ga da se javi onaj ko se prepoznao u reči zločinac, jer to je reč koja karakteriše politiku 90-ih i one koji danas se bore, Bože moj, protiv korupcije u Srbiji. Laž je to i prevara velika, ali neka.
Naravno, da li je moguće? Da li je moguće da u ovom parlamentu ne može da se dođe do reči od onih koji još uvek žive u 90-im iz kojih su se izvukli nekažnjeni. Da li je moguće da će se politika prema Kosovu nastaviti onako kao što je vođena u najgora vremena koja su ovu zemlju gurnuli u glib. Gurnuli je to da danas se, bože moj, podržavaju deklaracije o Kosovu, a napada politika prema Kosovu. Politika koja jedina vodi ka tome da ljudi prestanu da ginu, a deca da se boje. Da li je ovo danas što radimo pitanje – da li će deca živeti u evropskoj Srbiji ili ginuti zbog srednjovekovnoga mira? Hvala lepo.

Narodni poslanik Dragan Todorović replika.

Dame i gospodo, očigledno je da je kod određenih poslanika u pitanju stanje i da to teško može da se promeni. Tu su neke intervencije potrebne.
Evo, molim vas zbog javnosti i zbog istine, rekao sam da je u jednim dnevnim novinama objavljena informacija da su nam uzeli Vojvodinu i evo to su ove novine i to je ovaj naslov. Ali ovde nam drži slovo, čovek koji sedi na ustaškom skupu pod nazivom " Srjem hrvatskoj" i on nas uči o Srbiji, o patriotizmu, o pravdi, o demokratiji, i o bilo čemu, pa to prevazilazi sve moguće granice. Takvi su i doveli u ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo, instalirani od onih kojima je cilj da unište ovu državu, za sitnu sopstvenu korist u stanju su da nanesu svako zlo Srbiji. Jedan od njih je najprepoznatljiviji, imali ste prilike da ga čujete neposredno pre moje diskusije. Nažalost, siguran sam da se kod njega ništa neće promeniti, jer to je nemoguće. Insistirati na tome je prosto uzaludan posao. Pokušao sam jednom prilikom, nažalost, ta intervencija izgleda da nije uspela, nadao sam se da hoće, ali očigledno je da to nije, da ponavljam više ne mogu, ali učinite vi nešto što je do vas, da se ovakve stvari u Skupštini Srbije ne ponavljaju.
Što se tiče, Vojislava Šešelja, za vašu informaciju, otišao je u tu demokratsku Evropu, deveta godina a nema prvostepene presude, da li je to ta vaša demokratija, da li je to pravda, a od ove države ni jedan jedini glas. To ste vi dopustili.

Molim vas vreme. Nenad Čanak ima reč. Morate ponovo da se prijavite.