Zamolio bih vas da se ne bavite 90-te godinama, jer tada smo mi bili na vlasti.
Dame i gospodo, gospođo predsednice, gospodine predsedniče, premijeru, kolege pošto sam ja od 1992. godine poslanik bio u parlamentu, kolege narodni poslanici mislim da način na koji raspravljamo o ovoj temi nije adekvatan situaciji u kojoj se država i naš narod nalazi na KiM. To se naravno ne odnosi samo na ovu stranu koja aplaudira, ne odnosi se znači, nije usmereno prema onima zbog kojih mislite da sam to rekao nego i zbog onoga što je rekao gospodin Čanak. Zato što mislim da je tema o kojoj govorimo daleko prevazilazi naše međustranačke odnose.
Moram vam reći, ja sam bio i vlast i opozicija. Podržavao sam vladu Vojislava Koštunice. Nikada nisam rekao da je jedna vlada Srbije kriva za stanje na KiM. Najveći krivac je albanski separatizam i jednoglasnost Albanaca za stvaranje nezavisnog Kosova. Molim vas da i danas prevaziđemo naše stranačke razlike, jer naslov naše današnje sednice, otvorite internet na telefonu Mondo, naslov "Vlast kritikuje Prištinu, a opozicija vlast", a sa sednice skupštine tzv. skupštine Kosova oni jedinstveno podržavaju nasilno osvajanje severa.
Gospodine Krasiću nisam se javljao, niti sam dobacivao kada su vaši ljudi govorili. Prema tome javljam se i govorim odgovorno kao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova. Nemojte mi dobacivati, pa makar se i ne slagali sa onim o čemu govorim, zato što tema o kojoj govorimo nije nastala juče.
Tema o kojoj govorimo, kao što znate nije nastala ni za vreme Miloševića. Tema je nastala pre mnogo, mnogo vekova. Uostalom problem odnosa Srba i Albanaca postojao je u svim državnim i društvenim uređenjima u kojima su Srbi i Albanci živeli. Uostalom i u vreme Čarnojevića su se Srbi selili sa Kosova. Posle Berlinskog kongresa do Prvog svetskog rata najmanje 200.000 Srba je proterano sa KiM. Uostalom, po tajnom sporazumu Austrougarske i Italije, u vreme Berlinskog kongresa su se te dve države obavezale da će stvoriti nezavisnu Albaniju kao klin u odnosima između slovenskih naroda, naročito između Srbije i Crne Gore. Uostalom demonstracije na KiM su bile i 1968. i 1981. godine, mnogo pre nego što je došao Milošević. Oni su tada tražili Kosovo republiku. Po Badenterovoj komisiji takođe nije rečeno da je Kosovo bila republika.
Međunarodna zajednica danas govori o teritorijalnom integritetu Kosova, na osnovu Ustava iz 1974. godine. Isti takav teritorijalni integritet bi trebala da ima i Vojvodina. Vojvodina je, da podsetim gospodina Čanka, još kraće u Srbiji nego što je to KiM. Da li to znači da ćemo ići tim putem? Naravno da ne znači i naravno da tu ne postoji nikakva međunarodna pravna osnova za proglašenje i prihvatanje jednostrano proglašene nezavisnosti KiM.
Kroz istoriju u odnosima Srba i Albanaca, izvinjavam se gospodinu Mićunoviću, ali retki su bili primeri zajedničkog života Srba i Albanaca. Kroz istoriju konstanta su bili samo sukobi i samo ratovi. Zato što je njihov cilj bio samo jedan, ne zajednički život sa Srbima, nego nezavisno Kosovo ili ne znam da li ovde još od vas veruje da će tzv. nezavisno Kosovo biti samostalna država pored jedne njihove matične države Albanije. To znači ako se prizna nezavisno Kosovo, kao država, da će u narednih nekoliko decenija to biti jedna država, velika Albanija ili veliko Kosovo, svejedno.
Mi smo sa Albancima pokušali sve. Ustav je bio iz 1974. godine. Bio je i rat. Potrebno je trajno rešenje. Potrebno je trajno rešenje za istorijski sukob Srba i Albanaca, a trajnog rešenja nema ukoliko nije pravedno. Ovo rešenje koji nameće deo međunarodne zajednice nije pravedno i zato ne može biti ni trajno. Kako rešiti probleme, ratom ili mirom? Multietničko Kosovo, pa zašto Albanci u Srbiji nisu prihvatili da žive u multietničkoj Srbiji? Kako oni koji su podržali Albance da žive u multietničkoj Srbiji nego da se otcepe od Srbije. Danas govore da bi Srbi trebalo da žive u tom tzv. multietničkom Kosovu.
Znači, mislim da je, naravno, Srbija je opredeljena za mir, opredeljena za dijalog, ali svi mi moramo da budemo svesni jedne činjenice, da se iza iskrenog, iza leđa Srbije, koja je iskreno opredeljena za mir i za dijalog, dok nam pružaju ruku iza leđa jačaju i stvaraju nezavisnu državu Kosovo. Čak je i Rezolucija 1244 po kojoj je prekinut rat, proglašena kao mogućnost i osnova za stvaranje nezavisne države Kosovo. Svi mi znamo da to nije istina. U Rezoluciji 1244 se govori o suverenitetu tadašnje države SRJ. Zato što je očito snaga argumenata je slabija od argumenata snage, koju poseduju neki u međunarodnoj zajednici.
Možemo li mi naći zajednički imenitelj? I sa Albancima i sa tim delom međunarodne zajednice, koji je očito na strani Albanaca. Mislim da tu istinu dugujemo našem narodu. Našem narodu treba istina, ne treba mu anestezija. Ukoliko i dalje samo na ovakav način branimo KiM, u realnosti će sve biti gore. Ili da pokušamo da nađemo kompromisno rešenje dok ne bude kasno, da sačuvamo Srbe na KiM i srpske delove KiM. Cilj ove akcije je, naravno, bio nasilno osvajanje severa, uz prećutnu saglasnost međunarodne zajednice. Ovde je predsednik Republike, gospodin Boris Tadić, neka kaže svima vama, ja ga pozivam šta su mu obećali američki predstavnici EU i kad smo prihvatali Euleks i kad je prihvatana Rezolucija u Generalnoj skupštini UN, da li je tada rečeno da neće biti promene realnosti na terenu.
Molim vas, nemojte, rekao sam da to dobacujete kad neko drugi govori. Molim vas, ovde ne govorim u ime svoje stranke, govorim, pokušavam da govorim državotvorno. Da li sam u pravu ili ne, neka proceni svako od vas, imam pravo to da kažem.
Uostalom, neko je meni ovde stalno prebacivao kako ja mogu da kažem nešto što nije u skladu sa Ustavom. Naravno, ja poštujem Ustav ove države, Kosovo je deo Srbije, ali ne može valjda da ima pravo cela međunarodna zajednica da govori o Kosovu, da dolaze Amerikanci i KFOR na administrativnu liniju a ja kao predsednik jedne stranke i zamenik premijera nemam pravo da govorim o Kosovu?
Molim vas, ja ne kršim Ustav, ja samo govorim o tome da ukoliko želite da sačuvamo srpski narod i Srbiju moramo da vodimo politiku koja će biti, koja će moći da prođe kroz sve ove kanjone, kroz koje prolazi naša država i naš narod u svim ovim decenijama. Kosovo je kao što ste videli danas uglavnom teren stranačke borbe. Ko će šta dobiti, ko će šta izgubiti, ko je zaslužen a ko je kriv.
Mi nismo bili krivi ni za rat, ne mislim gospodine, ne mislim ni dame i gospodo da su vaše vlade bile krive kada je Kosovo proglasilo nezavisnost a jedan značajan deo međunarodne zajednice to prihvatio. Ne mislim ni danas. Kakvu god Vladu Srbija ima u suštini problema Kosova nije Vlada Srbije ili srpski parlament, nego separatizam Albanaca i njihova čvrsta rešenost da ne žele apsolutno da razgovaraju o bilo kakvom modalitetu zajedničkog života sa Srbijom i sa Srbima. Ako mi to ne shvatimo, nego se nadmudrujemo oko Kosova, mislim da mi nećemo ništa dobro doneti našem narodu koji živi na KiM.
Treba da znamo, da pretpostavimo šta nas čeka. Naravno, treba da budemo u dobrim odnosima sa našim prijateljima koji podržavaju Srbiju. To je valjda nesporno. Albanci su jedinstveni.
Da li je međunarodna zajednica pristrasna? Da li je KFOR u ovom slučaju bio pristrasan, da li je Euleks bio pristrasan? Jeste. Pa to nije ništa novo, pa to traje od 1999. godine i rekao sam to rade iza leđa Srbije srpskog naroda, ali ljudi, dame i gospodo to je realnost. Njihova pristrasnost je nažalost realnost.
Prema tome, ni jedna vlada Srbije ne može biti kriva za situaciju na KiM, glavni krivac je albanski separatizam. Vlada Srbije može samo da bolje ili slabije uspeva da nađe izlaz u svim ovim teškim teškoćama kroz koje prolazimo sa onim zemljama koje su naši protivnici sa onima koji su naši prijatelji.
Naravno, da kada je reč o EU i sve ovo što se radi ima za cilj da uoči kandidature prihvatanje kandidature Srbije, da se od Srbije što više izvuče ustupak kada je reč o KiM. To je valjda dovoljno jasno. Ali, mislim da svi mi zajedno bilo da smo na vlasti ili opoziciji, moramo da budemo svesni naših primarnih ciljeva interesa ali, da budemo svesni realnosti u kojoj živi naš narod na KiM, da ne budemo mi ovde nosioci nerealne politike koja neće sačuvati naš narod na KiM.
Naravno nije sednica na kojoj danas raspravljamo je javna, ali bi trebalo na drugi način da razgovaramo i da odgovorimo sami sebi na pitanje. Odgovorimo sami sebi na pitanje – gde su i šta su naše crvene linije. To je pitanje za sve nas. I za vlast i za opoziciju. Gde su naše crvene linije i stojimo li mi svi iza tih crvenih linija ili gledamo u tome neki svoj stranački interes?
Molim vas, ne možemo mi da dozvolimo da nas politika vodi, nego mi moramo da vodimo politiku ove države i našega naroda i zato vas pozivam na to da ako treba i menjamo pristup našoj politici ukoliko je to u interesu našeg naroda i države Srbije, ali naravno da oko toga budemo jedinstveni i da znamo šta su nacionalni državni interesi a ne da stalno vodimo međustranačke borbe.
Zahvaljujem se svima, nažalost MUP nema nikakve ingerencije na KiM. Nažalost, MUP nema svoje pripadnike na KiM i nisu tačne bilo kakve informacije koje se pojavljuje naročito u zapadnim medijima da su pripadnici našeg ministarstva bili na KiM sada u vreme ovih događaja. Ali, sa druge strane, siguran sam da su oni tamo, da se ovakva situacija ne bi dešavala.
Još jednom sve nas pozivam, ne na jedinstvo, nego da shvatimo da ukoliko Srba više nema na severu ili na Kosovu, priča o Kosovu će ostati samo u našoj istoriji, samo u našoj književnosti a na terenu će biti jedna potpuno drugačija slika. Zato učinimo sve da izbegnemo sukob sa KFOR, Euleksom i drugim međunarodnim zajednicama koji su jači od nas.
Da zaštitimo Srbe na KiM, možemo li to ili ne možemo. Moramo svi da se na tome angažujemo, to je jedini način da sačuvamo naš narod na KiM. Svaka druga alternativa neće biti u interesu Srbije ni Srba na KiM. Hvala.
